Живе речи утехе: Живе речи утехе

У знак сећања на новопрестављеног проф. Предрага - Пеђу Ристића

Tue, 06 Aug 2019 13:38:00 +0000

„Постоје народи који то презиру, правци у умјетности који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне“, говорио је велики српски архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић који је свом роду оставио велико и свијетло завјештање у више од 150 храмова.

Доајен српске архитектуре проф. др Предраг Пеђа Ристић који је јуче уснуо је у Господу у 88. години, остаће упамћен као највећи неимар православних храмова нашег времена на просторима гдје живи наш народ. Поред многих цркава проф. др Ристић себе је уградио у бисере савремене црквене архитектуре код нас: Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.

Носилац је Ордена Светога Саве II реда и многобројних награда и признања. За изградњу светиња у Црној Гори одликован је Златним ликом Светог Митрополита Петра II Петровића Његоша (2013) и орденом Светог Јована Владимира (2016).

Уручујући Ристићу високо одликовање Златник лик Ловћенског Тајновидца, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, на свечаности уприличеној октобра 2013. у новоосвештаном подгоричком Саборном храму, рекао да се Саборним храмом Христовог Васкрсења, Подгорица уписала у Божје градове у Европи.

„Један од најзаслужнијих за љепоту овога храма, за његово знамење, јесте др Пеђа Ристић, који је његов главни неимар. Он је, мирне душе могу да кажем, надахнут Духом Светим, а не само својим образовањем, пројектовао овај храм. Са тог разлога додјељује се Златни лик Петра II Петровића Његоша архитекти др Пеђи Ристићу, богонадахнутом неимару Храма Христовог Васкрсења, озареном виђењем тајне свесветија Ловћенског Тајновидца“, рекао је тада Митрополит Амфилохије.

Владика је рекао да је храм у Подгорици круна Ристићевог животног дјела заједно са Храмом Светог Јована Владимира у Бару.

„Ја овдје осјећам пуноћу, пуноћу свих својих предака и пуноћу свих својих потомака на свом тлу, на свом коријену“, казао је проф. др Предраг Пеђа Ристић те 2013. године.

Уз одликовање, Архиепископ цетињски Амфилохије је Ристићу поклонио и реплику чувеног Подгоричког дискоса из четвртог вијека чији се оригинал чува у санктпетербуршком Ермитажу.

Гостујући у емисији Духовни портрет ТВ Храм, архитекта Ристић је истакао да је Храм Христовог Васкрсења у Подгорици назидан тамо гдје су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, геодета Митар Чворовић и он осјећали да треба да буде црква. То је назвао „цивилизацијским ударом“. Испоставило се да је руски дипломата, око 1852. године, на том мјесту гдје је подигнут храм ископао ранохришћанску цркву у којој су сачувани сасуди међу којима и Подгорички дискос чију је реплику као награду добио у Подгорици.

„Постоје народи који то презиру, правци у сликарству који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне.“

Говорећи о Косово и Метохију професору Горану Раденковићу у емисији Духовни портрет, Предраг Ристић је казао да смо нашу завјетну земљу на неки начин привремено физички изгубили, али духовно никада:

„Остаје наш духовни простор и у цијелом том простору Црква треба да се зида на највећем гробљу ради васкрсења.“

Говорио је брат наш Предраг да му је црква у Пребиловцима драга јер је ишао стопама Светога Саве који је знао да је цивилизацијски центар у Јерусалиму.

„Црква Христовог гроба је прављена ради васкрсења и ја се надам да ће у Пребиловцима да се упали благодатни пламен који се пали само у православљу.“

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и симбол живота.

Евоцирајући успомене током изградње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, проф. др Предраг Пеђа Ристић је испричао пред телевизијским аудиторијумом да је имао прилику да разговара са богословима који су се вратили из Свете земље: „Пуни утисака говорили су да сада знају због чега су православни и гдје се пали благодатни огањ – јер прво мјесто до Христовог гроба гдје се пали благодатни пламен су православни. Тако је и са на нашим црквама које градимо на гробовима васкрсења“.

Духовни портрет Пеђе Ристића; Аутор и водитељ: проф. Горан Раденковић; Производња: Телевизија Храм

Вјечнаја памјат брату нашем Предрагу!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ тимочки Иларион предводиће празнична богослужења поводом славе Доњег Милановца

Tue, 06 Aug 2019 13:34:26 +0000

Епископ тимочки Иларион освештаће 8. августа храм преподобномученице Параскеве у Оснићу

Tue, 06 Aug 2019 13:29:32 +0000

Најава: Епархија нишка - прослава 850. година немањиних задужбина

Tue, 06 Aug 2019 13:22:01 +0000

Свечано прослављена слава Епархије будимљанско-никшићке

Mon, 05 Aug 2019 20:13:32 +0000

Торженственим литургијским сабрањем у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке - Ђурђевим Ступовима 4. августа 2019. године прослављен је празник Свете Марије Магдалине, која је, са Светим великомучеником Георгијем Победоносцем, покровитељица те свете обитељи и обнове те Епископије светосавске.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више Епархија, као и гостујућег свештеника из Руске Православне Цркве.

Литургијско сабрање молитвено су увеличали многобројни јерници из беранског краја и других места Црне Горе, уважени гости и пријатељи Епархије и манастира Ђурђевих Ступова.

Епископ Јоаникије је током Литургије произвео , јеромонаха Евстатија Драгојевића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови, у чин протосинђела.

Празник Свете Марије Магдалине, који је слава обновљене Епископије будимљанско-никшићке, честитао је протојереј Остоја Кнежевић, старешина Саборног храма у Никшићу, који се осврнуо на зачало из светог Јеванђеља о двојици слепих од рођења, који су, чувши за Господа Христа и Његову проповед, похрлили Њему и молили Га да их исцели од њихове слабости:

-Овдје је нарочито важна ријеч: Вјерујете ли да то могу учинити, како упућена тада овим слијепцима, она је, исто тако, упућена сваком човјеку, који долази на овај свет, свима нама који вјерујемо. Свијетли примјер те праве, чврсте, снажне вјере је и Света Марија Магдалина, коју данас прослављамо, а која је имала толико снажну вјеру да је оставило свој пређашњи живот и кренула за Христом, пратећи Га у стопу, приликом Његове проповједи, служећи Му. Када је Он био понижен и разапет на Крсту, она се није устрашила да дође на гроб Његов, не одступајући вјером у Господа Исуса Христа и удостојила се да буде прва, која је видјела Васкрслог и да, управо, она благовијести Светим апостолима Његово Васкрсење.

Бројне уважене госте величанственог евхаристијског славља у Ђурђевим Ступовима поздравио је надлежни Владика, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије:

-Благодаримо свима који су нам дошли на ово славље, а имамо госте са више страна. Нарочито нам је драго што је данас са нама отац Андреј из Петрограда, који нам доноси благослов петроградских светиња Руске Православне Цркве. Данас нам је овдје и игуман сопоћански Теоктист, родом из ових крајева, из мученичке Велике, отац Јован, који је свештеник у Крушевцу, а родом је из Мојковца, наш отац Никола Гачевић, који служи у Атини, а он је из Затона, наш ђакон Никола Трифуновић, који служи у Руској Заграничној Православној Цркви у Паризу. Са нама су сестре монахиње са више страна и из Пећке патријаршије, наши добротвори, ктитори, покровитељи ове светиње и Епископије.

-Овогодишња слава Епархије протиче у знаку великих јубилеја – 800 година од оснивања Српске Православне Цркве, 800 година од оснивања Епископије будимљанске, сада будимљанско-никшићке, али је сједиште у древној светињи, гдје је одредио и устројио Свети отац наш Сава, први Архиепископ српски, уз сагласност ктитора ове свете обитељи од чијег упокојења је равно 800 година. Наш ктитор, жупан Првослав упокојио се на Богојављење 1219. Ево, овдје, његовог гроба и ктиторског натписа, мало је сачувано од фресака у овој светињи, јер је више пута страдала, али Божјим чудом, а видимо знамење у овом нашем времену, шта значи то да је овдје и гроб, и натпис, и завештање нашег ктитора. Јасно је, од тада па до данас, која Црква је овдје молитве Богу узносила, коме је овај свети храм припадао, кроз вјекове, и коме он мора припадати и у будућа времена, констатовао је Његово Преосвештенство.

Коментаришући Нацрт закона о слободи вероисповјести у Црној Гори Преосвећени Епископ је навео да је веома сложена прича око закона који црногорска власт хоће да донесе, да би, по Владиким речима, на превару и са „фином причом“ како се ништа променити неће, преписала све храмове на државу.

-Откуд њима право, а осим тога, ако је ичија имовина неспорна у Црној Гори, онда је то имовина Српске Православне Цркве. Ево записа, ево повеља, ево завештања, сви ктитори Богу су посвећивали, даривали храмове, које су подизали и својој Цркви. То до сад никоме није пало на памет да оспори, па ни безбожницима комунистима, који су убијали свештенике, али, ипак, нијесу храмове отимали. Једини храм који је отет, отет је после Другог свјетског рата и то је Ловћенска капела. Најприје је, тобож, уписан као споменик културе, а тадашња власт је причала исто као и данас, да ако је нешто споменик културе, културно добро, то мора припадати држави, што није тачно, казао је епископ Јоаникије, поручујући:

-Држава не смије да угрожава власништво. Са том причом је држава тада учинила са Ловћенском капелом, па је онда срушила и направила стравични гријех. Изгледа да није доста гријеха, него и ове данашње власти, потомци оних који су рушили Ловћенску капелу, потомци оних који су се повели за Секулом Древићем, Савићем Марковићем Штедимлијом, крећу данас да прекњижавају светиње по Црној Гори.

Током свог архипастирског слова, Владика је казао да се не смеју заборавити жртве „Олује“:

-Ова наша данашња свечаност јесте дивна и величанствена, али треба да поменемо жртве „Олује“. На овај дан су протјерани Срби из Далмације, из Крајине, српских Крајина, око 200 хиљада Срба је прогнано и никоме то не смета, нико није осудио тај злочин. Нас нарочито боли и то морамо да поменемо, што Црна Гора шаље своје представнике на хрватску прославу „Олује“. То је толико нечовјечно да је сувишна свака ријеч, нарочито, данас на овај велики празник. Надамо се да ће се опаметити наше власти, да ће ослушнути шта народ говори и испоштовати оно што народ осјећа. Ако то нијесу способни онда нијесу ни достојни да владају овим народом, нити Црном Гором, оценио је епископ Јоаникије.

Поводом празника Свете Марије Магдалине, славе Епархије будимљанско-никшићке, преломљен је славски колач. Приређен је богат културно-уметнички програм, а сабрање је настављено уз трпезу братске љубави.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ Јован: Све има своје време, али зато време треба да искористимо за спасење наше!

Mon, 05 Aug 2019 20:09:53 +0000

У понедељак, 5. августа 2019. године, када наша Света Црква прославља свете мученике Трофима и Теофила, који су пострадали за време цара Диоклецијана, Њеогово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. Понедељак је дан када прослављамо небеске бестелесне силе, како им певамо у тропару: “Војсковође небеских сила, непрестано вас молимо ми недостојни, да нас вашим молитвама заштитите”... дан када је Господ започео стварање читаве твари.

Звучни запис беседе

Преосвећеном су саслуживали оци: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јеромонах др Амвросије Весић, јереј Иван Антонијевић, и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су г-дин Милош Коцић и Влада Степовић.

