У манастиру Савина данас је молитвено прослављен Тројичиндан. Бесједом се великом броју сабраних вјерника на Светом богослужењу обратио игуман ове Свете обитељи јеромонах Макарије који је вјерни народ поучио о смислу и значају празника Силаска Светог Духа на апостоле.

Звучни запис беседе

Извор: Радио Светигора

Тројичиндан је данас молитвено прослављен у цркви Свете Текле у Даниловграду. Сабране вјернике је на Светој литургији ријечима тројичинданске бесједе поучио надлежни парох свештеник Жељко Ћалић.

Звучни запис беседе

Извор: Радио Светигора

Празник свете Тројице- Духови свечано је прослављен на планини Румији изнад Бара, у црквици која је посвећена управо овом празнику. Празничну литургију служио је парох барски, протојереј Јован Пламенац уз молитвено учешће великог броја вјерника.

Звучни запис беседе

Већ традиционално, као и сваке године, организована је литија са крстом светог Јована Владимира која је у молитвеном ходу кренула од манастира светог Сергеја Радоњешког у два часа послије поноћи. Литија је дошла на врх Румије у 5:30 да би у 6:00 почела служба Божија. На крају свете службе отац Јован је заблагодарио свим присутним вјерницима који су својим присуством увеличали ово славље и који чувају традицију својих предака да на овај дан излазе на врху планине Румије како би се помолили светој Тројици.

“Ову цркву је изградила љубав, нада и вјера наших предака који су још од давнина, вјековима доносили камења на овом врху, како би се некад порушена црква опет обновила. То је била њихова нада и љубав и ми смо у ово наше вријеме доживјели да се та њихова нада и љубав оваплоти у обнови ове цркве. Она је узрасла на жртви Ловћенске капеле а на тој жртви је узрасла и цијела наша Црква а нашом личном жртвом ми ћемо ову цркву и сачувати, јер је то она црвка за коју је Господ рекао да је: ни врата пакла неће савладати” -истакао је отац Јован.

Послије литургије на превоју испод врха Румије организоване су традиционалне игре у витешким вјештинама а након тога приређена је и трпеза љубави у манастиру светог Сергеја Радњешког.

Извор: Радио Светигора

Педесети дан након Васкрса, када наша Света, Саборна и Апостолска Црква слави силазак Светог Духа на Апостоле, у барском храму посвећеном Светом Јовану Владимиру служена је Света Литургија. Началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и јереј Младен Томовић.

О догађајима који су се одиграли у то вријеме говорио је прота Слободан у својој бесједи. Он је рекао да се у тај дан када је Свети Петар проповиједао надахнут Духом Светим, повјеровало у Христа, крстило и обратило у хришћанство преко 3000 људи. И зато се овај дан, Света Педесетница, назива рођенданом Цркве. Све Свете Тајне у Цркви Христовој савршава Дух Свети. Свако од нас Га је примио на Светом крштењу и треба да се трудимо да својим хришћанским животом, благодане дарове Духа Светога које смо примили чувамо.  Јер да бисмо били пријемчиви за благодатне енергије Божије, морамо да се трудимо да живимо онако како то Господ од нас засхтијева. По заповијестима Божијим. Да имамо изнад свега љубави и повијерења према Господу Богу своме, а онда и љубави једни међу другима.

Велики број вјерног народа данас је литургијски прославио овај велики празник, помолио се и причестио Светим Даровима Господњим. Након завршене Свете Литургије служено је кратко Духовско вечерње богослужење у току којега су читане коленопреклоне молитве за исцјељење наших душевних и тјелесних слабости.  Вјерни су по завршетку  узимали траву и плели вјенчиће. Те вјенчиће су понијели својим домовима као благослов.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић

Координатор Правног савета Митрополије Црногорско-Приморске

ЗАКЛЕЛИ СМО СЕ ДА ЋЕМО БРАНИТИ СВЕТИЊЕ

ИНТЕРВЈУ ЗА АЛО

16. ЈУН 2019.

-          Реците нам нешто о управо завршеном Тројичинданском сабору у Подгорици.

-          Тројичиндански сабор је један од највеличанственијих црквених скупова у савременој историји Црне Горе. Пре свега, посведочено је оно што је најважније, а то је јединство наше Цркве у Црној Гори. Огроман број верника, сво свештенство и монаштво се окупило око митрополита и епископа, а кроз њих и са нашим Патријархом и свеукупном црквеном пуноћом на светој литургији. Осим тога, исказан је јединствен став верника, који су грађани Црне Горе о Предлогу закона, који је катастрофалан. И, на крају, сви смо се заветовали и заклели да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње и молити се Богу у њима. Веома је важно што је Тројичиндански сабор прошао без иједног инцидента. Поносан сам на наш добри народ који је по невиђеној подгоричкој врућини исказао љубав према својој Цркви.

