У суботу, 27. јула, када наша Света Црква молитвено прославља и празнује Светог апостола Акилу и преподобног Никодима, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован началствовао је евхаристијским сабрањем у храму Светог Деспота Стефана, у селу Бабе код Сопота.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/babe27072019.mp3

Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски; протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, архијерејски намесник младеновачки, јереј Игор Карановић парох дебељачански (епархија банатска), ђакон Урош Костић и ђакон Филип Јовановић.

За благољепије сабрања постарали су се “Српски православни појци” из Београда.

Обративши се верном народу, који се сабрао у великом броју, Епископ шумадијски је рекао да благодатна сила струји кроз цело биће човеково уколико човек живи са вером у Бога. И та сила Божија и моћ Божија човеку још више појачава веру, а вера јесте поверење. Kада човек има такву веру онда он заиста вером живи, али и вером прилази Богу и тражи од Бога помоћ, а Господ му тада и помаже. И сам Господ сведочи о томе и каже “... све је могуће ономе који верује” (Мк 9,23).

Свето Писмо нам на доста места показује да када су доводили болеснике Господу да их исцели, да их оздрави, Он је поједине пре исцељења упитао да ли верују да Он то може учинити, и када је добио потврдан одговор тада је Господ велике љубави, великог осећања њих и оздрављао.

Зато и свети апостол Павле каже да вером ходимо, а не знањем. Јер уколико у овоземаљском знању које човек стекне нема вере у Бога, онда ће му то знање можда и донети неке привремене користи, али му неће бити на спасење. Вера даје човеку поверење за живот вечни. Вера му даје да верује у Бога и да ће кроз веру и кроз живот те вере задобити Царство Небеско.

Преосвећени Владика је потом протумачио прочитано Јеванђелско зачало и истакао да је искра вере, коју је Господ усадио свакоме од нас када нам је подарио живот, испливала на површину код људи који су у данашњем Светом Јевађељу потражили помоћ од Господа, потражили исцељење и Васкрсење од Онога који је Господар живота и смрти.

У данашњем Јеванђељу видимо колико је човекољубив Бог, односно да Господ наш Исус Христос има сузу за свачији бол, за свачије страдање. Он чује сваки наш вапај, нашу молбу, нашу жељу, уколико је она на спасење наше.

Данашње Јеванђеље нам такође говори и о сили Божијој, о моћи Божијој и вери човековој, односно о радости коју човек задобија од вере. То је радост с којом само Господ може да утеши свакога од нас. Да утеши човека и да га обрадује у свим његовим тугама, мукама, невољама, патњама. Али ту радост не можемо задобити уколико немамо вере. Вера је та покретачка снага за коју Свето Јеванђеље каже да може и горе да премешта. Вера је та која нам неда да поклекнемо ни у највећим невољама и искушењима.

Када човек поверује у силу Божију и моћ Његову, тада долази до чуда Господњих, као што смо и могли чути у прочитаном данашњем Јеванђељу које говори о васкрсењу кнезове ћерке и исцељењу жене која је дванаест година боловала. Чуда су само тамо где постоји вера, а Бог тражи веру од нас, јер вера је поверење у самога Бога. Такву веру је имао и Свети Деспот Стефан коме је овај свети храм и посвећен, а такву веру и ми морамо имати и кроз ту веру уверавати и оне који су поред нас како би кроз Свете Тајне које су нам дате живели светим врлинама. Стога се помолимо Господу речима светих апостола “Господе дометни нам вере”, јер вера не дозвољава да не живимо хришћанским животом” -закључио је Епископ Јован.

Извор: Епархија шумадијска

На дан светог архангела Гаврила, 26. јула 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у Бршадину.  Владици Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, парох боровски, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох вуковарски, протојереј-ставрофор Душан Колунџић, парох у пензији, протонамесник Драгослав Шалајић, парох тењски и ђакони Срђан Лукић и Предраг Јелић. Владика Херувим проузнео је беседу на светој Литургији:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашња света Литургија и ваша храмовна слава овде у Бршадину. Нека Господ благослови све вас благодаћу вечнога живота ка којем ми као хришћани требамо да идемо. Велика су дела светога архангела Гаврила у икономији нашега спасења. Он се у историји људима јавио два пута. Јавио је Захарији да ће се родити Претеча и јавио се Пречистој Дјеви да ће она родити Спаситеља целога света. Заиста у Цркви прослављамо величанствено име светога архангела Гаврила, па и светог архангела Михаила и осталих седам светих архангела који се убрајају у оне анђеле који обитавају у слави Божјој којој ми хришћани стремимо и желимо такође да ју видимо. 