У јеванђељу по Матеју (16,1-6), Христос говори апостолима да се чувају квасца фарисејског и садукејског. Следећи традицију хришћанских сабрања Преосвећени је протумачио прочитани одељак из Писма. Фарисеји и садукеји су тражили знак од Христа да би веровали у њега. Ове речи у Писму као да одговарају појединим данашњим хришћанима који кажу: “Када би неко дошао са онога света да нам каже како је тамо, да ли су видели Бога, па би онда они и на такав начин поверовали”. Ти исти хришћани када би им неко из мртвих устао и казао да постоји живот после смрти, они би некако поверовали у њега. То је браћо и сестре само изговор таквих људи који имају слабу веру. Онај ко има слабу веру тешко му је да поверује у све, и у Бога и у чуда Божија. Господ је много чуда учинио да би људи кроз та чуда припремао људе за та духовна чуда. Преосвећени се докатао и појаве чуда Божијих: “Најмногобројнија чуда престају бити чудесна ако их човек посматра оком злоће и пакости, како су то управо чинили фарисеји и садукеји. Око злоће и пакости су као два ђавола која не дају да у Исусовим чудесима човек види чудотворца”. Ако тај духовни вид је сакривен од човека, он не може да поверује у чудеса Божија. Зато и ови фарисеји и садукеји, траже знак са неба. А Господ каже: “Овом роду ће се дати знак Јоне пророка”. Ми хришћани који верујемо у Бога, Цркву, свете оце који су нам све тако објаснили, просто се питамо да ли човеку треба већи знак од Господа нашег Исуса Христа, јер је Господ са неба сишао, и зато ови траже да им покаже неки знак са неба. Они не могу да схвате да је сам Бог са неба сишао и све што је сишло са неба то је на наше спасење сишло. Зато човек све на овоме свету што види, треба да види као знак неба. Да види парче неба, и ко у Христу не види Бога ни небо, неће га видети нигде, па ни на небу. Ако Бога не гледамо срцем својим, душом својом, мислима својим, вером својом, онда где ћемо да га видимо? Где ћеш да га видиш ако Га не осећаш у себи? Видећеш Бога и чудеса Божија онолико колико осећаш Бога у себи и верујеш у њега. Ако погедамо целу земљу, зар то није управо знак неба? Зар не живи све на њој за небо? Дакле, браћо и сестре, да ми не тражимо више него што нам је дато. Свети ап. Павле каже: “Немој скидати завесу, иди до ње докле ти је дато”. Нама је дато сасвим довољно да познамо Бога. Како се каже у Старом Завету: не може човек видети лице Божије и остати жив. Све има своје време, али зато време треба да искористимо за спасење наше. Да употребимо време за тај сусрет са Богом. Када се сретнемо са Богом све ће нам се објаснити и постаће опипљивије. Како да нам постане опипљивији Бог ако не верујемо у апостолске речи? “Што очи наше видеше и руке наше опипаше тога вам Бога ми проповедамо”. Будимо задовољни са свим оним колико је нама откривено и о Богу и о знаковима, и то ће нам бити довољно. Ништа од тога нећемо видети ако немамо вере, и још посебно, ако веру не претварамо у дела. Нека нам Господ помогне да живимо вером у Бога, Цркву, и кроз Јеванђеље.

Извор: Епархија шумадијска

Епископ Милутин: Снажном вером могуће оздравити и победити!

Mon, 05 Aug 2019 20:09:02 +0000

Верни народ Доњих Лесковица и свих села која припадају овој парохији, заједно са бројним гостима из разних крајева, прославио је празник равноапостолне мироносице Свете Марије Магдалине, којој је посвећен сеоски храм. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање овдашњег свештенства и ђакона Милана Јакића, Ваљевца који служи у Косовској Митровици (Епархија рашко – призренска).

Овогодишњи домаћин славе била је породица Видосава Ђуковића из Горњих Лесковица. Поучавајући своју духовну децу о томе колико је важно да се клонимо мржње, Владика Милутин је подсетио на мудре савете блаженопочившег Патријарха Павла, који је говорио да треба да се молимо за оне који нам зло чине, не би ли их Господ просветлио и спознали да зло добра донети не може. Такође, указао је Владика Милутин, Господ је приликом чињења разних чуда истицао значај вере. То морамо имати посебно на уму данас, када карцином и разне болести муче наш народ. Снажном вером могуће је победити и оздравити, закључио је Владика Милутин.

Извор: Радио Источник

Патријарх Иринеј служио помен пострадалима у злогласној операцији "Олуја"

Sun, 04 Aug 2019 19:08:49 +0000

Централна манифестација поводом обележавања сећања на страдање Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" 1995. одржава се код манастира Крушедол на Фрушкој гори, уз присуство председника и премијера Србије Александра Вучића и Ане Брнабић. Централна манифестација почела је молебаном који је служио патријарх српски Иринеј испред манастира Крушедол.

Патријарх Иринеј подсетио је да је "Олуја" била злочин који је планирала хрватска држава и осудио ћутање Римокатоличке цркве, које је, каже, оснажило многе који су чинили зло и "остали неосуђени од те божанске организације".

Најтрагичније је, каже патријарх, то што се идеје злочина, који су се десили у прошлости, чују и данас, а наше је, каже, да памтимо, и да као хришћани опростимо када потомци бивших злочинаца буду свесни великих жртава и покажу своје извињење и покајање.

Иринеј је, на обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја", у Крушедолу, рекао да се на данашњи дан сећамо многобројног страдалог и побијеног српског народа, који је невино страдао.

"Њихово страдање било је планирано од највишег врха тадашње државе Хрватске, а имало је циљ да тај крај потпуно очисти од присуства српског народа, народа који је вековима живео на тим просторима, народу који је увелико доприносио у свему у животу и историји хрватског народа. Тај план представља план којим су планирани да истребе сваки корен и сваки траг српског народа на просторима на којима су живели", рекао је он.

Страдања у "Олуји", према његовим речима, равна су страдањима нашег народа за време Другог светског рата, а ни у чему се не разликује, нажалост, и у броју жртава, рекао је патријарх.

Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали.

Указао је да су у тој акцији страдали они најнемоћнији и они који нису могли да пруже отпор, а то су били старији, жене и деца.

Посебно је нагласио децу, подсетивши да је Хрватска била једина на чијој територији су, током Другог светског рата, постојали дечји логори кроз које је прошло и страдало 50.000 наше деце.

"Нажалост, њихова страдања, која су позната широм света, оставила су нема уста оних који су требало да кажу своју реч о невином страдању народа. Дуго смо очекивали да ту реч чујемо од оних који су били најнадлежнији да својом речју осуде злочин који је почињен, а то је римокатоличка црква. Од ње смо очекивали осуде злочина, али је она до данашњег дана отћутала. Њено ћутање је оснажило многе који су зло чинили и остали неосуђени од те божанске организације", подвукао је он.

Иринеј је казао да је реч цркве врло важна и значајна, и да се много тога вероватно не би десило да се та реч чула.

"И данас оно што се дешава је слично ономе што се десило. И данас чујемо да су два угледна бискупа на Косову и Метохији служили мису на рушевинама једне српске православне цркве. Чули смо и речи њихове да је то њихова земља, да је то била пре сваке религије, да је и била пре Христа. Ја бих додао и да је вероватно по њима била и пре постојања света. Ово су све идеје из прошлости које се нажалост остварују и данас", рекао је он.

Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали.

"То очекујемо ми и црква хришћанска, а очекујемо и од наше браће по Христу и Јеванђељу да осуде и да не остане некажњен осудом", поручио је он.

Патријарх је рекао да разуме патњу оних који су све што су имали ставили на приколицу и пошли у неизвесност, не знајући ни куда иду ни шта их очекује, што је, подвукао је, страшна трагадија нашег времена.

"Сећамо се овог дана и смемо никада и нипошто да га заборавимо. Морамо рећи нашој деци шта се десило, да запамте и да пренесу генерацијама које долазе после нас и после њих, јер ово зло не сме да се заборави", рекао је Иринеј.

Додао је да зна да није читав народ такав, те да зна пуно честитих и поштених људи који су осудили и осуђују све што се десило у Хрватској, али њихов глас, приметио је, нажалост или не сме или не може да се чује.

"Молимо се за све невино пострадале, они су наши новомученици, овенчани венцем мучеништва. Пострадали су часно и поштено. Нека их Господ прими где су преци наши, са молбом да се овакав злочин никада више и нигде не деси. Вечна им слава", рекао је поглавар СПЦ.

Извор: РТВ

Владика Никодим: Вера наших славних предака нас је овде очувала!

Sun, 04 Aug 2019 19:07:31 +0000

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (4.8.2019.) Свету Архијерејску Литургију у марковачком храму посвећеном Светом пророку Илији. Он се обратио присутним верницима рекавши да му је данас посебно тешко да говори, јер у овим данима који су страшни за све нас у Далмацији важе речи које се певају у црквеним песмама на Велику Суботу, а које кажу да би требала да ућути свака твар. Тада сви ми треба да пребивамо у молитви и молимо се, како за себе, тако и за све оне који су пострадали од Косовског боја, а нарочито у Олуји и након ње.

„Ова песма се пева на Велику Суботу зато што се тада десио страшан догађај, када је Господ наш Исус Христос након што је био разапет, мучен и након што је пострадао на крсту, лежао у гробу. Толико је био страшан тај догађај, да је заћутала свака твар и нико није могао да проговори, јер сам Бог лежи у гробу зарад нас и нашега Спасења. Након тога је дошло Васкрсење које је основ вере за све нас и треба да буде центар наших живота. На ту прву жртву Господњу угледали су се апостоли који су први пострадали, мученици који су пострадали у првим вековима Цркве, а тако и мученици из нашега српског рода који су пострадали од Косова, па све до данас и сви они који су пострадали пре двадесет и више година на овим нашим просторима. Та вера наших славних предака нас је овде очувала као православне Србе и учинила да се сећамо и живимо онако како нам је Црква прописала“, рекао је Епископ далматински.

Владика је нагласио да му је изузетно драго што је завршен фрескопис у овом дивном храму и што смо се данас у њему окупили окружени ликовима светих, као што ћемо бити и када наследимо Царство небеско.

„Желим да вам свима честитам храмовну славу, драга браћо и сестре. Како се сада већ традиционално овде окупљамо да бисмо прославили Светог пророка Илију, тако треба да наставимо и ми који живимо у овом крају, а и сви ви који долазите из дијаспоре. Самим тим што нас нису заборавили наши ближњи који живе у туђини и што нас и даље посећују, ми знамо да нас ни Бог није заборавио и увек се посебно радујемо тим сусретима“, поручио је Епископ Никодим.

Извор: Епархија далматинска

Владика Атанасије: По Лику Христовом да имамо достојанства!

Sun, 04 Aug 2019 19:06:22 +0000

На празник Свете Марије Магдалине, а у седму недјељу по Духовима, у Храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија. Началствовао је Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић), а саслуживали су му старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић и старјешина Саборне Цркве у Сарајеву и професор Богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Владимир Ступар. Бесједио је владика Атанасије, након што је отац Владимир прочитао Свето јеванђеље.

„Ево дана спасоноснога, дана васкрснога, дана директнога свједока васкрсења Христовог, данас празноване Свете Марије из Магдале на обали Генисаритског језера. Она је ишла за Господом са мајком Божијом и другим женама мироносицама. И постала је, ево чули смо, сведок васкрсења Христовог. Света Марија је била она која је отишла у Рим Тиберију цару и понијела црвено јаје и рекла му Христос Васкрсе!. Јаје је симбол живота. И тако је почело да се у Ускрсу јаја црвена, како кажу наши Врањанци, масте. Она је дакле ту праксу васпоздрављања Васкрса увела, и зато њу прослављамо као жену мироносицу.“

Владика је истакао да су жене мироносице, како је говорио Свети ава Јустин, осветлале образ:

„Поједини су и апостоли побегли. Петар се одрекао иако се заклињао. Али жене мироносице на челу са Мајком Божијом остале су верне. Она је била прва међу њима , како у дивној беседи о Богородици говори Свети Григорије Палама.“

Пожелио је срећан празник свим сведоцима Васкрсења, а нарочито мајкама.