-          Како вам звучи када неко каже да је Црна Гора на ивици вјерског рата?

-          Звучи ужасно свуда и не дај Боже никоме и никада и нигде. Неспорно је да је Предлог закона о слободи вероисповести или уверења, који је утврдила Влада Црне Горе, унео велико узнемирење међу православне вернике, свештенство и монаштво, али се надам да се кроз дијалог, кога до сада, на жалост, није било, мора доћи до једног цивилизованог и са међународним конвенцијама усаглашеним законом.

-          Да ли можете да замислите да се усвоји скандалозни Закон о верским слободама?

-          Не могу да замислим да се овако скандалозно срочени Предлог закона усвоји, јер се противи здравом разуму, цивилизацијским вредностима и међународним конвенцијама. Али, свашта је могуће код људи који мисле да дизањем одређеног броја руку у Скупштини дан може бити проглашен за ноћ, али старији је и важнији живот од права. Ако се, не да Боже, усвоји такав закон онда нема друге него да се боримо да чувамо своје достојанство и своје Светиње, али и да такав закон што пре пошаљемо у правну историју.

-          Колико је за Србе у Црној Гори важна Црква?

-          Свуда је за вернике важна Црква, па и у Црној Гори. Морам да укажем и посебно подвучем да верници наше Цркве у Црној Гори нису само Срби. Постоји и значајан број наших верника који се у националном смислу изјашњавају као Црногорци. Постоје у нашој Цркви и верници других националности. Истина, највећи број је оних који су Срби. Ми увек наглашавамо да је Христос дошао за све и да националност није услов за припадност Цркви. Данас су ти појмови многима нејасни, али је православна вера јасна. Црква је за вернике важна у духовном смислу првенствено, али јесте тачно да је Црква вековима креира и утиче и на свеукупни идентитет православних народа свуда, па и у Црној Гори. Зато се на њу тако удара, јер режим покушава да створи неки нови идентитет у Црној Гори.

-          Зашто је Ђукановићу, који важи за атеисту, одједном стало до тога да прави цркву?

-          То морате њега да питате. Али, упорно се ових дана питам зашто је то питање уопште проблематизовано од шефа секуларне државе у којој је, по Уставу, Црква одвојена од државе. Забрињава то што најзначајније државне адресе Црне Горе и не крију да је у питању закон против наше Цркве. А то нема никакве везе са слободом вероисповести него са одузимањем цркава, манастира, гробаља и црквене имовине.

Мило Ђукановић као човек има право на своја уверења, ма каква она била и без обзира на то да ли се ми са њима слажемо. Али, председник Црне Горе нема право да се бави оснивањем или организационим обнављањем цркава, па макар се звала и црногорска. То није његова уставна надлежност.

-          Има ли неке сличности између Црне Горе и Косова, јер су и тамо светиње угрожене?

-          Не могу да упоредим Црну Гору у којој живим и чија државност није никад била спорна и тзв. Косово које никад није било, а ни сада није самостална држава и које никад не можемо признати као државу. Али, не могу да се отмем утиску да је ово у Црној Гори само модел који би сутра, не дај Боже, радо применили на Косову и Метохији.

-          Да ли читате и пратите шта ових дана победоносно изјављује Мираш Дедеић?

-          Верујте ми на реч, апсолутно је небитно шта изјављује анатемисани и проклетству предати бивши свештеник и самозвани ”митрополит” Мираш Дедеић. Реч је о човеку који нема никакав морални и духовни ауторитет чак ни међу оним својим малобројним присташама.

-          Из те квази-цркве кажу да СПЦ извлачи милионе евра у џаковима из Острога и шаље у Србију и Српску. Да ли је можда њихова намера да новац из те највеће светиње узимају за себе?

-          То је само једна у читавој антологији неистина које су распоп Дедеић и пар типова сличних њему, који немају подршку за то што раде чак ни међу својим рођацима, изрекли током претходних година. Њима су у срцу и на језику само новци и квадратни километри црквене земље коју комунисти после рата нису одузели манастирима и храмовима. Ти типови не знају шта је Светиња, али зато лажима те и других врста покушавају да уносе саблазан међу људе по Црној Гори.

-          Шта би на све ово што се сада догађа рекао Његош?

-          Надање је наше закопано на Косову у једну гробницу!

П О Р У К А

ТРОЈИЧИНДАНСКОГ САБОРА

АРХИЈЕРЕЈА, СВЕШТЕНСТВА,

МОНАШТВА И ВЈЕРНОГ НАРОДА

МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ,

ЕПАРХИЈЕ БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКЕ,

ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ и

ЕПАРХИЈЕ МИЛЕШЕВСКЕ

У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА, БОГА ЉУБАВИ!

Ми, архијереји, свештеници, монаси, монахиње, вјерници, чланови више од 600 Црквених општина и Црквених одбора и свих црквених установа у Црној Гори, по својој савјести и хришћанској одговорности пред Богом и историјом, дужни смо да свеукупној јавности, домаћој и иностраној, укажемо да Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је 16. маја 2019.г. утврдила Влада Црне Горе, није ништа друго до акт који је првенствено уперен против Митрополије Црногорско-Приморске и Епархија Будимљанско-Никшићке, Захумско-Херцеговачке и Милешевске, које имају своју осмовјековну канонску јурисдикцију на простору на коме се данас налази Црна Гора.

Предлог закона је припремљен једнострано, искључиво од представника Владе Црне Горе, коме није претходио истински, јавни, транспарентни и стални дијалог представника државне власти са представницима наше Цркве и других вјерских заједница. Прекршене су и бројне одредбе обавезујуће, прописане процедуре. Црква и вјерске заједнице су биле дискриминисане од почетка нетранспарентне и закулисне припреме веома лошег Нацрта до утврђивања још горег Предлога закона. И поред више захтјева, представницима наше Цркве није омогућено учешће у Радној групи за израду закона. До данас није познато ко су чланови Радне групе и да ли она уопште постоји. Ни у једној фази овог поступка нисмо имали право на учешће, што представља преседан своје врсте.

Представници и најодговорнији носиоци државне власти у Црној Гори и не крију да је ово, заправо, закон против Српске Православне Цркве, Митрополије, епархија, митрополита, епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа од којих је више од 95% држављана Црне Горе. Закон, дакле, није у функцији цивилизованог и правно утемељеног регулисања права на слободу вјероисповијести и правног положаја Цркве и вјерских заједница већ искључиво против Цркве и елементарних права и слобода православних свештеника и вјерника које им припада и по Божјем и по људском праву. Право на слободу вјероисповијести или увјерења је, судећи по тим изјавама, само средство да се остварују идеолошки и политички циљеви. И то све да би се, са позиција јавне власти, кршио Устав Црне Горе и на бруталан и насилан начин, како је најављено са најважнијих државних адреса, стварала лажна црквена организација као ”државна вјерска заједница” у секуларној држави у којој су цркве и вјерске заједнице одвојене од државе.

Више је него јасно да се Предлогом закона припрема отимање храмова и пљачка црквене имовине и то са злокобним и несагледивим последицама. Међутим, постоје и друга питања која дубоко вријеђају достојанство почев од тога да се Црква и вјерске заједнице на прикривен начин заправо приказују као криминалне организације. Ствар је доведена до апсурда, јер се Црква која је вјековима са својим народом и добротворима градила, чувала и обнављала  Светиње служећи у њима Свете службе Божје, оптужује да је наводно ”незаконито стекла право својине над православним храмовима и црквеним земљиштем” из времена Краљевине Црне Горе. И умјесто да као и све друге државе у Европи, државна власт у Црној Гори изврши реституцију и обештећење за имовину која је од Православне Цркве, Римокатоличке Цркве и Исламске заједнице, одузела комунистичка власт, данас се припрема одузимање Светиња и пљачке црквене имовине од стране секуларне државне власти.

Умјесто уважавања и остваривања сарадње ради општег добра и напретка заједнице, послије толиких вјекова постојања, државна власт настоји да укине раније стечене и признате статусе правних лица традиционалних цркава и вјерских заједница, тј. да изврши њихову ликвидацију у правном смислу, како би се оне поново оснивале и евидентирале. Постоје десетине других примјера који непобитно свједоче антивјерски карактер Предлога закона и најављују антицрквене активности државне власти. Истина, у Предлогу закона нема одредбе по којој се забрањује Хришћанство! Али, то се, сходно духу овог акта и циљевима које власт жели њиме да постигне, заправо подразумијева и само по себи намеће као забрана!

Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори је до сада предузео бројне активности како би се надлежним органима и релевантним међународним субјектима аргументовано указало на све проблематичне и неодрживе одредбе Предлога закона, али и на озбиљне проблеме које би наведени закон произвео. Наша Црква не тражи никакве привилегије, нити било какве забране него само и једино поштовање права на слободу вјере и имовину свих, па и Православне Цркве и њених вјерника и то у сопственој држави коју су стварали и за коју су гинули њихови преци са црногорским митрополитима на челу.

Предлог закона, у значајном броју његових одредби, представља сушту супротност свему што јесу слобода вјере, толеранција и дијалог у њиховом савременом и свевременом изразу, који воде ка нормативном регулисању правног положаја цркава и вјерских заједница. Право на слободу вјероисповијести у његовом индивидуалном и колективном аспекту мора бити свуда у истом обиму и изразу. Црна Гора, у том погледу, не може и не смије да представља изузетак.

Црној Гори јесте потребан нови Закон у овој области, али закон који ће бити припремљен са пажњом, у атмосфери дијалога и уважавања, од представника Владе, Цркве, вјерских заједница, експерата и заинтересованих лица, а не супротно као што је било и 2015. и 2019. године. Нови закон мора да буде у функцији сваке вјере и свих вјера заједно, свакога вјерника појединачно и свих заједно, а не против једне вјере, Православне Цркве, њених епископа, свештеника, монаха, монахиња и вјерника – како је већ у јавности препознат Предлог закона.

Неопходно је да онако како Бог заповиједа и како људски закони уређују, а то није у супротности једно са другим, отвори јавни и институционални дијалог Владе са црквама и вјерским заједницама како би се приступило припреми новог Предлога закона о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница по мјери Божије и истинске људске правде, уз поштовање свих људи, вјера и различитости. Влада Црне Горе има обавезу да припреми Закон који ће обезбиједити равноправност и једнакост и који ће добровољно бити поштован и примјењиван од свих заједно и од свакога појединачно. Само на тај начин, Црна Гора може да буде сигурна да је кућа свих њених грађана, а посебно вјерника као најбројније популације црногорског друштва. У супротном и на начин на који је то предвиђено Предлогом закона продубљују се подјеле у ионако подијељеном црногорском друштву и без икакве потребе иницирају, подстичу и распирују братоубилаштво и сукоби на вјерској и етничкој основи.

Ми смо дужни да свједочимо Христа Распетога и Васкрслога свима и у свако вријеме, али смо дужни да чувамо достојанство, идентитет и Светиње Цркве којој припадамо и којој су кроз сву историју Црне Горе припадали и наши преци. Нека Света и Живоначална Тројица, Бог Љубави, излије своју богату милост и поврати разум и спокој међу све вјернике и људе добре воље да, по ријечима Патријарха Павла, будемо и останемо људи. Из тих разлога, захтијевамо од Владе Црне Горе да из даље процедуре у разумном року повуче Предлог закона и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповијести. Уколико Влада то што скорије не учини ми ћемо још одлучније саборно иступити у одбрани својих Светиња и законских права.

Данас се пред Саборним Храмом Христовог Васкрсења завјетујемо и заклињемо да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака!

Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли!

АМИН! АМИН! АМИН!

у Подгорици, уочи Тројичиндана 2019.                                              

                                                                               АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ

                                                               МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

                                                                                         АМФИЛОХИЈЕ

                                                                 ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ

                                                                                           ЈОАНИКИЈЕ

                                                                                ЕПИСКОП МИЛЕШЕВСКИ

                                                                                             АТАНАСИЈЕ

                                                                       ЕПИСКОП ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

                                                                                              ДИМИТРИЈЕ

                                                                                    ЕПИСКОП ДИОКЛИЈСКИ

                                                                                                МЕТОДИЈЕ

                                                                                  ЕПИСКОП УМИРОВЉЕНИ

                                                                               ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

                                                                                             АТАНАСИЈЕ

                                                са свим свештенством, монаштвом и вјерним народом

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На платоу испред саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици данас је одржан Тројичиндански црквено-народни сабор за одбрану светиња.

Сабор је реакција на Владин Нацрт закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница којим се, уколико би био усвојен у Скупштини Црне Горе, доводи у питање достојанство и имовина Цркве. Свету архијерејску литургију служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, милешевски Атанасије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством, уз молитвено учешће хиљада вјерника из свих крајева Црне Горе.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да овај сабор данас није ништа ново ни овом граду ни овој земљи ни овом народу. „То је сабор који траје вјековима, сабор који се ових дана, нарочито сјутра за Тројичиндан, сабира широм васељене и прославља се Христос као вјечна Божанска свјетлост на свим земаљским језицима. Нема краја земаљског гдје се данас не служи ова Света литургија, и нема језика, од кинеског, јапанског, јелинског, јеврејског, руског, српског… И на свим другим знаним и незнаним језицима свједочи се ова велика и света истина која нам се открила и подарила о Богу који је дошао међу нас и постао као један од нас“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Казао је да постоје двије врсте сабора. „Сабор око живота, вјечном свјетлошћу обасјан, и сабор око смрти и ништавила. Само та два сабора постојке овдје на земљи од времена Христовог до данас и постојаће до краја свијета и вијека. А тај зли и опаки сабор, сабор диоба и мржње непрекидно прогони – и то је рекао Господ у Јеванђељу – оне који се сабирају у Његово име. Али је Господ рекао да се не боје: Он је са њима и међу њима, Он им даје снагу и побједу над злом, над мржњом, над богоубистом, над братоубиством, над сатанском силом, над свим оним што угрожава човјека смрћу, ништавношћу и пролазношћу“, рекао је он.

Додао је да се сабирамо љубављу према свакоме створењу, на првоме мјесту према Живоме Богу. „Сабирамо се љубављу једних према другима, аубављу и према онима који нас мрзе и који нас прогоне и који покушавају да своје лажне законе намећу људима, посебно да намећу Цркви Божјој. Само љубављу ми ратујемо кроз вјекове против зла, против гријеха, против смрти, против безбожништва и против нечовјештва. То је оно чиме се ми бранимо и чиме свједочимо да смо синови свјетлости а не синови таме, синови Божанске, богочовјечанске љубави а не синови мржње, синови јединства са Богом живим и истинитим и јединства свих нас у једној, Бојој заједници сабираној од свих земаљских народа“, поручио је Владика Амфилохије.

Нагласио је да за ту заједницу не постоје границе. „Демонмске силе и зли људи постављају границе и покушавају да границама зауставе ту живу воду која тече и која протиче кроз људску историју. И у наша времена постављају границе и оно што је Божје проглашавају да је нечовјечно. А нема човјечности без онога што је Божанско. И они који су убијали Бога Оца и они који га данас убијају, они су били не само богоубице, оцеубице Оца небескога, него братоубице. Ви сами знате да се овдје код нас, нажалост, на богоубиству рађало крваво братоубиство. И можда ријетко гдје као што се то догодило у Црној Гори“, казао је Владика.

Нагласио је да је братоубиство у име Маркса и Енгелса, Стаљина и Броза затровало многа људска срца мржњом, диобама, свађама у једном народу, једној земљи и у читавом свијету. „Овај сабор је лијек од таквог братоубиства и богоубиства и позив свима на заједницу са живим Богом и заједнице која је сачувана на оваквим саборима кроз древна времена“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Рекао је да су богоубице и братоубице срушиле ловћенску цркву Светог Петра Цетињског. „И овај сабор данас тражи да се исцијели тај братоубилачки и богоубилачки дух, да се врати црква Светог Петра Цетињског на Ловћен и да се врати утамничени Владика Раде иуз онога зиндана паганског овоме народу, и да се врате његова љубав и његова вјера у живога Бога“, казао је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика Јоаникије је прочитао поруку Епископа вјернима, црногорским властима, међународној заједници и свеукупној јавности за одбрану наше вјере и светиња, у духу мира и љубави и узајамног поштовања.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Манастир Петковица  Епархије сремске Српске Православне Цркве већ једанаест година под  покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама одржава се сликарска колонија.

Од прошле године колонија има и свој каталог, а од ове и зборник и изложбу која ће бити представљена током октобра у свечаном холу Покрајинске владе. Интересантно је да су учесници овогодишње колоније млади сликари: Данило Вуксановић, Лидија Мартиновић, Драган Бартула, Данијел Бабић, Видоје Туцовић и Алекса Пивнички, инспирисани манастиром Петковица и његовом идиличном околином на фрушкогорским обронцима. Своје колеге Данило Вуксановић представља као уметнике који се, поред профаних тема, баве и традицијом и духовношћу на савремен начин. Овакво размишљање „оних на којима свет остаје“ и те како је важно и охрабрујуће, тим пре што долази у времену скрајнутих истинских културних вредности. Овогодишња сликарска колонија трајаће од 31. маја до 2. јуна, а са благословом игуманије Манастира Петковица, мати Антонине, ова колонија прерасла је у години јубилеја – осам векова аутокефалности СПЦ – у уметничку колонију сликара и књижевника.

Игуманија Антонина надалеко је позната по томе што је оживела манастир, па самим тим и цео крај, од 2001.г. када је дошла у Петковицу. А, на отварању овогодишње манифестације још једном је стала уз свој народ на најдирљивији и најлепши начин, као песникиња, и то песмом посвећеном својој Србији. Песма је, каже, настала на једном путовању, када је у селу Медвеђа, код Свилајнца, наишла на празник Дани кукуруза. У реду највећих родољуба српске књижевности, мати Антонина  нас је још једном подсетила како је света свака стопа своје земље, како и кукуруз може да буде камен, бедем и бусија (Ђ. Јакшић „Отаџбина“). „Уметност речи значи бити близу Богу и близу људском срцу“, нагласила је игуманија приликом отварања манифестације. Значајно је споменути да манастир има и свој годишњак, као и још једну песникињу у дванаесточланом сестринству, искушеницу, сестру Гордану Југовић, чија песничка реч и те како завређује пажњу.

На утемељењу књижевне задужбине у овој колонији представили су се и чланови „Књижевне заједнице Сремска Митровица“: Мирјана Марковић, Весна Кебедес Чворић и Јасна Арбанас, као и чланови Књижевног клуба „Иво Андрић“ из Земуна: Даринка Марковић, Душан Живанчевић, Гордана Јеж Лазић, Оливера Шестаков, Момо Дедић, Милијана Шумњак, Боса Перић Батак, Милана Кљајић и рецитатор Милан Спасић. У музичком делу програма наступио је хор Вера, нада, љубав из Добановаца.

На самом отварању колоније присутне је поздравио Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара, изузетним предавањем на тему задужбинарства Немањића, али и подсетивши нас на задужбинарство кроз историју српског народа, као и на дух задужбинарства данас, те на чињеницу да је СПЦ институција која осам векова има непрекинут континуитет.

Уметничка колонија Манастира Петковица, који је настао у првим деценијама 16.в, оживела је дух задужбинарства кроз културу,  дух опстанка и напретка једног народа, достојанствено нас подсетивши да је црква у трајању које не познаје јуче, данас и сутра увек уз свој народ.

Извор: Епархија сремска

Данас смо у Храму Светог Саве у Краљеву имали још једну у низу свечаности које су отпочеле још крајем априла када су фрескописци осликали куполу и поткуполни простор, и када смо у новом руху нашег лепог дома прошли кроз Страсну седмицу и прославили Васкрс, а потом и храмовну славу на којој је Литургијом началствовао Патријарх Иринеј уз саслужење и присуство великог броја Архијереја који су се тих дана сабрали у Краљеву и у Жичи ради почетка заседања редовног заседања Светог Архијерејског Сабора ове године.

И у оквиру данашње прославе, а славили смо имендан нашега Владике, било је веома свечано, јер је на Литургији којом је началствовао слављеник – Владика  Јустин, саслуживало преко двадесет свештеника из свих делова Епархије (међу њима и три уважена архимандрита: игуман студенички о. Тихон, игуман вазнесенски о. Тимотеј и секретар кацеларије Епископа о. Сава), уз подршку шест ђакона. Свечаности су допринеле и већ уходане и пробране снаге у лику ипођакона Дејана, чтечева Бојана и Петра и појаца окупљених око господина Ивана Трајковића.

Литургијску беседу након прочитаног јеванђелског одељка је произнео о. Тимотеј – игуман Манастира Вазнесење са овчарске стране српске Свете Горе. Он је Владики честитао празник подсетивши све нас да су двојица Јустина (Свети мученик Јустин философ и Преподобни Јустин ћелијски) које данас прослављамо, својим животима и учењем посведочили љубав Божију која жели да се сви спасемо и да попут Христа који је са својим Васкрслим Телом сео са десне стране Оца приликом Вазнесења и ми будемо вазнети у славу Царства Божијег. Још је рекао да нас је Бог створио само за ту славу, за рај, јер је Бог створио само Рај, а да ми у оквирима овога живота бирамо да ли ћемо у рај или ћемо сами стварати пакао за нас и за оне који нас окружују.

Након Великог входа у чин свештеника је рукоположен ђакон Немања Тимотијевић који је службовао у Чачку. Ти моменти, када се Црква оним речима молитве присећа како благодат Божија исцељује и надомешта наше људске недостатке и када се, у лицу Епископа, молимо да Бог пошаље ту благодат и на овог служитеља Цркве су увек дирљиви и увек су подсећање на нашу сопствену одговорност пред Богом.

Славски колач је прекадио игуман студенички о Тихон, након чега је бираним речима честитао Владики имендан рекавши да смо се овде сабрали и ради дружења али и ради тога да пред Богом на Литургији (јер Литургија је то) пројавимо нашу жељу за Вечним Животом, жељу која је спасоносна.

После завршетка Литургије свима сабранима се обратио и о. Радоја, наш старешина, који је у име свих нас који припадамо светосавској заједници при овом Светосавском храму, честитао Владики имендан и позвао верни народ на послужење које је Епископ приредио за њих испред храма.

Након Литургије Владика је у свом дому угостио госте, а међу њима је било и мноштво монаштва из манастирȃ наше Епархије.

Извор: Епархија жичка

Протекле недеље уважена новинарка овог листа госпођа Петровић је својим текстовима направила праву медијску кампању за одређена врло контроверзна решења која најразличитији лобији већ скоро деценију неуспешно покушавају да наметну Србији. Ко је читао серију њених текстова објављених на насловној страни сазнао је да „Србија уводи” сурогат-материнство, еутаназију и сличне ствари, затим да је еутаназија уведена у „великом броју земаља”, да би испод тог бомбастичног наслова могао да прочита да су у питању свега четири европске земље, Канада и један број држава у САД, итд.

Својим текстовима у којима су дате непрецизне и нетачне информације и где није позван било ко од бројних јавних актера који се противе овим решењима, госпођа Петровић је довела читаоце, али и многе колеге новинаре у заблуду да је наводно већ све одлучено и да ће се све те мере сигурно увести. О чему је овде реч?

Комисија која припрема породичну књигу предлога грађанског законика већ у два наврата (2011. и 2015) излазила је у јавност са својим предлозима. У оба случаја ултралиберална решења за која се бесомучно залаже госпођа Олга Цвејић Јанчић доживела су разорну, аргументовану критику и након бурне јавне расправе политичари су схватили колике би проблеме све то донело и друштву, а и њима, ако би дозволили да се те мере уведу. Стога се у оба случаја након јавне расправе одустало од доношења законика и цео посао који се ради још од 2006. године стављен је ад акта. Покојни академик Перовић, председник комисије, преминуо је а није дочекао да законик буде усвојен.

Сада је, међутим, на његово место дошао господин Орлић, који је очигледно далеко либералнијих ставова и који се уз професорку у пензији Цвејић Јанчић појављује као најрадикалнији заговорник свих ових контроверзних решења. Поучени претходним поразима овог пута су уз очигледну помоћ најпре кренули у кампању, да би тек онда објавили сам нацрт. Наиме, још пре више од месец дана почела је нова перфидна кампања за потпуну забрану физичког кажњавања деце, иако никоме у јавности није било познато шта заиста пише у том новом законском предлогу. Исто је учињено и сада, преко новинара, за остале најспорније предлоге, као што су сурогат-материнство, еутаназија и регулисање истополних заједница. Тек након „артиљеријске медијске припреме” комплетан нацрт је, са датумом 29. мај, постао доступан на сајту Министарства правде.

Дакле, супротно ономе што новинарка Петровић тврди, ово није текст којим се у Србију, не дао бог, било шта уводи, већ је поново реч о радном тексту који тек иде на јавну расправу. И по ономе што се да видети на први поглед, аутори су, уместо да изађу у сусрет критикама и оправданим страховима јавности, додатно радикализовали своје предлоге. Ево неколико илустрација.

Раније је сурогат-материнство заговарано искључиво као мера која ће се допуштати само на основу хуманих, беневолентних мотива, где би нека жена без икакве надокнаде изнела трудноћу и то дете након порођаја предала жени наручиоцу која би се онда уписала као стварна мајка. Читаоци ће се сетити да сам на овим странама говорио како је то само форма и да је суштина увођења сурогације у Србију намера да се ми претворимо у Украјину или Индију, да ће и код нас под формом беневолентне сурогације заправо процветати комерцијална и да је само питање када ће се и она увести. Сада су аутори текста прескочили ту фазу и без зазора увели комерцијалну сурогацију, где би сироте сиромашне жене изнајмљивале своју материцу за плату од 8.000 до 15.000 евра.

Сазнали смо, такође, да аутори не одустају од идеје да у Србију, као једну од првих пет европских земаља, уведу и еутаназију, односно да легализују самоубиство и „убиство из милосрђа”. Они и њима пријатељски новинари неће јавност да обавесте како су у Холандији и Белгији свега десетак година након легализације дозволили и да тинејџери који болују од депресије нпр. могу да траже да се подвргну еутаназији, да се у земљама које су је увеле врши тоталитарни притисак на лекаре да им се забрани приговор савести и да нужно морају да обављају такве ствари, итд. У шоку сам прочитао да писци желе да легализују лапот јер у предлогу стоји да породица која нема средства за издржавање неког ко је дуго болестан може да затражи дозволу да га еутаназира из социјалних разлога.

Наравно, ту је и тоталитарно настојање да се сваки облик физичког кажњавања забрани, чиме аутори директно настоје да унесу анархију у друштво и да распуштену децу све више одвоје од родитеља и препусте популарној култури, корпорацијама и улици као јединим релевантним васпитачима. Они вам неће рећи да је пропратна појава ове мере у САД то да се прогресивно шири дијагноза хиперактивности и да родитељи децу коју више не смеју да сузбијају физичким казнама, уз препоруку доктора и на радост корпорација, масовно стондирају лековима.

Извор: Епархија сремска

Празник Светог Јустина литургијски и молитвено је прослављен у манастиру Ћелије где почивају његове свете мошти. Овогодишње обележавање празника је посебно јер се навршава 40 година од земаљске кончине светитеља, 125 година од његовог рођења, али и 800 година од аутокефалности СПЦ.

Светом Архијерејском Литургијом у присуству неколико стотина верника је началствовао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа: рашко-призренског Теодосија, шабачког Лаврентија, аустралијско-новозеландског Силуана, буеносајреског и јужноцентрално-америчког Кирила, осечко-пољског и барањског Херувима и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија и домаћина Епископа ваљевског Милутина. У празничној беседи након читања Светог јеванђеља, верницима се обратио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је указао на значај и славу Светог Јустина који је веру црпео из страдања сопственог народа. Високопреосвећени је посебно емотивно говорио о Авиној везаности за Свету Гору, као и о његовој верности и доследности Косовском завету без кога нема будућности, али ни спасења српског народа. „Личност Богочовека је мера свега“, подсетио је Митрополит на чувене Авине речи.

Извор: Радио Источник

На дан прославе Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског и славе Епархије врањске, 14. јуна 2019. године, у Саборном храму Свете Тројице у Врању светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Преосвећене господе Епископа мохачког Исихија и врањског Пахомија.

На светој Литургији певали су хор Свети Јован Дамаскин из Новог Сада и сестринство манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана.

Беседу у част Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског произнео је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, који је уједно и поздравио присутне и свим епархиотима Епархије врањске честитао славу.

