Православље је вјера преображења, поручио је у цркви Светог Николе у Котору у бесједи на Светој Литургији поводом празника Преображења презвитер Оливер Суботић из Београда, главни и одговорни уредник часописа “Православни мисионар“.

 

 

“Циљ хришћанског живота није тек да будемо добри људи, морални. То се подразумијева. Већ управо да достигнемо сусрет са Господом, сусрет у Његовој свјетлости, макар у којој мјери. Да бисмо већ у овоме животу доспјели до тог сусрета са Господом, благодатног, потребно је да испунимо одређене услове. Православље је вјера преображења. Православље преображава свакога човјека који допусти да буде преображен. Шта то значи? Да треба да слиједимо пут људи који су тај степен преображења достигли. Који је то пут? Какв је то пут? Три апостола који су били на гори Тавору нам откривају који је то пут, јер Петар је симбол вјере, Јован симбол љубави, Јаков симбол наде. Дакле вјера је прва врлина, почетна. Од вјере мора да се крене. Без вјере нема напретка. И ако ћемо искрено, није тешко нама вјеровати поред таквих људи у нашем роду које је православна вјера преобразила. Зар је тешко вјеровати поред постојања једног Светог Василија Острошкога. Светитеља који се удостојио те свјетлости. Зар је тешко вјеровати поред Светог Петра Цетињскога, Симеона Дајбабског и многих светих ликова из ових крајева. Зар је тешко вјеровати. Заиста није”, казао је отац Суботић.

 

Он је рекао и да вјера подразумијева још нешто, а то је живот према вјери.

 

“То је оно што кажемо љубав. Свети Јован Богослов је симбол љубави и ми мислимо на дјела на живот по заповјестима Божјим, на милосрђе на однос прави према другоме човјеку. Опет, имамо и наду, трећег апостола, а нада која је утврђена у правој вјери и у правим дјелима, такву наду Бог никада не постиђује. Таква нада је увијек овјенчана молитвом, постом, подвизима, а прије свега и изнад свега животом у Светој Цркви Божјој, јер немојмо заборавити да је Црква тијело Христово. До ове свјетлости допире се једино унутар Цркве Божије, унутар Православне Цркве. Ван њеног окриља ова свјетлост је неприступна.  Стога драга браћо и сестре да прихватимо опит наших светих отаца које смо  поменули, да свој живот утемељимо на правој вјери. Вјери која је жива, молитвена. Да се трудимо да живимо по заповјестима Божјим. Уколико паднемо да устанемо, ако сагријешимо да се исповиједимо, да се кајемо. Цијелога живота да пребивамо у покајању и да имамо наду да Господ неће пустити наше трудове ма колико да смо слаби, ма колико да нисмо достојни, а никада нисмо, ове свјетлости. Нека би се удостојили да макар један мали зрак ове свјетлости продре у наше биће, у наше животе,  у наша срца, у наше душе, да засја унутра, да прогна мрак и да засвијетли свима онима ближњима који су око нас,  амин Боже дај”, поручио је отац Оливер Субротић.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

На празник Преображења Господњег у храму Светог Јована Владимира служена је Света Литургија. Началствовао је јереј Младен Томовић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић, као и гости: протонамјесник Миленко Пијевац из цркве Светог Георгија у Сурдулици – Епархија Врањска и ђакон Игор Вујисић из Епархије западноевропске. Након што је ђакон Игор прочитао Свето Јеванђеље, бесједом се присутном народу обратио отац Младен.

 

 

 

„У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ријетки су, драга браћо и сестре, свијетли и радосни моменти у току Христовога живота овоземаљскога. А један од тих свијетлих и радосних момената је и данашњи Свети празник кога прослављамо – Преображење Господње. Још један свијетли и радосни догађај у току Његовог живота било је Његово крштење у Јордану. Оба пута се чуо глас са небеса: „Ово је Син Мој љубљени, који је по Мојој вољи. Ово је Син Мој љубљени Њега послушајте.“ Заиста велики дан за нашу Свету Цркву, дан Преображења Господњег. Видимо у Јеванђељу да је Господ са собом узео своја три ученика: Петра, Јакова и Јована, и повео их на гору Тавор гдје се пред њима преобразио. Гдје је свјетлост небеска сишла на Господа, свјетлост која није од овога свијета, непропадљива вјечна свјетлост. И како се и каже у Светом Јеванђељу – Његова хаљина засија и постаде бијела и Његово лице сијаше као сунце. И још се каже да су ту поред Њега били Свети пророк Мојсије и Свети пророк Илија. Затим слушамо како Петар каже да је добро бити ту, да је добро боравити на томе мјесту и онда говори да сачине три сјенице. Једну Мојсију, једну Господу и једну Илији, па да ту бораве. Заиста, тај Петров осјећај и то што је видио, то је нека његова природна реакција на то што је видио. А то је управо Царство Божије које Господ нама дарује кроз своју благодат, кроз свјетлост своју. И зато и нама Господ у Јеванђељу поручује: „Будите свјетлост свијету.“ Не може се град сакрити када на гори стоји. Зато сви ми хришћани треба да будемо свјетлост овоме свијету. Да своје душе преображавамо том Таворском свјетлошћу, непропадљивом, вјечном. Да мијењамо своје животе, како би и друге људе који нису хришћани, или који нису још увијек познали Христа, преобразили и привели Христу. Заиста то је и циљ нас људи овдје на земљи. Циљ је спасење душе, али циљ је да и ми сами који смо спознали Христа, који смо у овоме храму дошли и долазимо да се молимо Богу, да своје душе преображавамо. Преображавамо их и кроз Свето Причешће и кроз овај пост који постимо сада, али смо дужни и да преображавамо и да приводимо Христу и друге душе, друге људе који нису спознали Христа. То је наша света дужност. Колико можемо и како можемо. А моћи ћемо све више ако се ми будемо трудили да своје душе, прије свега, преобразимо. Да се молимо Богу. Ево имамо и сада овај свети пост Госпојински. Лијепа прилика да себе очистимо од гријеха. Да своје мане и своје страсти заборавимо, да се сколнимо од њих и да свој живот преобразимо. Ето, Господ нам је кроз ово Свето Јеванђеље, кроз овај догађај чудесни који прослављамо, Преображење, управо то и назначио и рекао нам колико је важно да ми себе мијењамо. Зато је и дошао у овај свијет. Ријетки су моменти тих догађаја лијепих у Христовом животу. Све друго је било, боравак са грешним људима, исцјељење разних болесника. Па ево и овај догађај који се десио – Преображење Господње. Кад се све то завршило Господ је сишао са горе Тавор и прво што је урадио тамо је наишао на неког бјесомучника кога је исцијелио. Али Господ, како сам каже, није дошао да спашава праведнике него грешнике. Затим је послије овога услиједило страдање Господње, смрт на крсту, али и Васкрсење. И кроз Васкрсење ми смо добили спасење драга браћо и сестре. Зато је важно да нам то увијек буде на памети. Да нам буде на памети да кроз свој лични преображај и сјећање на овај догађај Преображења, и сјећање на Христово Васкрсење знамо и сагледамо свој живот и да научимо да се клонимо и да се чувамо од гријеха и свакога безакоња, како би били спремни и друге душе које не познају Христа да и њих преображавамо и да и њих приводимо Христу.“

 

Велики број вјерника данас се причестио Светом Крвљу и Светим Тијелом Господњим, а након свете Литургије освештано је грожђе, које је касније уз нафору подијељено вјерном народу. Сабрање је настављено у крипти храма.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Празник Преображења Господњег у Епархији осечкопољској и барањској прослављен је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини где се народ и свештенство окупило на челу са својим Епископом како би на овим просторима пројавили саборни дух нашег народа. 

 

 

Прослава Празника започета је вечерњим богослужењем којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије у присуству Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима, уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске. 

 

Вечерњем богослужењу присуствовали су угледни чланови културног, политичког и просветног живота овога краја.

 

Незапамћен број народа из свих крајева Епархије осечкопољске и барањске сабрао се у Светоуспенској светињи у Даљ Планини предвођен својим парохијским свештеницима.

 

По одслуженом вечерњем богослужењу уприличено је послужење за окупљени народ. Славље је настављено културно-уметничким програмом Великог тамбурашког оркестра РТВ са солистима. 

 

На дан Празника, 19. августа 2019. године, светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства Епархије осечкопољске и барањске.

 

Светој Литургији присуствовали су угледни чланови политичког, културног и друштвеног живота Епархије осечкопољске и барањске.

 

По прочитаном јеванђељском зачалу Владика Исихије је у својој богонадахнутој беседи поучио сабрани народ о значају празника Преображења Господњег.

 

„Господе! Добро нам је овде бити; ако желиш, да направимо овде три сенице: Теби једну, и Мојсију једну, и једну Илији“. Када је свети апостол Петар то понудио Господ значи да је хтео да се тај тренутак продужи, да им се ту подигну скиније, да могу ту да обитавају, тј. да буду заједно са нама. Господ Исус Христос први пут пројављен са својим Божанством као Син Божји и са Њим славни Мојсеј Законопримац, који је примио Закон од Самог Господа, и Илија, највећи међу пророцима. 

 

Ово је браћо и сестре Богојављење. Овде се објавио Бог у Светој Тројици исто као што се објавио и на другим местима, а пре свега на Јордану у Крштењу Господњем којег празнујемо и називамо Богојављењем. Али ово је такође Богојављење и такође се овде открива Тројични Бог. Оно Богојављење је на почетку Исусове проповеди, а ово је на крају проповеди после три године како је обилазио Јудеју и Палестину. Када је народ, колико је то могуће, сазрео да види Исусово Божанство. Црквена песма каже да је показао ученицима својим славу своју Божанску онолико колико је могуће. Зато што људска природа не може да заједничари у потпуности са Божанском природу. Али као што нам ова Богојављења показују, по благодати Божјој, а не ни по каквој заслузи, Господ се открива онима који верују у њега, који се надају у Њега и који Га љубе. Открива се и показује своје Божанство на недокучив и надумни начин. 

 

Како се одвијало ово Богојављење? Господ је изабрао ученике и повео их са собом. Ово су изабрани од изабраних, јер од свег народа који је следио Господа, а знамо из светог Јеванђеља од пре две недеље да је само једном приликом пет хиљада људи, изузев жена и деце, ишло за њим у пустињу. Значи хиљаде људи су га пратиле и озбиљно слушале његову реч, просветљивали су се. Изабрао је Дванаесторицу Апостола да буду Његови најближи, Његови саслужитељи и први ученици. Од те Дванаесторице Он је изабрао ову тројицу – Петра и браћу Јована и Јакова, синове Зеведејеве, да само они као најизабранији могу да посведоче Христово Божанство. Та тројица нам симболизују три основе врлине уз које се открива Господ, а то су вера, нада и љубав. Петар је оличење вере, његова вера је доказана много пута. Јован је онај који је највише љубио Господа и за кога кажу да је возљубљени ученик Христов. А Јаков је син наде, први Епископ Јерусалима, онај који је увек био на утеху верном народу. 

 

Њих тројицу Господ изабире и води са собом на гору високу. Ту нам се показује да ове три врлине треба да спроводимо уз подвиг, јер треба да се попнемо до највиших висина следујући Христа Тамо на висинама, удаљени од световне гужве, у тишини молитве Господ показује Лице своје својим Апостолима. Дешава се Преображење по којем је овај догађај добио име, догађај по коме се празнује. Али Преображење значи да се неко мења у потпуности, да постаје нешто друго од оног што је био. То може мало да нас збуни. Преобразио се Господ пред својим ученицима, али су се ученици још више преобразили пред њим. Много је важно да разумемо да Исус Христос ни на који начин није променио себе у овом догађају. Он је одувек био Син Божји, а у времену је и Син Човечији рођен од Дјеве Марије. У потпуности са људском природом, али и у потпуности сједињен у истој Личности и са Божанском природом коју је вечно имао. Али Он је кроз свете Апостоле човеку постао спознатљив као Син Божји. Његова Божанска светлост нам је постала доступна.

 

Ако се држимо ове три влине и подвига, браћо и сестре, и ми можемо заједно са Апостолима да доживимо то Преображење и можемо да будемо заједничари са Светлошћу Господњом коју су потоњи теолози назвали нетвореном светлошћу, Таворском светлошћу и Енергијом Божанском која није тварна. То је Енергија која припада самоме Богу, којом се Он објављује човеку и омогућује да човек заједничари са њиме. Ова света Литургија на којој смо сабрани је оличење и суштина те заједнице и директни настављач тог Преображења које се десило пре Страдања Христовог. На овој Литургији и ми такође са вером, надом и љубављу последујемо Спаситељу своме Христу, Који је Глава Цркве и Његовом благодаћу служимо благодарење Богу Оцу. Он нам се даје у својим Енергијама благодаћу Божјом. Хлеб и вино које приносимо Богу Оцу у име Исуса Христа, који уствари Он приноси за нас, постају Тело и Крв Христова и деле се свима који са вером, надом и љубављу приступају. То треба увек имати у виду када приступамо светима Тајнама, да тада заједничаримо са Самим Господом. 

 

Свети Апостоли су се у потпуности уподобили Господу, они су се такође преобразили. Они су лик Христов који је у њима и који је у сваком човеку уподобили. Они су тај Образ Божји остварили и уподобили се Самом Господу тако да су и они постали светлост. 

 

На икони Преображења приказује се Господ и приказује се Мојсеј и Илија као представници Старог Завета који стоје и разговарају са Господом. Приказују се тројица изабраних апостола, који су пали немогући више да гледају Славу, који су надвладани само одбљеском Славе Божје која им се показала. Господ се показује са неким прстеном светлости око Себе, не са обичним ореолом око главе, него око читавог Његовог Тела бљешти та светлост. То се зове нимбус или мандорла. То се у православној иконографији ретко користи. Али користи се онда када се Господ пројављује и када оно што се приказује на икони није било доступно обичном оку, него само ономе који је у благодати Божјој. Јер да се неко од непросвећених случајно нашао на тој сцени Преображења, не би видео оно што су Апостоли видели. Само би видео Исуса као човека, узвишеног али обичног човека. Видели би да се ту нешто догађа, али ништа од овога не би видели. Зато што је Светлост Христова доступна само онима који ту Светлост остваре у себи. А они је не стварају него је имају у себи, јер смо по стварању сви створени као иконе Божје и сви имамо у себи ту божанску светлост. Али својим немаром, грехом и одвојеношћу од Бога ми постајемо слепи и за своју светлост, а још више за Светлост Господа. Само они који се у подвигу и богољубљу уподобе у некој мери Господу и остваре своју људску природу, могу да виде Светлост Божју. То су светитељи Божји. Хиљаде и милиони светитеља од тог догађаја Преборажења па до данас, који су сведоци светлости Божје. Јуче смо чули о чувеном светом Серафиму, руском светитељу из 19. века који је са једним верником који је остао познат у историји – Мотовило, разговарао. Објашњавао му је шта је то благодат Божја и како то изгледа, али када је овај инсистирао да хоће то да доживи и да му није довољно то како му Старац објашњава, Старац који је сам препун благодати и који је препознао у Мотовилову ту решеност и отвореност за благодат, дохватио га је снажно и кроз молитву учинио да и Мотовилов доживи ту Светлост. Мотовилов је онда једва могао да гледа на Старца који је стајао пред њим. Старац му је објаснио да је и он сам у тој светлости, да и он сам тако светли. Зато се и каже у црквеној песми ”у светлости Твојој видећемо светлост”. 

 

Нека би Господ дао да сви будемо просветљени, да на овој светој Литургији свако ко прими свете Тајне буде прожет Светлошћу Господњом, а ко не прими да се достојно спреми и да се у догледно време и сам причести. И нека би дао да следујемо са изабраним Апостолима Господу на Гору Таворску у читавом свом животу. Да ону благодат коју примимо на светој Литургији по својој мери показујемо као светлост и онима у свету који су мање срећни и нису учествовали на Литургији. Да будемо достоји имена Христовог, да будемо достојни имена хришћана и да се нашим молитвама и други око нас заинтересују и загледају у свете Тајне које нуди Црква. Нека је благослов Господњи и Празник светла – Преображења Христовог са свима вама и нека сви у светлости прославимо Оца и Сина и Светога Духа! Амин. 

 

Радост заједничарења настављена је за славском трпезом, свечаним ручком који је испред конака манастира уприличен за све присутне. 

 

 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

 

 

Светом архијерејском литургијим, празничном литијом и културно-умјетничким програмом Црква Преображења на Кључком Тавору на Бјеласици прославила је своју храмовну славу. Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Његовим преосвештенством Епископом баришевским Виктором Коцабом, викарним епископом Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, уз саслужење свештенства и вјерног народа који се за Преображење традиционално у великом броју окупља на Бјеласици.

 

Звучни запис беседе

 

 

Митрополит Амфилохије је око цркве, која је вјерна копија срушене ловћенске Цркве Светог Петра Цетињског, предводио Преображењску литију и након тога благосиљао славски колач и обавио преображенско освећење грожђа.

 

У бесједи након литије владика је казао да је Кључки Тавор обасјан истом оном светлошћу којом је обасјан и први Тавор – гора Преображења у вријеме Господње:

 

„То се догодило прије двије хиљаде година и то се догађа кроз вјекове. Свјетлост Преображења Господњег преображава горе и планине, преображава људске душе, нарочито Светим тајнама крштења и миропомазања, причешћа Тијелом и Крвљу Господњом, Божијим присуством у овоме свијету и призивом сваке људске душе да буде обасјана том вјечном непролазном Божанском свјетлошћу којом су тројица ученика обасјани и двојица пророка на Таворској гори.“

 

Владика је казао да је и ова Кључка гора нови Тавор који је засијао, као и Света црква Божија на њој која је долећела са Ловћена, са оне горе Преображења на којој се преображавао Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац. Подсјетио је владика да је на Ловћену он подигао црквицу коју је пројектовао стрицу Светоме Петру Првоме, заклевши Црногорце да га ту сахране, оставивши на њима проклетство ако то не учине:

 

„Гора Преображења је Ловћен планина а сада и ова нова планина – Кључки Тавор, која призива и обасјава свјетлошћу Божије истине и лица Христовога, свјетлошћу Свете Торјице – Бога љубави, не само сабране овдје, него све земаљске људе и народе да чују глас Господњи са неба и повјерују у Сина Његовога јединороднога.“

 

У Сину Божијем је истина и живот вјечни, и непролазни, казао је владика Амфилохије и додао:

 

„У Њему је преображење смртнога свијета и творевине, смртнога људског рода, преображење том свјетлошћу вјечном и задобијање вјечне и непролазне свјетлости, вјечног и непролазног људског достојанства. Зато се радујемо што смо данас овдје на овоме светоме мјесту, новој гори Таворској.“

 

Високопреосвећени Митрополит је благосиљао архимандрита Јоила (Булатовића), чијим трудом и љубављу је, прије двадесет година у мјесту Речине код Колашина, освећен први манастир Светих Кирила и Методија,  затим 2005. Црква Преображења, а 2008. године освећен је манастир Пресвете Богородице Јерусалимске:

 

„Сав Јерусалим се овдје преселио, дошао је овдје већ двадесет година. Ова речинска пустиња је плоднија сада него што је икада била, јер рађа и препорађа, обасјава вјечном и непролазном свјетлошћу безбројне душе и препорађаће и обасјаваће и у будућности.“

 

Сабрани на Кључком тавору су имали и посебну радост да добију благослов светога града Кијева а преко њега и свих други светих градова освештаних именом Божијим и обасјаних том свјетлошћу Христовог Преображења.

 

„Нека Бог подари снаге нашем брату Онуфрију и његовим епископима који припадају Цркви Христовој православној и који чувају вјерност Светом равноапостолном Владимиру који је покрстио руски православни народ и све оне народе који су се из њега изњедрили до данашњих дана“, рекао је владика и додао да је благослов Светога Владимира и овдје код нас присутан преко личности нашега Јована Владимира који је 1016. године мученички пострадао за Христа, обасјан том Божјом свјетлошћу којом и нас обасјава кроз вјекове.

 

У знак благодарности Преосвећеном владици г. Виктору, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је додијелио панагију иконе Мајке Божије да се сјећа овога светога мјеста и нас у својим молитвама.

 

„Благодат са ове горе Кључке иде даље и шири се читавим свијетом, стигла је до светога Кијева“, истакао је између осталог Архиепископ цетињски наглашавајући значај благослова великих кијевских подвижника Св. Антонија и Теодосија и лаври из ове благословене земље:

 

„Благодаримо драги владико, и вама и нашем драгом Митрополиту Онуфрију, једном од најумнијих архијереја наше православне Цркве данас. Он није само архијереј, него и мудар човјек са дубоким смирењем који се труди да ту дубоку рану на бићу кијевске Русије замири на један изворни хришћански начин, што није лако.“

 

Митрополит је казао да би та украјинско-кијеворуска рана хтјела да се и овдје у Црној Гори преко овдашњих безбожника пресели и постане рана на тијелу наше Цркве и народа:

 

„Али, јачи је Господ Бог од свих земаљских сила. Свака власт је довремена, као и ово земаљско сунце које је привремено, а Божија свјетлост, свјетлост Христова Преображења остаје вјечна. Она увијек изнова призива све људе и народе да буду обасјани том Божијом свјетлошћу, истином и правдом Божијом, Светоројичном љубављу чиј је свједок и ова светиња – Кључки Тавор.“

 

Благослове Украјинске православне цркве, Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, Митрополиту, свештенству, оцу Јолили и братији, вјерном народу пренио је Његово преосвештенство Епископ баришевски Виктор Коцаба.

 

Владика се захвалио Митрополити на прилици да на овај велики празник служи на оваком мјесту – гори Преображења, преносећи топле поздраве и благодарност Блажењејшег Митрополита Онуфрија за молитве и чврсту, недвосмислену подршку православном народу Украјине, правди Божијој и Христовој истини.

 

На крају владика је прочитао и писмо које је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије овом прилико упутио Митрополиту Амфилохију у којем истиче да са тугом и бригом прима вијести о угрожености и дискриминаторском односу црногорских власти према Православној цркви у Црној Гори. Тим поводом Блажењејши упућује братску молитвену подршку Митрополиту Амфилохију и његовој пастви са жељом да уз Божију помоћ остану у чврстом залагању за чистоту православне вјере и јединство Цркве Христове.

 

Сабрање на Кључком тавору, благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, представља централни преобаженски црквено-народни сабор у Црној Гори.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

 

Владика Иринеј: „Будимо судеоници Христовога Преображења, сарађујмо са Његовом љубављу и благодаћу, како би и наше биће, наш живот, били у Њему преображени“.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

 

 

У сусрет централном обележавању 850 година Немањиних задужбина у манастиру Светог Николе у Куршумлији 14. и 15. септембра 2019. године, у организацији Православне Епархије нишке и Општине Куршумлија, разговарали смо са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Г. Арсенијем, у четвртак, 15. августа 2019. године. Преосвећени Владика говорио нам је о духовном и историјском значају најстаријих Немањиних задужбина - манастирима Светог Николе и Пресвете Богородице у Куршумлији, о нашој духовној обнови кроз изградњу Светиња и о централној прослави коју заједнички организују Епархија нишка и Општина Куршумлија.

 

 

 

Извор: Радио Глас

 

На празник Преображења Господњег, 19. августа, 2019. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Бранко Вујачић а којему су саслуживали: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, као и протојереј Предраг Шћепановић. Током Свете Литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења. Након читања из Јеванђеља свима сабранима се обратио началствујући протојереј Бранко Вујачић који је овом приликом говорио о самој суштини празника којег данас торжствено прослављамо.

 

Звучни запис беседе

 

 

Он се у првом дијелу свог пастирског обраћања осврнуо на саму чињеницу да је овим догађајем, овим чудом, својим преображењем, Господ објавио своју славу, али да је објавио цијеломе свијету да је узео на Себе тијело људско и све наше слабости, али и да је преобразио нашу палу природу и уздигао је у Царство Небеско:

 

,, Господ је својим преображењем на гори Тавор објавио и живима и мртвима да је Он Син Божији, да је он свјетлост од свјетлости, извор свјетлости и да објави апостолима који ће објавити цијеломе свијету да је Господ узео на себе тијело људско пуно слабости, трулежности, гријеха, страсти, сваке немоћи и муке, да је узео наше тијело да га преобрази, да га васпостави и да га таквог трулежног и гријеховног, али преображеног уведе у царство Божије и да сједне са тим тијелом, нашом природом са десне стране Бога Оца."

 

,,Изводећи Господ апостоле, ученике своје на гору Тавор, а будући да су се са великим трудом морали попети на гору, показује и ученицима, али и нама на један симболичан начин да без труда нашега, без активног учешћа у нашем духовном животу, без дубљег очишћења, не можемо ући у палату чистоте у Царство Небеско и не можемо бити причасници свјетлости Христове." - нагласио је он.

 

Отац Бранко је у даљем излагању протумачио зашто је са собом на гору Тавор повео баш одређена три апостола, будући да по његовим ријечима на један символичан начин они представљају својим животом и карактерима - наду, вјеру и љубав:

 

,,Узео је са собом три ученика - апостола. Петра који има тврду Божију вјеру, који Га први исповиједа као Сина Божијег, затим, повео је и Јакова у кога је нада и који је први од свих апостола положио живот за Христа управо ради наде Израиљеве и напослијетку Јована који је син љубљени, апостол љубави, који наслања главу на груди Христове и који остаје до краја, код Крста са Мајком Божијом. Управо ова тројица ученика Господа нашег су слика наде, вјере и љубави."

 

,,У чистоти нашега ума и душе наше и ми смо причасници свјетлости Христове и преображења Његовога."

 

,,Уздижући се мисаоно и молитвено на гору Тавор, чистећи благодаћу божијом  срце и душу и нама је доступна свјетлост Христова у сили Његовој и сили Његовог Преображења. Господе преобрази и нас, очисти нас пале, грешне и слабе, да би се и ми као и свети апостоли наслађивали свјетлошћу Твојом, радошћу Твојом, миром Твојим, сваком добротом Твојом. Амин Боже дај!" - помолио се напослијетку свог обраћања протојереј Бранко.

 

 

Извор: Саборни храм Васкрсења Христова у Подгорици

 

 

Албанци провоцирали монахиње у манастирском комплексу на острву на Скадарском језеру. Двадесетак мушкараца претило: "Ово је све наше". Уследио одговор: "Ово је Христово и не одлазимо!"

 

 

Албанци из Бесе, надомак Мурића, "појачани" сународницима пристиглим са ко зна које стране, провоцирали су у среду монахиње у манастирском комплексу на острву Бешка, на Скадарском језеру.

 

Речи митрополита црногорско-приморског Амфилохија, да му се јавила игуманија манастира Благовијести мати Фотина и казала да су их напали Шиптари из Скадра, Улциња и неки који живе у Америци, тврдећи да је све то њихово и да припада Албанији, за "Новости" је потврдила и монахиња Варвара. Она је, према традиционалном православном обичају дочекивања гостију, дочекала и ову групу од двадесетак људи, коју је бродићем довезао човек по имену Рамадан или Рамазан, из места Беса надомак Мурића, на обали језера.

 

- Било је међу њима неколико жена и деце. Дочекала сам их са "Добар дан". "Мердита", одговорили су, и додали да су из Албаније. Почели су да снимају, после чега сам их упозорила да за то немају благослов. "Добро, добро", казао је један подругљиво, и наставио да снима, упркос још једном упозорењу.

 

Ја сам овде био и раније, казао је, и поново се мати Фотини обратио подругљивим тоном, питајући чија је манастир светиња.

 

- Српске православне цркве - уследио је одговор.

 

- Никада није била католичка? - наставио је да провоцира човек који је говорио на албанском, док су му речи наше игуманије превођене.

 

- Никада! Црква је окренута према истоку, а католичке богомоље према западу. Остао је без речи - наводи, за "Новости", монахиња Варвара.

 

- А где је она Албанка? - настављао је да провоцира незнанац у напетој атмосфери, мислећи на сестру Стафанију, која је Српкиња из Враке у Албанији.

 

- Ово је све наше! Узећемо вам све, као што смо узели Косово. Биће ово наше, моје - преводила је сестра Стефанија речи побеснелог Албанца.

 

Одговорила му је:

 

- Ово није ни моје ни твоје, већ Христово.

 

- Када ћеш отићи одавде? - обратио јој се поново тај човек.

 

 

- Када умрем. Такав завет сам дала - казала је монахиња Стефанија.

 

Група туриста из Енглеске, којој је све превођено, била је у шоку, прича за "Новости" монахиња Варвара, која, као и остале сестре, сведочи о новим провокацијама којима су изложене.

 

 

Наиме, Албанци из Мурића готово свакодневно шенлуче рафалима из аутоматског оружја. Међутим, упркос свему, сестринство наставља са службом Божјом, јер своји су на своме... 

 

МОШТИ

 

 

Манастир Брезовица (Бешка) налази се на острву. Један је од највећих манастира на језеру. Манастир датира из 14. века и чува многе светиње. Састоји се од две цркве, старије посвећене Светом Георгију и млађе, Свете Богородице.

 

 

Извор: Новости

 

 

И ове године Управа полиције Црне Горе је забранила свештенству Митрополије црногорско-приморске и вјерном народу да на празник Преображења Господњег у цркви посвећеној овом празнику на Ивановим коритима служе Свету литургију поводом храмовне славе те светиње.

 

 

Јаке полицијске снаге (више од 15 полицајаца и интервентна возила) које су биле распоређене око Цркве Преображења на Ивановим коритима онемогућиле су свештенству Митрополије црногорско- приморске (протојереју-ставрофору Гојку Перовићу, протојереју-ставрофору Обрену Јовановићу и  ђакону Душану Биговићу, као и Рајку Радусиновићу, предсједнику Црквене општине Цетиње) да уђе у овај свети храм подно Ловћена.

 

Полиција је поступала по рјешењу Министарства унутрашњих послова које је забранило одржавање Свете службе Божије иако је Митрополија црногорско-приморска уредно пријавила њено одржавање и правни тим Митрополије на ово рјешење уложило жалбу Управном суду, на коју није добијен одговор.

 

Из Митрополије је саопштено да је незапамћено да се данас у савременој Црној Гори забрањују богослужења и то у храму који је својина Митрополије црногорско-приморске. Овакво поступање и забране Светих служби Божијих нијесу карактеристика савремених друштава, сматрају у Митрополији.

 

На Преображење вјековима се служила Света служба Божија у овом светом храму на Ивановим коритима, те вишегодишње забране молитвеног сабирања представљају незаконито поступање и поигравање са најдубљим осјећањима православних вјерника. Али, у Митрополији црногорско-приморској се надају да ће ипак преовладати разум и да ће догодине моћи да се празник Преображења Господњег литургијски прослави и на Ивановим коритима како доликује и како је то било вијековима.

 

Управа полиције већ годинама незаконитим рјешењима забрањује богослужење у Цркви Светог Преображења Господњег на Ивановим коритима.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У недељу девету по Педесетници, 18. августа 2019. лета Господњег, када наша света Црква савршава молитвени спомен на светог славног и добропобедног мученика Евсингија и претпразништво Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор, служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светога оца Николаја у месту Сакуле, у архијерејском намесништву оповском.

 

 

Епископу Никанору саслуживало је свештенство Епархије банатске, а литургијском сабрању је присуствовао часни ђакон Предраг Јелић, парохијски ђакон при Саборном храму светог великомученика Димитрија у Даљу (Епархија осечкопољска и барањска). Благољепију евхаристијског сабрања допринело је милозвучно појање Србских православних појаца, који су једним устима и једним срцем одговарали на литургијске прозбе. 

 

Данашње литургијско сабрање употпуњено је хиротонијом у свештени ђаконски чин. Наиме, предстојатељ Цркве Божије у Епархији банатској, након Анафоре, у свештени ђаконски чин рукоположио је благочестивог господина Милоша Бузаџина, дипломираног теолога и вероучитеља у Основној школи "Јован Ристић" у Борчи. Одлуком Епископа банатског новорукоположени ђакон ће служити у Борчи.

 

 

Вест приредио уредник насловне стране

портала Поуке.орг

 

 

 

На празник Светог мученика Евсингија и претпразништво Преображења, 18. августа, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру са свештенством, монаштвом и вјерним народом.

 

Звучни запис беседе

 

 

Митрополиту Амфилохију саслуживали су: протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протонамјесник Радоје Мијовић, старешина Храма Светог Ђорђа у Бору, јеромонаси Прохор Јосифов и јеромонах Јустин Мреновић, ђакони Александар Лекић, Игор Пешикан и Благоје Рајковић.

 

У току Литургије, Свете тајне крштења и миропомазања примио је новопросвећени слуга Божији, Радомир Митић из Лесковца, а кум на крштењу му је био Никола Поповић из Подгорице.

 

Послије прочитаног Апостола и Јеванђеља, сабраном вјерном народу ријечима архипастирске бесједе, обратио се Митрополит Амфилохије дјелећи радост због тога што се у Цетињском манастиру родила једна нова душа и што је брат Радомир дошао из Лесковца код ћивота Светога Петра Цетињског и руке Светог Јована Крститеља, која је Христа крстила у Јордану, и честице Часнога крста на коме је Христос разапет, да прими благослов и постане дјете свјетлости.

 

Владика је подсјетио да увијек када се у име Христово крштава нека нова душа, пјевамо дивну пјесму: Ви који сте се у Христа крстили у Христа сте се обукли, алилуја! Крштење у име Оца и Сина и Духа Светога је прва и основна тајна људскога и хришћанскога живота и представља погружавање у тајну божанску: Оца и Сина и Духа Светога. Поучио је Архиепископ цетињски сабране да је прво рођење, тјелесно од оца и мајке, рођење за овај свијет и земљу, за живот који је пролазан.

 

„Крштење Духом Светим и водом, на које је призвао Христос све људе и земаљске народе, је препорађање смртнога земаљскога живота огњем вјечнога и непролазнога живота силом Духа Светога животворнога. Човјеков дух и душа, тијело које је рођено у пролазном свијету и које би остало пролазно, ништавно и роб смрти и пролазности, прима не себе тај велики Божији дар – Тајну крштења.“

 

Казао је владика Амфилохије да се хришћани разликују од свих других људи и народа по томе што примају на себе тај Свети печат дара Духа Светога којим се запечаћује: човјеково чело – ум, очи – да гледају према вјечности, нос – да мирише правду и истину Божију, усне – да говоре правду и истину Божију, уши – да слушају што је Божије, груди – да сво биће човјеково буде освећено силом Духа Светога, леђа, руке, ноге ..сво човјеково биће.

 

Посебно је нагласио да је у човјековом животу најважнији тај Божији дар Свете тајне крштења:

 

„Човјек је бесмртно вјечно биће, и то је оно што примамо кроз Тајну крштења и остале Свете тајне, врлине живећи по заповјестима Божијим, примајући у себе оне божанске силе и енергије, нарочито примајући Тијело и Крв Христову – Свето причешће.“

 

Причешћујући се Њега постајемо једно са Христом постајући дјеца свјетлости и бесмртности, бесједио је Високопреосвећени владика Амфилохије и додао:

 

„И као што је Христос призивао небескога Оца и био послушан Њему до смрти, тако и ми исповједамо Оца небескога као свога Оца: Оче наш који си на небесима да се свети Име Твоје да дође Царство Твоје …“

 

Ту дивну молитву смо научили од Христа и у њој исповједамо Свету Тројицу, истако је Митрополит. Појаснио је да Име Божије, које нам је Бог преко анђела јавио и открио Мајци Божијој, јесте Исус Христос, а Царство је Царство Духа Светога који долази и силази на нас у свим Светим тајнама: миропомазања и крштења, литургији. На Литургији призивамо Духа Светога на нас и наше дарове да нас преобрази у своје храмове а наше приносе, хљеб и вино, претвори у Тијело и Крв Своју.

 

Даље је објаснио да се на Литургији ми причешћујемо Њега и Његове љубави и  постајемо једно са Њим и једни са другима, не само у овом животу него у вјечности.

 

„Црква Христова једна Света саборна и апостолска јесте тијело Христово, која нам дарује живот вјечни и непролазни, бесмртност. Зато се радујемо данас да је једна нова душа рођена – новорођена, наш брат Радомир, у овој дивној светињи гдје се родило толико душа кроз вјекове. Овдје се више од 500 година рађају и препорађају безбројне душе, постајући дјеца Божија, дјеца Свјетлости и синови Христа Бога“,  поручио је на крају свог пастирског слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у недељу 18. августа 2019, на празник Светог мученика Евсингија и на претпразништво Преображења Господњег, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Саслужовало је свештенство и свештеномонаштво Епархије, уз молитвено учешће вјерног народа.

 

Звучни запис беседе

 

Ријечима архипастирске бесједе сабраним вјерницима обратио се Епископ Јоаникије. Честитајући наступајући празник Преображења Господњег, Владика је казао да већ почињемо да се радујемо том великом и дивном празнику свјетлости Божје. „Слава Васкрсења Христовог, која обасјава сваки недељни дан, истовремено је и слава Преображења, јер је Царство небеско – Царство Божје животворне, вјечне свјетлости у којој се преображава сваки онај који у Христа вјерује, њоме се испуњава, њоме се просветљује“, рекао је у својој бесједи Преосвећени владика Јоаникије.

 

 

Извор: Радио Светигора

 

 

Дана 17. августа 2019. године, на празник Светих Седам Мученика у Ефесу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је, испуњавајући своју архипастирску службу, као и еклисијално-канонски поредак једне Свете, саборне и апостолске Цркве, служио Свету Архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Јагодини. Епископ је дочекан од многобројног верног народа, актуелизираћи речи светог Игнатија Антиохијског: “Где је епископ, тамо нек је и народ”, и осликавајући есхатолошки предукус Царства Божијег.

 

Звучни запис беседе

 

Уз Епископа, саслуживало је свештенство из Богомчуваног града Јагодине, протојереј - ставрофор Радослав Станковић, архимандрит Евтимије Јошанички, протојереј Срђан Јовановић, протојереј Александар Гајић, протојереј Срђан Кандић и старешина храма протонамесник Дејан Ђорђевић (који је овом приликом произведен у чин протојереја), протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић, показујући тако да је Епископ глава Цркве, и да Црква не може постојати без епископа, као и да је Епископ ту због народа Божијег.

 

У својим празничним омилијама, Епископ Јован је говорио о Пресветој Мајци Божијој, Њеној љубави према човечанству, о заступништву које Она чини за људски род, Њеном литургијском прослављању, као и о важности да јој хришћани узносе своје молитве. 

 

Након слушања речи поуке, уследио је канон Евхаристије и причешћивање Светим Тајнама Христовим. По давању отпуста и дељењу антидора, верни народ, који је био присутан у великом броју, је у миру изашао из Храма и заједно са својим Владиком имао прилку да разгледа радове на Храму и сам Храм који сваким даном постаје све лепши.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

 

Као и сваке године и ове је било веома свечано у манастиру Наупаре на дан св. архиђакона и првомученика Стефана. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид уз саслужење великог броја свештеника, свештеномонаха и ђакона из крушевачке Епархије, као и из београдско-карловачке Архиепископије и нишке Епархије. Присутни су були и монаси из манастира Дечана.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

 

Владика Давид је пре свете Литургије замонашио,  по чину расе и камилавке, искушеницу манастира Наупаре Валентину, давши јој монашко име Галина, а после свете Литургије пререзао је славски колач и бираним очинским речима поуке духовно укрепио велики број својих епархиота. Око  Трпезе љубави потрудили су се архимандрит о. Дамаскин са сестринством и овогодишњим свечарима!. Хор “Свети Кнез Лазар” је својим умилним појањем допринео лепоти Богослужења на духовну радост свих учесника на светом сабрању у древним манастиру Наупари.

 

 

Извор: Епархија крушевачка