У навечерје празника Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца, у недељу 18. децембра ове године, Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован освештао је славски колач и жито у Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу. Радост наступајућег празника увеличало је присуство дјеце из парохије Пакрачке која су у пратњи родитеља с владиком узела учешће у овом обреду. Љубављу и трудом Одбора за помоћ Косову и Метохији из Републике Српске и његовог предсједника г. Милорада Арлова, и ове године су прибављени традиционални Никољдански пакетићи које је овај Одбор у сарадњи са више од шездесет основних и средњих школа из Републике Српске прикупио, а који су након молитвеног обреда подијељени дјеци.

Извор: Саборни храм у Пакрацу, ФБ

Епархија бихаћко-петровачка је упутила позив за обнову манастира Рмањ - 580 година стару светињу, задужбину Катарине Бранковић у Мартин Броду, посвећену светом Николају Мирликијском, која је кроз историју много пута страдала, од Турака кроз три века, потом у немачком бомбардовању у Другом светском рату. Овај манастир је преко стотину година био седиште дабробосанских митрополита, одавде је митрополит Теодор 1615. основао прву српску богословску школу, Богословију у манастиру Крки. У позиву Епархије је наведено:

У посебно природном и монашком амбијенту, на вјековној Српској тромеђи, чувајући од заборава историју и културу српског народа, манастир Светог Оца Николаја Мирликијског Чудотворца скоро шест вијекова својим звонима свједочи своје постојање које датира из 1443. године.

 Небеским заступништвом Светог Оца Николаја, а уједно и задужбина госпође Катарине Кантакузине Бранковић, Рмањ је прошао кроз многе и различите облике свога постојања, а сада би требао засијати у неисказаној љепоти и на достојанствен начин прославити свој јубилеј 580 година постојања и уједно потврдити и обновити богату духовну и културну прошлост и тиме посвједочити 580 година непрестане молитве.

 Оживљен молитвама градитеља и обновитеља Катарине Кантакузине Бранковић, Хасан Паше Предојевића, Гавре Вучковића и многих других, Рмањ данас трудом, благословом и молитвама Епископа бихаћко – петровачког и рмањског Г. Сергија и вјерног народа доживљава најинтезивнији процват и обнову да би остао оно што је био – огњиште и тврђава вјере и љубави према Богу и вјечити свједок историје крајишких Срба са ових простора.

 Дубоко свјесни значаја, љубави и жеље других да Рмањ постане мјесто молитве и подвига, али исто тако и мјесто у коме ћемо непрестано сусретати једни друге, свједочећи заједницу и саборност, а при томе носећи у себи мисли и важност манастира Рмња, позивамо Вас да у границама својих могућности помогнете обнову и изградњу манастира Светог Оца Николаја у Мартин Броду и тако себе са другима уградимо у нови почетак већ знане нам историје!

 Рмањски мученици молите Бога за нас!

 Своје прилоге за обнову манастира можете уплатити на следеће наведене рачуне:

 

Манастир Рмањ

 Мартин Брод бб

 Бихаћ

 UniCredit Banka AD Banja Luka – 551108-1128722579

  Девизни рачун:

 Srpsko-pravoslavni manastir Rmanj, Martin Brod bb, Bihać, Bosna i Hercegovina

 NLB Banka a.d Banja Luka

 SWIFT CODE: RAZBBA22

 IBAN: BA395620998153554423

 

 

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Са благословом Епископа аустралијско-новозеландског г. Силуана, организациони одбор Светосавског омладинског фестивала организоваће по 42. пут Светосавски омладински фестивал у суботу и недељу, 28. и 29. јануара, на манастирском имању манастира Свети Сава - Нови Каленић, код Канбере.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Празник Преподобног Григорија Горњачког свечано ће бити обележен у манастиру Горњаку, у уторак, 20. децембра 2022. године. Тога дана ће Света архијерејска Литургија почети у 9 часова, известио је манастир Тумане. Исти извор је недавно објавио фотографије новог кивота за мошти светога Григорија. Подсећамо да је манастир Горњак светиња Епархије браничевске у којој се поменуте свете мошти налазе, прва задужбина светог кнеза Лазара, а налази се између Петровца на Млави и Жагубице, на левој обали реке Млаве.

Манастир је 4. децембра 2022. године освештао Патријарх српски г. Порфирије.

Игуман манастира Горњак је високодостојни архимандрит и изабрани Епископ топлички Петар, чија је хиротонија, подсећамо, сад у недељу, 18. децембра 2022. у Светосавском храму на Врачару.

О светом Григорију Горњачком

Свети Григорије је пореклом Србин, ученик светих Григорија Синаита и Ромила Раваничког, чије је житије и написао. Основао је светогорски манастир Светог Николе, који је по њему прозван Григоријат. Недалеко од овог манастира налази се његова келија, где се у ћутању молио Богу, па је касније прозван Ћутљиви. Када су Турци навалили на Свету Гору, прешао је у Србију, код Светог кнеза Лазара, где је заједно са њим подигао манастир Ждрело, касније назван Горњак. Упокојио се мирно око 1406. године, али се не зна где, да ли у Горњаку или у Григоријату. Било како било, мошти су му се обреле у Григоријату, одакле су их, након великог пожара 1761. године, неки монаси пренели у манастир Горњак, где се и сада налазе.

Извор: Манастир Тумане; Радио Слово љубве

 

Ванредна скупштина Епархије западноевропске одржана је у суботу 26. по Духовима, 10. децембра 2022. године у Паризу, известила је ова Епархија.

Сабрање је отпочело Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ западноевропски Господин Јустин, уз саслуживање архијерејског заменика протојереја-ставрофора Николе Шкрбића, архијерејског намесника за Француску, протојереја-ставрофора Славише Шањића, архијерејског намесника за Бенелукс, протојереја-ставрофора Милана Живановића, ђакона Николе Ракићевића и ђакона Славка Павловића, а уз молитвено присуство Епископа Шабачког Господина Јеротеја, архимандрита Данила Гаврановића, директора патријаршијске управне канцеларије, као и свештенства и монаштва Епархије западноевропске.

Затим је уследила седница на којој је Његово Преосвештенство, најпре поздравио сабране, а затим се прешло на рад према тачкама дневног реда.

Овом приликом, Епископ Јустин, одликовао је дугогодишњег подпредседника Епархијског управног одбора Господина Љубомира Михајловића видовданским одличјем Епархије западноевропске, за дугогодишњи предан рад и труд на унапређивању живота у Епархији западноевропској.

Извор: Епархија западноевропска, Инстаграм

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу традиционално организује Божићни циклус предавања који се одржавају у сали парохијског дома. Назив овогодишњег циклуса гласи „Бог је са нама и у нама“, а први предавач био је старешина поменуте Цркве, протојереј–ставрофор Милић Драговић, који је говорио на тему „Исус Христос је исти(нит) јуче, данас и сутра“.

У попуњеној сали парохијског дома, отац  Милић је предавање започео јеванђелским описом Христовог рођења уз напомену да нам информације о некој особи или нечему не гарантују познање истих, већ је потребно да имало личносно искуство које ће нас довести до познања. Познање Исуса Христа остварује се у Цркви кроз сједињење са Њим приступајући Светој Чаши, и у заједници љубави које имамо не само према хришћанима већ према сваком човеку као творевини Божијој. Дакле, Личност Исуса Христа нас води на Пут на коме треба да занемаримо овоземаљске димензије економског, социјалног, интелектуалног, националног категорисања која нас раздвајају; доводи нас Истини да нас Бог својом љубављу види онакви какви треба да будемо а не онакви какви јесмо; дарује нам Живот украшен боголиким елементом слободе који нам омогућава  да пригрлимо Господа без икакве условљености.

Отац Милић дефинише хришћанство као веру максималног човекољубља, не као религију, не као фојербаховску слику Бога какав је нама потребан, већ као директну личносну комуникацију Бога и човека. Наводи као пример Аврамово „да“ Богу приликом жртвовања, као искорак у једнобоштво када настаје права вера у живог Бога. У Аврамовом потомству рађа се Господ Исус Христос, од Богородице и Духа Светога, опет после једног личносног искуства и слободног пристанка заручнице Јосифове, Дјеве Марије.

Човек као слободно биће који у својој слободи може и да негира Бога, наводи отац Милић, има у свом карактеру тежњу да укалупи друге људе, па и Бога. Слобода често буде претешка за људе, најбоље објашњено у „Великом Инквизитору“, из пера апостола православног реализма, па човек приступа Богу кроз робовски и најамнички однос, својеврсно тргујући са Њим. Истински приступ је синовски, љубавни приступ, на који нас наводи наш Господ, који љубав према тварном запечаћује страдањем на Крсту, касније Васкрсењем и превазилажењем смрти. Он нам доноси посебну димензију радости, живота, љубави и самопознања.

На крају предавања, отац Милић се захвалио народу Божијем који је са пажњом слушао богонадахнуте речи нашег старешине, и најавио наставак предавања следеће седмице када ће бити речи о песницима боготражитељима.

Ђакон Бојан Мијаиловић

Извор: Епархија жичка

 

 

Хиландарски кутак Јавне библиотеке Бора Станковић у Врању, богатији је за још 70 књига из издавачке продукције Задужбине Хиландара. Ова поклон збирка је немерљиво богатство за ову установу и посебан изазов за истраживаче. Са благословом Високопреподобног архимандрита Методија, дар манастира Хиландара библиотеци је предала мати Јефремија из манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана из Врања.

Овим поклоном се употпуњује вредна збирка у Хиландарском кутку врањске Библиотеке, која садржи уметничка, религијска, филозофска, историографска дела, али и најбоља литерарна остварења великана српске књижевности.

Са даривањем књига из библиотеке хиландарске светогорске светиње, отпочето је 17. фебруара 2022. када је архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре манастира Хиландара, у присуству највиших функционера града Врања предвођених градоначелником Слободаном Миленковићем, донирао више од 800 монографских публикација и осам наслова серијских публикација. Том приликом свечано је отворен Хиландарски кутак, део библиотеке који Врањанцима омогућава да читају вредне и значајне књиге дароване из библиотеке највеће српске светиње.

Библиотека „Бора Станковић“ се примањем донације обавезује да чува, стара се и одржава нову библиотечку збирку, презентује и популарише грађу коју она садржи, у складу са савременим библиотечким стандардима и тиме доприноси очувању српског културног наслеђа. Врањски библиотекари су почаствовани оваквим гестом и избором да буду сапутници и сарадници Хиландара, места одакле је српска књига потекла и куда непрестано увире.

 

Извор: bibliotekavranje.rs

Извор: Задужбина Хиландара