По завршетку свете Литургије, од Саборног храма Свете Тројице кренула је литија са моштима Преподобног Јустина Ћелијског до Свеправославног центра, у коме се налази његова родна кућа и први храм подигнут њему у част, где ће његове свете мошти остати трајно. Мошти су наизменично носили представници Града Врања, на челу са председником Скупштине града др Дејаном Тричковићем, и ученици веронауке, а у храм су их унели епископ Исихије и Пахомије.

Епископ мохачки г. Исихије је затим осветио живопис храма Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, а у наставку преломио славски колач у част патрона Епархије врањске. Као и сваке године, подељене су дипломе, књиге и новчане награде учесницима епархијског такмичења из веронауке. Награде су уручили Епископи и градоначелник др Слободан Миленковић.

Извор: Епархија врањска

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у ексклузивној изјави за радио „Источник“ у петак 14. јуна, на празник Светог јустина, каже да се велика благодат осећа у манастиру Ћелије, највише због моштију и присуства светитеља. „Јустиново учење је признато у целом православљу, његове књиге се увелико штампају у Јелади и Русији. Као светосавско предање његова реч се шири по целој православној васељени“, каже Митрополит Амфилохије који још једном подвлачи да без Косовског завета нема српства. „Наше сестре мироиноснице (ћелијске монахиње) су бринуле о старцу Јустину и захваљујући њима је он постао неуништива грађевина која ће се даље градити док је света и века“, закључио је Митрополит Амфилохије.

У истини Божијој и братској љубави позивамо све православне вјернике и све људе добре воље, којима су истина и правда на срцу, да се сјутра окупимо на Тројичиндански сабор пред Саборним храмом Христовог Васкрсења у Подгорици.

Због очекиване масовности скупа, дужни смо, у пастирској бризи за спасење душа и очување освештаног вјековног црквеног поретка, упутити онима који ће сјутра бити присутни на Сабору, пар важних напомена.

Будући да ће се сјутра служити Света Литургија, треба да се зна да Светом Причешћу на сјутрашњој Литургији могу приступити само они који су крштени у Православној Цркви, који се труде да живе животом Цркве и који су постили тродневни пост, на који су сви вјерни били позвани уочи Сабора.

Такође, напомињући да су на Сабор добродошли сви који желе да се помоле и заузму јасан став за одбрану светиња Божијих и умножење братске љубави, благодарећи свим политичким и другим организацијама и појединцима који су изразили забринутост и спремност да учествују на Сабору, подсјећамо да Сабор није мјесто ни за какве идеолошке, политичке или националне симболе или пароле – нека се током Сабора вијоре само црквени барјаци и литије и нека се чују само молитве и ријечи уздања у Бога, које ће најбоље показати нашу одлучност да светиње бранимо и одбранимо уз помоћ Божију у миру и братској љубави. Црква окупља, а не разједињује, и то све вјерне без разлике. Како каже Апостол Павле: ”Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.” Црква је по својој природи Сабор – Сабор Бога и људи, Сабор људи међу собом, Сабор Неба и Земље и она то треба и да остане, а никада да постане слушкиња било које државе, нације или идеологије. Само ако је таква – она је слободна. Стави ли се у службу било којег трулежног земаљског идеала, ма какав да је – губи своју јеванђелску снагу и издаје вјерност Богу живоме и своју мисију спасења човјека и свијета.

Иако запањени свим неистинама и увредама које се ових дана пишу и говоре у, одавно незапамћеној, антицрквеној медијској кампањи, не треба да се смућујемо. Све се дешава по ријечи Господњoj: ”Ако мене гонише и Вас ће гонити… Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла.” Бог није никад био у сили, него је увијек и свугдје Бог у правди. Само то ћемо на Сабору и да тражимо  – правду Божију и правду људску за нашу Цркву, за наше светиње, за наше храмове, манастире и гробове предака.

Сјутра будимо сви заједно у молитви против безакоња и одлучно за одбрану светиње, братско помирење и исцјељење братомржње која трује Црну Гору, заогрнути вјером, надом и љубављу шаљући јасну поруку да је једини прави пут – пут богољубља и братољубља.

* * *

У разговорима за Радио Светигору свештеници Митрополије црногорско-приморске говорили су о организованим поласцима верника из њихових парохија на сутрашњи Тројичиндански сабор за одбрану светиња који ће бити одржан на платоу испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Организовани полазак верника испред храма Светог Јована Владимира у Бару планиран је за 7,30 часова, испред манастира Ђурђеви Ступови код Берана у 5 часова, испред храма Светог Николе у Котору у 6,30 часова, са Трга Шака Петровића у Никшићу у 7,30 часова, испред Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња у 7,30 часова, испред бјелопољске цркве Светих Петра и Павла у 5,30 часова, из Улциња у 7 часова.

Извор: Митрополија црногорско-приморска