Данас је на празник рођења светог Јована Крститеља и Претече-Ивањдан молитвено било и у манастиру Острог. Светом литургијом началствовао је протојереј ставрофор Драган Крушић, а саслуживали су му протојереји Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић као и ђакон Велислав Мируша из Епархије Зворничко-тузланске. У току литургије присутнима се словом поуке обратио отац Мирчета Шљиванчанин.

ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ

Извор: Радио Светигора

Желимо да митрополит црногорски зависи од пећског патријарха у Србији. Кад садашњи митрополит умре, пристајемо за сад, да његов насљедник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, т. ј. да га бирају:  гувернадури потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле, докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“

Ово је тачка 11. акта из 1799. године који је црногорска депутације упутила аустријској царици Марији Терезији, послије разговора са канцеларом кнезом Кауницом у Бечу. Депутацију су чинили: гувернадур Јован Радонић, архимандрит Петар Петровић и сердар Иван Петровић. Из акта је јасно да депутација, у којој је био  будући Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски Петар I Петровић Његош, сматра Митрополију црногорску као неодвојиви дио (епархију) Пећке патријаршије, тј. Православне српске цркве.

Јован Маркуш

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Свештенство Митрополије црногорско-приморске одржало је данас Свету литургију код дрвеног средњовјековног града Свача, али на улазу на локалитет гдје се налази храм. Црногорска полиција није дозволила служење литургије код храма. Читав скуп су обезбјеђивале јаке полицијске снаге, а нарочито сам улаз на археолошки локалитет древног епископског града Свача, којем, по решењу Управе полиције, свештенству Митрополије — није дозвољен прступ.

Намјесник барски Слободан Зековић поручио је током литургије да — „ми нијесмо овдје странци“. „Деценијама излазимо, долазимо овдје, на темеље наше државности и духовности, не да барјачимо. Са једним циљем — да не заборавимо наше свете претке и освештане гробове који се овде налазе. Преносим благослов митрополита Амфилохија, који је требало да донесе руку Светог Јована Крститеља. Али, због тензија, то ће урадити наредне године. Предсједник Општине је рекао да је до децембра забрањен приступ локалитету, зато што раде археолошка истраживања“, казао је Зековић. Он је додао и да ће се, већ наредне године, вјерници окупити код храма, и упутио је поруку мира — „браћи Албанцима“: „Били смо добри пријатељи и то ћемо и остати“, закључио је Зековић.

Извор: Спутник

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Свете мученице Агрипине, 6. јула, Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, крај моштију Светог Нектарија Егинског, које су од 4. јула биле изложене на поклоњење вјерном народу.

Преосвећеном Епископу је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

Током Литургије вјерници су приступали да се поклоне и цјеливају честицу моштију великог светитеља и исцјелитеља Нектарија Егинског. Помазивао их је освећеним уљем из Манастира Светог Нектарија са Егине протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, чијим трудом и љубављу се, уз помоћ бројних приложника и добротвора, у Никшићу подиже Црквено-омладински центар са параклисом Светог Нектарија.

Архипастирском бесједом обратио се владика будимљанско-никшићки, који је казао да су сви свети исти по Божјој благодати и милости којом су се надахнули и која их је укријепила, послије њиховог упокојења учинила мошти чудотворним.

„Божја благодат која дјелује преко моштију Светих угодника Божјих је иста, али сви свети се по нечему разликују, сваки појединачно. Када читамо житије Светог Нектарија Егинског оно је слично житију Светог Василија Острошког, али и много различито и нарочито. Свети Василије Острошки трпио је притиске, углавном, од иновјерних, исламске и римокатоличке вјере, а Свети Нектарије трпио је, понајвише, биједе и клевете од својих“, навео је владика Јоаникије.

Овај Божји угодник, по владичиним ријечима, оклеветан је за многе гријехе, али је све то претрпио христолико.

„Зато што је његово име толико било блаћено за вријеме живота, а посебно зато што је трпио на правди Бога, што је све подносио са благодарношћу, славећи име Божје и молећи се за своје непријатеље, Бог га је прославио великом светошћу и великим чудесима. Он се показао у нашем времену као љекар од најтежих болести, душевних и тјелесних, нарочито од рака“, бесједио је Његово преосвештенство.

Поред моштију Светог Нектарија Егинског исцијелили су се многи, а они који се нијесу исцијелили добили су, нагласио је владика, духовну снагу да носе тешку болест са благодарношћу.

„Свети Нектарије Чудотоворац Егински даје утјеху и снагу, он кријепи вјеру у душама људи, а та вјера привлачи Божју милост, као што каже Господ када исцјељује оне који му приступају: Вјера твоја поможе ти“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Зато је велики благослов и радост за Црквену општину Никшић долазак моштију Светог Нектарија Егинског, које Саборни храм походе трећу годину за редом. Њему у част у Никшићу се подиже Црквено-омладински духовни центар.

„Тиме свједочимо да смо у Цркви сви једно и да нам је Свети Нектарије близак, иако није од нашег рода, него од јелинског. Светитељ и угодник Божји коме ријеке поклоника долазе са свих страна, сви православни су поред његовог ћивота заједно, и сви су браћа и сестре у Христу. Обједињује нас Дух Свети Који нас препорађа, просвјетљује, уздиже, прави од нас Цркву Божју једног народа Божјег, новог Израиља“, рекао је владика, закључујући да је Бог многе дарове дао Светом Нектарију Егинском због његове вјере и молитвености.

„Био је велики богослов, велики духовник и пјесник. Колико само у пјесми Агни Партене, коју је испјевао Пресветој Богородици, има вјере, умиљења, колико је био смјеран пред ликом Пресвете Богородице и пред Њеним заступништвом. Како је Њу прослављао, славећи оваплоћење Христово, а преко њега, славећи Бога Живога, Пресвету Тројицу. Бог му је дао велике и неисказане дарове због његовог трпљења и његове вјере, силу Духа која је побиједила све замке људске и демонске на овом свијету“, закључио је владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Мошти Светог Нектарија Егинског на поклоњење вјернима биле су изложене од 4. јула, а из никшићке Саборне цркве испраћене су данас око 12 часова.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је 4. јула 2019. године верни народ у селима куршумлијског краја која се налазе уз саму административну линију са Косовом и Метохијом.

У пратњи Епископа били су протојереји Братислав Вукићевић, архијерејски намесник алексиначки, и Душко Капларевић, архијерејски намесник косанички; јереј Братислав Пешић, парох рачански; протонамесник Александар Кузмановић, парох каонички; јереј Слободан Илић, парох куршумлијски; г. Миливоје Илић и г. Славиша Богдановић из Великог Шиљеговца и г. Драган Николић из Каоника.

Пошто је помоћ, у виду основних намирница, кућне хемије, гардеробе и дечјих играчака, коју су прикупили црквене општине Велики Шиљеговац, Каоник и Ђунис, пристигла у храм Свете Тројице у Куршумлији, кренуло се пут села Рача. У храму Светог Илије Епископа и свештенство дочекао је председник Црквене општине Рача г. Драган Рајковић. Том приликом уручена је помоћ породици Маљевић, која има троје деце, породици Зувић са шесторо малишана и породици Ђурић у Малој Косаници.

Затим, Преосвећени Владика је посетио храм Светог Николе у Мердару где га је дочекао велики број верника. Изнад Мердара налази се село Матарова, где на самој административној линији обитава благочестива породица Вујовић, која има четворо деце. Преко њихове ограде пружа се диван поглед према Подујеву.

Напоследку помоћ је уручена петочланој породици Рашковић из Свињишта и двема породицама Стевановић из Зебнице, који имају седморо деце.

Епископ нишки г. Арсеније је захвалио свима који су учествовали у хуманитарној акцији и позвао све људе добре воље да и даље помажу свој народ који живи у тешким животним условима.

