Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светих царских страстотерпаца Романових са свештенством Свету службу Божију у манастиру Рустово у Паштровићима. Пред почетак Литургије Владика је замонашио послушнице ове обитељи Валентину и Сању, којима је дао монашка имена Анастасија и Марија.

Настојатељицу манастира монахињу Теодору произвео је у чин игуманије.

Светим крштењем Цркви Христовој су прибројани слуге Божје Матија, Стефанија и Роман.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је из моштију Царских страстотерпаца Романових у Гањиној јами, гдје су спаљени, никло седам дивних храмова.

„А у Јекатеринбургу зграда у којој су побијени и заклани преобразила се у дивни и чудесни храм у њихов спомен и у спомен Христа васкрслога. Царски страстотерпци су круна династије Романов, пуноћа те велике царске породице. Њиховим мучеништвом добило је пуноћу мучеништво безбројних других од безбожништва пострадалих и покланих у бескрајној Русији и шире од Русије. Нема љепше и чудесније царске породице у историји човјечанства од породице цара Николаја Другог“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Рекао је да и у Рустову имамо четири монахиње царске кћери.

„Имамо Олгу и Татјану, а данас смо добили Анастасију и Марију, царске вјеренице Цара небескога, Христа Бога нашега; невјесте Христове које су призване да и оне себе принесу на дар Христу Богу, ако не мученичком крвљу, као што су то њихове имењакиње, а оно мучеништвом савјести, што значи животом по вјери Христовој и вјерношћу Христу Богу нашему“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач и служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у Отаџбини који је, након монтираног судског процеса, мученички пострадао, такође на данашњи дан, 1946. године.

Митрополит Амфилохије се још једном обратио сабранима и призвао благослов Господњи на храм посвећен Царским страстотерпцима, који су, како је рекао, одавно присутни у Црној Гори.

„Свједочанство тога јесте и онај Царски мост који спаја Стару Црну Гору с древном Херцеговином Светога Василија Острошког, са Никшићем, као и онај храм Светога Василија Острошког, саборни, у Никшићу, који је задужбина цара Николаја. Приссутни су и оним каменом темељцем храма, који је положен на Цетињу 1910. приликом крунисања краља Николе“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да Митрополија тражи од властодржаца дозволу за градњу тог храма посвећеног Светој Тројици, који је требао да буде задужбина цара Николаја, чију градњу су спријечили бурни историјски догађаји – два балканска рата, два свјетска рата и долазак комуниста на власт.

Владика је поновио да црногорски властодржци нијесу могли ништа срамније да учине од завођења санкција Русији.

„Ударили су санкције себи и својој части, образу Црне Горе. Али, све то је пролазно“, рекао је он.

Владика је рекао да је чудо Божје да је у дану у коме је пострадао цар росијски са својом породицом убијен и ђенерал Драгољуб Михаиловић.

„Ни данас му се не зна гроба ни мрамора. Жртвовао је свој живот за вјеру и отачаство. Био је први побуњеник против нацифашизма у ондашњој Европи. Он је озлоглашен од безбожника да је, малтене, издајник. Уосталом, као што је и цар Николај био озлоглашен. Зато је и убијен од руских безбожника, и мученички пострадао. То је неко чудо Божје да су њих двојица истог дана пострадали – Дража Михајловић и цар Николај“, казао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

„Човекољубљу“ призање за постигнуте резултате у области хуманитарних и донаторских активности на територији општине Мионица.

Општина Мионица 23. годину за редом организује Мишићеве дане у знак сећања на великог војсковођу и свог најпознатијег суграђанина - војводу Живојина Мишића. Ове године манифестацију је свечано отворио министар пољопривреде шумарства и водопривреде г. Бранислав Недимовић. Отварању су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин, члан Управног одбора Човекољубља, са сарадницима, представници локалних самоуправа, јавних установа, грађани Мионице и други гости.