„Мајкама које одгајају дете у страху Божијем, а то је у страхопоштовању пред тајном живота и пред тајном Творца. Није то страх као паника, него једно дивно осећање трепета. Као кад дете иде на испит, као кад невеста излази на венчање. Као кад узимате на руке дете, осећате једно страхопоштовање. Е то је страх Божији. Почетак мудрости је страх Божији, каже премудри Соломон. Учите децу страху Божијем, како је Свети Сава говорио. И како је Господ пре тога говорио, да будемо сви као деца. Он се једино у историји човечанства обраћао деци. И зато, јер је знао да шаљући свако дете у свет, Он манифестује, признаје, исповеда своју веру у човека. Кажемо у једном прокимену: Господ се зацари, у лепоту се обуче. Та лепота је људска природа коју је Он примио од Свете Богородице и прославио је још више. “

Бог воли људску природу, поштује је. И зато је постао човек, тј. Богочовек:

„И да знамо, кад смо по Лику Божијем саздани, по Лику Христовом, да имамо достојанство. И да буду деца наша достојанствена, и да буду васпитана у страху Божијем. Свака мајка је свештеник, свештеноучитељ и вероучитељ своме детету. Нека су благословене мајке, али и нека су благословене жене мироносице. Оне су осветлале образ већма него апостоли.“

Након Светог причешћа присутнима се обратио отац Слободан који се захвалио владици Атанасију што је данас служио у Саборном храму Светог Јована Владимира и све присутне позвао на заједничко сабрање у крипти храма.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије: Црква Христова је Црква распећа и васкрсења!

Sun, 04 Aug 2019 15:31:43 +0000

На празник Марије Магдалине, 4. августа, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Архангела Михаила на Црквинама код Колашина.

Звучни запис беседе

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Митрополит Амфилохије је говорио о Марији Магдалини истичући да је она прва којој се васкрсли Христос на гробу јавио и од ње тражио да осталим ученицима пренесе вијест о Његовом васкрсењу из мртвих. По предању Марија Магдалина је прва и римском императору Тиберију предала црвено јаје у знак Христовог васкрсења. Ова угодница Божја, велика мученица и страдалница, из које је Господ истјерао седам демона, била је и остала живи свједок Христовог васкрсења.

Црква Светог Архангела Михаила на Црквинама је такође свједок Христовог васкрсења, нагласио је владика и подсјетио да је овај храм који је саградио Оташ Савин Меденица био рушевина, као и многи други широм Црне Горе.

„У духу Христовог Васкрсења је и овај храм, са којим се догодило оно што се догађало и са многим другим храмовима, што се и дан-данас догађа, јер у Цркви Божијој у току 2.000 година, све је у знаку распећа и васкрсења Христовога. “

Појаснио је да је у знаку Христовог распећа и васкрсења и Тајна Светога крштења, сараспињемо се Христу да би васкрсли са Њим и да би кроз Њега и преко Њега задобили вјечни и непролазни живот. Црква Христова је 2.000 година гоњена и прогоњена, разапињана у свим земаљским народима, као што је и Христос био гоњен и прогоњен:

„Ми смо свједоци тог страшног распећа у вријеме безбожних бољшевика – титоиста, који су распињали Цркву Божију, посебно у Црној Гори. Убили су Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и преко 120 најбољих свештеника Митрополије, а о вјернима да не говоримо.“

Даље је владика Амфилохије говорио да су безбожници натјерали народ да напусти своје храмове, тако да су они постали пустоловине. Мислило се да је Црква уништена и да је више никад бити неће. Такво је стање било све до 90-их година:

„Али од 90-их година Господ је посвједочио да је Црква, не само Црква распећа, него и Црква васкрсења. Преко 700 храмова је обновљено и васкрсло у Црној Гори ових последњих 30 година са два велика храма: у Подгорици, посвећен Христовом васкрсењу, и Бару, посвећен Светом Јовану Владимиру.“

У Цркви Христовој, правој и истинитој, све је у знаку распећа и васкрсења, а такав је и људски живот на земљи. У знаку тог распећа и васкрсења је и Храм Светог Архангела Михаила на Црквинама, а са њим је васкрсао и спомен на Оташа Меденицу и једног од највећих патријараха српских, Гаврила Меденице Дожића. Митрополит је казао да ће лик Патријарха Гаврила бити насликан у овоме храму међу осталим свецима.

„Као што је живот Марије Магдалине – Благе Марије у знаку распећа и васкрсења, тако је и живот људски и сва Божија творевина у том знаку: умире и рађа се. Христовим васкрсењем и творевина васкрсава за вјечност и људско биће задобија своје вјечно достојанство и напредак“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Човјек је призван да кроз Христа задобија вјечно Царство Божије ради којег постоји земља и Божанска творевина, а то је осјетио и Ловћенски тајновидац који је и Лучи микрокозми написао да у дубинама саме творевине постоји искра васкрсења. Најдубља искра у творевини то је та искра васкрсења:

„Владика Раде је осјетио да је тајна васкрсења уграђена у свукупну творевину Божију, која такође пролази умирање, али се рађа као и човјек том силом Божијом. Он који је не само савршен човјек, него и савршен Бог – Богочовјек у чијем знаку је судбина свукупне творевине, и вријеме, и прошлост, и садашњост, и будућност, и напредак творевине.“

Затим је Митрополит подсјетио да се и у ово наше вријеме говори о напретку, и запитао се какав је то напредак ако је последња ријеч смрт.

„Једини истински напредак јесте узрастање у мјеру раста висине Христове, у безмјерну мјеру Христа као Богочовјека. Богочовјечанско стање Сина је призвање свеукупне творевине и људскога бића. Тај и такав напредак је онај о коме свједочи и Марија Магдалина и Црква Божија кроз све вјекове.“

Архиепископ цетињски је казао да се у име таквог напретка граде и обнављају храмови и човјек крштава, примајући квасац Христовог васкрсења, квасац непролазнога и вјечнога живота и напретка.

„Зато се посебно радујем овоме храму који је такође у том знаку. И они који су себе у њега уградили, а кроз њега и читав овај крај, као и они који овдје живе, у знаку су Христовог распећа и васкрсења, вјечног и непролазног напредовања у Царству небескоме које је посвједочио и Великомученик косовски Лазар“, истакао је владика.

Царство Христово – Бога љубави: Оца и Сина и Светога Духа је мјера овога свијета и земаљскога живота:

„Зато поштујући Благу Марију, која је била свједок васкрслога Христа и све оне који су се кроз вјекове сараспињали Христу и са Њим васкрсавали, поклањамо се Богу љубави – Оцу и Сину и Светоме Духу и славимо вјечно и непролазно Царство Божије у вјекове вјекова, амин“, закључио је на крају литургијске проповједи Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

На крају Литургије владика је казао да братство Меденица и Дожића није дало само храмове већ и светитеља исповједеника Патријарха Гаврила чиме су постали једно од најзначајнијих братстава не само у Црној Гори већ и у нашем свеукупном народу:

„Најдивнији плодови једнога народа јесу свети Божији људи“, рекао је Високопреосвећени Митрополит и указао на погубност напуштање нашег ћириличног писма и на Црквинама.

Казао је да је дошло вријеме да се брани образ и душа, али и своје писмо и да је у Црној Гори све што је значајно од прастарих времена написано ћирилицом.

„Дошла су нека нова времена, нијесу много мудра ни паметна, али даће Бог, вратићемо се сами себи, својој памети и савјести. Надам се да ће се ова Црна Гора, заправо њена власт, која се полатинила и одриче себе и ствара неки нови, у историји непостојећи, идентитет, вратити себи. Ми смо утемељени на коријењу које је доносило и које ће и убудуће доносити правих плодова“, поручио је владика Амфилохије.

На крају се у име домаћина обратио и Драгиша Дожић који је са присутнима подијелио сјећање на Оташа Савиног Меденицу, чувеног јунака и барјактара краља и господара Црне Горе Николе I Петровића, као великог приложника у градњи цркве на Црквинама, које је духовно састајалиште и средиште братства.

Заједничарење на Црквинама је настављено око трпезе хришћанске љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Јован: Најбогатији су они који имају Бога у себи!

Sun, 04 Aug 2019 15:30:41 +0000

У петак, 2. августа 2019. године, на дан Светог пророка Илије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску Литургију поводом храмовне славе у Вранићу. Владику је дочекао велики број верног народа са децом. Епископу су саслуживали: јеромонах Доситеј (Радивојевић), протојереј-ставрофор Видо Милић, јереји Игор Обрадовић и Огњен Козлина, протођакон Иван Гашић и ђакони Зоран Станковић и Зоран Степановић.

Звучни запис беседе (1)

Звучни запис беседе (2)

На литургији су певали чланови појачког састава “Србски православни појци”.

Владика је после прочитаног Јеванђеља у првом делу беседе говорио о личности светог пророка Илије. Епископ је том приликом нагласио: “Свети Илија је са правом назван Боговидцем јер је Бога видео, са правом је назван чудотворцем јер је васкрсао сина једне жене и са правом је назван ревнитељем јер је био велики молитвеник и том молитвом спалио жртву на гори Кармилу. Он је сву своју младост провео у молитви и богомислију. Својом молитвом је због греха народног зауставио кишу на три године. После три године његовом молитвом пала је киша. Такав је молитвеник био свети пророк Илија”.

Епископ је у наставку напоменуо: “Да се молимо једни за друге јер имамо сви греха и зато смо духовни болесници. Сви имамо клице гордости, сујете, саможивости... али имамо црквену заједницу кроз коју можемо да тражимо лека за себе и ближње. Најбогатији су они који имају Бога у себи. Зато смо позвани да се молимо, а молитва се даје по мери чистоте срца нашег. Литургија коју служимо тражи целога човека. Ако смо расејани онда се молитва не прима. Данас је нама хришћанима све казано и много нам је лакше него људима у првим вековима хришћанства или људима пре Христа. Ти људи тога времена су сведочили увек исто, а то је вера у једног Бога. Бог када види данас нашу веру, по тој вери нам и даје. Сетимо се само праведног Јова који нам може бити најбољи пример како се верује у Бога. Свети пророк Илија је био најнеобичнији човег свога времена јер се телом вазнео на небо и није прошао капију смрти кроз коју сви ми пролазимо. Он је био пророк огњене вере. То је показатељ какву моћ даје Бог ономе ко има живу веру. Ђаво измишља лажну веру и лажне цркве и зато је у свету стална борба између истине и лажи. Зато нам је данас потребно да бранимо веру поштеним животом. Ми као православни треба да се разликујемо од других, да будемо у заједници, у саборности. Позвани смо да Цркву питамо и у њој да тражимо одговоре на наша питања”.

На крају је владика честитао славу верном наоду и братству светог храма и позвао да се молимо светом Илији и да Богу стално благодаримо, али на прави начин и то пре свега “за живот и за дан који смо данас угледали”.

После причешћа Епископа и свештенства, причестио се велики број деце и верног народа Вранића и околине. На крају богослужења био је опход око храма, а испред храма извршен је обред освећења жита и резања славског колача. Трпеза љубави послужена је трудом домаћина на челу са старешином храма вранићким - свештеником Дарком Павловићем.

Епископ је посетио и храм Светог Јована Крститеља у Мељаку где је осветио крсно знамење које ће красити ову новосаграђену светињу и том приликом похвалио труд верног народа и њиховог свештеника Огњена Козлину.

Извор: Епархија шумадијска

Епископ Херувим: Морамо се трудити да будемо христоносан и богоносан народ!

Sun, 04 Aug 2019 15:29:45 +0000

У недељу, дана 04. августа 2019. године, када Црква прославља успомену на свету Марију Магдалену, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Епископ Херувим је у својој беседи поучио верни народ:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци, драги народе Божји, нека је благословено наше сабрање у Даљ Планини, у нашем прелепом манастиру под окриљем омофора Пресвете Богородице. Нека је благословен данашњи дан који треба увек да је испуњен истином коју је Господ открио човеку - да је Христос Светлост свету и да онај ко ходи путем Христовим неће ходити по тами.

Као народ Божји требамо да ходимо ка испуњењу те светлости, ка заједници са Христом. Ту се налази наша суштина и наш животни пут. Данас смо у светом Јеванђељу чули причу о слепоме. Свети апостол Матеј нам лепо описује како су два слепа човека ишли путем и затражили милост од Господа. Молитва "Смилуј се Господе на нас" исцелила је те људе, прогледали су. Тако и ми као народ не можемо да ходимо путем таме, тј. не можемо да не гледамо Христа. Требамо увек имати на уму да је Христос наше испуњење и живот, Онај ка Коме ми хришћани требамо да идемо. Тада нећемо ходити путем таме, а наше очи неће бити замрачене. Очима ћемо видети пут ка Христу, видећемо пут ка Царству Небескоме. Тај пут води ка светој Литургији и заједници са Господом. Када год се причешћујемо ступамо у заједницу са Господом , отварају нам се духовне очи да можемо видети Господа и осетити Таворску преображену светлост. Том светлошћу се Господ отвара човеку и показује којим путем човек треба да ходи у овом свету таме, греха и обремењености. Требамо на путу свога спасења увек гледати у Христа јер светлост Христова отвара стазе ка Царству Небеском. Наши дивни светитељи посведочили су нам да тако требамо да живимо. Почевши од светога Саве и светога Симеона и осталих наших светитеља који су за свога овоземаљског живота ходили путем светлости. Нису знали за други пут сем Христовог, својим животом су охристовили наше стадо. Руководили су нас кроз историју наше Цркве која није тако мала. Ове године није прва, него осамстота годишњица постојања наше свете Цркве која има венац светитељства и своје молитвенике пред Престолом Свевишњег Бога.

Почевши од наших родоначелника светог Симеона и Саве све до исповедника, проповедника, преподобних, који су својим животом на различите начине угодили Господу. Наши дивни свети су нам показали управо ту светлост у којој требамо да ходимо. Ако бисмо чинили тако поистоветили бисмо се са примером из данашњег светог Јеванђеља и само једном речју из чистог срца и отворене душе можемо се удостојити Господа. "Господе смилуј се на мене грешнога" биће лек са наше срце и душу. Ако желимо да сабирамо врлине жртва и подвиг морају пратити једно друго. То је пут трпљења и страдања и као народ требамо увек бити на том путу којим су ишли и светитељи. Много је дивних примера људи, можда и међу нама, који сведоче ту истину. Сведоче истину носећи Крст Христов. Кроз Страдање Христово омогућен нам је живот вечни и видимо да овај свет није једина реалност. Овај живот нас води у онај лепши живот у Царству Небеском, води нас у испуњен живот у заједници са Господом. То је живот, како се каже у молитвама, "где свети блаженствују", тамо где нема туге и бола. Овај живот је само праг за ону вечну реалност која је испуњена у Господу. Морамо се трудити да будемо христоносан и богоносан народ. То је пут човекољубља на ком се испуњавају највеће заповести, да љубимо Бога и ближње своје. Тако ћемо и као народ знати свој циљ, свој пут и усмерење. Наше усмерење не могу бити никакве идеологије сем живота и богословља које требамо да носимо у својим срцима.

Радујем се што сам данас овде са вама, што могу да кроз ову литургијску Жртву делим са вама радост данашњег дана. Ако Бог да ове године ће по први пут у нашем манастиру у неком масовнијем облику бити одржан Преображењски Сабор. То је црквено-народни сабор који треба да буде пројава саборног духа нашег народа. Кроз саборност требамо да пројавимо своју културу, да очувамо свој језик и традицију. Преображењски Сабор треба да има тај карактер - да буде светионик нашем народу како требамо да живимо. Требамо да живимо једни другима раме уз раме и да носимо једни другима муку и тескобу. Тада ћемо бити на путу светог Симеона и светога Саве који су нас и учили томе путу.

Нека је благословен данашњи дан и нека сте благословени кроз сву вечност! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије: Свети Јустин Ћелијски изузетна личност савременог хришћанства и православља

Sun, 04 Aug 2019 15:28:50 +0000

Предавањем Његовог високопресвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Његовог пресвештенства уморовљеног Епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија на тему „Шта нам данас поручује Свети Ава Јустин“ синоћ, 3. августа, у порти Цркве Светог Јована Владимира у Бару настављена је културна манифестација Трг од ћирилице која се ове године по први пут, осим у Херцег Новом, одржава и у другим градовима Црне Горе.

Трг од ћирилице наредних дана, до 10 августа, одвијаће се у Бару, казао је Желидраг Никчевић подсјетивши да је значај ове манифестације оданост српском писму (ћирилици) и српском језику, који су нас одржали, утврдили у православној вјери, нашој умјетности, култури и науци.

Појаснио је да је идеја Трга од ћирилице суштински једноставна и да се описује ријечима нашега Митрополита да онај ко затире своје памћење и живу стваралачку везаност за претке, тај се као сасушена грана лишава животнога сока и соја и на крају откида од племенитог коријена српстевног .

„Као народ можемо опстати достојанствени у великој породици земаљских народа само чувањем успомене и свог наслеђа, буђењем и оживотворењем те успомене на наше наслеђе светокирило- методијевско, светосавско, Немањићко, Петровићевско до данашњих дана.“

Желидраг Никчевић је подсјетио да се овогодишњи Трг од ћирилице одржава у знаку великих јубилеја из наше историје, а да је вечерашњи програм посвећен управо једном таквом великом датуму који је од огромног значаја за нашу вјеру и духовно наслеђе, као и за наш национални идентитет: 40 година од земаљске кончине Аве Јустина, 125 година од његовог рођења.

Након тога су духовна чеда Светог Јустина Ћелијског, владике Амфилохије Радовић и Епископ Атанасије Јевтић говорили о томе „Шта нам данас поручује Свети Ава Јустин“.

На почетку свог излагања Епископ Атанасије се осврнуо на Трг од ћирилице и казао да је ова манифестација знак православља. Томе у прилог је додао да је познати слависта Емилиос Тахиаос од Солуна, добар познавалац историје и књижевности словенских цркава од Кирила и Методија до наших дана, рекао је да је ћирилица граница између Истока и Запада, између православља и латинства, римокатоличког и протестантског свијета:

„Ћирилица је тамо где је православље“, казао је владика и додао да је у његовању ћирилице велика заслуга Митрополије црногорске приморске која је у саставу Светосавске аутокефалне цркве друга послије Жиче.

Говорећи о оцу Јустину са присутнима је подијелио сјећање са једног пута у Русији када су га браћа Руси питала какав смо ми то ви народ да нм је Бог дао такве величине као што су Николај и Јустин, заједно у тако кратко вријеме.

„Ја сам слегао раменима и рекао нисмо криви. Слично је у Грчкој. Знате колико се штампа, цитира на сајтовима, у књигама, часописима час Свети Јустина час Свети Николај. Њихове ријечи постале су симбол православља. И заиста велики дар Божји.“

Испричао је да је отац Јустин први ишао на гробове Николајевих родитеља у Лелић и тамо се, како је говорио сам отац Јустин, када је Николај преминуо само три дана молио за њега, а онда се молио њему.

„Он је био жив ходећи светитељ и тако је Јустин растао уз Николаја“, казао је, између осталог, уморовљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије се присјетио да је први пут имао дар од Бога да види старца Јустина 1959. године на Новом гробљу у Београду, а до тада је само слушао и читао његове књиге. Када је своју одлуку да се замонаши подијелио са о. Јустином он му је одговорио: Радујем се што си сагледао себе са тачке гледишта вјечности. То је уједно и реченица коју Митрополит често говори на монашењу.

Говорећи о оцу Јустину, владика Амфилохије је казао да је он превео и написао 12 томова Житија светих, што је једно од најзначајнијих дјела код нас. Такође, код нас не само да се издају његова дјела него се и штампају нова. По његовим ријечима владика Атанасије је урадио огроман посао, списе о. Јустина, писма сабира те су изашла 22 тома Дјела оца Јустина. На грчки језик је превео и књигу: Човјек и Богочовјек која је доживјела већ 9 издања у Грчкој.

„Упоредо са тим Житијама штампане су и његове три Догматике Православне цркве, од којих су други и трећи том јединствене догматике, како их он назива православна философија истине“, рекао је владика и додао да су његова дјела превођена на руски, француски, њемачки, енглески језик.

Казао је да његова дјела остају као једно богатсво непроцјењиве вриједности и да је Свети Јустин Ћелијски једна изузетна личност, не само у савременом православљу, већ и у савременом хришћанству.

„Када је говорио о Светом Сави, говорио је о Западу. Није био, како га тумаче, антизападни човјек, него човјек који је осјетио сву трагику Запада и усмјерења хришћанства на Западу, а послије и западне цивилизације која се одрицала Бога, првенствено Христа. За оца Јустина, као и за изворну Цркву Божију, без Христа нема ни човјека, ни хришћанства, ни решења људске судбине.“

Отац Јустин је написао да постоје три пада у историји човјечанства: Адамов пад, Јудин пад и одпад од Бога, и пад римског папе.

„Ти падови су одрицања од Бога у суштини и обоготворење човјека коме је дах у носу. Адам је то учинио погазивши заповјест Божију, Јуда је за 30 сребреника продао Небеско за земаљско царство и Христа као носиоца Небеског царства, а римски епископ је себе прогласио за викара Христовог, за непогрешивог, за земаљску славу и част.“

Отац Јустин је написао ако је један непогрешив у Риму зашто да није и онај у Берлину и Њујорку непогрешив.

„Ако је један човјек непогрешив, онда сваки човјек може себе да прогласи непогрешивим.“

Даље је објаснио да је унијаћења било и овдје кроз историју, а да је мишљења да је оно што се догађа у Украјини плод унијаћења од 16. вијека, насиља које је извршила Пољска држава:

„То је плод таквога духа римске надмености, обоготворења човјека, што православље никада није могло да прихвати, иако нијесмо безгрешни. То су искушења људска, али тамо је то постала догма. На Истоку је то искушење које се пројављује сада кроз ова збивања у Украјини.“

Високопреосвећени владика је казао да је и латиница постала догма, те је добро да имамо манифестације као што је Трг од ћирилице у Црној Гори гдје је на снази уништење ћирилице :

„У свим установама ове државе латиница је насилно наметнута. Њој свака част, али се зна на ком писму смо ми постали зрели историјски народи и ко су наши учитељи и просветитељи.“

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је нагласио да се нада да ће се вратити црква на Ловћену, јер нема спаса Црној Гори док се то не догоди:

„Црна Гора се обурдава, иде у потпуну пропаст, губи своју савјест, свијест, сазнање, истински идентитет, свим оним што се догађа са овом садашњом Црном Гором, која никада није била зависнија, ропскија него данас, за онога који зна шта је робовање а шта слобода.“

Појаснио је да то робовање значи да робује страстима, властољубљу и частољубљу.

Отац Јустин је бринуо о Косову и Метохији јер је знао шта оно значи не само за нас, него за Европу.

„Као што је 1389. године на Косову Пољу решавана судбина Европе и преко наших костију заустављена тоталитарна најезда султана, исто се догађа и данас. Судбина савремног свијета се прелама преко КиМ. “

Поручио је да ми знамо ко смо и шта смо, и зато и даље носимо крст Светога Јована и градимо цркву Свете Тројице – Бога љубави, која грли све без обзира како се опредјељују:

„Обнављамо Ловћенску цркву, себе и своју душу, градимо на ономе на чему је саграђено свешто јесмо, по чему смо били, јесмо и остаћемо присутни у овоме свијету“, поручио је на крају свог излагања Његово високопресвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Синоћњи програм својим наступом је уљепшао и Хор Светог Јована Владимира.

Трг ћирилице у Бару се наставља вечерас предавањем на тему „Насиље над Србима“ о којој ће говорити: проф. др Милош Ковић, проф. др Ранко Поповић, Мирјана Лолић Мочевић, новинар. Дани Трга од ћирилице се ће се одржавати у порти Цркве Светог Јована Владимира у Бару са почетком у 21 час.

Ове године манифестација је у знаку јубилеја: 800 година аутокефалности Српске православне цркве и и живота њене Зетске епархије – Митрополије црногорско-приморске, 630 година од Косовског боја, 690 година од рођења Светог великомученика косовског цара Лазара, као и 500 година од печатања служабника Божидара Вуковића.

Организатори Трга од ћирилице су: Митрополија црногорско-приморска, Издавачка установа Светигора, архијерејска намјесништва херцегновско и барско, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење издавача и књижара Црне Горе и Српски културно-спортски центар Карађорђе из Херцег Новог.

Извор: Митрополија црногорско-приморска