Свети анђели својим небеским благословом чувају све нас, поштујемо их као наше заштитнике пред Престолом Свевишњега. Није случајно што се управо у овоме храму прославља дивни свети архангел Божји Гаврило који нас увек позива на молитву, на свето Сабрање - свету Литургију. Света Литургија је суштина нашег живота, она представља оно што ми као хришћани требамо да чинимо у овоземаљском животу. Требамо да се сабирамо на светим богослужењима, да живимо црквеним животом и да проживљавамо Христово Јеванђеље у сваком тренутку свога живота. Ако живимо Јеванђељем тада живимо у вечној љубави, моћи ћемо се одазвати Божјем позиву баш оним речима као Пресвета Богородица прихвативши позив светог архангела Гаврила: да Господе, нека буде воља твоја. Благослов Божји је у Цркви Божјој. Требамо да живимо благословом Божјим, да са Божјим благословом и устајемо и лежемо. Требамо се радовати сваком дану нашега живота јер тада испуњавамо оно "да Господе, нека буде воља твоја". Често пута ћемо се у нашем животу сусрести са Господом и можда нећемо чинити вољу Божју, него ћемо кренути неким својим путем који је пут безакоња и не води нас у онај вечни живот. Тај пут је без Бога и изазива јад, очај и униније и све остале пошасти које нас удаљују од љубави Божје. Ако прихватимо Божју вољу, Христово Јеванђеље и живот у Цркви Божјој тада смо на путу истине која се у овом свету оваплотила гласом светог архангела Гаврила како била путоказ људима ка Царству Божјем. Истина је речима Пресвете Богородице "да Господе, нека буде воља твоја" ушла у овај свет као сведочанство свима нама којим путем требамо ићи. Тај пут је пут истине и вечног живота. 

Радујем се што сам данас са вама, што смо могли да будемо сабрани на светом Богослужењу под окриљем светог архангела Гаврила који нас и ово место својим небеским благословом, својим крилима. Нека свети архангел Гаврило овоме селу увек буде нада, утеха и заштита. Нека нас руководи ка вечном животу од сада и кроз сву вечност! Амин.

Радост празника је по светој Литургији пренета за славску трпезу припремљену трудом породице оца Љубенка Јовића, пароха бршадинског. 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Једини споменик српско-византијске архитектуре у Јужној и Централној Америци, Храм Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу, одлуком скупштине аргентинске престонице проглашен је местом од културног значаја, пише Б. Субашић, преносе "Вечерње новости" на својој интернет-страници. У одлуци парламента града пише да је одлука донета у част обележавања 800 година од оснивања аутокефалне СПЦ. Како је раније пренела агенција "СРНА", овим гестом ће се светиња Српске Православне Цркве наћи и на листи објеката које град Буенос Ајрес препоручује као најзначајније за обилазак. Црква у престоници Аргентине изграђена је као копија Краљеве цркве у манастиру Студеница и има изузетан мозаик са ликом Богородице, који се може уочити са улице.

Храм у аргентинској престоници је седиште Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке, формиране 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве. За администратора новоформиране Епархије постављен је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохиј (Радовић), а прева седница Епархијског Управног Одбора под председавањем Митрополита Амфилохија одржана је 13. октобра 2012. године. Епархија има 17 парохија у Аргентини, Бразилу, Венецуели, Доминиканској Републици, Еквадору, Перуу и Чилеу. Од јуна 2018. године на челу овде богомспасаване Епархије СПЦ је Владика буеоносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић).

Како пишу "Вечерње новости", на основу ових података се чини да српска емиграција и Црква у Аргентини постоје тек однедавно, али је истина - стари српски емигранти су 1985. године купили земљиште за храм, а камен темељац положен је наредне године. Цркву су 1995. године освештали свештеници Патријаршије СПЦ, у присуству великог броја српских верника, Руса, Сиријаца из Антиохије и Грка.

О томе се у Матици мало зна, јер је и српска емиграција у Латинској Америци била занемарена из, првенствено, политичких разлога, иако она у овом делу Новог света опстаје дуже од века. Први православни српски досељеници у Аргентину били су поморци из тадашње Аустроугарске, из Далмације и Боке которске. Бежећи од сиромаштва, убрзо су им се придружили сународници из планина у морском залеђу, из Херцеговине, Црне, Горе и Лике. Потом су им се придружили и Срби из Паноније и имигранати из Кнежевине Србије, пише Б. Субашић, преносе "Вечерње новости".

Извор: Радио Слово љубве

Текст објављен у Блицу, који су – колико знам - пренели Танјуг и Kурир, најобичнија је манипулација, од А до Ш. Не видим томе и таквом писању ни разлог, ни повод, нити разумем потребу да се јавност бави гласинама које немају утемељења у чињеницама и не знам у чијем је то интересу.

Верујем да постоје различити појединачни и други интереси и унутар Српске Православне Цркве и на политичкој сцени, али ја нити јесам нити желим да будем део тих кругова. Знам шта је мој посао и које су моје духовне и људске обавезе. Тако сам се понашао досад, тако ће бити и убудуће, шта год ко писао или мислио, помињући моје име у било ком контексту. Дакле, реч је о најобичнијој манипулацији гласинама, а не о изворима у чију се веродостојност и поузданост може поуздати иједан здравомислећи читалац дневне штампе и интернет портала, ових какви су данас.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије

Извор: ХИНА

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије служио је свету архијерејску Литургију у петак, 26. јула 2019. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, поводом празновања славе ове свете обитељи – Сабора светог архистратига Гаврила. Владици су саслуживали монаси и свештеници Епархије бачке. После прочитаног јеванђелског одељка, Епископ мохачки је беседио о значају ангелâ и архангела Гаврила за наше спасење.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Анђелске силе су духовна бића, духовни свет који је створен пре него што је створен овај материјални свет. Наше је да спознамо вољу Божју и да уложимо онолико труда колико имамо у свом срцу, у свом уму, а анђелске силе – у славу Божју и у Његово Име – додају благодат и извршавају све што је по Промислу Божјем, навео је владика Исихије. Након заамвоне молитве извршено је освећење славских дарова – колача и кољива, после чега је Епископ мохачки честитао славу манастирском братству и пренео благослове и молитве духовног пастира, Епископа бачког г. Иринеја. Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира. Владика Исихије је, заједно са братством свештене ковиљске обитељи, за све оне који су дошли да увеличају празнично славље, припремио трпезу љубави, а потом су служени чин Панагије и доксологија.  Уочи празника Сабора светог архангела Гаврила, у манастиру у Ковиљу је служено вечерње богослужење са литијом и Јелеосвећење. 

Извор: Епархија бачка

Поводом славе свештене царске лавре Манастира Светога архангела Михаила на Михољској превлаци код Тивта и Сабора православне омладине Црне Горе, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Преосвећеним Епископом пакрачко – славонским г. Јованом служио је данас, 26. јула, на Сабор Светог Архангела Гаврила, Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства и вјерног народа.

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, владика Јован је своје архипастирско слово почео појашњењем да када тумачимо Јеванђеље, морамо знати да је први и основни ниво Јеванђеља чињеница да старозавјетном јеврејском народу и првој Цркви Божијој долази обећани Месија којега је јеврејски народ чекао кроз цијелу своју историју. Господ је Мојсију, који је провео јеврејски народ преко Црвеног мора и 40 година преко пустиње, рекао да неће ући у Обећану земљу, него да ће је видјети са горе Небо у Јордану, гдје ће и оставити своје кости. Све је то из разлога, објаснио је владика, да не би Мојсије постао, у срцу и уму јеврејског народа, неки други Месија кога ће они обожавати, осим живога Бога.

„И ево сада том народу, коме је речено да ће доћи Месија који ће измијенити сав свијет и поставити јеврејски народ, тј. Цркву Божију изнад свих народа дати им Обећану земљу, долази овај Месија“, казао је владика.

Тај Месија шаље своје сљедбенике, апостоле, и каже  Ево вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вражију и ништа вам неће наудити. То Јеврејима изгледа као да је дошао коначно онај који влада свијетом и који ће им цијели свијет под ноге покорити. Али он говори. Не радујте се томе што вам се духови покоравају, значи не само да могу стајати на змије и шкорпије, него се и ангели који се данас славе покоравају апостолима – ученицима Христовим, онима који су сљедбеници тога Месије, него каже: Не радујте се власти коју сте добили, него што су имена ваша написана на небесима.

„Гле како страшну ријеч говори Господ Јеврејима који очекују да се Царство оствари сада, одмах и и овдје у овом свијету и времену, са овим људима. Они очекују да Христос не буде Спаситељ, него да буде управитељ, Господар, цар над Израиљем и цијелим народом, да виде у својим рукама плодове Његовог Царства, да виде богатство и власт“, бесједио је Преосвећени Епископ Јован.

Појаснио је да Господ говори да Његово Царство није од овог свијета и да је важно што су имена ваша написана на небесима.

„Што значи да ће Царство које долази бити неко друго. Страшна јерес за јеврејски народ и фарисеје – његове учитеље, садукеје који нијесу вјеровали да постоји васкрсење. Страшна ријеч за све учене, за  све који су обликовали јеврејски народ у тренутку кад им долази Месије.“

У даљој бесједи Епископ пакрачко – славонски Јован је тумачио ријечи Господње: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима: 

„Што ће рећи: Хвалим те Боже, Господе што си ми дао ове апостоле, које узех од рибара – простих људи, које узех као Натанила који повјерова зато што му рекох видјео сам те под смоквом, и од њих направих учитеље свијета. Они ће бити први међу онима чија су имена написана на небесима у Царству Божијем које је Царство које долази: Царство Оца, Сина и Духа Светога – Тројице једносушне и нераздјељиве којој је слава у вјекове. Амин!“

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије након што је благосиљао и пререзао славски колач, честитао је празник и благословио Сабор православне омладине Црне Горе који је почео данас на темељима ове древне светиње, а чиј је домаћин ове године Михољски збор.

„Ово је 26. сабрање наше омладине – оних који су крштени у име Христове. Младост њихова се обнавља као орловска, јер нијесу млади само они који су тјелесно млади, већ и они који су подмлађени Тијелом и Крвљу Христовом, који се Њиме подмлађују и задобијају вјечну младост. “

Владика је казао да су се овдје већ 1800 година подмлађивала читава покољења, као и да толико и трају сабрања у овој светињи још од времена првог хришћанског мученика, чије су мошти пронађене приликом ископавања на овом локалитету. Од тада па до донас у овој светињи се пјева Богу живоме на свим земаљским језицима:

„Овдје се кроз вјекове сабирају, крштавају и подмлађују младошћу Христовом, ангелском младошћу не само они који су овдје примали ангелски чин, монаси и јеромонаси, него сви који се крштавају у име Господње. Зато посебно честитамо славу нашој, али и свеправославној омладини.“

Наглашавајући да су Свети архангели Гаврило и Михаило својим присуством увијек подмлађивали и ангелском силом и благодаћу испуњавали оне који су се овдје сабирали кроз вјекове, владика Амфилохије је положио наду у Бога да ће се ова светиња Божија обновити и позвао све да обећају да од данас почиње њена обнова, што су присутни и учинили.

„Данас почињемо са обновом храма Светих архистратига Гаврила и Михаила, надам се да ће и они који су у Црној Гори задужени за културу дати сагласност, јер су задужени да чувају и обнављају светиње“, рекао је Митрополит истичући да је народ дао своју сагласност као и сабрања кроз 18000 година.

Нагласио је да ова светиња на Михољској превлаци није споменик зато што има хиљаду камења, него зато што је у њој кроз вјекове уграђено хиљаде и хиљаде душа:

„Зато је ова светиња толико значајна не само за Црну Гору и наш народ, него за Исток и Запад. Овдје смо кроз вјекове свједочили да смо Исток на Западу и Запад на Истоку. Најблагословеније сјеме које је Запад дао, Светих бенедиктинаца монаха је овдје посијано и оно до данас ниче. И сјеме Истока православно, преко Светога Саве и Илариона првога зетског епископа, од 13. вијека, заједно са сјеменом Светих бенедиктинаца, кроз вјекове је доносило живога и благословенога плода.“

Како би то били и убудуће, и да ово не буде рушевина, јер нијесмо чувари рушевина него обновитељи својих душа и душе земаљских народа и древних светиња, Високопреосвећени владика је изразио наду да ће се Света служба Божија идуће године служити испод златнога крста на храму а не као данас напоље:

„У то име примите благослов Божији и нека вас младост Христова, богочовјечанска вјечна и непролазна, подмлади и учини све младима. Здраво били на многаја и благаја љета“, поручио је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије сабраној омладини на Михољској превлаци.

У оквиру овог црквено народног сабрања, Михољски збор организовао је богат културно умјетнички програм.

Сабор православне омладине традиционално је окупио велики број младих а ове године је обогаћен и Међународном духовном академијом „Свети Јевстатије Превлачки“ која је почела 23. јула и трајаће до 3. августа.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Прослава празника Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, која је и слава манастира и свештене обитељи у Доњем Будачком, започела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у навечерје празника којим је, у манастирском храму Светих апостола Петра и Павла началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Радослава Анђелића, презвитера Бранко Сантрач и ђакона Будимира Кокотовића.

Евхаристијским сабрањем 25. јула 2019. године у манастирском храму Светих апостола Петра и Павла у Доњем Будачком молитвено је прослављена успомена на Чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручице, заштитнице те свештене обитељи. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештенства Митрополије загребачко-љубљанске и Епископије горњокарловачке.

Истог дана навршило се и 15 година од хиротоније Његовог Преосвештенства Епископа г. Герасима и увођења у трон Епископа горњокарловачких.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије (Карановић), рођен је 4. јула 1975. године у Бачкој Паланци, од родитеља почивших, оца Петра и мајке Мике, рођене Бенић, добивши на крштењу име Зоран. Према породичном пореклу и родитељском завичају потиче из мјеста Бобољусци, које се налази у непосредној близини Мартин Брода односно манастира Рмња. Основну школу завршио је у родном месту, одакле 1990. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, одлази у Богословију Света Три Јерарха, у манастир Крку.

Школовање у овом богословском училишту завршава са успехом, у времену највећег распламсавања рата у Републици Хрватској 1995. године, а уочи самог егзодуса и страдања крајишких Срба. Исте године добија благослов и канонски отпуст од Епископа бачког г. Иринеја и пријем у Епархију бихаћко-петровачку, која је такође трпела ратна страдања у јесен 1995. године и уподобила се библијској слици „мерзости запушченија“. Било је неке симболике да у години највеће опустелости, материјалног разарања и људске муке, будући отац Сергије од стране црквених власти буде одређен да служи Богу Живом и Истинитом, управо у Босанској Крајини, у постојбини свога племена и свога презимена.

Услед ратних дешавања Зоран Карановић замонашен је 12. августа 1995. године у манастиру Гомионица, добивши на монашењу име Сергије. Нови монах, долази на чудесан начин до мјеста својих предака, поставши причислен братији историјског манастира Рмањ, који се налази у Мартин Броду. Недуго пре завршетка рата у Босни и Херцеговини, заједно са братијом манастира Рмањ, бива прогнан у Србију, где га прима блажене успомене тадашњи Епископ банатски Хризостом (Столић) и распоређује на службу у манастиру Војловица код Панчева. У поменутом манастиру рукоположен је у чин ђакона, 31. октобра 1995. године, а исте године уписује, као редовни студент, Богословски факултет у Београду.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома (Јевића), прекида редовне студије и 1996. године одлази у Немачку, да као ђакон буде на испомоћи тамошњем Епископу средњоевропском г. Константину, у манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру. Школске 1997/98. године одлази на усавршавање немачког језика у Регенсбург. Након завршетка овог послушања, вратио се у свој матични манастир Рмањ у Мартин Брод. Повратак манастирског братства пратио је и српски народ. У манастиру Рмањ добија послушање и обавља дужност економа. Рукоположен је у чин презвитера 5. априла 1998. године у Шипову од стране Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома. Исте године бива постављен за администратора парохија у Дрвару, Прекаји и Великом Цвијетнићу. Од 1998. до 2002. године, предавао је веронауку у Дрвару, Мартин Броду и Прекаји, а 2000. године бива постављен за архијерејског замјеника у делу Епархије бихаћко-петровачке на територији Федерације Босне и Херцеговине, што је у послератним годинама био изазов прожет неповерењем и искушењима порушених међуљудских и међуверских односа.

Такође је обављао дужност архијерејског намесника у намесништвима граховско-дрварском, петровачко-бихаћком и лијевљанско-гламочком, гдје је био обавезан да унапређује духовни живот, организује богослужења, црквене саборе, и на тај начин охрабрује народ на повратак и успостављање редовног стања. Због показане ревности у обнови духовног живота на парохији дрварској, бива одликован чином синђела на празник Вазнесења Господњег, 13. јуна 2002. године у Дрвару. На Благовести, 7. априла 2004. године у манастиру Рмањ, произведен је у чин протосинђела. Године 2005. благословом Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома, одлази у Грчку, где на Аристотеловом Универзитету у Солуну уписује студије православне теологије, које 2010. године, као редован студент окончава са врло добрим успјехом. Услед труда у обнови манастира Рмањ, пре свега изградње новог манастирског конака, одликован је правом ношења напрсног крста 2. октобра 2005. године.

Дана, 5. октобра 2008. године, због показане свештеничке ревности и пастирске бриге, одликован је чином игумана у манастиру Рмањ. У чин архимандрита, произведен је благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија (Раките), а руком Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија (Сладојевића), на Благовести 7. априла 2014. године у своме манастиру, светониколајевској обитељи у Рмњу, где га је затекао и избор за Епископа богомчуване Епархије средњоевропске, на редовном пролетном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ у Београду, 23. маја 2014. године. Хиротонисан је за Епископa средњоевропског, 26. јула 2014. године у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду. Свечани чин устоличења у трон епископа средњоевропских обављен је 7. септембра исте године, од стране Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру.

Године 2014. оснива епархијску славу и патрон епархије средњоевропске Светог Николаја Жичког и Охридског. На предлог Епископа средњоевропског г. Сергија, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, на свом редовном заседању у мају 2015. године, премешта административно седиште Епархије средњоевропске из Химелстира у Франкфурт и преименује Епархију средњоевропску у Епархију франкфуртску и све Немачке. Владика Сергије завршава 2016. године, постдипломске студије на православном Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву одбранивши мастер рад на тему „Мисијски значај божићних и васкршњих посланица СПЦ, од 1941. до 1945. године“. Учествује као члан делегације СПЦ, од 18. до 26. јуна 2016. године на Светом и Великом православном Сабору на Криту. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран је 24. маја 2017. године за Епископа бихаћко-петровачког.

Долгоденствуј, Преосвјашчењејшиј Владико, на многаја љета! 

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је 24. јула 2019. године, уочи празника Икона Пресвете Богородице Тројеручице, бденије у манастиру Пресвете Богородице у Ђунису. 

Саслуживали су архимандрит Дамаскин (Грабеж), протојереј-ставрофор Љубиша Недељковић, протојереји Братислав Вукићевић, Ненад Јовановић и Александар Кузмановић, јереји Радојица Радојковић и Милан Ристић, јеромонах Евстатије (Бабић) и ђакон Ђорђе Филиповић, уз појање сестара из манастира Каменца, Липовца и Ђуниса. Пред крај бденија, Преосвећени Владика је постригао искушеницу Милицу Симовић у чин расе и камилавке давши јој монашко име Ангелина.

Извор: Епархија нишка 

На дан када Света Црква слави 45 мученика Никопољских, а у организацији  Епархије крушевачке прослављен је јубилеј, 800 година од добијања аутокефалности наше Српске Православне Цркве. Прослава је започета светом архијерејском Литургијом у цркви Лазарици којом је началствовао Епископ крушевачки господин Давид уз саслуживање клирика епархије. Прослава је настављена на вечери љубави  уз низ културних дешавања које  веродостојно осликавају значај овог догађаја. 

После свете Литургије и свечаног ручка, у вечерњим часовима у Народном музеју града Крушевца, одржана је свечана академија поводом овог јубилеја. Богат културно-уметнички програм свакако је у многоме помогао да се овом догађају да на значају који има не само за Цркву, већ и за српски народ. Поздравним словом директора Музеја господина Горана Васића, који нам је пожелео добродошлицу, започела је ова свечаност. Пригодном беседом о значају Светога Саве и његовој улози у формирању Српске Цркве представила се градоначелник града Крушевца госпођа Јасмина Палуровић. Епископ крушевачки Г. Давид је поздравио окупљене упутивши захвалност организаторима и домаћину ове свечаности. Гост  вечери био је господин др Мирко Сајловић, професор Историје Српске Цркве и Помесних цркава са Православног Богословског факултета у Фочи, који нас је својим предавањем упознао са изворним дешавањима о добијању аутокефалије.  Свечаност је оплеменила песма коју су уприличили Мешовити хор "Свети Кнез Лазар" , етно група "Божури царева града", Асим Сарван и епска песма "Кнежева вечера" у извођењу драмског уметника Алексе Радојловића. Академија је завршена химном "Востани Сербие" после које је верна публика узела учешће на скромном послужењу.

Извор: Епархија крушевачка

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, служио је са свештеномонаштвом и свештенством заупокојену Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, поводом упокојења Предрага Пеђе Вукића, историчара са Цетиња, у четвртак 25.јула 2019. љета Господњег на празник Иконе Богородице Тројеручице.

http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/07/Besjeda-Mitropolita-Amfilohija-nad-odrom-Pedje-Vukica.mp3

http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/07/Oprostaj-Rajka-Radusinovica-od-Pedje-Vukica.mp3

http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/07/Oprostaj-Milutina-Vukica-od-sina-Pedje.mp3

Предраг Вукић упокојио се јуче у острошкој светињи у 54.години живота, а заупокојеној Литургији над његовим одром присуствовали су чланови породице, бројно свештенство, монаштво, родбина и пријатељи покојника. Након причешћивања вјерних, Митрополит Амфилохије са саслужитељима служио је опијело над одром Предрага Вукића, а после прочитаног Јеванђеља од њега се опростио подсјећајући на ријечи Светог писма „Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја“ које се читају на опијелу.

-Овим ријечима испраћамо оне који из овог пролазног свијета одлазе на вјечни пут, Божији пут, пут којим иде свако створење, пут који је наш брат Предраг Пеђа изабрао и раније. Изабрао је као мјеру свога живота и у времену и у вјечности, Онога који је пут, истина и живот, Христа Бога нашега – казао је Митрополит Амфилохије и додао да је Пеђа Вукић управо тим путем пролазио током свог кратког живота, вјеран Христу Богу и Његовој заповијести.

Митрополит Амфилохије је нагласио да је Предраг међу разним путљагама, путељцима и распућима којима многи од нас ходимо по овој земљи, изабрао једини, истински и прави пут.

-Вјери у Христа Бога и у вјечно Царство небеско научила га је његова мајка, а историјској науци га је научио његов отац. Његова историја којом се он бавио није била мртва историја, него живот. Његова историја и бављење историјом и живих и животворних моштију Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, темељена је не на разарању светиња Божијих и ловћенске светиње, него на оном светом храму Светог Петра Цетињског и на моштима и на мудрости Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца – казао је Митрополит Амфилохије.

Зато је Бог, али и сам Пеђа одабрао да овдје код моштију Светог Василија почива његово тијело и да овдје чека трубе судњег дана, рекао је Митрополит Амфилохије и додао да је у острошку светињу долазио по његовом благослову да проучава архив Светог Василија Острошког.

-Био је вјеран Светом Петру Цетињском и његовом живоносном дјелу и његовом схватању историје и историје свога народа, вјеран Светом Петру Другом Ловћеснком Тајновидцу, вјеран Василију Острошком. На тој вјерности и на том поштовању према њима, он је темељио своје схватање историје и своје личне, али и историје свога народа. Зато је остао вјеран до краја свога живота и своме српском народу, како је стално говорио,  да је то народ коме он припада – истакао је Митрополит Амфилохије.

У име Црквене општине Цетиње, у име Вукићевих суграђана, од њега се опростио предсједник ЦО Рајко Радусиновић, који је говорећи о његовом животу казао да се он одигравао између три мјеста која су опредијелила и обликовала његову животну и стваралачку судбину: Цетиња, Острога и Београда.

-Цетиња као мјеста рођења, школовања и рада у државном Архиву, Архиву музеја и Архиву МЦП. Цетиње је волио на специфичан начин, а које га по његовм мишљењу није вољело, а ни размјело, јер то није био град чију је петстогодишњу историју, развој и метаморфозе одлично познавао. То је ипак био град у коме је упознао архивску грађу и у којем је захваљујући својој несвакидашњој меморији постао историчар кога су уважавали и академици и доктори историјских наука, од којих су они искрени и мање сујетни говорили да Пеђа зна више него сви они заједно. Јер Пеђа је био архив који хода – казао је Радусиновић и додао да је због несебичног рада и труда на прикупљању новца за градњу храмова, Вукића СПЦ одликовала Орденом Светог Саве.

У Београду је Пеђа обично боравио крајем децембра, када се сретао са еминентним културним и научним радницима, а у Острогу је боравио десетак дана мјесечно, молио Светом Василију Острошком, радио на сређивању манастирског архива и писању духовне поезије, која била друга Пеђина љубав поред историје, казао је Радусиновић.

-Судбина је хтјела да ја стари човјек држим опроштајни говор свом сину. Он је био принципијелан човјек и био је јако одређен у својим опредјељењима, убјеђењима и одлукама. Ја сам те његове одлуке и убјеђења поштова. Јесте да смо се некад мимоилазили, али је Пеђа за мене, а вјерујем и за вас био један честит и поштен човјек, емотивне душе, високи интелектуалац. Његови говори, бесједе, предавања, слушани су са великом пажњом, а његова реторика је надалеко чувена. Био је жива енциклопедија и маестро своје струке – казао је Милутин Вукић и подсјетио да му је син обећао да ће он њему држати погребно слово, а не обрнуто.

Потом су земни остаци Предрага Вукића сахрањени на манстирском гробљу. Међу присутнима на Вукићевој сахрани поред свештенства, родбине и пријатеља, били су присутни неки од посланика Скупштине Црне Горе и бројни интелектулаци и људи из културног живота Црне Горе. Острошко братство и породица припремили су ручак за покој душе Предрага Вукића у Доњем манастиру.

Вјечанаја памјат брату нашем Предрагу Вукићу!

Извор: Манастир Острог

У великој светињи Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Косијереву, у току је обнова живописа у цркви Рођења Пресвете Богородице.

Унутрашње зидове храма почетком `70.-их година 20. века осликао је јеромонах Наум Андрић, један од ретких живописаца тог времена, у стилу српског средњовековног фрескописа. Иако уметнички веома лепо урађен, овај живопис је услед влаге, а због коришћења неодговарајуће подлоге и неквалитетне боје, сада веома оштећен.

Пре храмовне славе, празника Рождества Пресвете Богородице, прошле године кренуло се са радовима на обнови фресака од којих је мањи део остао сачуван: у куполи фигуре пророка, четири Јеванђелиста, а у левој и десној певници композиције Рождества Пресвете Богородице и Ваведење, на западном зиду композиција Успења Пресвете Богородице.

За овај веома захтеван посао ангажован је познати фрескописац Милош Јанићијевић Рашки. Он је као фрескописац из Епархије рашко-призренске оставио бројне трагове у црквама и манастирима Српске Православне Цркве; радио је, поред осталих, фреске у обновљеној цркви манастира Светих Врача у Зочишту, осликао је параклис, посвећен Светом Лазару Четвородневном у манастиру Светих Архангела у Призрену и велелепном Саборном храму у Подгорици. До прошлогодишње славе, осликао је у олтару композицију Богородице са Христом. Радови су, ових дана, настављени и полако се изображавају фреске Христа Пантократора у куполи, а у олтару Вазнесења Христовог.  

Живописање манастирске цркве наставиће се после празника Светог пророка Илије. Планирано је да ће до прославе Рождества Пресвете Богородице ове године бити урађено осликавање олтара. Током зимских месеци радови ће мировати, а за завршетак целокупног живописања унутрашњости храма потребна су значајна финансијска средстава и много времена.   

Косијеревско братство има скромне приходе од манастирског рукодеља и то није довољно за овај велики посао. Они позивају све људе племенитих намера да се, у складу са својим могућностима, укључе и помогну новчаним прилогом како би се завршило осликавање манастирске цркве. Манастир Косијерево то свакако заслужује, јер је ова наша велика светиња кроз векове, сабирала народ, крепила га и снажила у најтежим временима наше мукоторпне историје.

Прилози се могу уплатити на жиро рачун: 555-2473-05, а за уплате из иностранства: 234300-02722542, за назнаком "за израду живописа".

По предању манастир Косијерево потиче, чак, из 4. века. Када су Свети цар Константин и царица Јелена пролазили овим крајевима основали су манастире Добрићево, Косијерево, Тврдош и Завалу. Сачуван је печат из 1260. године који представља најстарији материјални траг о постојању манастира Косијерева. Године 1687. Турци су порушили манастирске зграде, а трудом игумана добрићевског хаџи Дионисија, који око 1800. године прелази у манастир Косијерево обнавља, уз помоћ Бањана, ову светињу и успоставља манастирски поредак.  

У овом манастиру су од 1884. до 1914. године боравиле мошти Светог Арсенија Сремца II Архиепископа српског, када су склоњене пред долазак Аустроугара. Хришћани римокатолици су манастирску цркву до темеља срушили уочи Преображења 1914. године. Црква је у данашњем облику подигнута `30. година прошлог века, освештана је 1933. у време краља Александра. Услед изградње бране „Гранчарево“ за потребе формирање вештачког Билећког језера, манастирска црква је, у периоду од 1964. до 1966. године, премештена на садашњу локацију у Петровићима у Бањанима. Сада се у манастиру чува стопало Светог апостола Луке.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка