Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је евхаристијским сабрањем 12. јула 2019. године, поводом храмовне славе у храму светих апостола Петра и Павла у Мајданпеку. Саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке уз молитвено учешће председника општине Мајданпек г. Драгана Поповића са сарадницима и верног народа Мајданпека.

На почетку свете Литургије, владика је обавио чин малог  освећења храма након недавног реновирања.Владика је у беседи честитао славу и празник житељима града, чији су заштитници свети апостоли, благодарећи Господу на милости својој, да је овај по много чему јединствен храм напокон обновљен. Владика је подсетио на живот светих апостола Петра и Павла, њихову веру и љубав коју су имали, да су на крају и живот свој дали за Христа. Свети Петар га исповеда као Христа, Сина Божијег и тако одговара на Господње питање – Ко сам ја? Отац небески му открива ту највећу истину и Господ му каже да је он Петар (стена) на којој ће сазидати Цркву своју.

На том истом чврстом крајеугаоном камену надограђујемо се сви ми, и никакава искушења нас неће надвладати када је Господ са нама. Зато што Црква има истину и силу у вечности. Сви смо обједињени у тој вечности, и живи овде на земљи ходајући по замаљском шаренилу и они упокојени, сви смо војска Христова, угледајући се на свете апостоле и све свете.

Зато је потребно бити у Цркви, јер то је наше животно усмерење, ако иштемо најпре Царство Божије, све остало ће нам се додати. Неће нас по доброти и милости својој дати Господ у руке непријатељима нашим, иако смо са свих страна нападани. – Нека би нас Господ молитвама светих апостола утврдио у вери, нади и љубави, да истрајемо у својим подвизима, следујући светима и тако уђемо у Царство Небеско – рекао је владика.

Владика је доделио Архипастирске захвалнице донаторима за реновирање храма и онима који се увек одазивају када треба помоћи. Захвалнице су добили; председник општине Мајданпек г. Драган Поповић, секретар Владе Републике Србије г. Новак Недић и директорка мајданпечког хотела „Голден-Ин“ г-ђа Зорица Марковић.

Овогодишњи домаћин славе био је г. Јовица Радовановић а за следећу годину јавила се г-ђа Ангелина Пантић из Мајданпека. Свечана прослава храмовне славе започела је вечерњом службом и литијом улицама Мајданпека уз учешће председника општине, представника општинских институција, полиције, делатника у културном животу града и верног народа.

Извор: Епархија тимочка

Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски г. Амфилохије служио је данас 14. јула 2019 љета Господњег свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана. Митрополиту је саслуживало свештенство и монаштво епархије будимљанско никшићке уз молитвено учешће вјерног народа. Након читања светог Јеванђеља митрополит Амфилохије се словом архипастирске бесједе обратио присутним вјерницима.

ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ

Извор: Радио Светигора

У Недјељу четврту по Педесетници, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, 14. јула 2019. године са почетком у 8 часова одслужена је Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило, уз саслужење свештенства Саборног храма: протојереја-ставрофора: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојереја: Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

https://hramvaskrsenja.me/files/Baco besjeda.m4a

У славу и у част Божију, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења коју води Ратка Вујачић, као и храмовни хор Свети Апостол и Јеванђелиста Лука који је под дирингетском палицом мр Људмиле Радовић. Сабраном вјерном народу обратио се протојереј Бранко Вујачић.

Он се у првом дијелу свог пастирског слова осврнуо на дубљи смисао онога што је садржано у прочитаној јеванђелској причи, будући да ова јеванђелска прича свједочи о великој вјери, смирењу и скрушености. Отац Бранко је на самом почетку свог пастирског обраћања подсјетио да се требамо запитати и увијек преиспитивати, каква је на првом мјести наша вјера коју у срцу и души, у бићу нашем носимо:

,,А ова данашња јеванђелске прича се и пред нас поставља. Какву то вјеру ми имамо? И ако знамо за Бога и ако знамо за пост, знамо за молитву, знамо и за причешће, којим се сједињујемо са Господом, Његовим Тијелом и Крвљу. Свакако ми требамо тако да живимо, ово што смо навели треба да буде присутно у нашим животима, али, увијек треба да преиспитујемо нашу вјеру." ,,Треба да преиспитујемо нашу вјеру, а каква је наша вјера то се најбоље види када дође неко искушење , нека болест, нека мука, Е тада је наша вјера на испиту. А вјера се утврђује и уграђује се не само одласком у цркву и молитвом. Него заиста чувањем од свакога гријеха. Чува се и милосрђем, љубећи и служећи и жртвујући се за ближње своје. Тако и у томе наша вјера истински узраста." - нагласио је он.

,,Као што Господ каже у Јеванђељу: ,,По вјери твојој нека ти буде!" Тако и по мјери наше вјере нама бива у животу." - појаснио је отац Бранко. Он је на самом крају свог пастирског обраћања вјерном народу поручио да оно што треба свакако да нас одликује као православне хришћане јесте скрушеност срца и смјерност духа, те да се угледамо на чврсту, постојану, тврду вјеру, која једина исцјељује од свакога гријеха и пада духовног и слабости: 

,,Скрушени срцем и смјерни духом, такви ми треба да будемо. Да каже наша душа, Господе нисам достојан да уђеш под кров душе моје. Али кажи само ријеч и исцјелиће се душа моја од свакога гријеха, пада, слабости. То је поука данашњег Јеванђеља. Да се угледамо на чврсту, постојану, тврду вјеру." - закључио је отац Бранко.

Извор: Храм Васкрсења Христова у Подгорици

На празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, у недељу 14. јула 2019. године, Његово Преосвештенсво Епископ нишки Г. Г. Арсеније началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим Светитељима у селу Вини крај Лесковца.

http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190714-130357-178_79_42_38-512.mp3

Преосвећеном Владики саслуживали су игуман Серафим (Мишић),  протојереј-ставрофор Славко Миловановић, протојереј-ставрофор Србољуб Даниловић, протосинђел Мардарије (Kовачевић), протојереј Дејан Станковић, протојереј Братислав Мијалковић, протојереј Слободан Вучковић, јереј Срђан Станојевић, јереј Драган Илић и протођакон Стеван Kричка. После заамвоне молитве освећени су славски дарови. Овогодишњи колачар је био господин Србољуб Стевановић са породицом.  Након Свете Евхаристије сабране је поздравио Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније.

Извор: Радио Глас

Манастир Ралетинац прославио је своју славу Петровдан у петак, 12. јула 2019. године. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију уз саслуживање свештеника и монаха Епархије шумадијске. Овом светом сабрању присуствовао је велики број верника који је испунио порту манастира. За певницом су појали чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/raletinac12072019.mp3

Током свете Литургије, Епископ Јован се обратио верујућем народу, честитавши празник и истакавши колико је важно да се свако од нас преда Богу: “Срећна слава овог манастира и свима вама браћо и сестре који долазите у ову свету обитељ да се у њој сретнете са Богом и једни са другима. У ову обитељ наш се народ вековима сабирао и тражио утеху. Људи су овде долазили да траже смирење, да осете Бога кроз молитву и да разговарају са Богом кроз молитву, а не да разговарају о нечему што није Црква. Ђаво неће мир и слогу, он хоће саможивост, да саопшти човеку да је он велики и да може да живи без цркве. Али наши људи су се сабирали овде да би кроз слушање речи Божије и уз цвркут птица се осетили да су и они створења Божија. Велика је радост сабирати се у дом Божији. Дом Божији најпре треба да буде наше срце. Велика је радост молити се Богу јер се и светитељи побуђују нашим молитвама да се моле за нас. Наше прво искање у молитви је искање Царства Божијег. Тако смо се и ми данас овде сабрали да прославимо два велика апостола, учитеља васељене. Свети Јустин Ћелијски рекао је да су апостол Петар и апостол Павле два најбогатија сиромаха. Они су живели Богом и ходили Богом, а нису имали ни торбе ни штапа у овоме свету јер су све оставили ради Христа. Знали су да ако нађу један бисер у пољу, а то је Христос, да ће у Њему све наћи. Од њиховог давања свету, а то је наука Христова, свет живи, онај свет који верује у Христа. Апостоли нису окупљали народ око себе, већ око Христа, јер су знали да само оно што се сабира око Христа јесте вечно”, истакао је Епископ Јован.

Извор: Епархија шумадијска

Храм Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима, у народу познат као Доња црква, прославио је свој престони празник - спомен Светих првоврховних апостола.

Уочи празника служено је свечано бденије којим је началстовао архимандрит Доситеј (Миљков), настојатељ манастира Гргетегa, уз саслужење протојереја Сретена Лазаревића, архијерејског намесника румског, јереја Александра Чавке, пароха угриновачког, и ђакона Петра Николића из Петроварадина. Молитвено су присуствовали бројни свештеници из eпархија Сремске и Бачке.

Бденије је својим појањем улепшао хор Свети Стефан Дечански из Новог Сада, као и професор певања у Карловачкој богословији г. Јован Стојановић са ученицима Богословије.

После бденија, настојатељ храма јереј Станко Лакетић упутио је кратку беседу верном народу и захвалио свим гостима што су били део дивног духовног сабрања у славу и част Светих Апостола.

Сутрадан, светом Литургијом началстовао је протосинђел др Клеопа (Стефановић), настојатељ манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Саслуживали су протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, умировљени парох румски, јереј Вељко Васиљев, парох палићки, јереј Станко Лакетић и ђакон Милош Лукић из Инђије. Свечаности евхаристијског славља допринео је хор Свети Стефан Дечански из Новог Сада. Мноштво народа Божјег испунило је храм и његову порту, а већина их је приступила светој чаши.

Беседу верном народу је упутио прота Бранислав Поповић, говорећи о значају и величини апостла Петра и Павла, два стуба Цркве Христове.

После свете Литургије уследио је трократни опход око светог храма после чега су испод чувеног платана који красу порту карловачке светиње освештани славски дарови. Њих је ове године припремила породица Депало из Сремских Карловаца, а за кумство следеће године пријавио се протојереј мр Јован Милановић, настојатељ карловачке Саборне цркве, са породицом. На самом крају у порти храма уследио је наступ Дечјег фолклорног ансамбла  „Виенок” при уметничкој школи „Михал Вилец” из Бардејова у Словачкој, града побратима Сремских Карловаца.  У вечерњим сатима истога дана служено је вечерње и парастос криторима, чиме је овогодишња прослава храмовне славе заокружена.

Извор: Епархија сремска

На дан када молитвено славимо Сабор Светих дванаест апостола - Павловдан, у суботу, 13. јула 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у селу Турековац надомак Лесковца, у храму посвећеном овом великом празнику.

http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190713-141855-178_220_74_172-429.mp3

Преосвећеном Владики саслуживали су игуман Серафим (Мишић), протојереј-ставрофор Живојин Ивановић, протосинђел Мардарије Kовачевић, протојереј Дејан Станковић, протојереј Часлав Станковић, протонамесник Звонимир Живковић, протонамесник Срђан Вукић, јереј Иван Јанковић, јереј Саша Станимировић, јереј Милан Додеровић, јереј Ђорђе Љубинковић и протођакон Стеван Kричка.  Овогодишњи колачар био је г. Александар Kоцић из Свирца са породицом. 

После заамвоне молитве уследио је обход око храма и освећење славских дарова, након чега је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније надахнуто беседио о празнику који данас прослављамо - Павловдану. Након Свете Евхаристије Владика нишки Г. Г. Арсеније доделио је архијерејске грамате господи Славиши Цветковићу и Дејану Цекићу из Турековца, као и г. Нинославу Цветановићу из Горње Стопање. 

Извор: Радио Глас

Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован је у четвртак, 11. јула служио празнично бденије у храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу уз саслуживање протојереја Милована Ранковића, протојереја Слободана Раковића, јереја Милоша Митровића и Немање Искића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Александра Бабића.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/arandjelovac11072019.mp3

После одслуженог бденија Епископ Јован је верни народ поучио беседом о значају празника. Пре свега је свима честитао празник и храмовну славу. Епископ је рекао у својој проповеди да онај ко је са Богом тај је увек на страни онога који побеђује. Апостоли су били ученици Господа Исуса Христа, али су, после Христовог Васкрсења, они постали од ученика учитељи, учитељи васељене. Владика посебно истиче чињеницу да су апостоли, када их је Господ позвао да крену са њим, оставили све што су имали и кренули за Христом. Таква одлука не треба да нас чуди из разлога што су они у Христу препознали веру и видели поверење. Апостол Павле је, по речима Светог Писма, а како нам преноси Владика, био веома мудар човек, али је ту мудрост усмерио против Бога, али када је њега осенила светлост Божија, ослепео је и тек тако ослепљен је видео да је његова ученост донела само зло, а потом се окренуо ка добру. Епископ нас је подсетио да када се молимо светитељима, требамо показати своју искрену веру да би се они Богу молили за нас. Ако семе Божије исправно одгајамо, само тада ћемо имати исправан род. Владика се у својој беседи присетио и изградње храма и освећења које било пре петнаест година. “Замолимо Господа да нам подари духовни вид, вид који је обратио апостола Павла правом и истинском Богу”, су речи које је Епископ упутио свима нама и које су још дуго одзвањале у нашим ушима, јер ако је Бог опростио Савлу за његове грешке и Савла преобразио у апостола Павла, онда и ми требамо своје грешке и грехове да исповедимо, јер је Бог милостив и ако се искрено покајемо, опростиће нам.

На дан Светих апостола Петра и Павла у храму посвећеном овим Христовим ученицима, свету Литургију је служио Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић уз саслуживање протојереја-ставрофора Ранка Ђураша, протојереја Стефана Франовића, Милована Ранковића и Слободана Раковића, протонамесника Александра Миловановића и Ивана Теодосића, јереја Милоша Митровића и Немање Искића и ђакона Александра Бабића. Свету Литургију су својим појањем улепшали чланови хора “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца, под вођством диригента Г-ђе Биљане Павићевић. Након Свете Литургије и свечане литије око храма, пререзан је славски колач, данашњим славарима породици Вулета из Аранђеловца који је за све окупљене вернике и госте са својом породицом припремио славску трпезу у сали парохијског дома. У порти храма су чланови КУД “Електропорцелан” извели сплет игара и тиме улепшали ову прославу.

Извор: Епархија шумадијска

У четвртак 11. јула 2019. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслуживање протојереја Александра Бороте и јереја Стефана Дамјановића.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/staracrkva11072019.mp3

Владика је беседећи верном народу назначио да: “…треба да читамо Свето Писмо и да се трудимо да испунимо оно што Јеванђеље говори. То је могуће ако задобијемо дар духа Светога. Тада неће бити те туге ни невоље која ће моћи да помути нашу радост. Радост долази од Духа Светога. Јер сваки добри дар и савршени поклон од Тебе је и од Оца Светлости. Зато нас апостол Павле учи, да ни један савршени дар не вреди, ако немамо љубави у себи. У овај свет не доносимо ништа, већ све добијамо. Живот је највећи дар који је Бог удахнуо у нас. Духовне дарове, Бог даје свакоме понаособ према његовој ревности. Дар Божији је заправо пут од човека ка Богу, пут из смрти у Живот, односно пут од човека ка Човеку. Најслађи дар је онај који се стиче у зноју лица свог. Они нису човеку терет кроз живот, већ су мера његовог духовног узрастања”, била је поука вернима Владике Јована.

Извор: Епархија шумадијска

Малени храм Светог Јоаникија Девичког и Црноречког у Бресници био је и ове среде испуњен хришћанским душама које су дошле да, у Заједници са својим Предстојатељем узнесу благодарност и Бескрвну Жртву Господу и да се сједине са Васкрслим Христом. На празник светог Сампсона Странопримца, Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Господину Јовану саслуживали су презвитер Милош Ђурић и протођакон Иван Гашић, уз чтецирање Марка Гаљака, Стефана Радисављевића и Александра Цалића. Певницом је руководио студент Богословског факултета Илија Арсенијевић.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/bresnica10072019.mp3

У својој архипастирској беседи, наш драги владика говорио је о неопходноси да ми, као следбеници Христови, будемо неустрашиви. Осврћући се на спасоносне речи Јеванђеља које је Господ упутио својим ученицима “Не бој се мало стадо јер би воља Оца вашега да вам даде Царство” (Лк 12, 32), владика Јован је поучио све верне: “Кад Господ нама каже: “Не бој се човече.”, чега имамо да се плашимо, осим себе и својих непокајаних грехова. Када човек окајава своје грехе, када се исповеда, причешћује и живи хришћанским животом и има Христа у себи, нема чега да се плаши. Са њим је Бог. Зато је Господ и рекао: “Ја сам са вама”. А ако је Бог са нама, ко може против нас? Ако мислимо да има неко јачи од Бога, онда не треба ни да постојимо. Ако знамо да је Бог са нама, не треба да се плашимо ни самог ђавола. Али да бисмо све то могли да применимо на себи, треба да имамо јаку веру. Данашњим Јеванђељем Господ нас храбри да не малаксамо у било чему у овом свету, а све нас сналазе и невоље и муке и патње и бол и туге и разочарења, али нам Господ каже да се не бојимо”. Епископ нас је подсетио да смо сви привремени у овом свету, да овде нико вечно није остао, нити је нама Господ овај свет обећао, већ нас је Господ створио за вечност, не за време или пропадање, већ за Живот вечни и Царство Божије. Посебан акценат Епископ Јован ставио на начин стицања Царства Божијег. “У Јеванђељу Господ нас позива да оставимо и распродамо све што имамо и да будемо милостиви, јер ми управо бивамо спашени милошћу и милостињом Божијом. Према речима светих отаца, све остале хришћанске врлине нас доводе до врата раја, а милосрђе нас уводи у рај. Милосрђе је не само провера наше вере и љубави, већ и провера наше мудрости, јер кроз милосрђе ми се спашавамо и на тај начин показујемо да дарове и таланте које нам је Господ дао ми користимо за спасење”.

Велики број верника приступио је Светој Чаши уздајући се у Господње милосрђе и Његову доброту. Међу онима који су се причестили било је и деце којима је ово прво причешће након Крштења.

Мудрост и разумност у старању за спасење кроз дела милосрђа и одрицања, о којима је говорио владика Јован показао је управо свети Сампсон Странопримац, кога наша света Црква данас прославља. Овај Божији угодник рођен је у другој половини петог века у кући врло имућних родитеља у Риму. Био је врло учен и по професији је био лекар. Прославио све својом милосрдношћу и по томе што је бесплатно лечио, упућујући болеснике да живе хришћанским животом. Преподобни Сампсон се преселио из Рима у Цариград, где је раздао своје имање, помагао болесне и сиромашне. Чувши за његово човекољубље тамошњи патријарх га рукополаже за свештеника. У то време разболео се цар Јустинијан велики, и по мишљењу многих лекара његова болест је била неизлечива. Након молитве, Бог у сну цару Јустинијану откри да ће га Сампсон излечити. Одмах по позиву, преподобни Сампсон је дошао код цара и спустивши руку на оболело место, одмах га исцелио. Велике дарове које му је цар нудио је одбио говорећи да је он имао и злата и сребра и осталог имања, али да је све то оставио ради Христа, да би добио небеска блага. Једино шта је прихватио то је да цар сазида један дом за убоге у коме им је Сампсон помагао. Скончао је овоземаљски живот и преселио се у Царство Божије 530. године.

На примеру преподобног Сампсона видимо значај и величину милостиње и милосрђа, јер је не желећи да наплати свој таланат, добио дар од Господа који се не може ни чим купити.

Извор: Епархија шумадијска

Традиционална Петровданска литија кренула је од 18 часова од цркве Светих апостола Петра и Павла, а вјерници су носећи иконе уз молитву, ходали до цркве Светог Николе у Никољцу. Литију су предводили епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и рашко- призренски Теодосије, са бројним свештенством и монаштвом.

Колона вјерника кренула је од цркве светих апостола Петра и Павла у 18 часова, улицама града до цркве светог Николаја Мирликијског у Никољцу, а заустављана је на више градских раскршћа и на централном тргу, одакле су упућивани благослови и молитве за напредак Бијелог Поља. Честитајући празник заштитника града, светих апостола Петра  и Павла, владика Јоаникије је казао да нас они пред лицем и престолом Божјим заступају својим молитвама. 

