Живе речи утехе: Живе речи утехе

Патријарх српски Иринеј посетио храм у Банстолу

Tue, 06 Aug 2019 13:44:28 +0000

-Храм у Банстолу чува сећање на пострадале Крајишнике-

У недељу, 4. августа 2019. године, на празник Свете Марије Магдалине у храму Благе Марије на Банстолу служена је света архијерејска Литургија, а затим и парастос пострадалим у злочиначкој војно-полицијској акцији “Олуја”.

Светом Литургијом и парастосом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије уз саслужење више свештенослужитеља из Србије, Америке, Аустралије, Енглеске и Аустрије. Храм у Банстолу је место сабрања на којем се чува успомена на све српске жртве страдале у акцијама Олуја и Бљесак и шаље порука да велики број прогнаних Срба и данас, 24 године касније, своја основна, људска и имовинска права у Хрватској још увек није остварио.

Кумови храмовне славе били су г. Бојан и гђа Дијана Чича са породицом, а кумство за следећу годину преузео је г. Вељко Вукелић. После Литургије одржан је и културно-уметнички програм у којем су наступили певачка етно група Вез, Крајишка група Тромеђа, Чувари Христовог гроба, Стево Кукавица и Милан Тодоровић.

Светој Литургији, парастосу и културно-уметничком програму присуствовали су помоћник директора у Министарству правде др Марко Николић, представници Амбасаде Русије у Србији и друге званице.

У поподневним часовима храм Свете Марије Магдалине на Банстолу, у пратњи више епископа, посетио је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј изразивши своје одушевљење због посебности и лепоте храма.

Да све прође у најбољем реду, потрудио се, са благословом Епископа сремског г. Василија, домаћин сабрања протонамесник Синиша Хрвачевић, старешина храма Благе Марије на Банстолу.

Овај литургијски догађај је још једном скренуо пажњу на чињеницу да велики број прогнаних Срба и данас, 24 године касније, своја основна, људска и имовинска права у Хрватској још увек није остварио.

Извор: Радио Српски Сион

Почела обнова древне српске светиње у Лештанима

Tue, 06 Aug 2019 13:43:28 +0000

На дан Светог Стефана Деспота српског и Преподобне Евгеније (Лазаревић), 1. августа 2019. године, у капели новооснованог манастира Светог Георгија у Лештанима, код Београда, свету Литургију служио је јереј Рајко Рајић из Заклопаче уз саслуживање архимандрита Јоаникија (Ђукића), игумана тог манастира.

После Литургије преломљен је славски колач и освештано славско жито на месту некадашњег манастирског храма из 15. века. Архимандрит Јоаникије је подсетио на прошлост лештанске средњовековне српске светиње и пожелео да овогодишње прослављање Светог Стефана Деспота српског у обновљеном манастиру у Лештанима прерасте у традиционално сабрање верног народа на том светом месту.

Домаћин славе ове године био је г. Миленко Ђурић, а део славског колача за идућу годину је преузео његов брат г. Милутин Ђурић.

У средњем веку у Лештанима налазио се манастир посвећен Светом Георгију. Сматра се да је манастир изграђен у периоду владавине деспота Стефана Лазаревића и то од 1405. до 1417. године. Нема историјских записа када је тачно манастир последњи пут пострадао, а усмено предање казује да се то догодило после заузимања Београда од Турака 1739. године. На месту на којем се налазио првобитни храм налазила се црква брвнара коју су комунистичке власти 1947. године спалиле.

Промишљу Божјем, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у пролеће 2019. године започета је изградња односно обнова те древне српске светиње, пошто је Цркви враћено 15 хектара земље од око две стотине колико је некада поседовао манастир Светог Георгија у Лештанима.

На дан славе Светог Георгија, 6. маја 2019. године, поново је пропојао манастир у Лештанима после готово три века, а 602 године од његовог оснивања. Свету Литургију служио је архимандрит Јоаникије који је по благослову патријарха Иринеја постављен за игумана овог манастира. Током 2019. године недалеко од места првобитног храма биће постављена црква брвнара посвећена Светом деспоту Стефану (Лазаревићу).

Извор: Српска Православна Црква

Слава и освећење фрескописа Саборног храма у Мерилвилу

Tue, 06 Aug 2019 13:42:13 +0000

У литургијској радости многобројног народа Божјег, парохија Светог пророка Илије у Мерилвилу свечано је прославила свог патрона и заштитника.

Том приликом освећен је завршени фрескопис Саборног храма. Евхаристијско сабрање предводио је Преосвећени Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, уз саслуживање архијерејског намесника чикашког протојереја-ставрофора Недељка Лунића, протојереја-ставрофора Марка Матића, протојереја Радована Јаковљевића и старешине Саборног храма Александра Новаковића, протођакона Милована Гогића и ђакона Ненада Јаковљевића.

Иако је Саборни храм Светог пророка Илије по лепоти и величини импозантан, његова лепота употпуности се пројавила у литургијској радости када су верујући људи са децом приступили Чаши спасења и примили лек бесмртности.

Велику и искрену радост свих присутних верника и свештенства употпунило је освећење фрескописа Саборног храма који својом лепотом подгрејава и буди срце сваког верника на молитву. Заиста, велико дело је учинио познати фрескописац Милован Белошевић, који је заједно са својим сарадницима уз вишегодишње напоре, привео крају дело вечне радости и оставио духовни печат свим верницима који ће свој духовни мир налазити у тајни иконе.

Прелепи духовни догађај улепшали су чланови црквеног хора при Саборном храму умиљатим гласовима и мелодичним духовним песмама.

Протојереј Александар Новаковић, старешина Саборног храма, захвалио је епископу Лонгину на духовној подржци и поверењу које је имао у фрескописце као и своје епархиоте да могу привести крају једно вечно и непролазно дело. Посебну захвалност упутио је прегаоцима дела фрескописа г. Давиду Максимовићу и г. Милораду Стојићу који су учинили све што је било потребно да се фрескописање Саборног храма употпуности заврши и остави у наслеђе генерацијама верника који долазе.

Епископ Лонгин је освештао фрескопис Саборног храма и у надахнутој беседи захвалио свим верницима који су помогли фрескописање поучивши народ сабрани о светом Јеванђељу и потреби да се мисија живе вере преноси на генерације које долазе. Заиста мноштво духовних мисли и поука које су извирале из надахнуте беседе епископа Лонгина биле су прави духовни мелем и радост за сваког присутног верника у Саборном храму Светог пророка Илије.

После свете Литургије, епископ Лонгин са многобројном децом, верницима и свештенством чикашког намесништва, благословио је славско жито, преломио славски колач и пожелео свим присутним срећну и благословену крсну славу.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у посету главног секретара Светог Архијерејског Синода СПЦ

Tue, 06 Aug 2019 13:40:58 +0000

Дана 06. августа 2019. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини протојереја-ставрофора др Саву Б. Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве са којим се задржао у срдачном разговору.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

У знак сећања на новопрестављеног проф. Предрага - Пеђу Ристића

Tue, 06 Aug 2019 13:38:00 +0000

„Постоје народи који то презиру, правци у умјетности који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне“, говорио је велики српски архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић који је свом роду оставио велико и свијетло завјештање у више од 150 храмова.

Доајен српске архитектуре проф. др Предраг Пеђа Ристић који је јуче уснуо је у Господу у 88. години, остаће упамћен као највећи неимар православних храмова нашег времена на просторима гдје живи наш народ. Поред многих цркава проф. др Ристић себе је уградио у бисере савремене црквене архитектуре код нас: Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.

Носилац је Ордена Светога Саве II реда и многобројних награда и признања. За изградњу светиња у Црној Гори одликован је Златним ликом Светог Митрополита Петра II Петровића Његоша (2013) и орденом Светог Јована Владимира (2016).

Уручујући Ристићу високо одликовање Златник лик Ловћенског Тајновидца, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, на свечаности уприличеној октобра 2013. у новоосвештаном подгоричком Саборном храму, рекао да се Саборним храмом Христовог Васкрсења, Подгорица уписала у Божје градове у Европи.

„Један од најзаслужнијих за љепоту овога храма, за његово знамење, јесте др Пеђа Ристић, који је његов главни неимар. Он је, мирне душе могу да кажем, надахнут Духом Светим, а не само својим образовањем, пројектовао овај храм. Са тог разлога додјељује се Златни лик Петра II Петровића Његоша архитекти др Пеђи Ристићу, богонадахнутом неимару Храма Христовог Васкрсења, озареном виђењем тајне свесветија Ловћенског Тајновидца“, рекао је тада Митрополит Амфилохије.

Владика је рекао да је храм у Подгорици круна Ристићевог животног дјела заједно са Храмом Светог Јована Владимира у Бару.

„Ја овдје осјећам пуноћу, пуноћу свих својих предака и пуноћу свих својих потомака на свом тлу, на свом коријену“, казао је проф. др Предраг Пеђа Ристић те 2013. године.

Уз одликовање, Архиепископ цетињски Амфилохије је Ристићу поклонио и реплику чувеног Подгоричког дискоса из четвртог вијека чији се оригинал чува у санктпетербуршком Ермитажу.

Гостујући у емисији Духовни портрет ТВ Храм, архитекта Ристић је истакао да је Храм Христовог Васкрсења у Подгорици назидан тамо гдје су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, геодета Митар Чворовић и он осјећали да треба да буде црква. То је назвао „цивилизацијским ударом“. Испоставило се да је руски дипломата, око 1852. године, на том мјесту гдје је подигнут храм ископао ранохришћанску цркву у којој су сачувани сасуди међу којима и Подгорички дискос чију је реплику као награду добио у Подгорици.

„Постоје народи који то презиру, правци у сликарству који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне.“

Говорећи о Косово и Метохију професору Горану Раденковићу у емисији Духовни портрет, Предраг Ристић је казао да смо нашу завјетну земљу на неки начин привремено физички изгубили, али духовно никада:

„Остаје наш духовни простор и у цијелом том простору Црква треба да се зида на највећем гробљу ради васкрсења.“

Говорио је брат наш Предраг да му је црква у Пребиловцима драга јер је ишао стопама Светога Саве који је знао да је цивилизацијски центар у Јерусалиму.

„Црква Христовог гроба је прављена ради васкрсења и ја се надам да ће у Пребиловцима да се упали благодатни пламен који се пали само у православљу.“

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и симбол живота.

Евоцирајући успомене током изградње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, проф. др Предраг Пеђа Ристић је испричао пред телевизијским аудиторијумом да је имао прилику да разговара са богословима који су се вратили из Свете земље: „Пуни утисака говорили су да сада знају због чега су православни и гдје се пали благодатни огањ – јер прво мјесто до Христовог гроба гдје се пали благодатни пламен су православни. Тако је и са на нашим црквама које градимо на гробовима васкрсења“.

Духовни портрет Пеђе Ристића; Аутор и водитељ: проф. Горан Раденковић; Производња: Телевизија Храм

Вјечнаја памјат брату нашем Предрагу!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ тимочки Иларион предводиће празнична богослужења поводом славе Доњег Милановца

Tue, 06 Aug 2019 13:34:26 +0000

Епископ тимочки Иларион освештаће 8. августа храм преподобномученице Параскеве у Оснићу

Tue, 06 Aug 2019 13:29:32 +0000

Најава: Епархија нишка - прослава 850. година немањиних задужбина

Tue, 06 Aug 2019 13:22:01 +0000

Свечано прослављена слава Епархије будимљанско-никшићке

Mon, 05 Aug 2019 20:13:32 +0000

Торженственим литургијским сабрањем у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке - Ђурђевим Ступовима 4. августа 2019. године прослављен је празник Свете Марије Магдалине, која је, са Светим великомучеником Георгијем Победоносцем, покровитељица те свете обитељи и обнове те Епископије светосавске.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више Епархија, као и гостујућег свештеника из Руске Православне Цркве.

Литургијско сабрање молитвено су увеличали многобројни јерници из беранског краја и других места Црне Горе, уважени гости и пријатељи Епархије и манастира Ђурђевих Ступова.

Епископ Јоаникије је током Литургије произвео , јеромонаха Евстатија Драгојевића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови, у чин протосинђела.

Празник Свете Марије Магдалине, који је слава обновљене Епископије будимљанско-никшићке, честитао је протојереј Остоја Кнежевић, старешина Саборног храма у Никшићу, који се осврнуо на зачало из светог Јеванђеља о двојици слепих од рођења, који су, чувши за Господа Христа и Његову проповед, похрлили Њему и молили Га да их исцели од њихове слабости:

-Овдје је нарочито важна ријеч: Вјерујете ли да то могу учинити, како упућена тада овим слијепцима, она је, исто тако, упућена сваком човјеку, који долази на овај свет, свима нама који вјерујемо. Свијетли примјер те праве, чврсте, снажне вјере је и Света Марија Магдалина, коју данас прослављамо, а која је имала толико снажну вјеру да је оставило свој пређашњи живот и кренула за Христом, пратећи Га у стопу, приликом Његове проповједи, служећи Му. Када је Он био понижен и разапет на Крсту, она се није устрашила да дође на гроб Његов, не одступајући вјером у Господа Исуса Христа и удостојила се да буде прва, која је видјела Васкрслог и да, управо, она благовијести Светим апостолима Његово Васкрсење.

Бројне уважене госте величанственог евхаристијског славља у Ђурђевим Ступовима поздравио је надлежни Владика, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије:

-Благодаримо свима који су нам дошли на ово славље, а имамо госте са више страна. Нарочито нам је драго што је данас са нама отац Андреј из Петрограда, који нам доноси благослов петроградских светиња Руске Православне Цркве. Данас нам је овдје и игуман сопоћански Теоктист, родом из ових крајева, из мученичке Велике, отац Јован, који је свештеник у Крушевцу, а родом је из Мојковца, наш отац Никола Гачевић, који служи у Атини, а он је из Затона, наш ђакон Никола Трифуновић, који служи у Руској Заграничној Православној Цркви у Паризу. Са нама су сестре монахиње са више страна и из Пећке патријаршије, наши добротвори, ктитори, покровитељи ове светиње и Епископије.

-Овогодишња слава Епархије протиче у знаку великих јубилеја – 800 година од оснивања Српске Православне Цркве, 800 година од оснивања Епископије будимљанске, сада будимљанско-никшићке, али је сједиште у древној светињи, гдје је одредио и устројио Свети отац наш Сава, први Архиепископ српски, уз сагласност ктитора ове свете обитељи од чијег упокојења је равно 800 година. Наш ктитор, жупан Првослав упокојио се на Богојављење 1219. Ево, овдје, његовог гроба и ктиторског натписа, мало је сачувано од фресака у овој светињи, јер је више пута страдала, али Божјим чудом, а видимо знамење у овом нашем времену, шта значи то да је овдје и гроб, и натпис, и завештање нашег ктитора. Јасно је, од тада па до данас, која Црква је овдје молитве Богу узносила, коме је овај свети храм припадао, кроз вјекове, и коме он мора припадати и у будућа времена, констатовао је Његово Преосвештенство.

Коментаришући Нацрт закона о слободи вероисповјести у Црној Гори Преосвећени Епископ је навео да је веома сложена прича око закона који црногорска власт хоће да донесе, да би, по Владиким речима, на превару и са „фином причом“ како се ништа променити неће, преписала све храмове на државу.

-Откуд њима право, а осим тога, ако је ичија имовина неспорна у Црној Гори, онда је то имовина Српске Православне Цркве. Ево записа, ево повеља, ево завештања, сви ктитори Богу су посвећивали, даривали храмове, које су подизали и својој Цркви. То до сад никоме није пало на памет да оспори, па ни безбожницима комунистима, који су убијали свештенике, али, ипак, нијесу храмове отимали. Једини храм који је отет, отет је после Другог свјетског рата и то је Ловћенска капела. Најприје је, тобож, уписан као споменик културе, а тадашња власт је причала исто као и данас, да ако је нешто споменик културе, културно добро, то мора припадати држави, што није тачно, казао је епископ Јоаникије, поручујући:

-Држава не смије да угрожава власништво. Са том причом је држава тада учинила са Ловћенском капелом, па је онда срушила и направила стравични гријех. Изгледа да није доста гријеха, него и ове данашње власти, потомци оних који су рушили Ловћенску капелу, потомци оних који су се повели за Секулом Древићем, Савићем Марковићем Штедимлијом, крећу данас да прекњижавају светиње по Црној Гори.

Током свог архипастирског слова, Владика је казао да се не смеју заборавити жртве „Олује“:

-Ова наша данашња свечаност јесте дивна и величанствена, али треба да поменемо жртве „Олује“. На овај дан су протјерани Срби из Далмације, из Крајине, српских Крајина, око 200 хиљада Срба је прогнано и никоме то не смета, нико није осудио тај злочин. Нас нарочито боли и то морамо да поменемо, што Црна Гора шаље своје представнике на хрватску прославу „Олује“. То је толико нечовјечно да је сувишна свака ријеч, нарочито, данас на овај велики празник. Надамо се да ће се опаметити наше власти, да ће ослушнути шта народ говори и испоштовати оно што народ осјећа. Ако то нијесу способни онда нијесу ни достојни да владају овим народом, нити Црном Гором, оценио је епископ Јоаникије.

Поводом празника Свете Марије Магдалине, славе Епархије будимљанско-никшићке, преломљен је славски колач. Приређен је богат културно-уметнички програм, а сабрање је настављено уз трпезу братске љубави.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ Јован: Све има своје време, али зато време треба да искористимо за спасење наше!

Mon, 05 Aug 2019 20:09:53 +0000

У понедељак, 5. августа 2019. године, када наша Света Црква прославља свете мученике Трофима и Теофила, који су пострадали за време цара Диоклецијана, Њеогово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. Понедељак је дан када прослављамо небеске бестелесне силе, како им певамо у тропару: “Војсковође небеских сила, непрестано вас молимо ми недостојни, да нас вашим молитвама заштитите”... дан када је Господ започео стварање читаве твари.

Звучни запис беседе

Преосвећеном су саслуживали оци: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јеромонах др Амвросије Весић, јереј Иван Антонијевић, и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су г-дин Милош Коцић и Влада Степовић.

У јеванђељу по Матеју (16,1-6), Христос говори апостолима да се чувају квасца фарисејског и садукејског. Следећи традицију хришћанских сабрања Преосвећени је протумачио прочитани одељак из Писма. Фарисеји и садукеји су тражили знак од Христа да би веровали у њега. Ове речи у Писму као да одговарају појединим данашњим хришћанима који кажу: “Када би неко дошао са онога света да нам каже како је тамо, да ли су видели Бога, па би онда они и на такав начин поверовали”. Ти исти хришћани када би им неко из мртвих устао и казао да постоји живот после смрти, они би некако поверовали у њега. То је браћо и сестре само изговор таквих људи који имају слабу веру. Онај ко има слабу веру тешко му је да поверује у све, и у Бога и у чуда Божија. Господ је много чуда учинио да би људи кроз та чуда припремао људе за та духовна чуда. Преосвећени се докатао и појаве чуда Божијих: “Најмногобројнија чуда престају бити чудесна ако их човек посматра оком злоће и пакости, како су то управо чинили фарисеји и садукеји. Око злоће и пакости су као два ђавола која не дају да у Исусовим чудесима човек види чудотворца”. Ако тај духовни вид је сакривен од човека, он не може да поверује у чудеса Божија. Зато и ови фарисеји и садукеји, траже знак са неба. А Господ каже: “Овом роду ће се дати знак Јоне пророка”. Ми хришћани који верујемо у Бога, Цркву, свете оце који су нам све тако објаснили, просто се питамо да ли човеку треба већи знак од Господа нашег Исуса Христа, јер је Господ са неба сишао, и зато ови траже да им покаже неки знак са неба. Они не могу да схвате да је сам Бог са неба сишао и све што је сишло са неба то је на наше спасење сишло. Зато човек све на овоме свету што види, треба да види као знак неба. Да види парче неба, и ко у Христу не види Бога ни небо, неће га видети нигде, па ни на небу. Ако Бога не гледамо срцем својим, душом својом, мислима својим, вером својом, онда где ћемо да га видимо? Где ћеш да га видиш ако Га не осећаш у себи? Видећеш Бога и чудеса Божија онолико колико осећаш Бога у себи и верујеш у њега. Ако погедамо целу земљу, зар то није управо знак неба? Зар не живи све на њој за небо? Дакле, браћо и сестре, да ми не тражимо више него што нам је дато. Свети ап. Павле каже: “Немој скидати завесу, иди до ње докле ти је дато”. Нама је дато сасвим довољно да познамо Бога. Како се каже у Старом Завету: не може човек видети лице Божије и остати жив. Све има своје време, али зато време треба да искористимо за спасење наше. Да употребимо време за тај сусрет са Богом. Када се сретнемо са Богом све ће нам се објаснити и постаће опипљивије. Како да нам постане опипљивији Бог ако не верујемо у апостолске речи? “Што очи наше видеше и руке наше опипаше тога вам Бога ми проповедамо”. Будимо задовољни са свим оним колико је нама откривено и о Богу и о знаковима, и то ће нам бити довољно. Ништа од тога нећемо видети ако немамо вере, и још посебно, ако веру не претварамо у дела. Нека нам Господ помогне да живимо вером у Бога, Цркву, и кроз Јеванђеље.

Извор: Епархија шумадијска

Епископ Милутин: Снажном вером могуће оздравити и победити!

Mon, 05 Aug 2019 20:09:02 +0000

Верни народ Доњих Лесковица и свих села која припадају овој парохији, заједно са бројним гостима из разних крајева, прославио је празник равноапостолне мироносице Свете Марије Магдалине, којој је посвећен сеоски храм. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање овдашњег свештенства и ђакона Милана Јакића, Ваљевца који служи у Косовској Митровици (Епархија рашко – призренска).

Овогодишњи домаћин славе била је породица Видосава Ђуковића из Горњих Лесковица. Поучавајући своју духовну децу о томе колико је важно да се клонимо мржње, Владика Милутин је подсетио на мудре савете блаженопочившег Патријарха Павла, који је говорио да треба да се молимо за оне који нам зло чине, не би ли их Господ просветлио и спознали да зло добра донети не може. Такође, указао је Владика Милутин, Господ је приликом чињења разних чуда истицао значај вере. То морамо имати посебно на уму данас, када карцином и разне болести муче наш народ. Снажном вером могуће је победити и оздравити, закључио је Владика Милутин.

Извор: Радио Источник

Патријарх Иринеј служио помен пострадалима у злогласној операцији "Олуја"

Sun, 04 Aug 2019 19:08:49 +0000

Централна манифестација поводом обележавања сећања на страдање Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" 1995. одржава се код манастира Крушедол на Фрушкој гори, уз присуство председника и премијера Србије Александра Вучића и Ане Брнабић. Централна манифестација почела је молебаном који је служио патријарх српски Иринеј испред манастира Крушедол.

Патријарх Иринеј подсетио је да је "Олуја" била злочин који је планирала хрватска држава и осудио ћутање Римокатоличке цркве, које је, каже, оснажило многе који су чинили зло и "остали неосуђени од те божанске организације".

Најтрагичније је, каже патријарх, то што се идеје злочина, који су се десили у прошлости, чују и данас, а наше је, каже, да памтимо, и да као хришћани опростимо када потомци бивших злочинаца буду свесни великих жртава и покажу своје извињење и покајање.

Иринеј је, на обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја", у Крушедолу, рекао да се на данашњи дан сећамо многобројног страдалог и побијеног српског народа, који је невино страдао.

"Њихово страдање било је планирано од највишег врха тадашње државе Хрватске, а имало је циљ да тај крај потпуно очисти од присуства српског народа, народа који је вековима живео на тим просторима, народу који је увелико доприносио у свему у животу и историји хрватског народа. Тај план представља план којим су планирани да истребе сваки корен и сваки траг српског народа на просторима на којима су живели", рекао је он.

Страдања у "Олуји", према његовим речима, равна су страдањима нашег народа за време Другог светског рата, а ни у чему се не разликује, нажалост, и у броју жртава, рекао је патријарх.

Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали.

Указао је да су у тој акцији страдали они најнемоћнији и они који нису могли да пруже отпор, а то су били старији, жене и деца.

Посебно је нагласио децу, подсетивши да је Хрватска била једина на чијој територији су, током Другог светског рата, постојали дечји логори кроз које је прошло и страдало 50.000 наше деце.

"Нажалост, њихова страдања, која су позната широм света, оставила су нема уста оних који су требало да кажу своју реч о невином страдању народа. Дуго смо очекивали да ту реч чујемо од оних који су били најнадлежнији да својом речју осуде злочин који је почињен, а то је римокатоличка црква. Од ње смо очекивали осуде злочина, али је она до данашњег дана отћутала. Њено ћутање је оснажило многе који су зло чинили и остали неосуђени од те божанске организације", подвукао је он.

Иринеј је казао да је реч цркве врло важна и значајна, и да се много тога вероватно не би десило да се та реч чула.

"И данас оно што се дешава је слично ономе што се десило. И данас чујемо да су два угледна бискупа на Косову и Метохији служили мису на рушевинама једне српске православне цркве. Чули смо и речи њихове да је то њихова земља, да је то била пре сваке религије, да је и била пре Христа. Ја бих додао и да је вероватно по њима била и пре постојања света. Ово су све идеје из прошлости које се нажалост остварују и данас", рекао је он.

Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали.

"То очекујемо ми и црква хришћанска, а очекујемо и од наше браће по Христу и Јеванђељу да осуде и да не остане некажњен осудом", поручио је он.

Патријарх је рекао да разуме патњу оних који су све што су имали ставили на приколицу и пошли у неизвесност, не знајући ни куда иду ни шта их очекује, што је, подвукао је, страшна трагадија нашег времена.

"Сећамо се овог дана и смемо никада и нипошто да га заборавимо. Морамо рећи нашој деци шта се десило, да запамте и да пренесу генерацијама које долазе после нас и после њих, јер ово зло не сме да се заборави", рекао је Иринеј.

Додао је да зна да није читав народ такав, те да зна пуно честитих и поштених људи који су осудили и осуђују све што се десило у Хрватској, али њихов глас, приметио је, нажалост или не сме или не може да се чује.

"Молимо се за све невино пострадале, они су наши новомученици, овенчани венцем мучеништва. Пострадали су часно и поштено. Нека их Господ прими где су преци наши, са молбом да се овакав злочин никада више и нигде не деси. Вечна им слава", рекао је поглавар СПЦ.

Извор: РТВ

Владика Никодим: Вера наших славних предака нас је овде очувала!

Sun, 04 Aug 2019 19:07:31 +0000

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (4.8.2019.) Свету Архијерејску Литургију у марковачком храму посвећеном Светом пророку Илији. Он се обратио присутним верницима рекавши да му је данас посебно тешко да говори, јер у овим данима који су страшни за све нас у Далмацији важе речи које се певају у црквеним песмама на Велику Суботу, а које кажу да би требала да ућути свака твар. Тада сви ми треба да пребивамо у молитви и молимо се, како за себе, тако и за све оне који су пострадали од Косовског боја, а нарочито у Олуји и након ње.

„Ова песма се пева на Велику Суботу зато што се тада десио страшан догађај, када је Господ наш Исус Христос након што је био разапет, мучен и након што је пострадао на крсту, лежао у гробу. Толико је био страшан тај догађај, да је заћутала свака твар и нико није могао да проговори, јер сам Бог лежи у гробу зарад нас и нашега Спасења. Након тога је дошло Васкрсење које је основ вере за све нас и треба да буде центар наших живота. На ту прву жртву Господњу угледали су се апостоли који су први пострадали, мученици који су пострадали у првим вековима Цркве, а тако и мученици из нашега српског рода који су пострадали од Косова, па све до данас и сви они који су пострадали пре двадесет и више година на овим нашим просторима. Та вера наших славних предака нас је овде очувала као православне Србе и учинила да се сећамо и живимо онако како нам је Црква прописала“, рекао је Епископ далматински.

Владика је нагласио да му је изузетно драго што је завршен фрескопис у овом дивном храму и што смо се данас у њему окупили окружени ликовима светих, као што ћемо бити и када наследимо Царство небеско.

„Желим да вам свима честитам храмовну славу, драга браћо и сестре. Како се сада већ традиционално овде окупљамо да бисмо прославили Светог пророка Илију, тако треба да наставимо и ми који живимо у овом крају, а и сви ви који долазите из дијаспоре. Самим тим што нас нису заборавили наши ближњи који живе у туђини и што нас и даље посећују, ми знамо да нас ни Бог није заборавио и увек се посебно радујемо тим сусретима“, поручио је Епископ Никодим.

Извор: Епархија далматинска

Владика Атанасије: По Лику Христовом да имамо достојанства!

Sun, 04 Aug 2019 19:06:22 +0000

На празник Свете Марије Магдалине, а у седму недјељу по Духовима, у Храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија. Началствовао је Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић), а саслуживали су му старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић и старјешина Саборне Цркве у Сарајеву и професор Богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Владимир Ступар. Бесједио је владика Атанасије, након што је отац Владимир прочитао Свето јеванђеље.

„Ево дана спасоноснога, дана васкрснога, дана директнога свједока васкрсења Христовог, данас празноване Свете Марије из Магдале на обали Генисаритског језера. Она је ишла за Господом са мајком Божијом и другим женама мироносицама. И постала је, ево чули смо, сведок васкрсења Христовог. Света Марија је била она која је отишла у Рим Тиберију цару и понијела црвено јаје и рекла му Христос Васкрсе!. Јаје је симбол живота. И тако је почело да се у Ускрсу јаја црвена, како кажу наши Врањанци, масте. Она је дакле ту праксу васпоздрављања Васкрса увела, и зато њу прослављамо као жену мироносицу.“

Владика је истакао да су жене мироносице, како је говорио Свети ава Јустин, осветлале образ:

„Поједини су и апостоли побегли. Петар се одрекао иако се заклињао. Али жене мироносице на челу са Мајком Божијом остале су верне. Она је била прва међу њима , како у дивној беседи о Богородици говори Свети Григорије Палама.“

Пожелио је срећан празник свим сведоцима Васкрсења, а нарочито мајкама.

„Мајкама које одгајају дете у страху Божијем, а то је у страхопоштовању пред тајном живота и пред тајном Творца. Није то страх као паника, него једно дивно осећање трепета. Као кад дете иде на испит, као кад невеста излази на венчање. Као кад узимате на руке дете, осећате једно страхопоштовање. Е то је страх Божији. Почетак мудрости је страх Божији, каже премудри Соломон. Учите децу страху Божијем, како је Свети Сава говорио. И како је Господ пре тога говорио, да будемо сви као деца. Он се једино у историји човечанства обраћао деци. И зато, јер је знао да шаљући свако дете у свет, Он манифестује, признаје, исповеда своју веру у човека. Кажемо у једном прокимену: Господ се зацари, у лепоту се обуче. Та лепота је људска природа коју је Он примио од Свете Богородице и прославио је још више. “

Бог воли људску природу, поштује је. И зато је постао човек, тј. Богочовек:

„И да знамо, кад смо по Лику Божијем саздани, по Лику Христовом, да имамо достојанство. И да буду деца наша достојанствена, и да буду васпитана у страху Божијем. Свака мајка је свештеник, свештеноучитељ и вероучитељ своме детету. Нека су благословене мајке, али и нека су благословене жене мироносице. Оне су осветлале образ већма него апостоли.“

Након Светог причешћа присутнима се обратио отац Слободан који се захвалио владици Атанасију што је данас служио у Саборном храму Светог Јована Владимира и све присутне позвао на заједничко сабрање у крипти храма.

Извор: Митрополија црногорско-приморска