Том приликом председник општине Мионица г. Бобан Јанковић уручио је Велику златну плакету са ликом Живојина Мишића припадницима Војске Србије и Министарства одбране. Такође, додељене су и четири плакете са грбом општине Мионица, а једна од њих припала је Човекољубљу. Човекољубље је добило плакету Војвода Живојин Мишић за постигнуте резултате у области хуманитарних и донаторских активности на територији општине Мионица.

Извор: covekoljublje.org 

Заједница Земља живих представља пружену Божју руку свима онима који се осећају промашеним, неоствареним, уморним, разочараним, зависницима и независницима, тужним и сиромашним у срцу - Божји одговор онима који траже искрену радост и смисао у животу.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован, уз саслуживање Преосвећеног Епископа мохачког г. Исихија, служио је 15. јула 2019. године, на празник Полагања часне ризе Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у порти цркве брвнаре посвећене Светом великомученику Георгију у Брајковцу поводом славе Заједнице за рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности Земља живих.

Саслуживали су јеромонах Харитон из манастира Ковиља, духовник заједнице Земља живих протојереј Бранко Ћурчин, духовник манастира Драче јеромонах Онуфрије (Вранић), старешина храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу протојереј-ставрофор Марко Митић, настојатељ манастира Светог великомученика Георгија у Ћелијама јеромонах Доситеј Хиландарац, архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, протонамесник Стефан Франовић, парох рудовачки протонамесник Родољуб Војиновић, као и ђакони Никола Урошевић, Урош Костић и Стеван Илић.

Литургији је присуствовао и директор Управе за сарафњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић са сарадницима.

Свечаност сабрања увеличана је појањем хора Свети Димитрије из Лазаревца, под диригентском палицом протонамесника Владимира Стојковића.

Надахнуто је беседио Преосвећени Епископ г. Јован. Преосвећени Епсикоп г. Исихије је изразио велику радост због учешћа у прослави и пренео окупљенима поздраве, молитве и благослове Епископа бачког г. Иринеја.

Том приликом, Владика шумадијски г. Јован је доделио орден Вожда Карађорђа г. Милану Мишковићу из Лазеревца, директору РБ Колубара, у знак признања за несебичну помоћ заједници Земља живих.

После свете Литургије припремљена је трпеза љубави трудом штићеника заједнице у Брајковцу и њиховог старешине протојереја-ставрофора Александра Новаковића.

Извор: Епархија шумадијска

Одржана 22. Црквена скупштина српских православних епархија у САД од 13. до 14. јула 2019. године.

Архијереји Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама сабрали су се у манастиру Покрова Пресвете Богородице - Новој Грачаници на Трећем језеру, у Илиноију. Претходно су одржана припремна заседања Епископског савета, Централног црквеног савета, Националних служби „Сталних одбора“ и Свештеничког братства. Скупштина је почела са радом 13. јула 2019. године свечаним чином призива Светога Духа који је служио председник Епископског савета Преосвећени Епископ новограчаничко-средњозападноамерички г. Лонгин у присуству Преосвећених архијереја западноамеричког г. Максима и источноамеричког г. Иринеја.

Епископ Лонгин је најпре поздравио архијереје, свештенство, монаштво и делегате из трију српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, и заблагодарио им на жртви које подносе у раду на добро своје свете Цркве. -Ова сабрања, истакао је Преосвећени, представљају и повод за радовање, али и служе као подсетник за одговорност свакога од нас за дело Цркве и свету веру коју смо наследили од наших светих отаца.

-Ови догађаји и време чине да се радујемо у заједништву, али то је и време за размишљање. Сви смо позвани да испитамо себе, да се запитамо да ли живимо својом вером на исти начин као свети Немањићи и сви наши српски предшественици кроз векове, казао је епископ Лонгин.

Епископ Лонгин је замолио епископа Иринеја да поздрави Скупштину и да она отпочне са радом. Преосвећени Иринеј је изложио дневни ред који су припремили Епископски савет и Централни црквени савет, који је једногласно прихваћен. У наставку је прозвао протојереја Николу Чека да укратко изложи најважније одлуке последње 21. Скупштине и одлуке Централног црквеног савета у времену од 2014. до 2019. године.

Вечерњој служби се нашим српски јерарсима придружио Високопреосвећени Архиепископ г. Димитрије, недавно умировљени архијереј Грчке Православне Архиепископије у Америци, и Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Калист, који је био главни говорник на свим скупштинским догађањима. После вечере, митрополит Калист је одржао своје главно предавање које су саслушали не само свештена лица и скупштински делегати него и велики број младих.

Представници младих нараштаја почели су пристизати у суботу касно поподне ради учешћа у Омладинској конференцији одржаној то исто вече, кад је главно предавање одржао глумац и носилац награде ЕМИ, иначе привржени православни хришћанин, г. Џонатан Џексон. Он је говорио на тему „Православље је прави живот“.

За време одржавања Омладинске конференције многи делегати су погледали филм у режији „Пријатеља Божјих“ -  „Живот Светог Мардарија“.

Другог дана Црквене скупштине, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, служена је торжествена архијерејска Литургија у славу тих светих, у славу Светог Мардарија Либертивилског и Свеамеричког, а у молитвени спомен на 800-годишњицу аутокефалности Српске Православне Цркве, а све на славу Тројичног Бога.

Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим началствовао је Литургијом уз саслужење Преосвећених архијереја новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, кливлендског г. Петра (Руска Загранична Црква), источноамеричког г. Иринеја  и умировљеног славонског г. Саве, свештенства, монаштва и ђакона из епархија широм Сједињених Америчких Држава.

Богослужењу су присуствовали Високопреосвећени Архиепископ г. Димитрије, умировљени архијереј Грчке Православне Архиепископије у Америци, и Високопреосвећени Митрополит г. Калист.

После вечерње и вечере, испод великог шатора постављеног пред манастирском црквом Светог Саве у Либертивилу, свештенство и верни окупили су се у великом броју око моштију Светог Мардарија Либертивилског и Свеамеричког. Величанствен призор изазвао је одушевљење у срцима свих присутних, и они су сазерцавали не само о великом јубилеју Српске Цркве, него и о сопственој историји на америчком континенту, у присуству чесних моштију првог епископа и мисионара српског. Славски колач је освећен и преломљен у част Светог Мардарија.

Стални одбор за богослужбено певање добио је благослов од архијереја да се стара о богослужбеном појању током одржавања Скупштине. Милан Дамњановић је дириговао великим хором који је божанствено одговарао на Литургији.

Митрополит Калист (Оксфордски универзитет) одржао је надахнуто проповед на крају Литургије у којој је нагласио важност светог причешћа и истакао своју радост што присуствује Литургији, управо као што је ту радост имао на многим Литургијама на којима све више верника приступају светој чаши. На почетку своје проповеди он је навео да током свих ових година како је православан, све више и више сазнаје о Православљу. -Тако, за време ове своје посете српском народу и Српској Цркви у Америци сазнао сам о житију Светог Мардарија које ме је веома одушевило, па ћу по свом повратку у Велику Британију у својим молитвама клицати: Свети Мардарије, моли се Богу за нас!

Уследио је свечани програм у манастирској порти, управо на оном месту на коме су се пре много деценија православни Срби окупљали с благословом Светог епископа Мардарија. Уз велику љубав и архипастирско старање Свети Мардарије је окупљао свој народ и позивао да изграде тај велики манастир на славу Божју и на ползу будућих нараштаја српског народа.

Богат програм којим је прослављена 800-годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве одржан је у павиљону, који су замислили Драган Арсић и Михаила Туба. Епископ Лонгин је отворио програм и, између осталог, рекао:

-Данас у Америци Српска Православна Црква прославља радостан догађај – 800-годишњицу своје аутокефалности. Наш брат по крви и духу Свети Сава подарио је српском православном народу непроценљиви дар у право време када су наша Црква и земља сазрели за самоуправу. Аутокефалија представља потпуну самосталност једне помесне Цркве. У овој намери, а када је Црква била духовно зрела да оправда такав чин, Свети Сава је замолио цариградског патријарха за благослов да има аутокефалну Цркву за свој народ. Она нам је подарена 1219. године... Пре 50 година одржана је слична светковина поводом 750-годишњице аутокефалности у Саборној цркви Светог Саве у Милвокију. О овоме се може прочитати у споменици објављеној о том догађају. А и та прослава, макако била радосна, била је осенчена мањком јединства међу нама у то време на овом континенту. За време наше поделе, срца су нам била хладна по питању духовности и светости. Тада нам је била најважнија освета и судска победа. А сада, хвала Богу, нема више те туге од раније. Почев од те прославе, највеће остварење Српске Цркве је њено поновно јединство постигнуто пре 27 година када је наша Српска Црква у дијаспори присаједињена нашем великом оцу, данас блаженопочившем патријарху Павлу.

Овим поновним сједињењем наша срца су ублажена и отворена су за милост Божју. Плодови светости су просијали. У стању смо да разоткријемо наше светитеље који су делали у овој земљи: Светог Николаја Велимировића, Светог Варнаву Настића, Светог Јована Максимовића, Светог Севастијана Дабовића и Светог Мардарија Ускоковића. Бог нам је заиста откривао чудо за чудом, плодове мира и заједништва. И док данас прослављамо аутокефалност, то не значи да смо изоловани од других Православних Цркава, него да је прослављамо заједно и у јединству као једна Света Православна Црква. Зато, радујмо се, драга браћо и сестре, јер су данас највећи плодови нашег јединства и наше аутокефалности пред нама пред целебним моштима светог Мардарија. Поклонимо се пред њим с благодарношћу за све оно што је ујчинио на овом континенту, пошто је он ишао стопама Светога Саве као равноапостол и наследник на његовом престолу. Прославимо свете на овом континенту који су се чврсто држали своје вере и сачували је за нас будући далеко од наше отаџбине, и смирено, покајнички и благодарно живимо свој живот припремајући се за вечни живот, који је био циљ свих ових великих људи и циљ је сваког хришћанина...

Ваше Високопреосвештенство Митрополите г. Калисте, поздрављамо Вас и благодаримо на томе што сте с  нама за време ових свечаности. Ваш допринос православној вери током ових многих деценија инспиративан је за многе хришћани. Многи верници наших епархија постали су православни хришћани захваљујући Вашим списима и учењу. Захваљујемо што сте могли да нам се придружите и да нас благословите Вашим надахнутим речима.

У свом предавању за време програма митрополит Калист је још једном говорио о важности свете Евхаристије као средишњег богослужења Православне Цркве.

Уследио је програм уз појање српских народних и духовних песама у извођењу породице Радаковића. Протојереј ставрофор Војислав Билбија извео је неколико песама, као што су „Падајте браћо“ и „Ми чекамо Христа“, док је млада и талентована уметница Бојана Пековић на традиционалном српском инстументу гуслама отпевала „Смрт мајке Југовића“. Добитник ЕМИ награде глумац Џонатан Џексон извео је први пут песму коју је он написао и посветио Косову и Метохији и страдању српског народа. После тога је аматерска уметничка група „Око соколово“ из Чикага извела две сцене из Српске Рамонде, која је написана у спомен на страдање српског народа у Првом светском рату, на српско повлачење кроз Албанију, са освртом на српску Голготу и Плаву гробницу. На крају програма, глумица Катарина Радојевић је одрецитовала Молитву за спас српског народа од Светог владике Николаја.

Верни народ је провео поподне у разговору пред одлазак у Саборну цркву Васкрсења Христовог  у Чикагу, где је митрополит Калист одржао вечерње предавање на тему „Умни смисао Божанске Литургије“.

Извор: serborth.org

Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 15. маја 2019. године, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, извршена је арондација Епархије бањалучке у корист Епархије бихаћко-петровачке.

Арондација и примопредаја архијерејског намесништва јајачко-мркоњићког спроведена је 15. јула 2019. године на седници у Парохијском дому при храму Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду којој су присуствовали Њихова Преосвештенства Епископ бањалучки г. Јефрем и бихаћко-петровачки г. Сергије, свештенство тог намесништва.

Извор: Српска Православна Црква

У недељу по Петровдану, 14. јула 2019. године, у манастиру Грабовцу одржан је традиционални црквено-народни сабор који окупља бројне вернике из Мађарске али и из суседних земаља – Србије и Хрватске.

Повод за тожерствено сабрање била је и прослава 35 година архијерејске службе Преосвећених Епископа будимског г. Лукијана и г. Георгија. Свету архијерејску Литургију служили су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећени Епископи г. Георгије, будимски г. Лукијан, румунски епископ у Мађарској г. Силуан, бихаћко-петровачки г. Сергије и осечко-пољски и барањски г. Херувим уз саслужење свештенства и монаштва Српске, Румунске и Бугарске Православне Цркве.

Високопреосвештени Митрополит г. Порфирије поучио је сабрани народ о смислу црквено-народних сабрања и активном учествовању хришћана у Евхаристији као круни црквеног сабрања. Митрополит Порфирије је у име сабраних архијереја, свештенства, монаштва и верног народа честитао епископима Лукијану и Георгију јубилеј – 35 година архијерејске службе, осврћући се на њихов животни пут и допринос Мајци Цркви и српском народу нарочито у епархијама у расејању.

Ове године у манастиру Грабовцу је започео и веронаучни камп Епархије будимске, тако да су и најмлађи полазници кампа узели активно учешће у Литургији предвођени својим вероучитељима и наставницима.

У светој Литургији учестовали су и амбасадор Србије у Мађарској г. Иван Тодоров као и монахиње манастира Петковице са Фрушке Горе и верници из Мађарске, Бачке, Барање и Кутине.

После литије око манастирског храма епископ Георгије је преломио славски колач и благословио жито. Кумови овогодишње славе били су чланови српске заједнице и парохије из Сегедина. Славље је настављено трпезом љубави као и културно-уметничким програмом у манастирској порти.

Извор: Српска Православна Црква

Празник Сабор Светих дванаест апостола литургијски и молитвено је прослављен у новообновљеном Храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха српског Павла.

Свету архијерејску литургију, уз саслужење осморице свештенослужитеља из више Епархија наше Свете цркве, служио је надлежни епархијски архијереј, Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски господин Јован. За певницом су појале настојатељица манастира Јасеновац монахиња Серафима, као и монахиња Герасима из манастира Свете Ане.

У храму се сабрао велики број верног народа Божијег из више места Славоније, из Батајнице, Београда и Новог Сада.

Архипастирском беседом о празнику Светих апостола, по прочитаним одељцима из Светог писма окупљене је поздравио Преосвештени владика Јован.

Након причешћа Светим даровима, по свршетку Литургије оци су освештали славски колач и жито, а затим се речима благодарности на овом заједничком молитвеном слављу, Преосвештеном владици, свештенству, гостима и верном народу обратио и надлежни парох протојереј Драган Гаћеша. Он је изразио задовољство што сваке године у Кућанце долази све већи број поклоника који изузетно поштују и цене дело и личност Патријарха Павла.

На крају Свете литургије, домаћини овогодишње храмовне славе предали су Преосвећеном владици икону Господа Исуса Христа, дар за новообновљени Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима.

Преосвештени владика Јован је све поздравио и укратко подсетио да славонско село Кућанци „постају општа хришћанска и српска кућа свих Светосаваца“. Владика је најавио и позвао све на дводневни духовни догађај у овом месту 15. и 16. новембра ове године. На годишњицу упокојења Патријарха српског Павла (15.новембра) биће служена Света литургија, а сутрадан храм ће бити освештан уз присуство великог броја архијереја из свих помесних Православних цркава и тако бити предат на литургијску употребу у свом пуном сјају надолазећим генерацијама православних Срба.

