Његово Преосвештенсво Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Храму Светих апостола Петра и Павла у Вртишту, на дан када молитвено славимо ове Светитеље - у петак, 12. јула 2019. године. Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереји-ставрофори Јован Илић, Мирољуб Стојановић, јеромонах Атанасије (Марковић), протојереји Ненад Томић, Саво Крчо, Владица Савић, протонамесник Хранислав Јовановић, старешина храма у Вртишту и ђакон Ђорђе Филиповић.

http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190712-110903-185_27_128_46-255.mp3

Са певнице су одговарали нишки студенти и свештеници, а храм је био испуњен верним народом. Након заамвоне молитве уследио је троструки литијски опход око цркве, освећење славских дарова и резање колача. Преосвећени Владика присутном народу се обратио пригодном беседом, а започео је своје архипастирско слово речима Светог Јустина Ћелијског, који је говорио о Светим апостолима Петру и Павлу који су били: "...најбогатији сиромаси, који нису имали ни торбе ни штапа, али који су имали оно благо вечно и непролазно. Уместо пролазног и смртног живота понудили су вечни и бесмртни живот".

Извор: Епархија нишка

На Петровдан, дана 12. јула 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Петропавловском храму у Болману.  Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, протојереј Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протонамесник Драгослав Шалајић, парох тењски, јереј Срђан Трајковић, парох болмански, и ђакони Радомир Арсеновић и Срђан Лукић. 

По заамвоној молитви Владика Херувим је изговорио следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! 

Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и спасење ваша храмовна слава. Велика је љубав првоврховних апостола Петра и Павла јер су они својим животом и проповедањем Јеванђеља утврдили темеље Цркве. Исповедали су Господа Исуса Христа као Спаситеља који је дошао да спасе овај свет од греха. Били су проповедници и ревнитељи, широм васељене проносили су и проповедали реч Јеванђеља саображавајући се са том Речи. 

Били су велики људи, знали су како треба носити Реч Јеванђеља и на који начин треба проповедати васкрслог Господа. Како народу тада, тако и нама данас проповедају како на првом месту свештеници и народ требамо сведочити Јеванђеље, носећи Реч у свом срцу и души. Да бисмо могли зрачити истином Јеванђеља Христос се мора уселити у наше срцу и душу. Требамо да будемо следбеници Јеванђеља, никако његови случајни сапутници. Ако живимо у Духу Цркве живимо истином и љубављу која никад не сагорева. Апостол Павле нам је у својој посланици написао каква љубав треба да буде, како љубав треба да се изграђује. Апостоли су нас упућивали на ону љубав којом Господ љуби човека, оном љубављу коју ми не можемо Њему да узвратимо. Остаје нам да будемо на том путу, да својим трудом и подвигом у овоземаљском животу сведочимо ту љубав. Права љубав је изнад овог света, што више траје то се више умножава, то је она Христова љубав којом Он љуби овај свет. 

Господ љуби овај свет иако он лежи у греху, увек нам дајући могућност да се покајемо. Апостоли су били проповедници покајања. У незнабожачко време упућивали су народ ка путу истине, охристовљавали су друштво свог времена. Били су проповедници Царства Божјег. Наше назначење овде на земљи је да идемо ка Царству Небеском, да се припремамо за Други Христов долазак. Христос је и дошао међу људе како би нас усмерио на прави пут. Ако желимо чути Реч Јеванђеља и заповести Цркве засигурно ћемо бити на том путу.

Једино у Цркви када се приносе Дарови вечног Живота од свих и за све можемо да се сусретнемо са Христом и да обитавамо у Заједници. Требамо да се причешћујемо и да знамо да је Христос једина истина у свету. Христа имамо кроз Тело и Крв Његову сваке недеље на Литургији. Требамо што чешће да се причешћујемо, да посећујемо свети Божји храм. Не можемо Христа срести нигде осим у Цркви, нити чути о Његовој љубави осим у Цркви. Наши храмови треба да долази у храмове, да се сједињује са Христом. 