Извор: Српска Православна Црква

Дана 5. јула 2019. године, када наша Света Црква прославља успомену на преподобну мати Анастасију, мајку Светога Саве, верници у селу Копљари код Аранђеловца, прославили су своју храмовну славу дочекавши свога Архијереја у порти храма. Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Господину Јовану су саслуживали: архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставpофор Миладин Михаиловић, протојереј Миливоје Старовлах, протонамесник Александар Миловановић, протођакон Иван Гашић и ђакони Стеван Илић и Александар Бабић.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/kopljari05072019.mp3

По прочитаном Светом Јеванђељу, Епископ је присутне вернике поучио беседом. Епископ Јован је своју проповед започео честитањем празника и храмовне славе подсетивши да је човеку најпотребнији Бог, јер је човек круна Божијег стварања. “Требамо бити благодарни Господу, али не, ми не само да нисмо благодарни, већ смо Господа Христа и разапели. Човек је желео да буде као Бог. Нису човеку довољна добра којима нас Бог обасипа, већ уместо да будемо благодарни, ми се дижемо против Бога. Света Литургија на којој смо окупљени је заправо благодарност, захвалност Богу и из благодарности узносимо принос Богу. Ако у нашим срцима нема Бога, онда смо отворили врата нашега срца за онога другог, за ђавола. Господ нам куца на врата наших срца и на нама је одлука да ли ћемо их ми отворити за Бога”. Епископ Јован нас је подсетио да је данас дан када прослављамо успомену на мајку најлепшег детета међу нама и мајку највећег нашег учитеља Светога Саве. “Богу требамо бити благодарни јер су они наши преци. Мајка Светога Саве, преподобна Анастасија, треба да буде светли пример свим мајкама, како се треба владати и понашати и како треба своју децу васпитавати и којим их путем треба водити”, истакао је Владика Јован. Епископ је још навео да смо сви ми примери једни другима и да зато морамо обратити пажњу на свој живот и да се морамо волети међусобно, јер онај ко каже да воли Бога кога не види, а не воли брата који кога види, тај не говори истину. “Да бисмо били истински срећни, требамо да се молимо за срећу свих, а не само за своју срећу”, поучио је шумадијски Архипастир.

Извор: Епархија шумадијска

Од првог јула ове године у Митрополији црногорско-приморској на Цетињу налази се икона Светог Севастијана Сасовићког, Џексонског и Свеамеричког. 

Икона је дар господина Марка Дабовића, једног од потомака светитељевих сродника, који се несебично труди како би свјетлост његовог знаменитог и заслужног  претка што јаче засијала пред људима и како би, видјевши добра дјела Светог Севастијана, прославили Оца нашега који је на небесима.

Икону су Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију предали господин Марко Дабовић и господин Марко Kљајевић у пратњи свештеника Александра Папића, пароха Сасовићке парохије из које потиче овај многозаслужни и Богом прослављени трудбеник и прегалац на њиви Господњој.

Извор: Радио Светигора

У суботу, дана 06. јула 2019. године, свету архијерејску Литургију у Даљу служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. 

Преосвештеном Владици Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, парох друге парохије даљске, протонамесник Немања Клајић, парох први даљски, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски, јереј Синиша Мићановић, парох будимачки, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски и ђакони Предраг Јелић и Срђан Лукић. Овом приликом Владика Херувим увео је у дужност првог пароха даљског протонамесника Немању Клајића, досадашњег пароха мирковачког. У својој архипастирској беседи Владика Херувим обратио се свештенству и сабраном народу пригодном беседом . По одслуженој светој Литургији радост заједничарења пренета је за трпезу љубави.

Извор: Епархија осечкопоска и барањска

У четвртак 4. јула, када наша Света Црква прославља Светог Јулијана Тарсијског и преподобну мати Анастасију Српску, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленићу поводом славе манастирске капеле која је посвећена Светој Анастасији.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/kalenic04072019.mp3

Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Мирослав Хаџи-Поповић, протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић, протојереј-ставрофор Сава Арсенијевић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј-ставрофор Мирослав Филиповић, јеромонах Тихон, протојереј Драгослав Цветковић, протонамесник Иван Јовановић и протођакон Иван Гашић.

Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали припадници певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

По прочитаној Јеванђелској причи Преосвећени се обратио присутнима рекавши да сваки родитељ, било телесни или духовни, има жељу да му људи кажу да су његова деца, добра деца. Поштена, ваљана и честита. Као народ каже, сваки родитељ има жељу да му дете буде боље од њега. Сваки родитељ ће у детету видети свој лик, оно што је уградио у њега. То би на првом месту требало да буде вера у Бога и хришћанске врлине. Али исто тако прави родитељ ће видети и недостатке и осетиће једну горчину у својој души да је његовим пропустом дете постало такво какво јесте. Зато је битна кућна атмосфера. А да би дете било добро прво корен мора бити добар. Од доброг корена се рађају добри плодови, али постоје и изузеци. Али ако корен није насађен у Христу, у Цркви, у светим оцима, онда се он суши. Посебно је Преосвећени нагласио да ако родитељ није васпитао себе у духу Цркве нема васпитања деце. То дете ако нема кућног васпитања ни са једном дипломом не може да надомести. Проблем је и то што се родитељи, у највећој мери, одлучују за једно, можда два детета и то дете држе под стакленим звоном. Праве од њега идола, и уместо да са дететом служи човек Богу он служи идолу. Најгоре је кад родитељи не схватају да су деца дар Божији, него мисле да су деца њихов дар. Зато не умеју да заблагодаре Богу за тај дар. Свако од нас греши када каже да ће се окружити са једном или две особе које су му подобне, мислећи да му ништа друго не треба. Зато су нам празне куће, празна села, празни манастири. Јер нећемо да се жртвујемо за другога, а поготово јер нећу да имам другога који није по мојој вољи.

Данас живимо време када је све бесмислено, када немамо смисао живота. Људи данас смисао живота виде у овоземаљском, а тек споредно им понекад дође оно духовно. И зато, како нам каже данашње Јеванђеље, једни ће се сврстати међу ових пет мудрих девојака, а други ће се сврстати са оних пет лудих девојака. Да ли Господ назива човека лудим? Не у оном смислу болесно лудог човека. Али сваки човек који не спрема себе за Царство Небеско јесте духовни лудак. Он ћерда свој живот. И када је дошао Жених, њихова се светиљка угасила јер нема ничег доброг у њима и остале су пред затвореним вратима. Неко би се запитао да ли Господ затвара врата Раја? Не! Човек је тај који затвара врата раја, одбивши да послуша Бога због своје гордости. Јер хоће да себе уздигне изнад Бога. Човек је затворио врата Раја, али Бог својим оваплоћењем их поново отвара, да ми сами бирамо хоћемо ли их држати отворена или ћемо их сами затварати. А све ово нам открива да ли ми размишљамо о вечности, што је све чинила мајка нашег Светитеља, Светог Саве. Имала је разлога да се горди, да буде саможива јер је била жена владара. Али је све она гледала у свом животу као служење. У Цркви се све гледа кроз служење, колико служиш другоме толико стављаш себе на степенике Царства Божијег, а ако не служиш ниси још почео да се пењеш на степенице које воде у Царство Небеско, како каже један Свети Отац. Она је сву себе припремала за Царство небеско, али својим припремањем спремала је и своју децу. Она је светиљку коју је Бог запалио у њој чувала и пренела на своју децу. Свако од нас има ову свећу у себи, коју ми треба да чувамо од зла и греха, као што чувамо пламен свеће од ветра, а нарочито од самих себе. Зато се и каже да је живот на земљи непрестано спрема за живот вечни, чему нас учи и данашње Јеванђеље и Света Анастасија. Свети Оци зато кажу да живећи на земљи мислимо о небу. Онај човек који овако живи, за његову душу преподобни Јустин Ћелијски каже да се његова душа онебесили. А душа која није осетила Христа у себи, та душа полуди, кажу Свети Оци. Све што не уђе у Христа неће бити спасено. Већ сада у нама почиње или рај или пакао. Ми се опредељујемо, али смо ми већ опредељени јер смо крштени и постали хришћани. Али је сада битно да останемо у вери, јер ма колико добро семе засејали, ако је поред корова пропашће, ако се не одржава. Воће ако се не орезује подивља, тако је и са људском душо, ако није са Богом подивља. Опадне му вера.

На самом крају епископ је нагласио да се Света Анастасија украсила свим овим врлинама и живела је да би се причешћивала живим Хлебом који са неба силази. Имала је она искушења и невоља, али је она била у Христу и са Христом. Одвоји ли се човек од Христа тада он пропада. Преосвећени је позвао да се помолимо сви, и очеви и мајке, да нам Света Анастасија да снаге и моћи да васпитавамо своју децу у духу Цркве у духу вере.

По заанвоној молитви Преосвећени је пресекао славски колач, после чега је након отпуста литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Извор: Епархија шумадијска

У четвртак, 4. јула 2019. године, када црква прославља Светог мученика Јулијана Тарсијског и Преподобну Анастасију Српску, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Калудри.

ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће верног народа. Речима архипастирске поуке сабранима се обратио владика Јоаникије честитајући празник Преподобне Анастасије Српске. Освештан је и преломљен славски колач поводом имендана мати Анастасије, игуманије манастира Калудра.

Извор: Српска Православна Црква

Архимандрит Нектарије из Јерусалима, сабрат храма Гроба Господњег, у пратњи архимандрита Луке, игумана манастира Карно код Сребренице, посјетио је Епископа зворничко-тузланског Фотија у сједишту Епархије у Бијељини.

Разговор је протекао у срдачној атмосфери, а гост из Јерусалимске патријаршије посебно је говорио о Светој Земљи и о тамошњој борби за очување светог православља. Своме високом госту Епископ Фотије поклонио је икону Светог Јована Крститеља као знак братске љубави и сјећања на данашњи сусрет.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 4. јула 2019. године Националну и универзитетску библиотеку у Загребу, где се од 1992. до 2007. године налазила Библиотека Епископије славонске.

Владику Јована и протојереја-ставрофора Ђорђа Теодоровића, пароха пакрачког, том приликом у име директорице Библиотеке примили су руководилац Одељења за заштиту и складиштење др Драгица Крстић, координатор процеса консервације и рестаурације гђа Луција Ашлер, библиотекар г. Ђуро Сингер и саветник за међународну сарадњу гђа Јасенка Зајец.

Током састанка разговарано је о Епископској библиотеци у Пакрацу, њеном историјату и будућој сарадњи на плановима рестаурације књига и њиховој каталогизацији.

Извор: Српска Православна Црква

„Закон о слободи вјероисповијести је неуставан, јер не поштије одвојеност Цркве од државе. Иако је уставом загаранатована равноправност вјере, власт је одлучила једино да одузима храмове и манастире Митрополији црногорско- приморској, док је са осталим вјерским заједницама потписала споразуме који гарантују њихову имовину, казао је Његово преосвештенство Eпископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије у „Српској кући“ у Подгорици.

Преосвећени је поводом 800 година Српске православне цркве, синоћ говорио на тему „Земаљско је за малена царство а небеско увек и довека“. Дотакао се начина добијања аутокефалности, затим укидања Пећке патријаршије и периода (1766. године), када је Митрополија црногорска, као једина столица српских архијереја и слободни дио Пећке патријашије, чувала тај континуитет.

Говорио је и о актуелним проблемима, неправдама којима је изложена наша Црква и вјерни народ, и злом науму црногорске власти у виду закона о слободи вјероисповјести, наглашавајући да ипак имамо довољно снаге, коју Бог даје да не заборављамо оно што је главно, а то је да благодаримо Богу на свему, па и на искушењима која нас сналазе. Појаснио је начин и услове који су потребни да би једна Црква добила самосталност.

„Кроз искушења, уколико знамо да их носимо како ваља и побјеђујемо, ми се спасавамо и увјенчавамо овом привременом, али и оно што је најважније, вјечном славом“, казао је одмах на почетку излагања владика и додао да је аутокефалност Српске православне цркве дала плодове који су оплеменили наше вјекове и биће, историју и културу.

Нагласио је да је 800 година од хиротоније Светога Саве и истовремено 800 година од аутокефалности СПЦ велики, знаменити и један од најзначајнијих датума у нашој историји. Објаснио је да аутокефалност наше Цркве није само сплет неких околности, већ плод дугих  деценија и вјекова духовног и културног успињања.

„Имали смо и светитеље и храмове, културу и писменост и прије Светога Саве“, казао је Преосвећени владика и подсјетио на Светог Јована Владимира, Мирослављево јеванђеље, Немању – оца Светога Саве..Већ тада смо се позиционирали као просвећен хришћански народ који у ризницу свијета уноси велике дарове и културу.

Како ниједан велики догађај не може бити без одговарајуће личности, тако је и са Светим Савом, који је не само историјска, него светачка личност која је засијала на Светој Гори Атонској као велики духовник и ум, велики градитељ и чувар православне вјере.

„Када православна васељена види да је један народ дозрио и да може да чува православну вјеру и јединство духа у свези мира са осталим народима, да његова вјера неће подлећи привременим утицајима ове или оне власти, него ће брод Цркве пловити кроз све валове и ићи правим Божијим путем, као и да се један народ културно утемељио и да рађа духовне плодове, том народу се може повјерити и признати аутокефалност. И то није одвајање него утврђивање јединства!“

Појаснио је да се Српска црква када је добила аутокефалност није одвојила, већ се укључили у православну васељену – заједницу и то са пуним достојанством признатим и потврђеним од свих православних цркава .

„То је залог за будуће вјекове који и данас треба да чувамо. И само о таквој аутокефалности се може говорити, а не о некој која је само плод политике и неког владара, као што се то ради у Црној Гори.“

Статус наше аутокефалне Цркве је потврђен тиме што је наш народ ишао Божијом стазом коју је означио Свети Сава, и то не само у вријеме Немањића, него до данас.

Осврнуо се на немањички златни период историје на овим просторима и на косовску трагедију, гдје смо се потврдили као народ вјеран својој вјери до крста –  жртве.

„Ту смо као народ пригрлили Христов крст, њиме се освећивали и везивали за Царство небеско. Земаљско је за малена царство а небеско увек и довека је косовски стих и познање, скраћено Јеванђеље“, казао је Преосвећени и додао да су те недаће, које су нас сналазиле послије Косовске битке, довеле и до тога да је Пећки трон 100-ак био упражњен.

Међутим, ми смо имали снаге да обновимо своју Патријаршију и у доба турског ропства:

„Када смо обновили Патријаршију, као да смо обновили своју државу. Имали смо патријарха који је у духовном, али у једном смислу и политичком, био вођа свог народа.“

У том периоду обновљене Пећке патријаршији, преко 200 година, ми смо доказали да смо народ који може да ствара и да се духовно и културно уздуже и у вријеме ропства. Из тог периода имамо велике плодове, дивне светиње и светитеље међу којима је и Свети Василије, Свети Стефан Пиперски. Али долази трагедија 1766. године друго укидање Пећке патријаршије.

Њеним укидањем све епископије источно од Саве и Дунава, попуњене су грчким епископатом. Томе се највише супроставила Митрополија црногорско-приморска и Митрополит Василије Петровић.

„Када је укинута Пећка патријаршија једина столица српских архијереја која је остала испод Саве и Дунава је Митрополија црногорска. И ту је тајна славе коју има Цетиње до дана данашњег. Цио српски народ испод Саве и Дунава, на неки начин, се везивао за Цетињску митрополију. Она је била као неугашена свијећа. Митрополија црногорска је остала слободни дио Пећке патријашије и чувала тај континуитет.“

Митрополија црногорска сав свој капацитет је уложила у обнову Пећке патријаршије, односно Српске православне цркве у и кроз историју њени митрополити увијек су били њој потчињени. Она је чувала искру слободе Пећке патријаршије и са радошћу је дочекала обнављање и уједињење 1919. и 1920. године.

У новије вријеме, приметио је владика, да се интезивно ради на промјени идентитета Црногораца, мада тај процес траје одавно:

„Многи су радили на промјени црногорског идентитета, нарочито браћа Хрвати, јер су их укључивали у својим теоријама у корпус хрватског народа и културе. И не би то било ништа страшно, да немамо и наше несрећнике који су те наказне теорије прихватили.“

Велики допринос томе се дали наши окупатори: Аустријанци који су забранили ћирилицу, Италијани који су преименовали српски језик у црногорски. Осврнуо се и на програм који су Итлијани у току окупације имали и за Цркву:

„План је био да Црква црногорска мора бити аутокефална, али не са идентитетом као у доба краља Николе, већ са новим, латиничним и антисрпским. То није прошло, иако је било оних који су то већ били прихватили као, Секула Дрљевић.“

Он је био намјесник окупатора који на Петровданској скупштини прослављао дан „ослобођења од својих предака“ и „улазак у акциону сферу Рима“, што по ријечима владике је слично данашњој реторици када премијер каже да ћемо када донесемо закон коначно ући у западни цивилазацијски простор.