Наон службе Божије приређена је трпеза хришћанске љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Храм у селу Сипићу, надомак Раче Крагујевачке, посвећен је светим врачевима и бесребреницима Козми и Дамјану. Ове године Епископ шумадијски Јован служио је свету архијерејску Литургију управо на дан храмовне славе. Епископу су саслуживали архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Видоје Рајић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесници Миломир Васиљевић и Влада Бранисављевић, јереј Младен Ђурановић, као и ђакони Урош Костић и Марко Арсенић.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/sipic14072019.mp3

После прочитаног Јеванђеља о исцељењу капетановог слуге Епископ Јован се обратио верујућем народу протумачивши овај одељак. Он је на почетку беседе навео дилему - да ли је већа радост онога човека који је на смрт болестан и оздрави или његових најмилијих. Несумњиво, и једних и других је веома велика радост. “У чудесном догађају данашњег Јеванђеља једном незнабошцу се пробудила вера и он је потражио спас не за сина или неког најближег већ за слугу. У то време, слуга је био као најобичнија ствар која је могла чак и да се прода. У овом догађају се сусрела божанска моћ са људском слабошћу” - нагласио је даље владика Јован у својој богонадахнутој беседи. Он је даље рекао да је вера када је проткана надом и љубављу изазвала чудо. И сам Христос се задивио вери овога незнабошца. “Овај догађај нам служи управо да проверимо каква је наша вера. Само крштење или свештенички чин нису гаранција спасења”, даље је нагласио владика. Он је даље протумачио Христове речи да ће уместо многих синова царских на трпезу сести они који то нису. “Синови царски су у данашњем смислу речи они који су крштени”, рекао је Епископ Јован. “Свако треба да се запита да ли стоји у вери онако како нас учи Јеванђеље и свети оци. Када је човек најближи Богу?” - реторички се запитао он. Одговор је - када је јак у вери, тј. кад су му осећања најплеменитија. Ово је сасвим супротно истицању себе као и понижавању другог и то је пут за пакао. Затим је Преосвећени владика говорио о значају свете Литургије рекавши да није довољно само присуствовати већ и учествовати целим својим бићем на њој. Дух Свети претвара вино и хлеб у Тело и Крв Христову и никако према тој чињеници не треба бити равнодушан већ треба осетити благодатно дејство онога што се дешава на светој Литургији. На крају своје богонадахнуте беседе Епископ Јован је благословио све присутне вернике Сипића и околине.

Извор: Епархија шумадијска

Викарни Епископ диоклијски г. Методије служио је на празник Светих Козме и Дамјана, у недјељу, 14. јула са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Василија Острошког у Кумбору. Владика је Литургију служио поводом стоте годишњице од освећења овога храма.

У литургијској бесједи рекао је да Господ поручује свим генерацијама до краја свијета и вијека да ће се спасити само они људи који у себи буду нашли простора да га оставе за Бога, имајући повјерења у Христа.

„Вјера у Христа је повјерење у Њега да је све оно што је рекао и све оне заповијести које је дао, да је све то истина. А темељ цјелокупног духовног живота цијеле заједнице, а самим тим и појединца и свих нас појединачно јесте вјера као прва заповијест“, рекао је Владика диоклијски.

Објаснио је да је Господ своју проповијед започео ријечима: Покајте се и вјерујте у јеванђеље.

„То је почетак сваког духовног добра и напретка. Јер, само они који оставе простора да дође Дух Свети, поред мноштва наших брига, страхова и стрепњи, жудњи и жеља које се налазе у нашој души и нашим мислима, добоће рјешење за све своје проблеме“, казао је он.

Владика Методије је додао да рјешење проблема није у комбинацији наших способности и вјештина.

„Рјешење је присуство Христа Бога нашега. Гдје је Он дошао и гдје је Његова ријеч дошла, или гдје се Његова ријеч примила, било то овдје у овоме светом храму, или у нашој души, ту ће доћи благослов Божји и ту ће доћи Царство небеско и свако друго рјешење свакога проблема“, казао је Владика Методије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић покушава да понови антицрквену политику бившег украјинског предсједника Петра Порошенка стварања „аутокефалне цркве“, изјавио је предсједник Одјела спољних црквених веза  Московског Патријархата Митрополит волоколамски Иларион, пишу РИА Новости.

РИА Новости такође преносе ријечи овог архијереја да Ђукановић иступа као иницијатор пројекта закона по којем је сву црквену имовину насталу до 1918. године неопходно национализовати. „Циљ те национализације је“, каже Митрополит волоколамски, „да се отме имовина канонске Цркве у Црној Гори као дијела Српског Патријархата и да се преда расколничкој структури која себе именијуе као ‘Црногорску православну цркву'“. Додао је да „расколнике представља лажни митрополит, тамо су лажни свештеници, и држава ту структуру, веома маргиналну, подржава“.

Он је истакао да, уколико се та подршка настави, да ће раскол почети да се надувава, као што се својевремено надувао украјински“. Архијереј је такође изјавио да Руска православна црква сматра својом дужношћу да иступи у заштиту Српске православне цркве.

„Ми сами смо прошли у Украјини кроз то искуство, знамо шта доносе такве радње и подижемо свој глас у заштиту наше српске браће која хоће да сачувају канонску црногорску Цркву у саставу Српске православне цркве“, каже Митрополит волоколамски.

РИА Новости подсјећају да је раније Свештени синод Руске православне цркве позвао државно руководство Црне Горе да прекине  дискриминацију и престане с подривањем јединства Српске православне цркве тако што „врши притисак на канонско свештенство и вјерни народ“.

У тексту се оцјењује да се власти у Црној Гори на челу с предсједником Милом Ђукановићем налазе у оштром несагласју са Српском православном црквом и лично с Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем. Додаје се да је у априлу Митрополит Амфилохије саопштио да СПЦ, њено свештенство и парохије трпе притисак од државних власти. Подсјећа се и да је Ђукановић 2018. године изјавио да ће држава радити на стварању независности „аутокефалне црногорске цркве“ од Српске православне цркве.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Прослава празника Св. апостола Петра и Павла за српску православну заједницу у Њујорку имала је ове године посебну духовну димензију. Са благословом и уз гостопримство Његовог Преосвештенства епископа источноамеричког г.г. Иринеја, игуман Свете царске српске лавре Високопреподобни архимандрит Методије, саслуживао је на Светој архијерејског литургији, доносећи у Њујорк благослов Свете Горе и Свете лавре Немањића. Литургија је служена у грчкој цркви Светог Елефтерија, у којој српска заједница служи након разорног пожара у Саборној цркви Светог Саве у мају 2016.

Владика  Иринеј је посету игумана описао као велики благослов Свете Горе и светосавске лавре Хиландара српској цркви у Америци и свима православнима. Он је додао да је Хиландар извор нашег духовног и културног идентитета. Светогорски опит поколења српских монаха из хиландарске обитељи, од Светог Саве до данашњих дана, водио је и надограђивао особено искуство православног живота нашег народа и уткан је у наше биће и нашу културу.

Игуман Хиландара се захвалио на гостопримству. Беседећи, о. Методије је истакао да је Хиландар пре свега манастир и служи вековима свом првом задатку – да се у њему људи из нашег народа предају монашком животу. Међутим, од почетка му припада да негује и пожртвовану љубав према свом народу и отаџбини.

Њујоршку српску заједницу и Хиландар везује и искуство страдања светиње у ватреној стихији. Њујоршки Срби сабрани у Саборној цркви Светог Саве организовали су се да помогну Хиландар, а затим је и та историјска катедрала погођена великим разарањем. Сада су оба духовна центра у процесу обнове. Тај подвиг није лак ни једноставан али са изградњом светиња изграђује се и наш карактер, наше заједнице и наша веза са њима. Игуман Методије је пожелео успех у окончању овог подухвата и цркви Светог Саве и Хиландару, успех који ће донети многе нове дарове за будућност.

Претходно, 10.07.2019. игуман Хиландара је, заједно са старешином храма протојерејем-ставрофором Живојином Јаковљевићем, обишао Саборну цркву Светог Саве и упознао се са током обнове.

Извор: Манастир Хиландар