Радујем се што сам данас овде са вама, што сам могао да принесем Бескрвну Жртву од свих и за све, што сам могао да се овде помолим са вама. Велика је ваша љубав, храбро опстајете на овим просторима. Наш народ се нажалост исељава, али не смемо заборавити на своја огњишта и своје њиве, јер нам их је дао Бог. Нажалост, дошло је такво време да наш народ одлази. Имамо дубоку веру да ће се народ вратити, да ћемо опет бити у благодатној Заједници. 
Живи и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Апостоли Петар и Павле су они који изворно проповиједају ријеч Божију и примјер су свима нама како да поучимо друге да приволе Царство небеско, поручио је у бесједи архијерејски намјесник бококоторски, парох которски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.

Данас на Петровдан у цркви Светог Николе у Котору, уз причешће бројних вјерника, отац Момчило Кривокапић је на Светој литургији казао и да је „служба апостолска уствари заповијеђена свима“.

„И нама који смо свештеници и вама који сте царско свештенство. Сви који смо крштени, сви смо ми царско свештенство, само са различитим службама. Свако од вас и може и треба да понекога поучи да га приведе, приволи за Царство небеско. Господ Христос је Андреју Јакову и Јовану рекао, „оставите сада ваше мреже, начинићу вас ловцима људи“. То не значи да ми који проповиједамо Јеванђеље ловимо људе за некакву чудну организацију. Ми људе ловимо мрежом истине да буду уловљени за своје спасење и увијек то мора бити добровољно.

Свако од вас и треба и може да утиче на некога око себе да се поправи и крене правим путем. Тако да данас, када прослављамо Свете апостоле Петра и Павла, прослављамо све апостоле, све оне знане и незне епископе, свештенике, монахе, монахиљне, све благочестиве људе, хришћане, који су током вјекова проповиједали ријеч Божју и, што је најважније, свједочили је“, казао је отац Момчило Кривокапић.

Апостоли су, како је назначио, поготово они који су пострадали у Јасеновцу, они које су поубијали Шиптари у задње вријеме и они који данас у Украјини страдају од расколника.

„Сви су они апостоли јер свједоче, или ријечју, или своијим дјелима, да је жив Господ. Зато, славећи Петра и Пасвла, првоврховне апостоле, прослављамо живога Господа који је дошао, дао благодат апостолима, апостоли епископима, епископи свештеницима и зато у Цркви Божијој можемо да се причешћујемо „У име Оца и Сина и светога Духа Амин“, казао је отац Момчило Кривокапић.

Велика је ствар била, наставио је, када Петар каже да је Господ Христос Син Божји и спасилац свијета.

„Исти тај Петар ће, у моменту када Христа воде на распеће, одрећи га се три пута. Дакле био је само човјек. Његова вјера ће се утврдити тек послије силаска Светог Духа на апостоле. С друге стране имамо Павла који уопште није био међу 12 апостола. Али зато је Павле био учени Јеврејин, фарисеј, кога су школовали по науци по којој је требало да буде против Христа. Када је пошао да гони Цркву Христову, кренуо је за Дамаск. Тада му се јавио Господ Христос…“, казао је отац Момчило Кривокапић.

Како је назначио ова два апостола су, не антиподи, „него њих двојица заједно свих 12 апостола, свих 70 апостола“.

„Њих двојица су они који изворно  проповиједају ријеч Божију, посебно послије силаска Светог Духа на апостоле. Апостолска служба се наставила у архијерејској и свештеничкој. То је оно што Цркву чини везаном Духом Светим за самога Господа Христа.

Дакле, Црква постоји благодатна и не може свако да буде свештеник, па макар носио мантију. Имамо тамо неке по Цетињу који се шире у мантији. Чули сте прије неки дан и патријарх Цариградски је о томе говорио. Онај који је обукао мантију, па мисли да је свештеник. Не он се само лажно представља“, казао је отац Момчило Кривокапић.

Како је истакао, свештеник може бити само онај који има апостолско прејемство.

„А то су они који су од апостола примили благодат, свештеници који су примили од својих епископа и само они који су од канонских епископа примили благодат. Благодат се преноси Духом Светим, али тамо гдје нема благодати нема ни Духга Светога“, рекао је између осталог Момчило Кривокапић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је јутрос петровданаска Света Литургија. Началствовао је протојереј Бранко Вујачић, уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојерејâ : Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, протођакона Владимира Јарамаза.

http://hramvaskrsenja.me/files/Voice 055.m4a

Учешћа у овом молитвеном сабрању узела је и мјешовита пјевница саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Током Свете Литургије вјерни народ је цјеливао и поклањао се и честици моштију Светог апостола Петра. Вјерном народу обратио се поучним ријечима началствујући протојереј Бранко Вујачић. Отац Бранко је у свом пастирском слову говорио о првоврховним апостолима Петру и Павлу. Говорио је о њиховим људским карактеристикама, њиховим различитостима у категорији личности, али и о примјеру њиховог живота који је сав био испуњен искреном ватреном вјером, покајањем, као и љубављу и ревношћу према Богу и према ближњима својима.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У храму Светог Јована Владимира, који је данас на Петровдан био препун вјерника, Светом Литургијом началствовао је старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић, као и гости: отац  Агатангел који долази из Бјелорусије гдје је тренутно на послушању и на служби и ђакон Михаило који долази из страдалне Украјинске православне цркве московскога патријархата из Тернопољске Митрополије. Након прочитаног Јеванђеља бесједио је отац Агатангел.

Говорећи о  данашњем празнику он  је рекао да ми данас поред Апостола Петра и Павла које славимо, спомињемо и све апостоле, дванаесторицу и седамдесетосторицу, као и жене мироносице и све оне који су просвијетили васељену јеванђељем Христовим. И ми знамо да су апостоли били људи као и ми и да су апостоли повјеровавши ријечи Божијој, чувши глас Божији кренули за Њим и предали себе не само тијелом него и срцем ријечи Божијој. Иако су видјели Христа, иако су чули живу ријеч Христову, чули јеванђеље Његово и гледали Господа у лице и они су као и ми пројављивали немоћи своје. И они су понекад сумњали у Господа, сумњали у ријечи Његове, у Његове поступке, да су падали и да су гријешили. Апостол Петар одрекао се Христа, али га је Христос позвао и он га је одмах прихватио. Апостол Петар сумњао је некад у своје ријечи у своје поступке и чак знамо да се претваро некад пред Јеврејима да је Јеврејин, а пред безбожницима да је безбожник, зашто га је и Апостол Павле обличио у његовим дјелима. И ми знамо, иако су они имали немоћи своје и падове, да су они непрестано устајали и ишли даље и да су њих дванаесторица у почетку просвијетлили сву васељену. Дванаест људи који су умножили ученике Христове, који су умножили Цркву Христову, Цркву која стоји до дана данашњега и стојаће до краја вијека. Јер глава Цркве је Христос, а Христос је вјечан. И ми са вама знамо да је Црква утврђена како на Христу, тако и на апостолима.

И нису само апостоли који су били са Христом, апостоли. Него је сваки светитељ и сваки вјерни човјек и чадо Цркве Божије апостол у животу своме. И како су почели Андреј и Петар, Јован и Јаков и остали апостоли са Христом да проповиједају Царство Божије које је живо у њиховом животу, тако и ми до дана данашњега проповиједамо јеванђеље у своме животу. Проповиједамо га не само ријечју, него и дјелима својим. Јер као што су апостоли показивали дјела своја; љубав Божију показивали кроз дјела своја, кроз љубав ка ближњима својима, ка сваком човјеку кога су сретали у своме животу, тако и ми показијемо наше јеванђеље, нашу љубав, љубав Божију која је унутра нас. Показујемо је сваком човјеку. Не само ријечима, не само дјелима, него чак и мислима својим. Јер ми видимо сваког човјека и видимо Христа у њему. И ако видимо Христа у њему, ми видимо и цијелу Цркву у њему. Ако смо ми дио Цркве, онда је и сваки човјек кога видимо дио Цркве, дио нас. И зато наша љубав, љубав Божија, не може да престане да дејствује у сваком човјеку кога срећемо. И зато ми, као преподобни Серафим Саровски, можемо да кажемо свакоме: „Радости моја!“. Јер видећи сваког човјека ми се радујемо не само њему, него се радујемо присуству Божијем у њему. И зато смо ми апостоли нашега времена, апостоли који проповиједају јеванђеље Христово, проповиједају ријеч Божију, провиједају тај камен, тај темељ на којем стоји Црква. Проповиједају је не само ријечима, него и дјелима својим. И сваки човјек који види нас, он хоће да дође да види гдје је тај темељ, гдје је та ријеч Божија која нас утврђује тако да се ми неспрестано налазимо у радости. Радости овога живота. Јер иако бивају тешка дешавања, тешка искушења, бивају падови у нашем животу, ми се увијек сјећамо да су апостоли иако су падали увијек устајали и ишли напријед. Како се они нису налазили у мјесту и нису сједјели у хладу своме, тако и ми увијек устајемо и идемо напријед. Идемо проповиједајући љубав Божију.

На крају је отац Агатангел позвао Господа да нам да силе да видјећи живот апостола, видјећи љубав њихову, видјећи снагу њихову, видјећи радост њихову и ми увијек пребивамо у истинитој љубави Божијој. Пребивамо у љубави, не само за нас, него и за ближње наше, сроднике наше и за сваког човјека кога ми сријећемо. Да бисмо ми наслиједили Царство Божије и сви они који су са нама.

Велики број вјерника који су постили Петровски пост, како мјештана, тако и туриста приступило је Чаши Господњој и причестило се Тијелом и Крвљу Господњом.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Данас, на Петровдан, у коњичком селу Борци освећен је новообновљени Храм Светих Апостола Петра и Павла. Чин великог освећења извршио је Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а Храм је обновљен у славу Светих апостола Петра и Павла и у помен српским дечацима Петру и Павлу Голубовићу, који су, заједно са родитељима, убијени 1992. године у Коњицу.

Након освећења храма Владика Димитрије служио је Свету архијерејску Литургију. По окончању Литургије и славског обреда одржан је парастос члановима породице Голубовић. Владика Димитрије поручио је да је данас добро победило зло и да се Бог открива онима који имају чисто срце. "Ко има срце, може се спасити. Бог нас је створио слободне и у тој слободи можемо постати боголики, људи љубави и мира, а можемо постати и злочинци и људи злочина. То се све обистинило на судбини породице Голубовић. Али ми данас нисмо дали да нас зло победи него смо победили зло добром" - рекао владика Димитрије. Еписком је рекао да је Бог људе могао створити као марионете, али да тада ништа не би било ни добро нити лоше, да би људи били попут лутки или робота.

"Или нам је могао дати слободу и неки ће бити светитељи, а неки, нажалост, злочинци. За све има наде и простора у љубави Божијој, тако да нико од нас не сме да губи наду, па чак ни ти злочинци" - рекао је Владика Димитрије. Он је додао да је Господ много пута и на много начина показао да све људе воли и чека бескрајно, али да сви имају одговорност за своје поступке, те да свима треба покајање. На улазу у цркву постављена је плоча на којој је написано да је Храм саграђен 1896. године, да је обновљен ове године у славу Светих апостола Петра и Павла, а у спомен убијених српских дјечака Петра и Павла и да је ктитор обнове Милорад Додик у својству председника Републике Српске. У храму се налази и икона на којој су осликани апостоли Петар и Павле са дечацима Петром и Павлом.  Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам и пет година када их је у ноћи између 1. и 2. јула 1992. године у Коњицу, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извело пет припадника Интервентног вода Полицијске станице Коњиц, предвођених Миралемом Мацићем, одвезли неколико километара од стана и под окриљем ноћи стрељали. 

Дечаци и њихови родитељи стрељани су недалеко од полицијског пункта у насељу Поље Бијела, поред пута према селу Спиљани.  Петар Голубовић је преживио прво стрељање. Он је након рафалне паљбе пао на земљу између тела својих родитеља и брата Павла. Након што су починиоци отишли, он је устао и кренуо према полицијском пункту у насељу Поље Бијела. Када је дошао до пункта испричао је дежурним полицајцима Хаџи Мацићу и Дражену Марковићу шта се догодило. Крвници су то чули путем радио-везе, вратили се и одвели Петра. Зауставили су се код места Бегин Вир, гдј су га извели из аутомобила и поново стрељали. 

Тела убијених дечака и њихових родитеља лежала су неколико дана на обали Неретве пре него што су сахрањени на православном гробљу на Мусали. Захваљујући Анису Косовцу у јулу 2018. постављена је нова капија на улазу у православно гробље на Мусали. На капији се налази спомен-плоча с илустрацијом Петра и Павла Голубовића. Имена Петра и Павла Голубовића уклесана су и на заједнички споменик убијеној деци Коњица, који је постављен испред школе на Мусали. Прва оптужница за овај злочин подигнута је 1994.године, а пресуда је изречена крајем 1995. године. Тужилац Ибро Булић је као починиоце злочина навео Миралема Мацића, Јусуфа Потура и Адема Ланџу, уз Шефика Туцаковића и Мирсада Максумовића који су погинули у рату. 

Суђење овој тројици поновљено је пред Кантоналним судом у Мостару. Мацић и Ланџо су 25. јула 2000. осуђени на по 12 година затвора, док је Ланџо осуђен на осам година. Врховни суд Федерације БиХ потврдио је ове пресуде. Осим њих, за овај злочин се у оптужници из 1994. године везује и име ветеринарског техничара Халила Туцаковића, као и полицајаца на пункту Поље Бијела, Дражена Марковића и Хаџе Мацића. О убиству без осуде, без објашњења, без разлога мало се знало у широј јавности, али Срби Коњица и свих херцеговачких места овај злочин добро памте и препричавају да се никада не заборави. Црква на Борцима, која је проглашена националним спомеником БиХ 2006. године, до потписивања Дејтонског споразума била је под српском контролом и била сачувана, али је девастирана после повлачења српске војске и српског народа са тог подручја послије Дејтонског споразума. Домаћини тога краја који су ту остали Ђуро и Неђо Симић поправили су храм само толико да не пада киша и да не дува ветар док се у њој обавља служба Господња. Пре рата у Коњицу је живело око седам хиљада Срба, а данас их нема ни 300. Данас на Борцима живи мали број српских породица. Данашњем освећењу Храма и Светох архијерејској Литургији присуствовао је и представник Католичке цркве у Коњицу.

Извор: Телевизија Храм

Након кошаркаша Николе Миротића, петицију против предлога Закона о слободи вјероисповјести потписао је и рукометни репрезентативац Црне Горе Небојша Симовић, који је поручио да држава не треба да се мијеша у питања која се тичу цркве. „Мислим да би требало у будућности решавати ствари дијалогом и договором са Црквом, што је и пракса у савременом свијету“, казао је Симовић. Рукометни репрезентативац је истакао и то да је у Црној Гори — „Црква створила државу, а не држава Цркву“. „Треба се консултовати са нашим Митрополитом и тако решавати ствари“, закључио је Симовић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска 

Традиционални Петровдански црквено-народни сабор на Цетињу јутрос је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру коју су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије и викарни Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројног  вјерног народа.

ЗВУЧНИ ПРИЛОГ РАДИЈА "СВЕТИГОРА"

Свету тајну крштења примио је мали Лука Балабан, а у ђаконски чин професор Богословије Светог Петра Цетињског Благоје Рајковић. Такође, у чин чтеца произведен је матурант Богословије Огњен Боричић.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Методије је рекао да Христа, Сина Божјег можемо исповиједити, као што је то учинио и апостол Петар, једино благословом и благодаћу Бога Оца небескога.

„И онда му је Господ рекао ‘ти си Петар’, – што значи камен, камен вјере и таквог исповиједања, – ‘на коме ћу сазидати Цркву своју и којој неће моћи ни врата пакла одољети’. А врата паклена су сви они прогонитељи Цркве од тада па до данашњега дана, врата кроз која се иде у пакао“, рекао је Епископ диоклијски.

Додао је да ће Црква, која је утемељена на том тврдом и непоколебљивом камену, одољети свим пакленим вратима до краја свијета и вијека.

„И кад је дошао час таме, час распећа Господа и Спаса нашега Исуса Христа, интересантно је да је све оно што није била љубав побјегло са Голготе, испод Христа Христовог. Само је љубав остала испод крста и ишла за крстом до последњега тренутка“, казао је Владика Методије.

Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је рекао да је свето причешће наш цјелив Господу живоме и нас једних са другима.

„То је цјелив оном љубављу вјечном и непролазном коју Црква Божја чува и дарује сваком људском бићу овдје на земљи. Као и данас, тако кроз вјекове – сабира се Црква Божија око Тијела и Крви Господње, око имена Христа Бога нашега, сабира се од времена Светих апостола које данас прослављамо Петра и Павла, до најновијих апостола међу које спада отац Пајсије Светогорац, наш савременик. А ту је и наша Света великомученица Февронија и сви свети кроз вјекове, јер је диван Бог у светима својим“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да се данас на Цетињу догодило исто оно што се догодило и прије двије хиљаде година на Сионској гори.

„Дух Свети је у виду огњених језика сишао на свете ученике и апостоле и проговорили су разним језицима. Ево и данас овдје, зар и м и нијесмо проговорили разним језицима – и на јелинском на коме је написано Свето писмо Новога завјета, и на словенском језику Светих апостола Кирила и Методија, Наума и Климента, и на српском језику Светог Саве просветитеља, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, и на словачком језику, ево овдје је наш Владика Георгије, који нам је донио благослов Свете браће Ћирила и Методија из Моравске, и на албанском језику – овдје је наш ђакон из Скадра који је овдје поменуо Архиепископа Албаније и Скадра Анастасија. Сва Црква Христова разним језицима проговара и свједочи једну, свету, Божју истину – Црква која је неуништива и неразорива“, поручио је Митрополит Амфилохије.

По завршетку Литургије у цетињском манастиру, Аархијереји су предводили Литију до цетињског Ћипура, до остатака старох манастирског храма Светих апостола Петра и Павла, гдје је благосиљан славски колач.

Потом је Митрополит Амфилохије рекао да Петровдански сабор као златна нит траје без прекида кроз вјекове.

„То је сабор богочовјечански, сабор у име Божје. А само сабори који су у име Божје трају и претрајавају времена и просторе и уграђују се у непролазни сабор око Свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега“, казао је он.

Додао је да се нада да ће надлежни за заштиту културних добара схватити да култура није – рушевине и чување рушевина.

„Него је уз чување и обнављљање тих рушевина. Није нас пог поставио, ни нас овдје, а ни њих, а ни ове главаре на Цетињу да буду чувари рушевина или да руше, него да обнављају и своју душу и вјеру у живога Бога и да обнављају све оно што што су преци градили, да га сачувају и да га обнављају“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Током данашњег богослужења, вјерни су, поред моштију Светог Петра Цетињског и деснице Светог Јована Крститеља – светиња које почивају у Цетињском манастиру, могли да цјеливају и мошти преподобномученице Февроније које ових дана у литији обилазе храмове и манастире по Црној Гори.

Мошти Свете Февроније на Цетиње су стигле јуче послије подне, гдје им је, у Цетињском манастиру приређен свечани дочек. Потом је служено свечано празнично бденије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије рекао је на Петровданској духовној академији у Бијелом Пољу да је православље у Црној Гори угрожено, јер је суочено са злом – настојањем црногорске власти да отме Цркви оно што нису отеле претходне генерације безбожне власти.

“ Комунисти су отимали земљу и зграде, али нису храмове. Ови сад хоће да одузму и храмове и говоре да се не зна поријекло храмова, то једино од њих можете чути“ , рекао је Владика синоћ на академији.

Додао је да једина имовина којој се не зна поријекло јесте њихова.

Владика Јоаникије позвао је све који имају моћ у Црној Гори и у Европи да се по истим критеријумима испита и њихова и црквена имовина.

Епископ Јоаникије истакао је да предложени „закон о слободи вјере“ нема никакве везе са слободом, већ са угрожавањем православља и ограничавањем могућности да се храмови користе у сврхе за које су намијењени.

„Врши се велико безакоње и, будите сигурни, ми можемо опстати. Хоћемо да спријечимо ово зло. Ово није удар на нас који носимо црне мантије, већ удар на православље, на душу, на завештање, на претке, на ћирилицу и на све оне вриједности које су наши преци његовали кроз вјекове – рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

„Ко разори храм Господњи и њега ће Бог разорити“, поручио је Владика Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Родно место блаженопочившег патријарха Павла, Кућанци, и ове године, на десетогодишњицу од његовог упокојења, биће место окупљања у славу Бога и сећање на вољеног патријарха, и то са још већом радошћу и торжеством због обновљеног Храма Светих апостола Петра и Павла и Парохијског дома, чије ће освећење бити 16. новембра 2019, а чиме ће Епархија пакрачко-славонска обележити велики јубилеј СПЦ, осам векова аутокефалности. То је за Слово љубве потврдио Епископ пакрачко-славонски Г. Јован (Ћулибрк) који је позвао верне најпре на традиционално молитвено сабрање у Кућанце на Павловдан (13.07), у септембру о дану рођења патријарха Павла (11.09), затим у Јасеновац на прославу Светих Новомученика (7 - 11.09), док ће велики црквено-народни сабор са освећењем обновљеног Храма у Кућанцима бити 16. новембра, одмах после дана упокојења патријарха Павла. Владика је између осталог рекао: "Београд је дужан сваком од својих патријараха, али посебно патријарху Павлу", и подсетио: "Славонија је учествовала у градњи Пећке Патријаршије тиме што је на њено чело дала патријарха Павла". 

http://www.slovoljubve.com/uploads/Audio/Ep.Jovan 11.07.19. kratko o saborima(1).mp3

Извор: Радио Слово љубве

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије примио је данас, 11. јула на Цетињу у опроштајну посјету Сергеја Н. Грицаја, изванредног и опуномоћеног амбасадора Руске Федерације у Црној Гори, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.

Током разговора стране су размотриле ситуацију која данас настаје у православном свијету. Изражено је мишљење да је у садашњем сложеном времену потребно више него икада раније чувати јединство свих помјесних православних цркава.

Саговорници су посебно размотрили тему текућег стања односа двије сестринске цркве – Руске православне цркве и Српске православне цркве и истакли да су кроз историју за њих били карактеристични јединство, сарадња, љубав и узајамно разумијевање. При томе, без рукоположења Митрополита црногорских од стране Синода Руске Цркве у току 19. вијека, Митрополија не би могла постојати, а преко ње ни независна Црна Гора.

Амбасадор је искористио прилику да Митрополиту Амфилохију честита велики јубилеј – 800. годишњицу аутокефалности Српске православне цркве, као и 800. годишњицу њених епархија у Црној Гори,  пожелио му добро здравље и много година архијерејског служења на добробит народа Црне Горе, стоји у саопштењу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Као народ кроз историју су нас сналазила тешка искушења, а најновије искушење, скоро, да је као у турска доба, казао је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије осврћући се на актуелну ситуацију поводом Предлога закона о слободи вјероисповјести, који је, због најављеног отимања храмова и црквене имовине, унио велику узнемиреност и забринутост код вјерног народа у Црној Гори.

Бесједећи на празник Рођења Светог Јована Крститеља, 7. јула, у манастиру Црнча, гдје је салужио Свету архијересјку литургију, владика је нагласои да су током своје владавине Турци и рушили наше светиње, али их нијесу преписивали на државу:

„А сад наша власт хоће да их препише на државу – да нека власт, неки министар, ко зна ко може бити тај министар, да ли је крштен, да ли има страха Божјег, да ли има поштовања, да ли је православни, да ли је секташ, сјутра он може да располаже са храмовима, са иконама, са светињама, уколико се то догоди.

Црква се, са својим вјерним народом и свештенством, навео је владика, супроставила тој великој неправди. Напоменуо је да је, осим неправде, у питању и лаж, јер се, сматра он, никада ни на једну државу званично нијесу водили храмови, него су светиње, увијек, припадале Цркви.

„Цркве су припадале Цркви, џамије Исламској заједници, катедрале Католичкој цркви и у то нико није дирао. Нико се није усудио да отима оно што је Божје, што је Богу посвећено. Хоће с тим људи да располажу и то људи који немају вјере, који се хвале да су атеисти, агностици, секташи из нашег народа. Најгори су. Из других народа имају више поштовања, а ми ову грдну непријатност и тешку неправду  доживљавамо од људи који су на власти из нашег народа“, констатовао је Епископ Јоаникије.

Оцијенио је да власт у Црној Гори, нажалост, ово ради заједно са Хашимом Тачијем и Рамушом Харадинајем, са намјером да се и на Косову и Метохији примијени исти закон како би се отеле тамошње српске светиње.

„Имамо доказе за то, а шта ће нам већи доказ, него што су гласали да државолика творевина Косово, која није призната од већине свијета као држава, уђе у УНЕСКО да би тиме стекли легитимитет да се Пећка патријаршија и Високи Дечани препишу на Косово, да се препишу Рамушу Харадинају. Исти закон су припремили и на Косову и Метохији само што се он другачије зове, али је исти параграф. И тамо се предвиђа да Приштина преузме српске светиње да се на њих воде, да одатле изјуре српско монаштво, да их претворе у музеје и погазе нашу историју. Зло се чини, надамо се да зла бити неће, али се зло мисли, зло припрема“, указао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Поручио је да од нас зависи да ли ће се најављено зло десити, јер је људска и морална обавеза сваког човјека супроставити се неправди, на шта нас, поучавао је владика, позива и Свети Јован Крститељ.

„Он је изобличавао све оне који су творили неправду, нарочито, оне који су на власти, јер њихова неправда, њихов гријех, јавни гријех доноси највеће зло народу. Ми морамо да се супроставимо“, казао је је владика и позвао на потписивање петиције против отимања светиња сев који су својом душом и срцем против ове неправде.

„Уколико неко није, никога тјерати нећемо. Не треба нам никакав фалсификат, треба нам само добра воља. Није добро не изјашњавати се против неправде, прећутати. Ако се прећути она ће да узима све више маха. Ако се народ супростави овој неправди неће је бити, неће се никад остварити. Свакако, шта год било, ми нећемо дати наше светиње, бранићемо их као што су наши преци бранили манастир Острог, Цетињски манастир, тако ћемо и ми бранити наше светиње. Не можемо дати да се оне скрнаве, не можемо их дати неодговорним људима да с њима располажу, да од њих праве музеје, да на њима праве своју причу, да их полатине“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На празник Преподобног Давида Солунског и Спомена иконе Пресвете Богородице Тихвинске, јуче, 9. јула, ну Доњем манастиру Острогу у Цркви Пресвете Тројице Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески-јужноцентрално амерички г. Кирило са свештенством, монаштвом и вјерним народом.

Владици Кирилу саслуживали су свештеници и свештеномонаси из Митрополије црногорско-приморске, Епархије буеносајрески-јужноцентралноамеричке и братства манастира Острога. После Литургије манастир Острог посјетили су гости из епархије бањалучке и аустријско-швајцарске, протојереј Далибор Ђукић, парох у Вићенци, јереј Горан Ковачевић, парох колски, мр Велибор Крагић и г. Дарко Ђукић.

Гости су се после Литургије у срдачном и братском разговору сусрели са Епископом Кирилом, оцем Сергијем и братством манастира Острог. У манастирској гостопримници г. Зоран Бобичић из села Вучице код Даниловграда, прочитао је пар пјесама, међу којима и пјесму посвећену Епископу Кирилу, који мисионари на апостолском дјелу у Јужној Америци. Владика Кирило је сабранима говорио о апостолској мисији у Јужној Америци и о животу Цркве у новој епархији Српске цркве.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архимандрит Порфирије, игуман манастира Светог Јована Претече у Верији у Грчкој, и сабрат му јеромонах Пантелејмон, дошли су у посету Епархији ваљевској како би се поклонили моштима Светог владике Николаја и Преподобног оца Јустина Ћелијског. На пут су кренули са благословом Митрополита Верије г. Пантелејмона и архимандрита Јелисеја, игумана светогорског манастира Симонопетре.

На Ивањдан, храмовну славу манастира Јовање, са овдашњим свештенством служили су свету Литургију, којом је началствовао Епископ ваљевски г. Милутин. Њихову радост духовни отац верног народа Ваљевске епархије заокружио је пријемом у Епархијском дому. У духу братске љубави, епископ Милутин је разговарао са гостима из Грчке о разним актуелним темама у духовном животу православних хришћана данашњице.

Архимандрит Порфирије и јеромонах Пантелејмон заблагодарили су владики Милутину на благослову да се поклоне светињама епархије којом управља и части коју им је указао, уприличивши за њих пријем у својој резиденцији. За оца Јустина архимандрита Порфирија везују рани монашки дани, будући да је управо уз његово дело сазревао као духовник. У Ваљеву се осећа као код своје куће и увек ће радо поново доћи.

Извор: Епархија ваљевска