Дана 28. јула, у шесту недељу по Духовима, на празник Светих мученика Кирика и Јулиту, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у храму Живоносног Источника у Врњачкој Бањи.

Непосредни повод посете Епископа жичког била је градска слава Врњачке Бање. Његовом Преосвештенству су саслуживали архимандрити Сава (Илић) и Дамјан (Цветковић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Михајловић, протојереји Иван Радовановић и Часлав Јовановић, протојереји Саша Ковачевић, Жарко Дончић и Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереји Слободан Глишовић и Милутин Михајловић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Саво Величковић.

Домаћин овогодишње градске славе је био општински челник г. Иван Радовић, док се за следећу годину пријавио г. Зоран Бабић.

Извор: Епархија жиччка

Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњозападноамерички г. Лонгин началствовао је 28. јула 2019. године светом Литургијом у храму Светог Николе у Брукфилду (Чикаго).

Саслуживали су протојереј-ставрофор Недељко Лунић, протођакон Милован Гогић и ђакони Ненад Јаковљевић и Милан Поповић. Повод архијерејске службе био је канонска посета Преосвећеног Епископа парохији Светог Николе и окончање пастирске службе проте Недељка Лунића коју је обављао у виду вршиоца дужности пароха после упокојења проте Дениса Павићевића 7. октобра 2018. године.

После свете Литугије одржан је и пригодан банкет у част епископа Лонгина и проте Недељка Лунића, као знак захвалности парохијана цркве Светог Николе. Нови парох прота Немања Тешић ступиће на дужност 1. августа 2019. године.

Током сабрања, Владика је поздравио присутне и истакао ревносну и одану 54-годишњу свештенопастирску службу проте Недељка Лунића:

-Та служба била је веома плодоносна. Поред парохијске службе прота Недељко је био активан и у вишим црквеним телима: Епархијском савету и Централном црквеном савету, где је вршио секретарску дужност 18 година. Био је уредник црквеног листа Стаза Православља 37 година. И поред тога што је пензионисан 31. децембра 2014. године, прота Недељко је једно време администратирао парохијом Светог Ђорђа у Џолијету као и парохијом Светог Николе у Брукфилду. Служио је и у другим православним парохијама по потреби.

Владика Лонгин је подсетио да је прота Лунић био архијерејски намесник чикашки више од две деценије и архијерејски заменик блажене успомене митрополита Христофора. Уследио је најсвечанији тренутак сабрања када је владика Лонгин уручио орден Светог Саве II степена проти Недељку Лунићу за његову плодну 54-годишњу свештенопастирску службу у Српској Православној Цркви у Америци.

Прота Недељко Лунић је рођен 23. јануара 1938. године у Далмацији. Основно и гимназијско образовање завршио је локално; Богословију Светог Саве у Београду 1959. године. Студирао је на Богословском факултету од 1959. до 1962. године. Дипломирао је на магистарским студијама Детроитског универзитета 1967. године. Студирао је на Државном универзитету Вејн у Детроиту од 1967. до 1969. на докторским студијама. Поседује наставнички сертификат после завршених просветних предмета.

Служио је као помоћни свештеник у цркви Светог кнеза Лазара - Раваници у Детроиту од 1965. до 1969. године. За то време сазидана је и освећена црква Раваница. Био је парохијски свештеник у цркви Светог Ђорђа у Индијана Харбору, Источни Чикаго, од 1969. до 1974. године. За то време купљено је имање у Шерервилу, где је сазидана црквена дворана, да би касније била саграђена црква, парохијска кућа и огромна нова, поред постојеће старе, црквена дворана, најлуксузнија и најпространија у северозападној Индијани. За време четрдесетогодишње парохијске службе у Џолијету саграђена је двоспратна црквена дворана, нова црква и пространи свештенички Парохијски дом. Из наведеног се може видети да је свештенопастирска службе проте Недељка била испуњена грађевинском делатношћу. Имајући у виду дугогодишњу плодну свештенопастирску службу проте Недељка, Преосвећени Владика г. Лонгин је предложио је Светом Архијерском Синоду да одликује проту Недељка Лунића орденом Светог Саве.

После свечне доделе високог црквеног признања прота Недељко Лунић је захвалио следећим речима:

-Захвалан сам Његовом Преосвештенству Епископу г. Лонгину на његовој очинској бризи за поверено му свештенство и епархиоте. Његов пастирски људски однос према повереном му клиру и верном народу Божјем заслужује сваку хвалу и похвалу, а као резултат тога су поштовање, љубав и углед који ужива не само у повереној му Епархији, већ широм Америке и Канаде, као и у другим епархијама којима је управљао или администатирао у Аустралији, Далмацији и Западној Америци. Његов умерен и сталожен начин управљања умирује и најузбурканије воде. Захвалан сам Светом Архијерејском Синоду који је уважио предлог Преосвећеног Владике г.  Лонгина. Ово високо одликовање мене грешног и недостојног изазива код мене понизност, скрушеност и смиреност пред Господом, али ме и позива на подстрек за даљи рад и службу у Српској Православној Цркви на овим странама. Захваљујем се члановима моје породице који су овде присутни. Хвала управи и парохијанима цркве Светог Николе на пажњи и поштовању указаном ми за време моје свештенопастирске службе. Хвала парохијанима цркве Светог Ђорђа у Џолијету, где сам скоро пола века свога живота уткао у црквени живот. Хвала и парохијанима цркве Раванице у Детроиту и цркве Светог Ђорђа у Шерервилу, где сам раније служио, на сарадњи и оданости светој нам Цркви. Желим и молим се Господу да подари здравље и дуг живот нашем архипастиру епископу Лонгину.

Извор: Православље

На 75-годишњицу од геноцида у Велици, 28. јула 2019. године, литургијским сабрањем прослављени су Свети новомученици велички и горњеполимски и храмовна слава цркве Светих Кирика и Јулите.

Свету архијерејску Литургију у цркви подигнутој у спомен на пет стотина деце, жена и стараца Велике и околине, које су 28. јула 1944. годне на најмонструознији начин убили припадници фашистичке „Принц Еуген“ и „Скендербег“ дивизије потпомогнути балистичко-вулнетарским добровољцима из Космета, Бихора, Плава и Гусиња, служили су Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и славонски г. Јован, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва епархија Црногорско-приморске, Будимљанско-никшићке и Славонске.

После читања зачала из светог Јеванђеља, сабраним верницима речима литургијске беседе обратио се владика Јован:

-Ријечи Господње: Сви ће омрзнути на вас имена ради мога, испунише се не само за вријеме злочина, због којег се сваке године сакупљамо у Велици, него много више се испунило у оном деценијском ћутању које је после тога напунило земљу. Долазим од Јасеновца. У Јасеновцу је, тек, 1966. године подигнут Меморијал, овдје у Велици није никад. Ево иза нас рушевина, не видим ни музеј, не видим ни мјесто гдје се казује шта је било овдје у Велици, а којим се ништа мање него испуњавају Христове ријечи: Неке ће од вас гонити и побити. Деценијама није било спомена; једини спомен који овдје видимо је овај храм, који нас поучава, не само спомену сваког од нас, сваког од ових људи, како каже Господ, да трпљењем спасавате душе своје, него, који нас учи да једино слога, сагласје и међусобна љубав јесу оно што даје смисла трпљењу о коме говори Христос. Христос је свима који се зову Његовим именом, хришћанима рекао, поновио им много пута: Љубите једни друге, по томе ће свијет познати да сте ученици моји.

-И све ово овдје нема никаквог смисла, ако нас није научио, управо, томе, да смо једно биће, један организам, један дух, једна душа, који се сјећају овог страшног злочина, који нас чини једним бићем, једном душом. И зато је Господ дао да се црква Божја овдје појави и подигне, која нас сабира и чува сјећање на оно што се збило на данашњи дан 1944. Немојте да се заваравамо, осим Христа Бога живога, осим Цркве живе, нико не гарантује сјећање. Они који су тада били живи и који то памте, још их је, можда, неколицина. Дјеца од оних што су пострадали тада, су зрели људи, улазе у касне године. Ту и тамо је неко, понешто записао, али ништа, осим, овог данашњег скупа нам не гарантује да ће спомен ових који су пострадали, прије равно 75 година опстати, беседио је владика Јован.

У свом архипастирском слову, епископ Јоаникије је захвалио епископу Јовану који је, и ове године, дошао да молитвено учествује у великом и величанственом сабору у Велици којим се прослављају Свети новојављени мученици велички и горњеполимски:

-Јасеновац је збирно име за све Свете новомученике српске. Велика је мали Јасеновац, у жртви и у светости смо једно. Бог је тако устројио да данас славу Светих новомученика величких и горњеполимских прослављамо у недељни дан, дан Васкрсења Хрситовог. Тиме потврђујемо да вјерујемо у Христову побједу над смрћу. Наша вјера је вјера васкрсења, а то свједоче и Свети новојављени мученици велички и горњеполимски. Христос Господ је распет на Крсту, примио је на себе све муке и страдања људи, кроз сва времена, примио људску смрт, сахрањен и погребен био, али је васкрсао трећи дан и јавио се као Побједитељ смрти. Његова побједа над смрћу има такву силу да све нас, који вјерујемо у Њега, чини учесницима Његове побједе над смрћу и Његове славе. А тога су се већ удостојили, Његове вјечне славе и Његовог заједништва на небесима, у Царству Његовом, Свети новомученици велички и горњеполимски. Када помињемо Новомученике српске мислимо на хиљаде и стотине хиљада дјеце, од дјеце зачете у мајчиној утроби, још нерођене, која су побијена на правди Бога, до мале дјеце и омладине.

-Само у Велици, од свих жртава колико је побијено, преко 60% је дјеце и омладине до 20 година. Онда помињемо мајке, пострадале са својом дјецом, жене труднице и нејач у Велици, али и на свим другим мјестима, у току Другог свјетског рата. Ту смо судбину доживјели, ту смо горку чашу као народ испили, али нас тјеши слава наших новомученика и та жртва нас обједињује. Зато нам је драго што сваке године, кад може, драги Владика славонски и јасеновачки Јован дође до Велике, јер смо у тој жртви једно, поручио је владика Јоаникије и навео да су жртве невино страдалих Величана дале нови живот том месту, а тако и славонска мученичка Епархија, која је, по ко зна који пут, опет, пострадала.

-Владика Јован нашао је тамо згаришта од последњег рата, али он није посустао, јер зна да служи Христу Богу распетом и васкрслом. Зна да га подржава сабор Светих новомученика јасеновачких-славонских. И ми овдје имамо овај дивни сабор, ово је највећи и најљепши сабор у Велици и треба га чувати. Видимо да је сваке године све љепши, свјетлији, народ је, све више, укључен у тајну ове свете службе, казао је епископ Јоаникије и нагласио да је Јасеновац продужено Косово, као што је и Велика продужено Косово. -Све је то Косовска жртва, свесрпска жртва и ми смо у томе, у тој мисли једно, рекао је Владика.

После Литургије и ломљења славског колача, уследио је пригодан културно-умјетнички програм и трпеза братске љубави коју су уготовили ипођакон др Дарко и Дејан Микић са братством. Славски колач за идућу годину преузело је братство Кнежевића. Завичајно удружење „Клуб Велика“, организовало је, дан раније, изложбу под називом „Геноцид у Велици очима нациста“, на којој је изложено преко 50 фотографија, докумената, извештаја и записника који су резултат петогодишњег рада Тима за истраживање геноцида у Велици који је формирао „Клуб Велика“.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Чин Великог освећења обавили су Преосвећени Епископи захумско-херцеговачки г. Димитрије и диселдорфски и све Немачке г. Григорије уз саслужење свештенства епархије и верног народа. Саборни храм је саграђен давне 1911. године за време Епископа захумског Петра. У претходном рату био је девастиран и запаљен, а обнова је почела 2007. године. Обнову храма помогле су институције Владе Републике Српске, градоначелник Чапљине, као и многобројни донатори и приложници.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Слава Манастира Пиносава – Сабор Светог Архангела Гаврила, и ове године свечано је прослављена у тој древној светињи Шумадијске Епархије, у селу Кусадак. Као никада у последње време, на слави се окупило неколико стотина верника из Кусатка и читаве Србије. Цели дан реке народа су се сливале ка Кусадачкој манастирској шуми у чијем центру се налази овај јединствени живи Манастир јасеничког архијерејског намесништва.

Велики манастирски храм био је испуњен верницима који су се окупили да учествују у Светој Литургији, која је почела у 9 часова. Светом Евхаристијом началствовао је Архијерејски Намесним Јасенички, протојереј ставрофор Велибор Ранђић, а саслуживали су му настојатељ Манастира Пиносава игуман Петар (Драгојловић) и други парох кусадачки протонамесник Далибор Новаковић.

За Певницом су несвакидашње лепо и сложно појали веома талентовани појци из неколико храмова Шумадијске Епархије и Београдско-карловачке Митрополије, који су служби Господњој дали посебно свечан и узвишен тон.

После читања Светог Еванђеља пригодном беседом се верном народу обратио прота Велибор. У својој поучној беседи прота Велибор је посебно нагласио важност врлинског и литургијског живота за сваког човека. Током Свете Литургије око стотину верника, међу којима и пуно деце, приступило је Светој Тајни Тела и Крви Христове. На крају је одржана и Велика Славска Литија око манастирског храма, са читањем четири Еванђеља, а прота Велибор је на завршетку Литургије пререзао и славски колач и освештао славско жито. Служби Божијој присуствовао је и уважени председник Општине Смедеревска Паланка г. Никола Вучен са сарадницима, који се много потрудио а и даље заједно са Владом Републике Србије, чини много напора за обнову Манастира Пиносава. Посебну радост верницима из Кусатка и осталих делова Србије донео је и долазак дугогодишњег настојатеља Манастира Пиносава, седог старца Серафима, који је дошао из Манастриа Лепенац у Крушевачкој Епархији, да у својој некадашњој обитељи прослави светог архистратига Божијег Гаврила и сретне се са својим многобројним пријатељима и духовним чедима из Смедерева, Кусатка и околних крајева.

Након Литургије, домаћин овогодишње славе, кусачанин Милан Гајић са породицом, заједно са мештанима Кусатка, организовали су славски ручак за преко три стотине људи.

У току славске трпезе хришћанске љубави одржан је и мали културноуметнички програм у којме су главну реч имала деца из КУД-а Кусадак. Настојатељ Манастира Пиносава игуман Петар је после завршетка културноуметничког програма свој деци из КУД Кусадак подарио пригодне поклоне. Целодневно славље наставило се све до касно поподне, уз песму, игру и хришћанско дружење.

Извор: Епархија шумадијска

У недељу 28. јула 2019. године, када наша света Црква прославља св. Киријака и и Јулиту, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у селу Кусатку, архијерејско намесништво јасеничко, у храму Светог Саве и светог Симеона Мироточивог, где као пароси службују протојереј Дејан Бркић, старешина храма, и протонамесник Далибор Новаковић.

http://eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/kusadak28072019.mp3

Епископу су током свете Литургије саслуживали: архијерејски намесник јасенички протојереј – ставрофор Велибор Ранђић, протојереј-ставрофор Раденко Гавриловић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј Миле Миловановић, протојереј Дејан Бркић,ђакони Урош Костић и Владимир Степановић, као и многобројни верни народ села Кусатка и околине.

Преосвећени Владика се у својој беседи осврнуо на прочитани одељак из Светог Јеванђеља и рекао да нас оно поучава у вери и да све бива по мери наше вере у Бога. Још је рекао да је вера живот у цркви и да је то својеврсно богослужење. Подсетио је Владика да се реч вера највише понавља у Светом Писму и да једино она може да нас приведе Богу. „У јеванђелским причама и на многим другим местима Господ је тражио веру да би учинио чудо. На овом месту то није учинио јер се овде радило о тешко болесном човеку који можда и није могао да говори, можда није ни знао за Бога, али Господ чини чудо вером оних људи који су га носили. Господ не лечи само тело, већ и душу и то на првом месту душу, па тело, јер је у здравом духу и тело здраво. Вера је и веза човека са Богом, јер из вере излази и молитва и уздржање“м истакао је Епископ Јован. Још је подсетио да молитва заједнице може у многоме помоћи невољнима. Подсетио је верни народ на значај помињања наших ближних на проскомидији. „У овој јеванђелској причи Господ је препознао и узрок болести, а то је грех. Сваком човеку је потребно духовно исцељење да не би и телесно патио“, нагласио је Владика рекавши на крају да треба да будемо богоугодни за свако добро које од Бога добијемо, да ли ми или ближњи наши, а то можемо само ако имамо вере.

Извор: Епархија шумадијска

У недељу, дана 28. јула 2019. године, када Црква слави светог Кирика и Јулиту, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски богослужио је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Његово Преосвештенство Епископ Херувим је на светој Литургији изрекао следећу архипастирску беседу:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драга браћо и сестре, нека је на здравље и на спасење света Литургија овде у нашем манастиру у Даљ планини где смо се сјединили са Господом и принели Жртву од свих и за све. Велика је Тајна коју Господ даје човеку да може да обнови Заједницу са Богом. Нама људима дато је да као Христови следбеници на Литургији имамо најприснију Заједницу са Богом. Нигде не можемо присније осетити благодат и близину Божју него на светом Богослужењу, тј. светој Литургији која је круна свих богослужења. Литургија је центар нашега живота, оно из чега проистиче све духовно у животу једног хришћанина. Литургија је круна духовног живота. Не можемо сабирати различите дарове у своје ризнице ако немамо ону круну, свету Литургију која све то обједињује и наша је Заједница са самим Господом. Ако немамо ту Заједницу све остало је празно и форма која нас не узводи ка Творцу неба и земље. Тада остаје празнина и таштина, не постоји пуноћа. Пуноћа је у Христу, даје се на светој Литургији кад год се сабирамо и приносимо Жртву. Приносимо најдрагоценију Жртву у виду хлеба и вина који се благодаћу Светога Духа на Литургији претварају у Тело и Крв Христову. Требамо да приступамо светом Причешћу, Телу и Крви Господњој, јер је то залог Вечнога Живота. Причешће нам се даје за вечност, сједињује нас једне са другима, сједињује нас са Господом. Ту се познајемо као следбеници Христови, они који ходе оним трновитим голготским путем којим је Господ ходио. 

Ми заиста на светој Литургији пролазимо све Тајне из икономије спасења, почевши од Рођења Спаситеља нашега Господа Исуса Христа, кроз Страдање и Васкрсење да бисмо се касније у молитвама сетили Другог Христовог доласка. Требамо бити спремни за дочек те Тајне Живота и да на Другом доласку будемо у Заједници са Господом. Ту Заједницу имамо као иконизацију на светој Литургији, сједињени са другима и са самим Господом Исусом Христом. Господ Исус Христос нам се даје сваке недеље, сваки пут када се окупљамо на светом Богослужењу. Стога, треба да се причешћујемо, да долазимо у свете храмове и да се сабирамо како би примили Тело и Крв Христову. То је онда Тајна хришћанског живота, Тајна духовног живота, врлине и благодатних дарова Цркве Божје. 

Често нам се дешава да нам се намећу саме форме, без пуноће. Будући да смо хришћани нисмо формалисти. Ми смо христоносци, а у Христу нема форме. У Господу Исусу Христу сви смо слободни, али не слободни да ради ко шта хоће, него да ради по благослову Божјем. Онда је та слобода у Христу, пуноћа љубави и залог вечнога живота. Тада као народ са другима живимо у љубави, у благодатној заједници. Не треба да твори ко шта пожели и намисли, него требамо да ходимо по благослову Божјем, по трновитом путу који нас води ка Царству Божјем. 

Нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање у манастиру Даљ Планини.

Ако Бог за Преображење овде ће бити велики црквено-народни сабор као круна свих сабрања овде у нашој Епархији. Овај сабор неће започети као нови сабор, као што сам имао прилике да чујем, него само настављамо оним стопама којим је и свети Николај долазио на ово место и сабирао народ. Покушаћемо да обновимо ту традицију и умножимо народ на овом светом месту како би народ осетио благодат Божју и пуноћу живота у Цркви Христовој. Да будемо сви једно, да носимо Христа и да будемо пример једни другима у врлинском животу. Требамо да сабирамо врлине и добра дела у своје ризнице, да будемо народ на путу светога Саве и светога Симеона. Ове године прослављамо и осамсто година постојања наше свете Цркве, што је велики дар и благослов. 

Нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање у Даљ Планини! Амин. 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Манастир Хиландар је свечано и молитвено прославио своју Небеску Заштитницу, Пресвету Богородицу Тројеручицу. Под омофором Богомајке, хиландарско братство са гостима из свих крајева, служило  је свеноћно бдење и Свету Литургију, након чега је уследила празнична трпеза за око 250 људи.

Службом која је почела 24.07. увече а завршена следећег дана ујутру, началствовао је новоизабрани игуман светогорског манастира Констамонита, Високопреподобни архимандрит Харалампије. Благољепију службе су допринели појци – за десном певницом старац Дамаскин из келије Светих Бесребреника – Нови Скит, са братијом; за левом – братија хиландарске келије Светог Николе, Буразери. На служби су били сабрани и монаси из других светогорских манастира, скитова и келија, свештеници Српске цркве, као и поклоници придошли са разних страна.

Другог дана празновања, у петак 26. јула прослављен је Сабор Преподобних отаца хиландарских, који се слави када и Сабор Светог архангела Гаврила. Овај празник је уједно и слава Фондације Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду. Уз присуство директора Задужбине Миливоја Ранђића и запослених у фондацији, чин резања славског колача је извршио протојереј Милан Цветић из храма Светог Петра и Павла у Топчидеру.

Извор: Манастир Хиландар

На дан мученичке смрти Патријарха Српског Варнаве (Росића), 24. јула 2019. године, на старом градском гробљу у Пљевљима, код породичне гробнице Росића, где су сахрањени патријархов отац Ђорђе, мајка Крсмана и браћа Алекса и Урош, служен је парастос члановима породице Росић и Патријарху Варнави.

Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење архијерејског намесника пљеваљског протојереја-ставрофора Саше Јањића, настојатеља манастира Свете Тројице протосинђела Владислава, пароха пљеваљског протојереја Николе Олића и протођакона Николе Перковића.

Епископ Атанасије се након парастоса обратио присутнима са неколико топлих речи, подсећајући на блажене успомене Патријарха Варнаву али и на чланове његове најуже породице: – Они су нашли свој покој у Господу јер су у Господу, честито, са вером, надом и љубављу живели. Ми смо дошли да им чинимо помен јер их држимо у својим срцима, у свом памћењу и зато што су заслужили да се увек памте. На тај начин ми одржавамо живу заједницу с њима, заједницу љубави и поштовања.

– Часна породица Росић светли, она проповеда, она чини своју мисију у времену и простору. Ми се подсећамо на живот тог праведног човека, духовног горостаса. Још увек није утврђено на који начин је он изашао из овог времена, али битно је да је изашао часно, овенчан успесима свога живота, свога дела. Лична карта не издаје се само за овај наш временски период. Треба се постарати и о личној карти са којом улазимо у вечност и са којом нас у вечности препознају и идентификују. Ту личну карту сами правимо својим делом. Патријарх Варнава је својим животом и делом показао да заслужује наше поштовање. Ми њега овде помињемо и молимо се за њега али смо уверени да и он нас помиње, на одговорнијем месту, пред Богом, и моли се за нас да и нама Бог да да чврсто стојимо у чврстој, чистој, правој, вери православној, беседио је Преосвећени Епископ Атанасије.

Помен на осамдесетдвогодишњицу од трагичне смрти српског патријарха Варнаве организовао је Српски културни центар Патријарх Варнава (СКЦ) из Пљеваља који чува успомену на јединог патријарха из овог града.

Патријарх Варнава рођен је у Пљевљима 1880. године. У тридесетој години живота постао је епископ, деценију касније митрополит а са педесет година живота постао је Патријарх. На челу Српске Православне Цркве налазио се од 1930. до 1937. године. Сахрањен је у малој цркви Светог Саве на Врачару у Београду.

Извор: Епархија милешевска

Од суботе, 30. августа 2019. године на програму Радија Глас биће емитовано прво издање емисије "Свештеник одговара". Одговоре на ваша питања о Православној хришћанској вери даваће протојереј-ставрофор Раша Петровић, свештеник у пензији. 

Питања можете упутити на следећи начин:

- слањем на редакцијски мејл redakcija@radioglas.rs
- слањем у СМС поруци на број 0668887815
- слањем порука путем Вајбера на број 0668887815
- слањем поруке путем Месинџер налога радија "Радио ГЛАС Епархије нишке"

Емисија је на програму радија сваке последње суботе у месецу од 14 сати и репризно истог дана од 20 сати.

Извор: Радио Глас

На празник Светих мученика Кирика и Јулите, 28. јула Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије са свештенством и вјерним народом служио је Свету архијерејску литургију у Храму посвећеном овим Божијим угодницима у Доњој Горици у Подгорици.

Високопреосвећени је у својој архипастирској бесједи казао да данас прослављамо Христа Васкрслога дародавца вјечнога и непролазнога живота, као што Га увијек прослављамо на свакој Божијој служби, непрекидно у животу и у својим дијелима, али прослављамо и оне кроз које се Господ прославио:

„На првом мјесту прослављамо Свете мученике Кирика и Јулиту, који су својим мучеништвом, страдањем и вјером посвједочили Христа Васкрслога и који су кроз Њега и преко Њега васкрсли и васкрсавају непрекидно“, рекао је владика и појаснио да се сјећање на њих обнавља свагда када се сјећамо Господа Васкрслога.

Подсјетио је да данас поред Кирика и Јулите прослављамо и Новомученике полимско – величке који су 1944. године, њих преко 500 жена и дјеце, пострадали у Велики испод Чакора. У њихов спомен, на мјесту гдје су пострадали, подигнута је црква. Митрополит се нада, ако Бог да, да ће држава помоћи, Министарство просвјете, да се стара школа, која је поред цркве, претвори у музеј Величких новомученика, који су били заборављени дуго времена:

„Али оно што је Божије и они који су Божији не могу никад бити заборављени“, казао је владика и нагласио да су свједоци тога и Кирик и Јулита и Новомученици велички пострадали од нацистичке ханџар дивизије и несрећних Шиптара из Пећи, Плава и Гусиња.

Њихова мученичка крв је послужила и подстакла и Свети архијерејски сабор наше Цркве да их прије двије године приброји лику светих:

„У Велики наш владика Јоаникије са другим епископима наше Цркве и народом Божијим, данас, такоше, прославља Господа и оне који су Њега прославили, Свете величке и полимске мученике пострадале за Христа и за вјеру православну. “

Подсјећајући да њихово страдање није давно било, владика Амфилохије је казао да и у наше вријеме има оних који страдају за Христа и вјеру православну надахнути малим Кириком и његовом мајком. Иако су пострадали прије толико вјекова спомен и сјећање на њих је живо и непоколебљиво и преко Светога храма у Доњој Горици, који је такође пострадао и био запустио дуго времена. Појаснио је Високопреосвећени да обновом храма, обнављамо себе и памћења на Свето Божије дијете и његову мајку, као и на дјецу из Велике и Полимља који су, такође, пострадали за Христа:

„Али, ево, као што видите, и овај храм је, сјећањем на Кирика и Јулиту и на свете претке који су га саградили, васкрсао и обновио се, да би и ми кроз то сјећање обнављали себе, вјеру у себи и вјерност Христу Богу нашем. Њиховим молитвама, молитвама Светих Кирика и Јулите, нека би Господ и нас обновио. Нека би се и ми обнављали духовно кроз обновљене светиње и сјећање на свете мученике и мученице, и кроз нашу вјеру у Васкрсење Христово кроз које и ми задобијамо не само овај пролазни, него и вјечни и непролазно живот у вјечном и непролазном Царству Христовом – Царство Оца и Сина и Духа Светога“, закључио је у бесједи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије.

Након Свете Божије службе, Храм Светих мученика Кирика и Јулите опходила је литија а након тога је владика Амфилохије благословио славске приносе. Домаћин славе Илија Мугоша

Честитајући славу свим свечарима, Митрополит црногорско приморски је благословио и домаћина овогодишње славе Илију Мугошу и његову породицу, а благослов за домаћинство славе за наредну годину добио је Дражен Мугоша.

Владика је казао да је Кирик најдивније дијете а да су дјеце сабрана у овом светом храму његови насљедници, док су дјевојчице, мајке насљеднице Свете мајке Јулите, као и свих Мученика полимско – величких.

„Да да Бог да се овдје сабирамо и убудуће. Диван је Храм Васкрсења у Подгорици, а овај је још љепши с обзиром на његову велику и чудесну историју од прадревних времена. Велики је благослов овдје и свих оних који су се потрудили да се обнови“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије.

Славском трпезом љубави настављено је заједничарење у Васкрслом Господу.

Храм Светих мученика Кирика и Јулите у Доњој Горици, подигнут прије Немањића, за вријеме Византије, освештан је прошле године руком Митрополита Амфилохија. Тада је први пут, послије 70 година, звонило звоно овог вишевјековног Саборног храма у Подгорици.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Румунски Митрополит Андреј из Клужа, са којим је Митрополит Амфилохије служио Свету архијерејску литургију зимус у Будимпешти, ових дана је на путовању на коме, са групом од око педесет свештеника, монаха, монахиња и вјерника, посјећује светиње Србије, Црне Горе и Далмације.

Данас су посјетили Цетињски манастир и Митрополију црногорско-приморску. Поклонили су се светињама и Митрополит Амфилохије их је дочекао у просторијама Митрополије. Разговарали су о братским односима наше двије помјесне Цркве, о мисији православне Цркве, о односима Цркве и државе у Румунији и у Црној Гори.

Са благословом, наставили су своје пропутовање ка Дубровнику, гдје ће по благослову Владике Димитрија и служити Свету литургију у недјељу 28. јула.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Меморандумом из 2003. године наглашава се да Црква Христова у Српском народу, дијели судбину свога народа кроз читаво његово историјско, културно и духовно трајање и да се показује и данас као најпоузданији свједок његових искушења, која су, како се истиче у уводу, погубнија сада можда но икада.

– На Косову и Метохоји био сам епископ 34. године и сматрам да може, ако будемо људи као што треба, да се настави живот тамо гдје је прије рата прекинут, казао је 2005. године блаженопочивши Патријарх Павле који је заступао Меморандум о Косову и Метохији у којем се стриктно наводи да нико нема право да се одрекне Косова и Метохије као неотуђивог дијела територије Српског народа, Српске државе и Цркве

МЕМОРАНДУМОМ из 2003. године наглашава се да Црква Христова у Српском народу, дијели судбину свога народа кроз читаво његово историјско, културно и духовно трајање и да се показује и данас као најпоузданији свједок његових искушења, која су, како се истиче у уводу, погубнија сада можда но икада.

У првом члану истиче се да нико нема право да се одрекне Косова и Метохије као неотуђивог дијела територије Српског народа, Српске државе и Цркве, као и да се мора испоштовати принцип неповредивости и непомјеривости државних граница, гарантованих међународно државноправним актима и Резолуцијом Савјета Безбједности бр. 1244, која, како се истиче даље, гарантује цјеловитост и суверенитет државе Србије на Косову и Метохији.

Патријарх Павле, заједно са другим заступницима, овим документом 2003. године упутио је апел српској држави и међународној заједници да подржи све истакнуте чланове који указују на апсолутну неотуђивост КиМ од Србије.

Он је, заједно са другим заступницима, кроз овај документ тражио од домаћих и страних ауторитета следеће:

– Да се смјеста заустави страдање и етничка дискриминација Српског православног народа на Косову и Метохији и омогући безбједан и достојанствен живот за све становнике Покрајине без обзира на њихово поријекло.

– Да се омогући повратак свих прогнаника и расељених лица, посебно 230000 Срба који већ четири године не могу да се врате својим домовима, као и свих оних који су под разним притисцима били принуђени да напусте своје домове након Другог свјетског рата, а желе да се врате на своја огњишта.

– Да се заштити српска имовина од даље узурпације или уништавања и омогући законитим власницима да остваре своја имовинска права, као и да се спријечи распродаја српске имовине под притиском.

– Да се заустави варварско рушење и скрнављење православних цркава и гробља на Косову и Метохији и да се Српској Православној Цркви омогући обнова порушених и оштећених светиња и манастира и несметан духовни и пастирски рад свештенства.

– Да се заштити од неконтролисане приватизације земља која је тренутно у друштвеном власништву, а која је незаконито и без накнаде одузета Српској Православној Цркви након Другог свјетског рата, као и да се покрене процес реституције одузете земље или одговарајуће компензације.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Данас на празник Светих Кирика и Јулите, на 75. годишњицу од геноцида у Велици, литургијским сабрањем прослављени су Велички и Горњеполимски новомученици и храмовна слава ове светиње.

Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светих Кирика и Јулите, која је подигнута у спомен на више од 500 дјеце, жена и стараца Велике и околине, које су 28. јула 1944. на најмонструознији начин убили припадници фашистичке „Принц Еуген“ дивизије и „Скендербег“ дивизије, потпомогнуте балистичко-вулнетарским слугама из Космета, Бихора, Плава и Гусиња, служили су преосвећена господа епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и пакрачко славонски Јован уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва.

Само у Велици од свих жртава колико је дјеце побијено – преко 60 одсто дјеце и омладине до двадесет година. Онда и мајке, пострадале са својом дјецом, жене труднице и нејач и Велици и на свим другим мјестима.

Током другог свјетског рата такву смо судбину доживјели и ту смо горку чашу као народ испили, поручио је владика. Он је указао да ова жртва све нас уједињује и да смо у тој жртви једно, а потом подсјетио и на жртве злочиначког логора Јасеновац. Ми овдје имамо овај дивни сабор у Велици и једном годишње се окупљамо и треба га чувати. Сваке године је све љепши и свјетлији, истакао је он.

Послије Литургије и ломљења славског колача, услиједио је пригодан културно-умјетнички програм и трпеза братске љубави, коју су уготовили Дарко и Дејан Микић са братством. Славски колач за идућу годину преузело је братство Кнежевића.

Завичајно удружење „Клуб Велика“, организовало је синоћ изложбу под називом „Геноцид у Велици очима нациста“, на којој је изложено преко 50 фотографија, докумената, извјештаја и записника, који су резултат петогодишњег рада Тима за истраживање геноцида у Велици, који је формирао „Клуб Велика“.

Извор: Радио Светигора