Владика Јоаникије је казао да се сјеме које су посијали наши људи, попут Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, развијало и проклијало у вријеме рушења Ловћенске капеле, када се почело опет говорити о аутокефалној црногорској цркви по италијанском концепту

У ово наше вријеме, последњих 20-ак година, траје усиљена кампања промјене идентитета по принципу: Црногорци су Срби, али нек се пишу Црногорци због њихове посебности, послије иде Црногорци су Црногорци, али нису антисрби:

„А сада се формирала једна дружина, да је основна карактеристика мржња против српства, мржња и борба против предака, борба против Његоша, и то траје много дуго.“

Црногорске власти почетком овог вијека су унајмиле једну америчку лобистичку кућу за измјену идентитета Црногораца и то баш у вријеме увођења химне Секула Дрљевић:

„Сада имамо прилику да гледамо како партија хоће да оснива Цркву, и то коју?! Аутокефалну! Ништа мање. Па шта ће им двије?Једну су формирали, регистровали, плаћају је, подигли су неке храмове, то је оно што партија може да направи и сумњам да би из другог покушаја направили нешто боље.“

Истиче владика да је тај пројекат смишљен у врхушки партије, и да Мило Ђукановић сматра да се мора обновити „црногорска православна црква“ и као аргумент истиче принцип етнофилетизма.

„Ако ишта зна из ове тематике, онда мора да зна да је етнофилетизам од стране Цркве осуђен као јерес, а он то истиче као позитивну страну!? Господин Ђукановић, упућујући се у теолошку терминологију, истиче и да се не може дозволити да постоје неке прекограничне епархије (три). Ваљда је мислио и на Епархију будимљанско-никшићку, мада она не прелази границе Црне Горе, али је на сјеверу о којем он мисли само кад су избори.“

Говорећи о усклађености предложеног закона о слободи вјероисповијести са Уставом, владика је нагласио да Устав Црне Горе, као и у већини европских земаља, прописује да су Црква и држава одвојене.

„Свуда се у Европи промовише сарадња између државе и Цркве, дијалог на добро народа. И ми заступамо увијек и сада оба начела: да су Црква и држава одвојене и да се успоставља сарадња и дијалог између Цркве и државе… Али дијалога нема, нити је држава заинтересована за дијалог који прописује ЕУ, континуирани, транспарентни и институциионални дијалог.“

Запитао се Епископ Јоаникије како се може говорити о одвојености државе и Цркве, кад држава хоће да Цркви узме све:

„Држава хође да буде господар, да потчини и чак уништи Цркву! Ту се више не ради о нама свештеним лицима као поједницима, ради се о светињи, о Цркви, Дому Божијем. Како овај закон поштује начело одвојености државе и Цркве, ако хоће да узме оно што је црквено!? То је пљачка!“

Иако је уставом загаранатована равноправност вјере, власт је одлучила једино да одузима храмове и манастире Митрополији црногорско – приморској док је са осталим вјерским заједницама (Католичком црквом, Исламском заједницом и Јеврејима) потписала споразуме који гарантују имовину тих заједница, казао је Његово преосвештенство Eпископ Јоаникије.

Додао је да Митрополија црногорска приморска нема ништа против тих споразума. Напротив, она их подржава и сматра да би такву врсту споразума потписала и МЦП. Међутим, са свештенством Митрополије о томе нико не разговара, него се предлажу прописи који омогућавају отимачину њене имовине:

„Ако вам неко отима кућу и преписује на себе, ту нема никавих правила, ту мора доћи до сукоба. Наравно, држава као структура која располаже силом може да нас позатвара, протјера, побије, али не може очекивати да ми то икада прихватимо.“

Казао је да нико никада није доводио у питање поријекло имовине Цркве, а сада се држава бави тиме, иако постоје ктиторске повеље и разна друга свједочанства о завјештањима и куповини.

Наглашава да многи из свијета говоре о питању поријекла имовине врха наше власти, те би требало и то провјерити, па онда и Цркву, ако је сумњива, казао је Епископ Јоникије.

Осврнуо се и на поједине изјаве премијера Душка Марковића, који кад говори о закону о слободи вјероисповијести, каже да све цркве и манастири као културна добра морају да се воде на државу:

„Културно добро може бити у приватном власништву, а до сада у Црној Гори је највише културних добара било у власништву Цркве и то је свака власт до сада признавала. Држава има право да региструје културна добра, да води рачуна и помаже власницима културних добара и да се по том питању успостави нормална сарадња, нарочито када се ради о светињама.“

Затражио је од државе одговор шта је са несталим културним благом из Народних музеја, јер је према тврдњама поједних запослених нестало око 2000 вриједних регистрованих експоната, али се ти подаци заташкавају.

Примјетио је Епископ Јоаникије да се овдје пријети и то са партијских скупова и на такав начин се приступа оснивању или утемељивању „аутокефалности црногорске цркве“.

„Нема ништа гротесније, антиевропскије, него покушај неке партије да прави своју цркву. Они говоре да је овај закон, који очигледно крши Устав Црне Горе, а да не говоримо о међународним правним актима који прописују и регулишу ову материју, који је закон о отимачини црквене имовине, храмова и светиња, проевропски и да ће таквим потезима коначно ући у тај жељени и хваљени круг цивилизованих западних народа.“

Иако све то подсјећа на Секуле Дрљевића улазак Црне Горе у акциону сферу Рима, ово је још горе и злокобније, упозорава владика, јер је он био појединац у рукама власти, а овдје је цијела организована дружина која је на власти.

Најсрамније је ипак што ово раде заједно са Хашимом Тачијем. По његовом мишљењу циљ је да се овдје направи модел да Хашим Тачи и Харадинај по истом моделу препишу све српске светиње на Косову и Метохији на лажну државу Косово:

„Овај закон о су заједно правили са Хашимом Тачијем. Тамо је направљен нацрт закона о културним добрима гдје се изричито каже да цркве и манастири, као културна добра, припадају држави и зато су се наше власти опредјелиле да помогну и гласале да лажна држава Косово буде примљена у Унеско, да би на такав начин стекли легитимитет да могу да узму српске цркве и манастире као културна добра и да их препишу на лажну државу Косово.“

Преосвећени је казао да је и раније било оваквих покушаја унијаћења, криза у нашем народу у историји тако да ово није ништа ново, али јесте злокобно:

„Није ово само нека прича државе да ће преписати цркве и манастира на себе, али ништа се неће промијенити! Не, ово је удар на православље, јер колико већ раде на промјени идентитета овога народа и није се успјело. Дакле 30% њих се храбро изјашњава као што су се њихови преци изјашањавали, нијесу мјењали идентит.

Цио тај инжињеринг још није успио, јер треба измјенити и направити партијски вјеру са проусташким садржајем Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, највећих изрода које је овај народ родио, и да се са њима поистовјетимо.“

Има између оних који се изјашњавају као Црногорци доста оних који размишљају исто као и ми, то смо видјели ових дана док сакупљамо потписе, примјетио је владика:

„То је наш добри и поштени свијет, многи тих људи је дало свој потпис иако се изјашњавају као Црногорци.“

Епископ Јоаникије је нагласио да су нападнути Црква, вјера и храмови те се ствари морају именовати правим именом.Овога пута нападнуто је православље и наша вјера и морамо се томе супроставити. Онај ко то уради данас потврдиће да је хришћанин и да брани своју вјеру

„У таквој смо прилици, несрећним временима, али у овом времену ко сачува образ тај је заиста прави хришћанин и прави човјек. Надам се да ћемо ми, сљедећи наше претке и поштујући завјете и завјештања наших највећих људи кроз нашу историју и ријечи Светога Саве, Његоша, Светог Петра, Светог Василија, и овог пута сачувати душу и наше светиње. Да ћемо спријечити ову неправду која се организује против сопственог народа од стране наше несрећне власти“, поручио је на крају свог обраћања Његово преосвештенство Eпископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска