Живе речи утехе: Живе речи утехе

Успеније Пресвете Богородице - слава свештене обитељи у Даљ Планини

Wed, 28 Aug 2019 14:49:52 +0000

На празник Успења Пресвете Богородице, дана 28. августа 2019. године, када манастир у Даљ Планини слави своју славу, свету архијерејску Литургију у манастирској капели Преображења Господњег служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Архијереју су саслуживали архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.

Светој Литургији присуствовали су госпођа Мира Николић, амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској, господин Срђан Јеремић, председник Заједничког већа општина, господин Југослав Весић, начелник Општине Ердут, господин Зоран Баћановић, начелник Општине Борово, господин Јово Вуковић. У својој архипастирској беседи Владика Херувим поучио је сабране о величини личности Пресвете Богородице и важности празника Успења за људски род:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ваша Екселенцијо, поштовани председниче Заједничког већа општина, поштовани начелници општина, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење света Литургија и слава нашега манастира Успења Пресвете Богородице.

Велика је Тајна данашњег празника, али и самим помињањем личности Пресвете Богородице открива нам се Тајна нашега Спасења, мишљом се враћамо на Икономију нашега Спасења која креће од Пресвете Богородице. Пресвета је у својој утроби сместила Несместивога, родила је Бога који је дошао да спасе целокупну творевину.

Славним Рођењем и уласком Христа у историју дошло је спасење нашем роду иако је огреховљенм, обремењен различитим недаћама и тескобама. У богослужбеним песмама називамо Пресвету Богородицу Живоносним Источником јер је родила нашег Спаситеља, који је дошао да спасе свет од робовања греху и ђаволу.

Где год се наш народ данас сабире спомиње лик и дело Пресвете Богородице јер је она највећа међу људским родом. Имала је такав благослов и допуштење да се кроз њено тело роди Христос.

Данашњи празник нас враћа на пут спасења, на онај литургијски Извор живота у коме се сусрећемо са живим и делтним Богом који је дошао да спасе целокупно човечанство. Причешћујући се Телом и Крвљу Господњом примамо залог благодати Светога Духа и постајемо заједничари небеских блага. Свако богослужење, свака света Литургија је нови пут ка нашем спасењу. Свака нова Литургија је једна ризница у којој требамо да саберемо наша дела и да се причестимо Телом и Крвљу Господњом, да добијемо венац вечне славе и блага која нас узводе ка Небу. Требамо да се водимо управо тим примером, као што је Пресвета Богородица била узнета на Небо, где се васкрсла телом уселила у радост свога Сина. Заиста је огромна лепота данашњег дана јер се Успењем Пресвете Богородице показало да је слава Божја већа од славе људске, да можемо видети славу Божју приликом Другог Христовог доласка.

Радујем се што смо се данас могли сабрати овде да прославимо нашу манастирску славу која нас је увек овде сабирала, која је изнова рађала нове духовне плодове које и ми требамо сабирати у своје ризнице. Требамо се тако припремати да бисмо могли достојно приносити дарове Господу. Наш манастир је наша заједница и духовна оаза где се требамо преображавати Духом Светим. Ако живимо са Христом, преображенским начином живота, тада смо на путу свих наших дивних светаца који су нас упућивали на тај пут. Својим животом су нас усмеравали на пут Јеванђеља, на пут Васкрсења и Вазнесења, јер је то суштина нашега живота. Сва историја Домостроја спасења људског рода сажима се управо овде на Литургији у светој Тајни причешћа. То је Тајна којом човек најприсније улази у најлепшу заједницу са Господом. Најлепши цвет који је Господ оставио човеку је да се покаје, да се причести и задобије Небеске врлине.

Радујем се што смо се данас сабрали и што можемо прославити овај дивни Празник у нашем манастиру, што можемо прославити нашу манастирску славу. Нека нас овај манастир увек овде окупља, нека он буде наша духовна лествица ка Небу и место преображења нашег народа.

Морамо се сабирати око своје Цркве, око оних вечних добара – истине, наде и љубави. То су најлепше врлине које човек не може остварити нигде другде осим у заједници са Црквом.

Нека је благословен данашњи дан и наше сабрање! Нека сте благословени и срећни од сада и кроз сву вечност! Амин.

Амбасадор Србије у Хрватској госпођа Мира Николић посетила је у послеподневним часовима Епархијски двор у Даљу где је њену Екселенцију угостио Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Радост Празника је после свете Литургије пренета за манастирску славску трпезу.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Свечано прослављена слава Светоуспенског храма у Новом Саду

Wed, 28 Aug 2019 14:48:25 +0000

На празник Успења Пресвете Богородице, свету Литургију у најстаријем Богородичином храму у Новом Саду служио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

У беседи након прочитаног јеванђелског одељка, прота Миливој поучио је присутне да је неопходно нашу наду полагати на молитвено заступништво Пресвете Богородице пред Господом. У почетку црквене године прослављамо њено Рождество, а на крају године прослављамо њено Успење, њену овоземаљску смрт. То довољно говори колико поштовање Пресвета Богородица ужива, и дужни смо да је свагда призивамо у својим молитвама, да она свагда буде наша заступница и молитвеница пред Престолом Свевишњега Господа Бога, поручио је архијерејски намесник новосадски први.

Након заамвоне молитве извршен је трократни опход око храма, а потом су – у присуству многобројних верника – благосиљани славски дарови поред Крста у порти храма. Залог кумства од овогодишње куме Тијане Марковић преузео је господин Алекса Ајџановић.

У оквиру прославе храмовне славе, помен оснивачима, свештенослужитељима, ктиторима и парохијанима Светоуспенског храма ће бити служен у четвртак, 29. августа, у порти наведене новосадске цркве, са почетком у 9 часова. Братство Светоуспенског храма организовало је манифестацију под називом Госпојински дани, у оквиру које ће – од празника Успења Пресвете Богородице до празновања Рођења Богомајке – бити уприличена предавања и изложбе. Приређено је и посебно штампано издање – билтен Радосни весник, који је посвећен 800-годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве.

Извор: Инфо служба Епархије бачке

Протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин: Успење Пресвете Богородице је празник свих нас!

Wed, 28 Aug 2019 14:46:22 +0000

На празник Успења Пресвете Богородице одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао старјешина овог Саборног храма, протојереј-ставрофор Драган Митровић уз саслужење: протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза. Током Литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.

Звучни запис беседе

Непосредно пред свету Тајну причешћа сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборно прославе овај велики празник надахнутим пастирским словом обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Отац Мирчета је говорио о узвишеном животу Пресвете Богородице која се са правом назива највећом у роду људском, будући да нико тако у историји рода људског није слушао и држао ријеч Божију и њоме живио:

„Ријечи су Господње:Блажени су они који слушају Ријеч Божију и држе је. А ове ријечи се највише односе управо на ону чији празник Успења, Уснућа прослављамо. Јер ако је ико у историји рода људског слушао, држао Божију ријеч и живио њоме – то је Пресвета Владичице наша Богородица.“

Он је у свом даљем обраћању подсјетио да је Господ Пресвету Богомајку удостојио највеће тајне и највећег догађаја:

„А то је да преко ње и њеног тијела Господ и Спаситељ наш Исус Христос дође у овај свијет. Да узме људску природу ради нас и нашега спасења да би ми могли да живимо Богом, да се сједињујемо Богом, као и да би Бог могао да дође међу нас и да нас научи и покаже да имамо могућност да Га дотакнемо, да живу ријеч од Њега слушамо и да нам остави по Свом Вазнесењу Цркву Своју као мјесто сједињења са Њим, и Тијело и Крв Његову – Свето причешће да се Њиме сједињујемо.“

Зато је Богородица тако слављена и велика у историји спасења рода људскога. Зато јој је посвећено толико храмова, толико чудотворних икона њених има, као и мјеста и имена њених, толико пјесама – химни испјеваних, и у календару Цркве толико њених празника, казао је отац Мирчета и додао:

„Зато је свака хришћанска душа воли и имену њеном се радује, зато што она никога не оставља неутјешенога, ко јој са вјером, са љубављу и са молитвом приступа.“

У наставку свог пастирског слова указао је на то да ми овим празником прослављамо три велика догађаја:

,,Пресвета Богородица се удостојила да роди Спаситеља свијета, не зато што је била другачија од свих људи, него зато што се цијелим својим животом трудила да живи по Богу, да слуша ријеч Божију и да је држи! Зато се и показала њена величина и слава, управо на празник који данас прослављамо – на њено Успеније. А ово је највећи празник Пресвете Богородице, најсвечаније се прославља, зато имамо и пост установљен уочи овога празника. У овоме празнику славимо три догађаја: њено уснуће, њено васкрсење и њено вазнесење.“

Даље је отац Мирчета појаснио да у овом празнику видимо да када је дошло вријеме да Богородица напусти овај свијет она је уснула, упокојила се, међутим, она која је Мајка Божија, која се најприсније сјединила са Христом који је од ње примио тијело људско, није могла бити задржана у смрти, није је смрт могла побиједити! Него је она силом њеног Сина и њеним Сином – васкрсла и узнијела се на небеса.

Отац Мирчета је још указао и на то да овај велики празник Пресвете Богородице није само њен празник, већ је празник свих нас:

„Овај празник је велики зато што је он празник Пресвете Богородице, али велики је и зато што је ово празник свих нас, зато што оно што је Христос учинио, што се збило са Пресветом Богородицом, та слава очекује и свакога од нас, само ако држимо ријеч Божију и ако њоме живимо! Ето нам поуке овога празника! Ето шта значе и колико оне Христове ријечи из Јеванђеља: Блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је!“

У даљем излагању децидно је отац Мирчета навео да је ријеч Божија неодвојива од Цркве Његове будући да је Црква тијело Христово и заједнице Христова, те је нагласио да је ријеч Божија садржана у Цркви, али је подсјетио и да је Црква Божија, заједница у Христу управо и мјера тога колико ријеч Божију држимо и њоме живимо:

,,Смрт не може побиједити оне који слушају ријеч Божију и држе је! А ријеч Божија је у Цркви Његовој. Ријеч Божија је ријеч Христова. А ријеч Божију, ријеч Христову, држи Света црква Христова, као тијело Његово, као заједница Његова. Зато је важно да хришћани увијек слушају Цркву. Јер Црква не говори мудрост једног човјека или мудрост више људи, него нас Црква поучава Божијом мудрошћу, коју нам је Бог дао ради нас и нашега спасења и која је провјерена животом светих људи – Пресвете Богородице и свих светих од ње па до данашњих дана.“

Протојереј Мирчета Шљиванчанин је казао да ријеч Божију држе они који је слушају, али и они који њоме живе. Дакле они који живе оним што нас учи Црква, а Црква нас учи да требамо живјети Светим тајнама: крштењем, покајањем, миропомазањем, вјенчање, причешћем и свим оним другим врлинама које наша Црква проповједа и којима нас учи:

„Људи хришћани су увијек они људи који свијетле на сваком мјесту свога живота том свјетлошћу Јеванђеља и ријечи Божије. Требало би увијек да се препознаје хришћанин – човјек Божији, онај који држи ријеч Божију, ма гдје год ишао. Да људи кажу ово је неки посебан човјек. Не посебан зато што љепше изгледа, или што се љепше облачи, него посебан зато што има љубави, што је најбољи међу нама, а најбољи је зато што вјерује у Христа, што се моли Богу, што иде у цркву, што поштује и што се учи Божијем закону јер га у своме животу држи.“

Отац Мирчета је на самом крају Свете литургије, најавио да ће у недјељу, 1. септембра у 8 часова, свештенство Саборног храма одслужити током Литургије и молебан за почетак нове благословене школске године, те је позвао све родитеље и дјецу да дођу и присуствују тог дана у што већем броју.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Презвитер Оливер Суботић у Котору: Пресвета Богомајка је и после њеног успенија стално са нама!

Wed, 28 Aug 2019 14:44:59 +0000

Оно чему се Пресвета Богородица највише радује јесте када род хришћански иде путем испуњавања заповјести Божијих и вјерности Њеноме Сину, када и ми сами пожелимо да га у себи носимо свим својим бићем и Она ће нам у томе помоћи, поручио је данас у бесједи на Светој литургији у которској Цркви Светог Николе презвитер Оливер Суботић из Београда, главни и одговорни уредник часописа “Православни мисионар“, званичног гласила Српске православне цркве.

Свету литургију поводом Успенија Пресвете Богородице – Велике Госпојине, служио је архијерејски намјесник бококоторски, парох которски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић са свештенством.

Отац Оливер Суботић је казао да је данашњи велики празник “заиста преславан у својој дубини јер Пресвета Богородица, не само да је жива послије своје смрти, него је послије свога успења стално са нама”.

“Она је ту присутна да нам помаже. Она је кроз све ове вјекове посебна помоћница рода хришћанскога. У Житију Св. Андреје стоји догађај да, када је, благодаћу Божијом, био удостојен да буде узнијет својим умом у небеска насеља, да види рајске просторе, он је видио како изгледају рајске обитељи, преподобних, праведних мученика, великих богослова и отаца, у једном тренутку запитао гдје је Она коју би највише желио да види. Како могу да се удостојим да видим Пресвету Богородицу? И чуо је глас: Њу не можеш сада видјети јер је Она стално на земљи, помажући онима којима је помоћ потребна”.

Њен Син, наставио је отац Суботић, није допустио да тијело Његове мајке буде изложено труљењу.

“Он је Њу вазнео. Наш чувени прота, блаженопочивши отац Лазар Милин, вјероватно највећи апологета у другој половини 20. вијека у српском народу, имао је често прилику да каже да је Пресвета Богородица застава православља. И то је заиста тако. Погледајте колико је храмова посвећено Пресветој Богородици у Православној цркви, колико је преславних чудеса Пресвета Богородица сатворила у Цркви Божијој, колико је чудотворних икона у православљу.“, истакао је отац Суботић.

Појаснио је да и не само због тога, јер онај који православно богословствује о Пресветој Богородици, он свакако православно исповиједа и остале догмате.

„Православље је у том смислу сачувало равнотежу крста, за разлику од простетантизма и римокатолицизма. Протестантизам је отишао у једну крајност и потпуно заборавио на светост Пресвете Богородице, а римокатолицизам са друге стране пренагласио ту Њену светост и малтене је извео до божанства. Православље држи једну праву линију, царски пут, и добро је да је Пресвета Богородица по својој природи, као и свако од нас. Она је људско биће, зачета на исти начин као и сви ми, потпуно истога састава, али једино људско биће које се удостојило да у својој утроби понесе Онога кога небеса не могу да обујме. И зато је Она пресвета. Благодаћу Божијом успјела да постигне да се ни једна нечиста помисао не дотакне Њенога срца. Зато је Она посебна сваком покољењу. Она је нама циљ који нам је назначен, али никада достижан”, казао је презвитер Оливер Суботић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Српски Епископи стигли у Сан Франциско уочи празника Успења Пресвете Богородице

Wed, 28 Aug 2019 09:34:30 +0000

У уторак, 27. Августа, уочи празника Успења Пресвете Богородице, Епископ западноамерички Максим угостио је у Сан Франциску преосвећену господу Епископе: рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког Димитрија и Епископа стобиског Давида из Охридске Архиепископије.

Српски Епископи окупили су се у Храму Светог Јована Крститеља у ком је служено празнично вечерње које су за певницом пратили ученици Призренске Богословије, који су у Сан Франциско допутовали у пратњи Епископа Теодосија.

Епископ западноамерички Максим пожелео је својој браћи Архијерејима добродошлицу у град Светог Јована Шангајског и захвалио им се у име свих епархијота што ће узети учешће у прослави Епархијских дана и великог јубилеја 8 векова аутокефалности Српске Православне Цркве које ће Епархија западноамеричка прославити током предстојећег викенда.

Након вечерње службе, у свечаној сали парохијског дома Цркве Светог Јована Крститеља приређена је вечера у част Српских Архијереја. Вечери су присуствовали и бројни парохијани који су имали прилике да уживају у сјајном наступу Призренских Богослова који су премијерно извели песме са новог музичког издања Призренске Богословије на ком су сабране најлепше песме из Старе Србије.

Извор: Телевизија Храм

Монашко звање - сараспињање Христу

Wed, 28 Aug 2019 09:33:28 +0000

-Монашење у манастиру Дуга морачка-

У навечерје празника Успења Пресвете Богородице Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на свечаном празничном бденију у манастиру Дуга морачка код Биоча, замонашио је искушеницу ове свете обитељи Марију Бошковић давши јој име Василија, по Светој мученици Василији Сремској.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Празнично бденије у Цркви Успења Пресвете Богородице служио је јереј Милош Лучић, парох кучко- братоножићки и лијево-ријечки, уз појање сестринства манастира Дуга морачка.

Након монашења Митрополит црногорско-приморски је казао да као што је Тајна крштења ново рођење водом, огњем и Духом Светим, тако је и Тајна пострига, такође, ново рођење. У сестри Василији умро је стари човјек и све оно што се са њом догађало од њеног тјелесног рођења је престало да постоји и родило се нова Василија.

„Наша Василија започиње један потпуно нови живот по Богу и Божијој истини, правди и љубави. Одрекла се старога човјека и свега онога што се са њом догађало од њеног рођења. Све је то збрисао Господ и очистио и она се поново данас родила“, казао је у архипастирској бесједи владика Амфилохије.

Рођењем Духом Светим и огњем Небеским, примањем на себе ангелскога лика, што значи ангелскога живљења и ношења часнога крста по ријечи Христовој: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нек узме крст свој и нека иде за Мном, она се одрекла себе и узела крст, појаснио је Митрополит и додао:

„Монашко звање, као и хришћанско звање је сараспињања Христу да би заједно са Њим васкрсли. Ношење крста је ношење Христовога Крста и онај који прими Христов крст у Тајни крштења и Тајни монашења, он личи на Симона који је носио Христов крст кад је Он ишао на голготу и на све оне који су кроз вјекове понијели Христов крст.“

Високопреосвећени владика је даље у бесједи истакао да је монашење рођење за вјечни и непролазни живот, рођење силом Духа Светога, Божјом љубављу јер Бог је показао да је права истинска љубав тиме што је понио крст Свој и што се жртвовао за нас и што је сам посвједочио да је љубав Он и да није дошао да Му служе, него да служи и живот Свој полаже за народ Свој.

Нагласио је владика да и онај ко узима Христов крст не чини то да би му служили, него да служи и живот свој као Христос Господ на христолики начин полаже за ближње Своје.

Подсјетио је да је монахиња Василија постала младенац Господњи примивши име једне мало познате, али велике мученице Христове Василије која је мученички пострадала у древна времена у Срему. У исто вријеме заједно са Светом Василијом Сремском, која се прославља на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља 29. августа по старом календару, примила је и име Светога Василија Острошкога.

„Нека би нашу нову Василију Света мученица Василија примила у свој загрљај вјечни,као и Свети отац наш Василије Острошки, који је од младости призивао да крене за њим. А и Свети Јован Крститељ нека би примио и благословио ово новорођенче – новорођену Василију, да остатак њеног живота буде заиста нов живот у Богу и по Богу, живот у Божијој љубави и вјерности Христу Богу и у служењу Њему и ближњима својим у све дане живота свога“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Вечерашњим празничним бденијем у манастиру Дуга морачка почела је прослава Успења Пресвете Богородице храмовне славе ове обитељи.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протопрезвитер Драгиша Томић: Успеније Пресвете Богородице - други Васкрс

Wed, 28 Aug 2019 09:32:00 +0000

Празник Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина, саборно и молитвено је прослављен у острошкој светињи у сриједу 28. августа 2019. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је свештеник Драгиша Томић, а саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Роман и свештеници Радмило Чизмовић пјешивачки парох, Бранко Илић из Шабачке епархије и Милосав Јовановић из Будимљаснко-никшићке епархије.

Звучни запис беседе

Одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и велики број вјерника. Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Драгиша, који је између осталог казао да је празник Успења Пресвете Богородице други Васкрс, велики празник.

– Шта ријеч људска и ријеч душа наших може да искаже о Оној која је изнад сила небеских, изнад сила бестјелесних, о Оној која је несмјестивог у утробу своју смјестила и родила Сина Божијег нама за спасење, осим радуј се благодатна Господ је с Тобом, блажена си ти међу женама и блажен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душама нашим – казао је о. Драгиша.

Подсјетио је да је Пресвета Богородица цијелог живота посјећивала она света мјеста гдје су се збивали велики догађаји.

– Мјесто васкрсења Христовог, крштења, вазнесења, преображења, тиха, смирена, кротка, тпрељива, образац вјере и наде у оно вријеме и у сва времена. Свима нама. Показивала нам је како ми треба да живимо, а наш живот треба да буде живот за вјечну радост, вјечну љубав и вјечну истину, тако да боголик вратимо у лице своје, да се охристовимо и свој лик вратимо прволику, кроз све стичући врлине, све оне о којима је Господ проповиједао – казао је о. Драгиша.

Сабрани који посте Богородичин пост причестили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа, а пост траје и данас јер велики празник пада у сриједу.

На крају богослужења о.Драгиша са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач који је поводом празника Велике Госпојине који славе као приславу, а у славу Господа Бога припремио Дејан Башић са породицом.

Извор: Манастир Острог

Навечерје манастирске славе у Даљ Планини, богослужио Владика Херувим

Wed, 28 Aug 2019 09:30:54 +0000

У уторак, дана 27. августа, уочи празника Успења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Тајну јелеосвећења у Светоупсенском манастиру у Даљ Планини.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, парох други даљски, протонамесник Немања Клајић, парох први даљски, јереј Зоран Гојић, парох петровослатински, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Драган Сердар, парох боровски и ђакон Предраг Јелић из Даља. По завршетку молитве Преосвећени Владика Херувим поздравио је све присутне поучивши их о светој Тајни јелеосвећења и важности празника Успења Пресвете Богородице.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Митрополит Амфилохије богослужио у Цетињском манастиру

Tue, 27 Aug 2019 12:15:06 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством у Цетињском манастиру Свету архијерејску литургију са четрдесетодневним поменом професорки Ксенији Пејовић, историчарки умјетности и сестри пок. Петра Пејовића.

„Господ је нашу Ксенију призвао у Царство небеско, дивну и честиту Ксенију, Божју душу вјерну Христу Богу, вјерну своме мужу, вјерну својој породици, својој браћи и свима часним и честитим људима. Нека би Господ упокојио душу њену у њедрима Аваама, Исака и Јакова, Светога Петра Цетињскога да заједно са својим оцем честитим и мајком својом, са браћом својом уђе у радост Христа Бога нашега“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Владика Јустин: Господ чуда показује тамо где је вера!

Tue, 27 Aug 2019 12:14:05 +0000

Благодаћу и милошћу Божијом, у 10. недељу по Духовима у месту Брезови код Ивањице десио се леп духовни догађај. После неколико деценија у Храму Светог оца Николаја служена је Света Архиерејска Литургија коју је служио Преосвећени Епископ жички господин Јустин, а саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, парох прилички Синиша Никитовић, парох брезовачки јереј Љубодраг Стојковић и протођакон Александар Грујовић. За певницом је био господин Иван Трајковић из Краљева.

У својој надахнутој беседи, Епископ жички господин Јустин је између осталог рекао: „Као што и ви сада у овом храму доживљавате векове, тако исто и ми свештенослужитељи, нарочито ја, који никада овде нисам служио, и када сам видео лепоту овог храма, подсетио сам себе шта су били наши преци. Замислите у овом селу, овакав храм. То да је у древној хришћанској Грчкој, Русији или земљама Блиског Истока, народ би овде долазио даноноћно. Шта би се тада овде дешавало? Овде би се дешавала чуда!

Јер Господ чуда показује тамо где је вера! Зашто смо ослабили у вери, зашто нас нешто друго привлачи – то је посебно питање. Данас смо дошли овде да освештамо време, да скинемо прашину са драгоцености! Не треба то да чинимо сваких 30 година, већ сваке недеље! Треба да се потрудите ви који овде живите да дођете на Свету Литургију, јер без заједнице са Богом, све што радимо, ништа нам не вреди.“

На крају Свете Литургије, Епископ Јустин грамату добротвора је доделио господину Обраду Јеликићу за несебичну помоћ око изградње ограде и уређивања порте храма. Грамату је примио Обрадов син Мишо Јеликић.

После Свете Литургије Епископ Јустин је посетио село Мочиоце и Храм Свете Петке који је у изградњи. Верни народ суседног села Мочиоца се искрено обрадовао доласку свог Епископа. По повратку из Мочиоца организована је трпеза љубави у пансионима „Обрадовић“ и том приликом, парох брезовачки јереј Љубодраг Стојковић се захвалио Преосвећеном Епископу Јустину што је посетио Брезову и тиме испунио жељу верног народа овог краја, који се искрено радовао Светој Архијерејској Литургији која је служена у Храму Светог Николе после 36 година.

Извор: Епархија жичка

Српски Епископи посетили православну заједницу у Џексону (Калифорнија)

Tue, 27 Aug 2019 12:13:06 +0000

Епархија западноамеричка у наредним данима обележиће велики јубилеј Српске Православне Цркве - 8 векова њене аутокефалности. Тим поводом гости Западноамеричке Епархије и њеног надлежног Архијереја Епископа Максима су Преосвећена господа Епископи: бихаћко-петровачки Сергије, захумско-херцеговачки Димитрије и стобиски Давид.

У недељу, 25. августа, након прославе Храмовне славе у Сакраменту, Владика Максим је своје госте повео пут Џексона где су Епископи наше Свете Цркве посетили православну заједницу која живи у овом живописном калифорнијском градићу.

Управо овде, у Џексону, налази се најстарији српски храм у Америци - Црква Светог Саве која је саграђена далеке 1894. године.

Половином 19. века Срби су у ове крајеве дошли са "златном грозницом", трагајући за бољим животом. Најпре су стигли из Херцеговине и Боке Которске, потом и из Црне Горе, Далмације, Лике, Војводине... На обронцима брда око данашњег Џексона био је рудник злата, у ком су радили и наши сународници.

Пред крај 19. века у Џексону и околини живело је око 650 српских породица. Силно су желели да саграде своју цркву, да се у њој моле, крштавају, венчавају, држе помене... Тако су 1893. позвали јеромонаха Севастијана, до монашења Јована Дабовића, да крсти децу. Он је, пак, одмах схватио да ту живи фина, многобројна заједница Срба, па им је предложио да подигну богомољу.

Иако сиромашни, овај "позив" одмах су прихватили. Само годину касније, 1894, Црква Светог Саве била је изграђена, налик српским црквама у Херцеговини и на приморју. Уз њу су, временом, подигнути парохијски дом са музејом и библиотеком, а, мало даље и летњи Светосавски камп за нашу децу са целе Западне обале.

Данас у Џексону живи шездесетак српских породица, које захваљујући овој светињи негују националну културу и обичаје. Посвећеношћу цркви и традицији, богољубљем и гостољубљем, задивили су и Американце, који из године у годину долазе да уживају у нашој прослави Божића, а све више их постаје део српске заједнице.

У Цркви Светог Саве у Џексону Епископи Максим, Сергије, Димитрије и Давид поклонили су се и моштима новоканонизованог српског светитеља Севастијана Џексонског - првог српског православног монаха рођеног на тлу Северне Америке. Био је дете српских досељеника из Сасовића код Херцег Новог. Верује се да је крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере, а Свети владика Николај, Севастијанов велики пријатељ, називао га је "највећим српским мисионаром модерних времена". Промисао Божја је хтела да се Свети Севастијан упокоји баш у манастиру Жича 1940. године, где га је сахранио владика Николај. Његове свете мошти пренете су 2007. године у Џексон. Његовим моштима с великим поштовањем и љубављу, на целивање и молитву, притичу не само Срби са свих страна Америке, него и православни Руси, Грци, Румуни, Бугари, Арапи, Американци...

Извор: Телевизија Храм

Саборно прослављена слава Српског Православног Храма у Сакраменту

Tue, 27 Aug 2019 12:12:08 +0000

Црква Успења Пресвете Богородице у Сакраменту (Калифорнија) по 67. пут, прославила је своју храмовну славу а у оквиру обележавања јубилеја 8 векова аутокефалности Српске православне цркве.

Храмовна слава прослављена је три дана раније како би верни народ у што већем броју могао да прослави славу свога Храма заједно са својим епархијским архијерејем, Владиком западно америчким г-дином Максимом.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ бихаћко-петровачки Сергије, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: западно америчког Максима, захумско-херцеговачког Димитрија и стобиског Давида, као и бројног свештенства и свештеномонаштва Епархије западно америчке.

Епископи су у порти Храма Успења Пресвете Богородице дочекани са пуно радости и љубави, посебно од деце која су им прилазећи за благослов, даривала букете цвећа.

Храм је био испуњен верним народом, многи од њих су силом прилика заборавили матерњи језик, али чиста срца чувају и негују своју веру и традицију. Литургији је присуствовао велики број деце а велику радост причињава то што су се сва деца причестила.

Уследила је свечана литија око Храма а потом и чин освећења и ломљења славског колача. Након што су се сви верници послужили житом и добили парче славског колача - уследила је трпеза љубави за све парохијане. Осим српских верника, ова Парохија за своје чланове има и православне других народности: руске, украјинске, румунске, бугарске и друге. Сви они су учествовали у овом јубилеју.

Извор: Телевизија Храм

Владика Јован: Нема човека без дара Божјега!

Tue, 27 Aug 2019 12:11:11 +0000

У уторак, 27. августа 2019. године, у периоду претпразништва Успенија Пресвете Богородице, када наша Црква слави светог пророка Михеја, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у крагујевачком насељу Станово. Епископу су саслуживали: протојереј Горан Ђерковић, протојереј Сретко Петковић и ђакон Урош Костић. Након прочитане јеванђелске приче у којој се Господ обраћао књижевницима, фарисејима и лицемерима, Епископ Јован је верницима протумачио Господње речи рекавши:

Звучни запис беседе

“Читајући Јеванђеље ми често, браћо и сестре, застанемо на некој речи јер нам се учини као да је никад нисмо прочитали, а у ствари јесмо. Данашње Јеванђеље нам говори да има људи различитих врста, у смислу да припадају овом табору или оном, како би рекао наш народ. У време Христа постојали су фарисеји, књижевници, садукеји, лицемери... Који су то људи? То су они који се пред другима претварају да су бољи него што јесу. У контексту овог данашњег Јеванђеља, видимо да су се ови људи увек позивали на неки закон, а прави закон је правда, милост и вера. Ово троје јесу душа закона. Као што је душа претежнија од тела, тако у закону је ово троје претежније од свега. Шта раде ови људи? Они проглашавају оно што је споредно за главно, а главно проглашавају за споредно. Зар ми не живимо у таквом времену? Зар не живимо у времену где су вредности обезвређене? Данашњи човек дозвољава да га неко води и најгоре је што такав човек тада не проверава себе. Ови људи - фарисеји, књижевници, лицемери, сврставају се у оне који неће да изваде брвно из ока свога, а хоће да ваде трн из ока другога. Лицемерје мери само лице споља, зато се такви људи зову лицемери, док “лепота кћери цареве је изнутра”, како каже премудри Соломон. И заиста, џабе нам је што се перемо споља ако се изнутра не чистимо. Онај који је очишћен изнутра, он нема потребу да се чисти споља. Зато је важно да схватимо да без божанске правде, без божанске милости, без божанске вере човек се претвара у пустош, у “леш човечности”, како каже један свети отац. А кроз правду, милост и веру, у човека силазе божанске силе које га непрестано обесмрћују и обожују. Речи данашњег Јеванђеља: “Вођи слепима који цедите комарца а прождирете камилу”, указују на то да лицемери оно што је ситно претварају у крупно, а мало претварају у велико. Мерила таквим људима су потпуно изврнута, изопачена. Ненормално узето је за оно што је нормално. Зато наш народ каже, браћо и сестре, “чега се паметан стиди тиме се луд поноси”. Четвородневни Лазар, којег је Господ васкрсао, се само једном насмејао у току свог живота и то када је видео како неки човек краде грнчарију.

Када га је ђакон упитао зашто се насмејао, епископ Лазар је одговорио: “Зато што блато краде”. Свети Јустин за лицемере каже да такви људи иду на глави, а мисле ногама. А може ли нога да мисли? Не може. Данас када се каже да треба да се реформише човек и друштво, људи углавном помисле на спољне реформе, а шта вреди ако свест човека не реформишемо? Каква је корист од таквог закона? Дакле, све се то тако чини зато што се у суштини не познаје човек. Који човек? Боголики човек којег је Бог створио по лику и подобију своме. Зато, браћо и сестре,треба чешће да читамо Свето Писмо да молимо да нам Бог открије смисао тих Христових речи које су нам потребне у овом животу. Јеванђелски принцип гласи да се човек реформише изнутра, да би споља испао реформисан. Другим речима, човече, не претварај се да си другачији него што јеси, не заваравај друге јер друге можемо преварити, али Бога не можемо преварити. И сваки који тако покушава не зна да је прво преварио себе, да је прво обмануо себе. Е зато треба да се чистимо изнутра. “Џаба нам је прати чашу споља, кад је прљава изнутра”, како каже Господ у данашњем Јеванђељу. Човек не може да се чисти изнутра без љубави, труда, подвига, без смирења. Нема човека без дара Божијега, али је страшно када човек злоупотреби дарове Божије”, истакао је Епископ Јован.

“Зато се помолимо Господу да нас не сврста са овим књижевницима и фарисејима и лицемерима, него да нам каже: “Добри и верни слуго, у малом си ми био веран, над многима ћу те поставити, уђи у радост Господа свога”. Е наш живот треба да буде такав да се трудимо да уђемо у радост Господа свога. Радост Божија кад уђе у човека она га носи, он је радостан што је у Богу и што има Бога у себи и што је Бог са њим. Бог вас благословио.”, закључио је Владика Јован благословивши верни народ.

Извор: Епархија шумадијска

Напредује изградња храма Свете Тројице у аргентинској провинцији Ћако

Tue, 27 Aug 2019 12:04:14 +0000

Храм Свете Тројице у граду Ресистенцији, чију је изградњу покренула најмлађа епархија Српске Православне Цркве, епархија Буеносајреска и Јужнo-централноамеричка, а по благослову тадашњег администратора епархије Митрополита Амфилохија, почео је да добија своје контуре.

Наиме, овај храм чији пројекат у себи садржи као идејну основу триконхос древног храма на Златици – Подгорица, а који потписује локални архитекта Алехандро Рогановић (један од потомака митрополита Илариона Рогановића), гради се на земљишту које је Српској Православној Цркви донирало Министарство образовања провинције Ћако и то на предлог градоначелника града Ресистенције, г. Хорхеа (Ђорђа) Капитанића. Декрет о додели земљишта за изграду цркве Свете Тројице је потписао гувернер провинције Доминго Пепо, пре нешто више од годину дана, и то на опште задовољство многобројних потомака наших исељеника из Црне Горе и Србије, као и удружења која окупљају потомке Грка, Украјинаца, Руса, Бугара и Антиохијаца.

У самом одбору за изградњу храма, а на чијем се челу налази Његово Преосвештенство, Епископ Буеносајрески, јужно и централно амерички, г. Кирило, налазе се поред локалног пароха, протојереја Бранка Станишића, и представници свих горе поменутих националних удружења. Њихов заједнички сан је да се у престоници провинције Ћако, након деценија несупелих покушаја, сазида храм у коме ће моћи да се крштавају, причешћују, венчавају и сахрањују, као оно што су одувек били, потомци православних хришћана, који су стицајем околности остали дуго времена ускраћени за могућност да припадају словесном стаду Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, Цркве Православне. У њиховом заједничком раду, у коме нема никаквих подела по националном принципу, актуализована је истинска и исконска идеја Цркве, а то је да сабира и уједињује народ Божији, водећи га ка једином истинитом, вечном и непролазном царству, а то је Царство Божије. Гал.3,28 ”Нема више ни Јудејца ни Јелина, нема више мушког и женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу”.

Оно што свакако треба похвалити, јесте однос државе Аргентине према црквама и верским заједницама, а то је однос потпуне посвећености државе да помогне и олакша не само изградњу храмова, већ и њихово одржавање. Са тим у вези треба похвалити и најављене олакшице у висини од 50 посто, на плаћање струје, воде и комуналија, и то за све цркве и верска удржења у читавој провинцији Ћако. Посебну радост за све православне вернике нашег порекла је и најава градоначелника Ресистенције, г. Капитанића, да ће ускоро бити изведени радови на асфалтирању и осветљењу улице у којој се гради црква Свете Тројице, те да ће она ускоро поносно носити име Николе Тесле, највећег научника који је наш народ подарио свету.

Одбор за изградњу храма Свете Тројице позива све људе добре воље, да се укључе у изградњу ове светиње и да помогну молитвено и материјално, како би се овај пројекат привео крају, а на славу Свете Тројице, Једнога у Тројици, Господа и Бога нашега, Оца, Сина и Светога Духа. 1 Пет.2,5 “И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа”

Заинтересовани за помоћ у изградњи, могу се обратити писменим путем на адресу електронске поште:

parroquiaortodoxasantatrinidad@gmail.com

или на адресу Епархије буеносаијреске и јужно-централноамеричке:

spc.buenosaires@gmail.com

Извор: Митрополија црногорско-приморска