Живе речи утехе: Живе речи утехе

Епископ шумадијски Јован: Ми се у Цркви спасавамо милошћу и благодаћу Божијом!

Thu, 08 Aug 2019 20:02:21 +0000

На дан када наша Црква прославља Свету преподобномученицу Параскеву, 8. августа 2019. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејку Литургију у манастиру Петковица. Њему су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, јеромонах Мардарије из манастира Благовештења, протонамесници Слободан Радивојевић и Никола Илић, јереј Обрад Видаковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић. За певницом су појали чланови певачког друштва „Србски православни појци“.

Звучни запис беседе

Беседећи након прочитаног јеванђелског зачала, владика је пре свега честитао славу игуманији манастира мати Февронији и свим данашњим свечарима. „Ми смо се данас окупили у овом светом манастиру да у част Свете мати Параскеве одслужимо свету Литургију и да кроз свето причешће задобијемо оно што је најважније у животу, а то је благодат Божија. Ми се у Цркви спасавамо милошћу и благодаћу Божијом“, рекао је владика Јован. У наставку беседе владика је истакао да су сви хришћани сарадници Божији и да је дужност сваког хришћанина да кроз сарадњу са Богом стекне благодат Божију. Благодат Божија се добија од Бога и чува тако што се живи хришћански животом. „Та благодат Божија јесте Богочовек Господ наш Исус Христос који је сва пуноћа у нама и са нама. У благодати је и спасење и освећење и преображење и што је најважније у благодати је и наше обожење.“, рекао је преосвећени владика. Владика је нагласио да „ми примамо благодат Божију кроз крштење и кроз све свете тајне, али та благодат може да не буде на корист примаоцу, и чак да буде бесплодна, јер за све је потребан труд од стране човека. Човек који се не труди да сваки дан задобије благодат Божију, а преко ње и обожење, заправо губи и благодат и своје обожење. Зато ће апостол Павле рећи у данашњој посланици: – Сад је дан спасења сад је време спасења. Овај тренутак данашњи, то је наше спасење“.

Извор: Епархија шумадијска

Епископ нишки Арсеније: Храм је место молитве!

Thu, 08 Aug 2019 20:01:20 +0000

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је у четвртак, 8. августа 2019. године, на празник Преподобномученице Параскеве - Свете Петке, чин великог освећења новоизграђеног храма у Доњој Трнави код Прокупља, који је посвећен овој дивној Божијој угодници.

Звучни запис беседе

Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји-ставрофори Слободан Петровић и Ђукан Оровић, протојереји Драган Миленковић, Душко Капларовић, Миломир Павловић и Ненад Милосављевић, јереј Немања Симић, протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић. Свету Литургију пратило је одговарање хора Храма Светог великомученика Прокопија у Прокупљу и студената теологије из овог града, уз молитвено учешће великог броја верног народа.

Светој Евхаристији присуствовали су и чланови Црквеног одбора који су се бринули о изградњи храма, која је започета 2006. године. Након заамвоне молитве освећени су славски дарови и пререзан је славски колач. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније на крају Свете службе поздравио је окупљени верни народ надахнутом беседом у којој је између осталог рекао да је "свако освећење храма велики и историјски дан за свако место где се тај храм освећује".

Извор: Епархија нишка

Епископ осечкопољски и барањски Херувим: Ако творимо дела достојна Речи Божје ништа нас са тог пута не може одвратити!

Thu, 08 Aug 2019 20:00:09 +0000

У четвртак, дана 08. августа 2019. године, када Црква слави свету преподобномученицу Параскеву, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски служио је свету архијерејску Литургију у храму Преподобне матере Параскеве на Доброј Води у Вуковару. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Душан Колунџић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, протојереј-ставрофор Добривој Филиповић, парох маркушички, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох први вуковарски, протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Након заамвоне молитве Преосвештени Владики проузнео је следећу беседу:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашње свето Сабрање овде надомак храма Преоподобне мати Параскеве на Доброј Води. Нека је благословен Бог наш Који је диван у светима својим, Који нас сваки пут када се сабирамо и приносимо Бескрвну Жртву упућује путем до Царства Небескога.

Кроз сваку Литургију отварају нам се различити путеви који нас могу одвести до Царства Небеског. Данашњом светом Литургијом прослависмо преподобномученицу Параскеву Господ нас упућује да је један од могућих путева нашега спасења и мучеништво. То је заиста тежак и велики пут за човека. Кроз житије ове велике светитељке смо могли да видимо и да се саобразимо са мученичким страдањем.

Света мати Параскева је проповедајући своју веру и жртвујући се за њу показала нама да и ми требамо да ходимо тим путем. Ако творимо дела достојна Речи Божје ништа нас са тог пута не може одвратити, нити наш ум може одвојити од једине Истине – Господа Исуса Христа. Христос је наша Истина, Пут и Живот. Наша мученица Параскева је то знала и радо је ходила тим путем. Њени џелати, видећи да се она никада неће одрећи Христа и трновитог пута, одсекли су јој главу да би тиме доказали како је тобож њихово царство веће од оног Царства у које је веровала света преподобна мати Параскева. Знамо да су они могли само то да учине, само оно што се тиче овоземаљских оквира који су омеђени грехом и налазе се ван Тајне живота у вери. Живот и дела свете Параскеве су били сасвим другачија од људи онога света јер су били усмерени ка Христу и животу по Његовом Јеванђељу. Света мати Параскева није само речју проповедала Христа него је и својим животом и мученичким страдањем посведочила своју веру. Бог је узео њену жртву, њено мученичко страдање како би и нама хришћанима била пример да и у најгорем времену не требамо да посустанемо, нити по цену свог живота да се одрекнемо своје вере. Данас често пута можемо срести људе, чак и у оквирима наше Цркве, који говоре ”ми страдамо”, али њихова жртва не може да се пореди са страдањима хришћана. Није жртва ако не поштујеш благослов Божји па кажеш ”ја сам жртвено јагње”. Ако смо на погрешном путу нисмо жртва, него смо себе у том случају ставили на Христово место, тада си судија целој васељени. Ниси спознао прави пут и истину да је Христос наш Бог и наш Пут ка Царству Божјем. Христос је наше огледало у којем требамо гледати један другога, огледало које нам показује ону преображенску светлост која нам открива пут којим требамо да идемо. Тај пут се налази у Цркви Божјој и Јеванђељу Христовом. Не смемо имати на уму дела која нису достојна човека, а затим учинивши та дела говорити да страдамо. Страдамо због свог самоумља и безумље. То није страдање него самовоља која води у униније. Ако страдам за веру и носим Крст Христов налазим се на путу мученика који су страдали носећи Крст и веру у своме срцу. Мученици су страдали зато што су хришћани и што су носили Тајну спасења у својој души и свом срцу.

Заиста је лепо данас бити овде и сетити се речи да је Бог диван у светима својим. Бог нам кроз своје свете открива Тајну спасења и даје нам различите примере: мучеништво, свете, преподобне и остале који нас упућују ка Истини.

Увек је дивно када се сабиремо овде, бити окружен својим народом, видети толико причешћеног народа који следи пут Вере. Човек може да се радује ако ходи путем Христовим, то је благословен народ. Тешке историјске околности само су наши путокази до Царства Небескога. Ако смо у Цркви Божјој онда живимо у нади и вери. Сигуран сам да наш народ тако и живи. Света Црква нас учи да будемо светосавски народ, народ који зна своје усмерење и предање које нас упућује ка Царству Небескоме.

Ова година је велики благослов за нашу Цркву јер прослављамо 800 година Њенога постојања. Прослављамо осам векова постојања које је омеђено различитим искушењима и страдањима кроз које је Црква заједно са својим народом носила Крст и тескобу. Црква је успела да превазиђе сва искушења и да опстане са својим народом, да сведочи Веру и Јеванђеље Христово и да буде путоказ нашем народу ка светом Симеону и светом Сави.

Ако ове године буде по Божјој вољи имаћемо велики Преображењски Сабор у нашем манастиру у Даљској Планини. Ми смо саборни народ, народ који треба да се окупи око своје светиње. Томе нас учи наша света, Једна и Саборна Црква. Управо из тог духа проистиче и саборност нашег народа. Требамо да будемо сви на једном месту, окупљени око Чаше Господње која је Извор нашега живота. Требамо да чувамо свој језик, своју веру и традицију. Преображењски Сабор треба да има ту димензију, да нам кроз Тајну Христову улије наду и веру, да заиста будемо на светосавском путу – на путу осмовековног постојања.

Радујем се што ћемо, ако Бог благослови, да се саберемо тамо, да будемо један дух и један народ, где ћемо сви бити браћа и сестре. Гледаћемо једни друге преображеним очима, а не као непријатељи и они који не знају шта значи носити Реч Божју, шта је љубав Божја и које је наше усмерење у овоземаљском животу.

Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан! Амин.

Трудом чланова Ц.О. Друге вуковарске, парохијана друге вуковарске парохије и породице пароха другог вуковарског протојереја-ставрофора Миљена Илића испред храма је приређено послужење за све сабране.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Митрополит Амфилохије у Сутомору: Сви народи призвани да буду један Христов народ!

Thu, 08 Aug 2019 12:11:37 +0000

На празник Преподобномученице Параскеве Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 8. августа, са свештенством и вјерним народом Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Петке у у Спичанском пољу, у Сутомору. Света Петка је храмовна слава ове светиње и уједно слава Сутомора. Данас су током Литургије крштени и миропомазани нове луге Божије: брат Мирослав и сестра Радмила.

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Високопреосвећени је казао да је диван и чудесан Бог у свему што постоји:

„Диван је Бог у цвијету који ниче у пољу, светој маслини чијим уљем се хранимо, дјечјем оку, у сунцу које нас грије, а које је симбол Њега као Сунца правде вјечнога и непролазнога и Његове Божанске свјетлости. Диван је Бог у свим створењима и небеским и земаљским, диван је у човјеку створеном по образу, лику Божијем, а најдивнији је управо у светима Својим у којима се открива пуноћа Божанског присуства и дејства – у светим Божијим људима.“

Митрополит је казао да су се свети Божији људи кроз вјекове служили Богу. У њих се Господ уселио и они су се одазвали ријечи Божијој: Будите Свети као што је Свет Отац ваш који је на небесима.

„Светост је Божанско својство и човјек је призван да постане причасник те светости“, рекао је владика и додао да то постаје онда када прими Бога у себе – Божију љубав, истину, доброту и мудрост.

Даље је појаснио да је Христос примио човјечанску природу, постао као један од нас и учинио нас синовима и кћеркама свјетлости вјечне и непролазне, дарујући људској природи тај дар Божанске светости:

„Најдивнији међу светим Божијим људима су они који су попут Христа себе жртвовали за Бога, ближње и народ свој. То су свети мученици и мученице“, нагласио је Митрополит и казао да су такви и свети које данас прослављамо: Света Параскева Римљанка, Свештеномученик Ермолај и са њиме пострадали мученици који су спаљени за вријеме цара Максимилијана, затим Мојсеј Угрина….

Подсјећајући на житије Свете Параскеве која је пострадала за Христа Бога у II вијеку, Митрополит Амфилохије је казао да се Христос распео за нас и жртвовао себе а Преподобномученица Параскева се попут Њега жртвовала за Господа и ближње своје, остајући вјерна Христу Господу.

„Својим рођењем и подвигом, животом она свједочи да заиста у Цркви Божијој, Цркви Христовој, нема ни Грка ни Јевреја, ни роба ни слободњака, ни Србина ни Хрвата ни Црногорца, ни Кинеза ни Јапанца, него смо сви једно, сви смо један Христос Господ Бог наш.“

Постајемо једно са Господом примајући Његову светост, доброту и мудрост, исповједајући истину и ходећи за Њим, поучавао је владика. Примајући вјечне Божанске дарове, жртвујући земаљско царство, богатство, здравље за оно што је вјечно већ овдје на земљи задобијамо Царство вјечно и непролазно.

„Силе земаљске данас јесу а сјутра нијесу, иако се чине као да су непролазне“, казао је владика и додао да је све земаљско пролазно и земљи се враћа. Једино оно што је освештано Силом и љубављу Божијом, што ходи за Њим који је пут истина и живот, који прима у себе Христа Бога у Светој тајни причешћа, Светој тајни крштења и другим Светим тајнама тај постаје и остаје вјечан и неполазан.

Говорећи о крштењу и миропомазању, владика је казао да су се у Христа данас крстили и примили у себе тајну Свете Троијице – Бога љубави нови хришћани: Мирослав и Радмила.

„Опредијелили се за вјечну непролазну Божанску љубав и у исто вријеме примили на себе печат дара Духа Светога животворнога, који је душа Цркве Божије, који оживљује све и сва а нарочито људско крштено и миропомазано биће. Они су примили залог вјечнога и бесмртнога живота, од смртних постала су бесмртна биће Богом освећена и Божанском светињом и свјетлошћу обасјана“, рекао је владика.

Високопреосвећени је казао да и ми додирујући се Христа, примајући Њега, причешћујући се Христа Господа, Тијела и Крви Његове, постајемо једно са Њим и исцјељујемо се од смрти и пролазности, ослобађамо се од демонске силе и гријеха.

На крају Свете службе Божије Митрополит Амфилохије је честитао славу свима сабранима у овој светињи, као и браћи римокатолицима који у овом храму имају олтар и помолио се да се једнога дана тај раскол међу браћом, та рана дубока која траје скоро 10. вјекова, зацијели.

„Сви земаљски народи су призвани да буду један Христов народ. Зато је Христос Себе жртвовао и тражи од земаљских народа, не да жртвују друге себе ради и својих интереса, већ да жртвују себе за ближње своје“, рекао је Високопреосвећени и додао да тек када то схвате, земаљски народи ће пребродити своје расколе и поклања и у Европи и шире.

Нагласио је да је из мржње из Првог и Другог свјетског рата рођена садашња мржња која се пројавила бомбардовањем наше државе и народа, отимањем Косова и Метохије од стране злочинаца који су стид и срам честитог албанског народа.

„Преподобномученица Параскева је показала како се постаје члан тога Божијега народа. Жртвовањем себе за Бога, љубав и правду Божију, а не жртвовањем других за себе, као што су урадили, на срамоту хришћанске Европе, европски народи у 20. вијеку, најзлочиначкијем вијеку у историји човјечанства, који се наставља и у 21. вијеку. Дај Боже да Христос поново буде једини Бог коме се клањају, не само ми, него сви европски и земаљски народи, да кроз Њега и у Њему постанемо сви једно и заједно, и у времену и у вјечности, у тајни Цркве Христове – једне Свете католичанске и апостолске“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски у Сутомору.

Након тога Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је освештао славске приносе, а потом је заједничарење у Христа распетога и васкрслога настављено за трпезом љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Упокојила се у Господу монахиња Христина (Нинчић)

Thu, 08 Aug 2019 09:28:26 +0000

Обавјештавамо сву пуноћу црквену да се 8. августа, на празник Свете преподобномученице Параскеве – Петке, упокојила у Господу монахиња Христина (Верица) Нинчић, сестра манастира Ћелија Добрска.

Света заупокојена литургија служила се јутрос у манастиру Добрска Ћелија. Сахрана блаженопочивше сестре Христине обавиће се, након монашког опијела које ће се служити у 15 часова, на монашком гробљу манастира у којем се подвизавала последње три деценије свог живота.

Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено место покоја.

Вјечан ти спомен, достоблажена сестро Христино!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Плодна сарадња Епархије зворничко-тузланске и Дома здравља из Бијељине

Thu, 08 Aug 2019 08:32:12 +0000

Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је дана, 7. августа 2019. године, господина прим. др Душка Миловановића, директора ЈЗУ Дома здравља из Бијељине. Овом приликом господин Миловановић захвалио је Епископу Фотију на помоћи коју је Епархија зворничко-тузланска пружила бијељинском Дому здравља. Наиме, залагањем Епископа Фотија, финансијским средствима Епархије зворничко-тузланске средином мјесеца јуна текуће године за потребе Дома здравља купљен је уређај за праћење виталних животних функција.

Владика је захвалио господину директору на посјети, изразивши радост због могућности да Црква учествује у унапређењу услова здравствене заштите свих наших суграђана. Наглашено је да ће Епархија и даље настојати да помогне рад наших медицинских установа, а на општу корист свих потребитих. Доктор Миловановић је изразио спремност ангажмана радника бијељинског Дома здравља на пољу примарне здравствене заштите монаха и монахиња на подручју дјеловања овог Дома здравља.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Епископ ваљевски Милутин: Почивши проф. Предраг Ристић је био несвакидашњи човек из кога је исијавала снага карактера!

Thu, 08 Aug 2019 08:30:58 +0000

Он није био обично име, већ велико име за свет архитектуре и црквеног градитељства као и за његове пријатеље, колеге, поштоваоце, ученике…

Давне 1985. године наши путеви су се сусрели у манастиру Каона, када сам на препоруку преосвећених епископа Господина Амфилохија и Господина Атанасија ангажовао архитекту Предрага – Пеђу Ристића за израду и пројектовање крстионице која је рађена по узору на крстионицу града Тебе Тесалијске. Он је пројектовао и језеро и мост на њему у манастиру Каона, као и цркву у Белотићу и Мровској у веома тешко време, због чега је и бивао привођен на саслушање у полицијску станицу. Иако је био на сваки начин ометан он је био неустрашив.

Несвакидашњи човек из кога је исијавала снага карактера. Представљао је појам рада и енергије, љубави према архитектури и општег знања. Задивљен његовом личношћу често сам са о. Арсенијем, потоњим игуманом манастира Каона, посећивао предавања која је држао у Београду, на којима смо много научили о архитектури, црквеном градитељству, а поготову о византијској архитектури коју сам тада још више заволео, а данас, у својој епархији, примењујем поштујући њене најстрожије каноне. Од њега сам се научио старим занатима, изради крстова и окулуса…

Када је пре неколико месеци стигла вест да је Предрагу здравље попустило, посетио сам га и питао да ли жели да пошаљем архимандрита Михаила, игумана манастира Јовања, да га исповеди и причести, на шта ми је он одговорио: „Мислим да је то неопходно. Хришћанин сам био, хришћанин и остао“. Убрзо га је игуман Михаило посетио, исповедио и причестио, а потом безмало три сата провели у разговору чији би се садржај могао исцрпети једном Пеђином реченицом: „Ја сам у цркви живео и у цркви радио“.

Предраг Ристић је био велики човек и геније за архитектуру. На крају његовог животног пута могу се поменути речи васељенског апостола: „Добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах“(2 Тим 4,7). У мом памћењу остаће сећање на његову личност целога живота, а мислим да и у вечном неће бити заборава. Покој његовој племенитој души и Царство му небеско!

Епископ ваљевски

+ Милутин

Извор: Епархија ваљевска

Саопштење за јавност Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама

Thu, 08 Aug 2019 07:14:39 +0000

САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЕДАВАЈУЋИХ ЦРКВЕНОГ САБОРА

У ВЕЗИ СА УСТАВОМ И ОДНОСНИМ УПРАВЉАЈУЋИМ ДОКУМЕНТИМА

Високопречасним и пречасним презвитерима и ђаконима, преподобном монаштву, члановима и парохијанима црквено-школских општина и мисионарских парохија Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама

Возљубљено свештенство, браћо и сестре у Христу,

Пошто смо примили многобројна питања и недоумице у вези са допуњеним и јединственим издањем Устава, Општих правила и Једообразних правила и уредаба за парохије и црквено-школске општине Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама које је објављено и као такво примљено на 22. Црквеном Сабору, дана 16. јула 2019. године, а затим подељено свим учесницима, налазимо за сходно да широј јавности пружимо разјашњења шта је заправо допуњено у поменутом издању и зашто.

Ново издање, штампано у белим корицама, обједињује сва три горе наведена ранија документа, укључујући амандмане и допуњене верзије истих које су донете како на Црквеним Саборима тако и заседањима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Ово је учињено у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве САС бр. 45/зап. 171 од 7./24. маја 2018. Поступајући по одлукама Српске Православне Цркве, ми јесмо и бићемо заувек, њена верна чеда.

Говорећи о допунама, постоје две основне категорије: 1) промена имена (тј. промена територије на којој Устав важи), и 2) малобројне мање, не-суштинске допуне. Конкретне допуне и разлози њиховог настанка су следећи:

1. Име Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци промењено је у Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама из следећих разлога:

а) Најпре, име је промењено да би одговарало нашем географском простирању и да без сумње потврди да смо ми интегрални део Српске Православне Цркве-Патријаршије са Седиштем у Београду, будући да смо Епархије Српске Православне Цркве, а никако посебна „Црква“;

б) Свети Мардарије је својевремено успоставио административни центар у Либертивилу, у савезној држави Илиној, те стога подлежемо законима Сједињених Америчких Држава, где правни, порески и осигуравајући ентитети постају све више непријатељски настројени ка верским организацијама. Настављајући да функционишемо под именом које укључује Северну и Јужну Америку, аутоматски преузимамо правну одговорност за све активности у Епархији канадској и Епархији јужно-централноамеричкој. Такође, Епархија канадска и јужно-централноамеричка могу бити правно одговорне за активности Епархија у САД;

в) Име Српска Православна Црква у САД и Канади престало је да постоји 2007. године када је промењено у Српска Православна Црква у Сверној и Јужној Америци. Важно је напоменути да је Епархија канадска 1995. године усвојила и почела да примењује сопствени управни документ, Статут, који је захтевало канадско законодавство и који је одобрен од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Од тада, Епархија канадска учествовала је у нашим Црквеним Саборима само спорадично, а у раду Централног Црквеног Савета – минимално. Од 1995. наовамо, канадско законодавство забранило је Епархији канадској да плаћа епархијски разрез Цетралној благајни која се налази у САД;

г) Српска Православна Епархија буеносајреска и јужно-централноамеричка законски је регистрована у Аргентини у складу са аргентинским законом и зато ће се у будућности управљати на основу сопственог Статута.

Дакле, имајући у виду број националних/интернационалних правних система укључених у овај случај, Свети Архијерејски Сабор препознао је наведене чињенице и одобрио промену имена како би исто тачно осликавало тренутно стање наших епархија у САД и како бисмо се усагласили са законом САД и заштитили се у оквиру истога. То је једини разлог промене имена – и ништа више од тога.

2. Ово што следи је аутентична листа мањих, споредних допуна, које су у складу са горе наведеним учињене зарад јасноће и ажурирања докумената.

а) Промена имена Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци у Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама у документу учињена је на основу одлуке Светог Архијерејског Сабора донесене у мају 2018. године, како би се територија Устава прилагодила Сједињеним Америчким Државама.

б) Промене јерархијске природе учињене непосредно од стране Светог Архијерејског Сабора:

I. Страна 41: Свети Архијерејски Синод замењен je Великим Црквеним Судом (Апелациониом Судом); и

II. Страна 17: Велики Црквени Суд je прибројан управним органима;

в) Промене јерархијске природе које је извршио Епископски Савет и одобрио Свети Архијерејски Сабор:

Страна 49: Црквени Сабор сазива се сваких пет година, уместо сваке три године; и

Страна 61: Сваки епископ има право да сазива Епархијску Скупштину сваке године, или сваке друге или треће, уместо на годишњем нивоу;

г) Повесне допуне и измене:

I. Странице 89-91: Историја Устава је допуњена и измењена како би одразила све оно што се догодило од штампања Устава (смеђа књига) 2008. године;

II. Странице 105-107: Историја Општих Правила и Уредаба је допуњена и измењена како би одразила све што се догодило од штампања Једнообразних Правила и Уредаба (жута књига); и

III. Странице 167-169: Историја Једнообразних Правила и Уредаба је допуњена и измењена како би одразила све што се догодило од штампања жуте књиге;

д) У Једнообразним Правилима и Уредбама, слова а, б, в, г итд. су замењена бројевима, како би се директно подударала са енглеским текстом (с обзиром на разлике у азбучнном реду); и

ђ) Додате су слике у боји грба и заставе Српске Православне Цркве.

У будућности се морају извршити додатна ажурирања. На пример, наш Устав, Једнообразна Правила и Уредбе не спомињу електронске облике комуникације или одржавање састанака путем телеконференција и слично. Настојаћемо да будемо што је више могуће отворени за приступ сарадње са нашим епархијским саветима, црквено-школским општинама и мисионарским парохијама, с обзиром да стручни Законодавни одбор Централног Црквеног Савета дорађује предложене измене и допуне како би вам се пружила могућност да пошаљете ваш повратни одговор пре његовог усвајања на следећем Црквеном Сабору.

Оно што је јако важно, невезано за сам Устав, је то, да услед географских контура Епископски Савет Епархија Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци остаје потпуно неокрњен, као целовито обједињујући, духовни и еклисиолошки фактор у Америци.

Браћо и сестре, надамо се да је горе наведено појаснило учињене промене, због чега су оне извршене, као и њихову неопходност. Ми смо Епархије наше Мајке Цркве, Српске Православне Цркве-Патријаршије, и верни смо и под канонско-хијерархијским ауторитетом Светог Архијерејског Сабора, чији Председник је Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски.

Ваши молитвеници пред Господом,

ЛОНГИН, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички
МАКСИМ, Епископ западноамерички
ИРИНЕЈ, Епископ источноамерички

Епископ Атанасије две године на трону епископа милешевских

Wed, 07 Aug 2019 12:27:58 +0000

Поводом друге годишњице устоличења у трон Епископа милешевских, на дан успомене на Свету мученицу Христину, Свете мученике Бориса и Гљеба, Пребиловачке и Доњохерцеговачке, 6. августа 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служиo je Свету aрхијерејску Литургију у манастиру Милешеви.

Звучни запис беседе

Животопис Епископа милешевског Атанасија (Раките)

Саслуживали су духовник манастира Милешеве архимандрит Леонтије (Француски), парох пљеваљски протојереј-ставрофор Огњен Перковић, старешина храма Васкрсења Христовог у Прибоју и директор Радија Милешеве протојереј-ставрофор Марко Папић, сабрат храма Васкрсења Христовог у Подгорици Митрополије црногорско-приморске протојереј Мирчета Шљиванчанин, архијерејски намесник нововарошки протојереј Станко Благојевић и ђакон Горан Крстић. За певницом су појали протођакон Никола Перковић и милешевске сестре.

Поздрављајући све присутне Епископ Атанасије је заблагодарио пре свега Богу на свим даровима које нам несебично даје и наставио: – Данас смо додали тим благодарењима и то што смо пре две године почели да му служимо овде на истом месту заједно. Почели смо се заједно молити Богу за спасење, за живот вечни, заједно благодарити Богу на Његовим добрима, и то смо данас потврдили овом Литургијом којом нас је Бог поново удостојио да му се обраћамо и да учествујемо за Његовом трпезом. За све то ми му благодаримо пуном душом, у вери, нади и љубави.

– Сваки дан се сећамо оних који достојно служе Христу и достојно исповедају и носе своје хришћанско име. Има их много и из нашег рода и племена и из целог рода хришћанског. Благодаримо Богу и на томе што можемо исповедати та светла имена и што се можемо њима обраћати и угледати се на њих. Благодарећи Богу на његовим добрима, молимо му се да нас оснажи да будемо достојни тих његових дарова, беседио је Епископ Атанасије.

Након Божанске Литургије, Епископ Атанасије је у епархијском седишту у Пријепољу уприличио трпезу љубави за којом се повео разговор о тренутној ситуацији на простору Епархије милешевске, чији је закључак био да народ због тешке економске ситуације из године у године све више одлази у веће градове тражећи боље услове за живот и да је потребно да држава на различите начине мотивише младе људе да остану на својим огњиштима и буду чувари националног и духовног идентитета на том простору. Епархија ће се, према речима Епископа, по овом питању обратити свим надлежним министарствима Владе Републике Србије и другим надлежним институцијама с надом да ће се изнаћи конкретна решења за помоћ српском народу у овом делу Рашке области.

Извор: Епархија милешевска

Прослава Пребиловачких и Доњохерцеговачких мученика

Tue, 06 Aug 2019 16:20:00 +0000

Прослава мученика Пребиловачких отпочела је служењем вечерњег богослужења уочи празника. Вечерње са петохлебницом служио је Архимандрит Лазар из манастира Житомислић уз саслужење пароха благајског Бранимира Боровчанина. Након вечерње службе, у амфитеатру храма своје књиге и пројекат „Душу нису убили“ представили су нам Мира Лолић Мочевић и професор Драга Мастиловић. Празнично вечерње као и сам дан празника употпунила је изложба „Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења“, дело монахиње из манастира Јасеновац.

Прилог радија Светигоре

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

На дан празника Свету литургију служили су епископ Димитрије и умировљени епископ Атанасије, уз саслужење многобројног свештенства епархије ЗХиП као и других епархија и многобројног народа. У току службе у чин чтеца при храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима рукопроизведен је студент ПБФ у Београду Милош Јањић. По завршетку литургије преломљен је славски колач и кумство је од овогодишњег кума Ђорђа Брстине за следећу годину преузело братство Надаждина. Славско дружење настављено је у порти храма.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Патријарх српски Иринеј посетио храм у Банстолу

Tue, 06 Aug 2019 13:44:28 +0000

-Храм у Банстолу чува сећање на пострадале Крајишнике-

У недељу, 4. августа 2019. године, на празник Свете Марије Магдалине у храму Благе Марије на Банстолу служена је света архијерејска Литургија, а затим и парастос пострадалим у злочиначкој војно-полицијској акцији “Олуја”.

Светом Литургијом и парастосом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије уз саслужење више свештенослужитеља из Србије, Америке, Аустралије, Енглеске и Аустрије. Храм у Банстолу је место сабрања на којем се чува успомена на све српске жртве страдале у акцијама Олуја и Бљесак и шаље порука да велики број прогнаних Срба и данас, 24 године касније, своја основна, људска и имовинска права у Хрватској још увек није остварио.

Кумови храмовне славе били су г. Бојан и гђа Дијана Чича са породицом, а кумство за следећу годину преузео је г. Вељко Вукелић. После Литургије одржан је и културно-уметнички програм у којем су наступили певачка етно група Вез, Крајишка група Тромеђа, Чувари Христовог гроба, Стево Кукавица и Милан Тодоровић.

Светој Литургији, парастосу и културно-уметничком програму присуствовали су помоћник директора у Министарству правде др Марко Николић, представници Амбасаде Русије у Србији и друге званице.

У поподневним часовима храм Свете Марије Магдалине на Банстолу, у пратњи више епископа, посетио је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј изразивши своје одушевљење због посебности и лепоте храма.

Да све прође у најбољем реду, потрудио се, са благословом Епископа сремског г. Василија, домаћин сабрања протонамесник Синиша Хрвачевић, старешина храма Благе Марије на Банстолу.

Овај литургијски догађај је још једном скренуо пажњу на чињеницу да велики број прогнаних Срба и данас, 24 године касније, своја основна, људска и имовинска права у Хрватској још увек није остварио.

Извор: Радио Српски Сион

Почела обнова древне српске светиње у Лештанима

Tue, 06 Aug 2019 13:43:28 +0000

На дан Светог Стефана Деспота српског и Преподобне Евгеније (Лазаревић), 1. августа 2019. године, у капели новооснованог манастира Светог Георгија у Лештанима, код Београда, свету Литургију служио је јереј Рајко Рајић из Заклопаче уз саслуживање архимандрита Јоаникија (Ђукића), игумана тог манастира.

После Литургије преломљен је славски колач и освештано славско жито на месту некадашњег манастирског храма из 15. века. Архимандрит Јоаникије је подсетио на прошлост лештанске средњовековне српске светиње и пожелео да овогодишње прослављање Светог Стефана Деспота српског у обновљеном манастиру у Лештанима прерасте у традиционално сабрање верног народа на том светом месту.

Домаћин славе ове године био је г. Миленко Ђурић, а део славског колача за идућу годину је преузео његов брат г. Милутин Ђурић.

У средњем веку у Лештанима налазио се манастир посвећен Светом Георгију. Сматра се да је манастир изграђен у периоду владавине деспота Стефана Лазаревића и то од 1405. до 1417. године. Нема историјских записа када је тачно манастир последњи пут пострадао, а усмено предање казује да се то догодило после заузимања Београда од Турака 1739. године. На месту на којем се налазио првобитни храм налазила се црква брвнара коју су комунистичке власти 1947. године спалиле.

Промишљу Божјем, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у пролеће 2019. године започета је изградња односно обнова те древне српске светиње, пошто је Цркви враћено 15 хектара земље од око две стотине колико је некада поседовао манастир Светог Георгија у Лештанима.

На дан славе Светог Георгија, 6. маја 2019. године, поново је пропојао манастир у Лештанима после готово три века, а 602 године од његовог оснивања. Свету Литургију служио је архимандрит Јоаникије који је по благослову патријарха Иринеја постављен за игумана овог манастира. Током 2019. године недалеко од места првобитног храма биће постављена црква брвнара посвећена Светом деспоту Стефану (Лазаревићу).

Извор: Српска Православна Црква

Слава и освећење фрескописа Саборног храма у Мерилвилу

Tue, 06 Aug 2019 13:42:13 +0000

У литургијској радости многобројног народа Божјег, парохија Светог пророка Илије у Мерилвилу свечано је прославила свог патрона и заштитника.

Том приликом освећен је завршени фрескопис Саборног храма. Евхаристијско сабрање предводио је Преосвећени Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, уз саслуживање архијерејског намесника чикашког протојереја-ставрофора Недељка Лунића, протојереја-ставрофора Марка Матића, протојереја Радована Јаковљевића и старешине Саборног храма Александра Новаковића, протођакона Милована Гогића и ђакона Ненада Јаковљевића.

Иако је Саборни храм Светог пророка Илије по лепоти и величини импозантан, његова лепота употпуности се пројавила у литургијској радости када су верујући људи са децом приступили Чаши спасења и примили лек бесмртности.

Велику и искрену радост свих присутних верника и свештенства употпунило је освећење фрескописа Саборног храма који својом лепотом подгрејава и буди срце сваког верника на молитву. Заиста, велико дело је учинио познати фрескописац Милован Белошевић, који је заједно са својим сарадницима уз вишегодишње напоре, привео крају дело вечне радости и оставио духовни печат свим верницима који ће свој духовни мир налазити у тајни иконе.

Прелепи духовни догађај улепшали су чланови црквеног хора при Саборном храму умиљатим гласовима и мелодичним духовним песмама.

Протојереј Александар Новаковић, старешина Саборног храма, захвалио је епископу Лонгину на духовној подржци и поверењу које је имао у фрескописце као и своје епархиоте да могу привести крају једно вечно и непролазно дело. Посебну захвалност упутио је прегаоцима дела фрескописа г. Давиду Максимовићу и г. Милораду Стојићу који су учинили све што је било потребно да се фрескописање Саборног храма употпуности заврши и остави у наслеђе генерацијама верника који долазе.

Епископ Лонгин је освештао фрескопис Саборног храма и у надахнутој беседи захвалио свим верницима који су помогли фрескописање поучивши народ сабрани о светом Јеванђељу и потреби да се мисија живе вере преноси на генерације које долазе. Заиста мноштво духовних мисли и поука које су извирале из надахнуте беседе епископа Лонгина биле су прави духовни мелем и радост за сваког присутног верника у Саборном храму Светог пророка Илије.

После свете Литургије, епископ Лонгин са многобројном децом, верницима и свештенством чикашког намесништва, благословио је славско жито, преломио славски колач и пожелео свим присутним срећну и благословену крсну славу.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у посету главног секретара Светог Архијерејског Синода СПЦ

Tue, 06 Aug 2019 13:40:58 +0000

Дана 06. августа 2019. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини протојереја-ставрофора др Саву Б. Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве са којим се задржао у срдачном разговору.

Извор: Епархија зворничко-тузланска