“И  од бога са неба, покривајући нас својим молитвеним покровом ниспошиљу нам благодат, јачају вјеру у срцима нашим, љубав и све врлине. Данас цијела православна васељена се сабира око имена Божијега и око имена светих апостола и испуњује се древно пророштво да ће сви народи прићи дому Божјем. А све народе у васељени приводе Христу Господу у дом Божји свети апостоли Петар и Павле”, бесједио је владика Јоаникије. Он је заблагодарио Преосвећеним Епископима милешевском Г. Атанасију и рашко-призренском Г. Теодосију, који су, на овај велики празник, дошли да учествују у свештеном ходу кроз Бијело Поље. 

„Хвала Владици Атанасију, који нам доноси своју љубав, благослов од гроба Светог Саве, манастира Милешеве и своје Епископије, љубав свештенства и народа. Иако смо двије Епархије, али смо једно у Христу Господу и браћа, то је потврдио наш драги Владика Атанасије, његово свештенство и народ, који су нам дошли да заједно учинимо овај свештени ход кроз Бијело Поље и да заједно примимо благослов Светих првоврховних апостола Петра и Павла“.

„Посебно благодаримо нашем брату у Христу, Владици Теодосију, који нам доноси своју љубав са мученичког Косова и Метохије од распетих, али славних и великих, свеопштих српских светиња. Видимо, како је тешко Владици Теодосију, његовом свештенству, монаштву и народу, али они све подносе христолико, носећи свој крст, не жалећи се, не ропћући, него у славу Божју. Са њихових лица, у овим најтежим временима, сија радост свете православне вјере и дубоки оптимизам, јер, остајући вјерни Крсту Христовом, њих кријепи сила Часног и животворног Крста и слава Васкрсења Христовог их обасјава. Наш Преосвећени владика Теодосије стоји као стуб и сабира свој народ око престола Божјег, с њим заједно његово свештенство“, казао је Епископ Јоаникије.

На срдачној, братској добродошици захвалио је Преосвећени Епископ Теодосије, који је честитао празник Светих апостола Петра и Павла, преносећи благослов и љубав мученичког Косова и Метохије.

„Шта нам поручују данашњи празник и врховни апостоли Христови, Свети ученици Божји проповједатељи? Оно што је Црква, стално, упућивала вернима – да имамо, на првом месту, веру у Распетог и Васкрслог Христа Господа нашег, да имамо наду у Господу и да имамо љубав, коју показујемо, најприје, према Богу, Цркви и светињама, а онда и једни према другима. То је оно што ми приносимо Богу и роду своме, а све остало је од Бога. Тако су апостоли Петар и Павле, први рибар, неук и страшљив, док није примио Духа Светог, силу Божју, а други, будући учен, али гонитељ Цркве, такође, примио силу Божју. Постали су првоврховни апостоли и они су походили васељену, не оружјем, не земаљским, већ речју Божјом“, бесједио је Владика Теодосије.

Сви ми, додао је Владика, који живимо на просторима где су живели наши преци, у времену, које нимало није лако да опстанемо на путу Божјем, уздамо се, управо, у силу и благодат Божју.

„И ми, данас, треба да будемо као апостоли Петар и Павле, да се више уздамо у Бога и силу Његову, да нас то одржи, да нас Господ охрабри да исповедамо истину и правду Његову, а Он нас неће оставити, иако у искушењима, невољама, често, у опасностима. Господ је рекао да ће бити с нама у све дане“, поучавао је Владика.

Српски народ на Косову и Метохији, данас, на тим просторима, живи, по ријечима Преосвећеног Епископа, вјером и надом, као што су то чинили њихови преци, са вјером да их Господ неће оставити, да ће помоћи, а са надом да ће опстати и да ће доћи боља времена.

„Да ће доћи оне генерације, наши потомци, који ће бити бољи од нас и којима ће Господ дати да учине оно што ми данас, можда, нисмо у стању или не можемо да чинимо. Са том вером и надом опстајемо, заједно са нашим светињама, нашим светитељима“, казао је Његово Преосвештенство владика Теодосије, подсјетивши да Свети краљ Стефан Дечански није напуштао Свете Дечане, ни у Првом свјетском рату, када је народ бјежао са тих простора, па су се Срби вратили не, како је казао, силом земаљском и нашим снагама, него нашом вјером, а силом и вољом Божјом.

„Тако ми данас опстајемо како на Косову и Метохији, тако опстају православни хришћани и овде у Црној Гори, и у Рашкој области и свуда. Није лако, јер Господ је рекао: Ако су мене гонили, и вас ће гонити; наше је да исповедамо веру у Господа, да заступамо истину и правду Божју, а остало је све Божје, Он ће дати оно што нам је потребно за спасење, на првом месту“, поручио је Епископ рашко-призренски Теодосије.

У име Црквене општине Бијело Поље традиционално Петровданско сабрање поздравио је Ранко Дамјановић, предсједник. Он је навео да је у Бијелом Пољу, на свечан и величанствен начин, прослављен велики јубилеј 800 година аутокефалности наше свете Цркве и 800 година постојања Епископије будимљанско-никшићке.

„Међутим, морамо да се сјетимо и јубилеја, који су настали за нашег живота, а ове године се навршава 20 година епископске службе нашег Владике Јоаникија. Сви знамо како је ова Епархија расла под његовим руковођењем. На територији наше Општине `90.-их година смо имали свега пет цркава у којима се могло служити“.

„Данас, благословом и трудом Преосвећеног Епископа Јоаникија, и нашим заједно с њим, имамо 28 цркава, седам парохијских домова и конака, имамо велику духовну активност, познате су наше академије и литије, помажемо народ. Досад смо помогли да се обнови и направи 13 кућа, отворили смо и Народну кухињу за гладне. Зато је Црквена општина Бијело Поље одлучила да, на овај велики и свети дан, у име свих нас, Владици Јоаникију уручи на дар панагију и крст. На тој панагији се налази икона Мајке Божје, са жељом да чува нашег Владику и да се он моли за нас Мајци Божјој“, казао је Дамјановић.

Дарове је Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију уручио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије замонашио је вечерас у манастиру Ждребаоник код Даниловграда послушницу ове обитељи Десанку којој је дао монашко име Ана. Новој монахињи је пожелио да јој Бог подари снаге духовне да остатак живота проведе у страху Божјем, у миру и љубави и према Господу и сестрама у манастиру. „Бог да је укријепи и благослови сада и увијек и у вјекове вјекова“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Јутрос на празник Сабора светих дванаест апостола служена као и сваке године света Литургија у цркви Преображења Господњег на Ивановим Коритима под Ловћеном. У Његушима је обичај да се сваке године на овај празник служи света Литургија у овом његушком храму. Светом службом Божијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор цетињске богословије, a саслуживао је ђакон Благоје Рајковић, коме је ово била прва Литургија коју је служио као ђакон.

За пјевницом су појали Александар Вујовић , професор цетињске богословије и Бранимир Ђукић, свршени ђак богословије и дипломирани теолог. Вјерном народу обратио се отац Гојко након свете Литургије, честитајући празник , посебно је истакао да вјерни народ овог краја треба чува овај лијепи обичај, саборовања на овај дан , и служења свете Литургије. Након службе припремљено је и пригодно послужење.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Владика Јоаникије: Ми смо завјетовани својим светињама, тај завјет смо примили од својих предака!

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на Петровдан, свету архјерејску Литургију у Врелима на Жабљаку, где се одржава Петровдански сабор на који се вјерни народ окупља око храма Светог великомученика и победоносца Георгија који је том приликом прославио 120 година постојања.

Током Литургије владика Јоаникије је беседио о великом празнику и Светим апостолима Петру и Павлу, а у другом делу свог архипастриског слова коментарисао је најављени закон о слободи вероисповести који предвиђа отимачину храмова и црквене имовине.

-Прослављамо овај празник и јубилеј у тешким временима када Црква доживљава ново гоњење. Морам вам рећи да ту нема нимало шале и кажу да су одустали. Можемо повјеровати нашим властима да су одустали од зле намјере тек када повуку онај Предлог закона. Замолили смо их као људе и надали смо се да ће бити паметни да повуку то зло, да не праве зло у свом народу. Онај ко жели да отима храмове не мисли добро свом народу и својој држави, рекао је Владика и подсетио:

-Кроз историју нико није успео да нам отме храмове. Покушавали су Турци да поџамијају многе светиње, али су, једино, претварали цркву Светих апостола у Бијелом Пољу, велику нашу светињу. Ипак, након ослобођења од Турака и тај свети храм враћен је првобитној намјени и служби Божјој. Говоре још и да је нејасно поријекло црквене имовине. Нико нам то до сада није рекао, нити је ко написао. Никад нико. Зар су спорна завјештања? Зар је спорно ово што је написано овдје? Стоји написано колико је тачно домаћинстава учествовало и коме је храм посвећен. Имамо га у црквеним књигама, као и све остале храмове и у доба Црне Горе, и у доба Краљевине Југославије, сви ти храмови су пописани као црквена имовина, то никада није било спорно.

Његово Преосвештенство је навео да храмови нису били спорни, чак, ни комунистима који су од Цркве одузимали имања и зграде. Храмове су оставили Цркви и нису се дрзнули ниједан да препишу на државу.

-Колико чујем и колико могу да прочитам, више од деценије, помиње се чија је имовина спорна. За чију се имовину говори да је спорна? За имовину наших власти и оних који су с њима. Цио свијет говори да су се обогатили на незаконит начин, да су на листама богаташа. Јесу ли то они зарадили? Али, нећу тиме да се бавим. Нека прво одговоре да ли је њихова имовина спорна, нек одговоре онима који их оптужују за то и нека се то докаже, па ћемо онда да видимо да ли је спорна црквена имовина, рекао је Преосвећени Епископ, додајући:

-Да ли је споран манастир Морача коме се зна ктитор? Ђурђеви Ступови? Пише све тамо, на фрескама, на зидовима, написали су свети ктитори коме посвећују храм и коме припада, и манастир Пива, и Цетињски манастир, и Острошки манастир, свуда то пише. Још то нико није уништио. И зна се коме припада црквена имовина. Надамо се да ће се опаметити, да ће одустати од злог наума.

Владика је поручио да како год урадила ова власт, Црква остаје заветована својим светињама:

-Тај завјет смо примили од својих предака,  а нашим прецима је било најважније сачувати вјеру, не превјерити, не издати претке и потомке. Тиме смо завјетовани, то је главни наш завјет - да останемо вјерним својим светињама, Часном Крсту и слави Божјој. Говорим јавно и говорим овако зато што смо нападнути и нијесу одустали. Повјероваћемо им да су одустали када повуку онај наказни Нацрт закона, који су, преко десет година, припремали и то са Шиптарима. Исти нацрт су написали и Шиптари на Косову и Метохији. Ја то тумачим овако. Још тај закон тамо није усвојен, да се прво то усвоји овдје, па прошло не прошло, али код Хашима Тачија ће да прође, ако се усвоји, па ће све српске светиње, Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Богородицу Љевишку, манастир Девич, Грачаницу, преписати Шиптарима. Зато је наша васт гласала да квази држава Косово буде примљена у УНЕСКО, у састав земаља, које воде рачуна о културној баштини, да би, на такав начин, стекли легитимитет да одузму све српске светиње као културна добра и препишу их на квази државу Косово, онима који су их рушили.

Формулације да цркве и манастири, као културна добра припадају држави, чују се, по речима епископа Јоаникија, сада, и од власти у Црној Гори.

-То до сада није било. Цркве и манастири су припадали Цркви и били су регистровани од стране државе као културна добра. Културно добро може бити у приватном власништву, може бити у државном власништву, а највише културних добара је у црквеном власништву. Они би боље бринули о културним добрима, о црквама и манастирима него ми, а нестало преко двије хиљаде културних добара из Цетињског музеја! То је званично саопштио службеник Музеја и још држава није дала одговор шта је са експонатима Цетињских музеја, регистрованих културних добара. Можете, онда, мислити са ким имамо посла, са каквом дружином веселом!, казао је Владика, поручујући да сваки хришћанин мора бити спреман да чува своје светиње и да овако говори због предака, потомства и православља.

-Будите сигурни ово је зли наум. Ово је удар на православље у Црној Гори. Ја свједочим то и спреман сам да за ове ријечи одговарам на сваком мјесту. Овако говорим зато што је Црква нападнута, ово је почетак гоњења Цркве. Надамо се да ће од тога одустати, али, хришћани увијек морају да буду спремни да своју вјеру свједоче, да чувају своју вјеру, светиње гробове и завештања својих предака, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка