Школску 2019/20. годину колектив и ученици Основне школе „Милован Глишић“ отпочели су освећењем нове школске зграде. Свечани чин освећења служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева. Свој печат важном догађају ученици школе дали су културно-уметничким програмом по чијем завршетку је Епископ доделио орден Светог владике Николаја „Шестој“ школи.

 

 

Једина је у Ваљеву која од оснивања носи име књижевног великана. Другима су имена партизанских хероја давана. Једина је данас чији ученици носе униформе, некад популарно зване „кецеље“, чиме промовишу своју посебност, стил, скромност и припадност заједници. И једина је у којој је благодат Светог Духа призвана у новој школској згради у години у којој Српска Црква прославља 800 година од добијања самосталности. Црква, при којој су настале прве школе и чији су пастири, од Светог Саве наовамо, били учитељи српског народа.

 

-Када се данас нађемо у школи, важно је да се сетимо и никад то не заборавимо да смо увек ђаци, без обзира на то које смо школе и факултете завршили. На то је опомињао Преподобни отац Јустин, рекао је епископ Милутин приликом обраћања колективу и ученицима ОШ „Милован Глишић“, као и свима који су дошли да са њима поделе молитвене радости. Деца у школе долазе да нешто науче, а на наставницима и свима нама старијима је да будемо делом пример деци.

 

-По делу ће деца најбоље препознати свога учитеља. Када предаје математику, физику и друге науке, да ли то преноси са љубављу и да ли та наука потиче из срца његовог. Будите као Свети Сава кад је постао светитељ, а деца нека буду као мали Растко, да иду његовим путем. Да никада свог школског друга и другарицу не ударе, не презиру, већ да знају да је Христос у њима. Ако вређамо друга свог, вређамо самог Христа. Нека иду стопама Растка Немањића како би досегли највише висине ума, морала и свега што човека чини човеком и чиме сведочи Господа Христа, поручио је владика Милутин, благосиљајући колектив и ђаке Шесте основне школе, као и све учеснике свечаности.

 

Благодарје епископу Милутину и свештеницима у име школе упутила је директорка Наташа Бадовинац, истакавши да су врата школе за њих увек отворена. Начелница Школске управе Зорица Јоцић такође је захвалила ваљевском архијереју, а свима који уче и који се уче у новој школи пожелела успех и напредак у свим сегментима образовно-васпитног рада.

 

У оквиру културно-уметничког програма наступио је школски хор, рецитатори, као и вокално-инструментална група „Нектарија“, коју чине јереј Никола и супруга му Дајана Петровић, родитељи двају ученика ОШ „Милован Глишић“.

 

 

Извор: Радио Источник

 

У уторак, 3. септембра 2019. године, када наша Црква прославља светог апостола Тадеја, свету мученицу Васу са децом њеном, као и свештеномученика Рафаила Шишатовачког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали протонамесник Александар Сенић и ђакон Урош Костић. За певницом су појали вероучитељ Марко Стевановић и ученици крагујевачке Богословије, а чтецира је г. Владан Степовић.

 

Звучни запис беседе

 

Присутним верницима Владика Јован протумачио је јеванђељску причу о призиву првих ученика Христових. “Данашње Јеванђеље говори нам како је Господ Исус Христос позвао двојицу првих својих ученика да иду за њим, а то су двојица браће - Петар и Андреја. Када их је Господ позвао, они су одмах оставили свој посао рибарски и пошли за Христом. За нас је овде посебно важно да видимо њихову вољу да оставе све ради спасења, јер онај који остави све ради спасења добија много више. Овде нас апостоли уче како треба живети од рада, да треба зарађивати поштено хлеб свој, а не јести хлеб са туђих леђа. Лењ и неодговоран човек једе хлеб са туђих леђа. Наш народ знао је често да говори да је најслађа кора хлеба не она која се украде од другог, него она кора хлеба коју човек стекне у зноју лица свога. 

 

Позив Христов никад се није односио само на апостоле, него и на сваког човека, на сваког хришћанина. Бог сваког позива, а на човеку је да се одазове или одбије тај позив. Када човек одбије позив Бога, он онда прихвата позив оног другога који ремети хармонију, ред и поредак и све оно што је Бог устројио. Бог мери наш труд, наше време и Он нас увек позива преко Цркве, Јеванђеља и богослужења. Ако нисмо добили позив, учинимо да будемо позвани, тражимо, јер је Господ рекао ко тражи и ко куца њему се отвара. Врата раја затворена су само за оног човека који их сам затвори. Бог стално позива сваког човека, само што човек мора да “прочачка уши”, јер су нам уши затворене од наше гордости, сујете и овога света. Замолимо Господа да нас призове, да нас препозна као своје. 

 

Ради човека и људи Бог се оваплотио, страдао и васкрсао, стога замолимо Бога и потрудимо се да препознамо шта је од чега вредније у животу. Тражимо оно што је вредније, а шта је вредније? Управо оно што је Господ рекао: “Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а све ће вам се друго додати”. Нека нам Господ помогне да идемо за Њим. Ништа нам не вреди што смо се крстили, ако ништа од тога не примењујемо у својим животима”, закључио је Епископ Јован.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

Здравица у Лос Анђелесу на прослави 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији западноамеричкој и поводом годишњице устоличења за Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког. 

 

 

Повезана вест:

 

Владика Кирило (Бојовић): Осамсто година аутокефалности СПЦ је наша вјечност и наше спасење!

 

Игуман Манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, отпутовао је у САД како би на позив Његовог Високопреосвештенства Епископа западноамеричког Г. Максима учествовао у прослави 800 година аутокефалности Српске православне цркве. У пратњи игумана су јерођакон Нектарије и монах Симон.

 

 

Првог дана сабрања, 30.08.2019, који се називају „Епархијски дани“ (Diocesan Days) и одржавају се редовно сваке године, игуман Методије је пред многобројним архијерејима и свештенослужитељима, након ручка у парохијском дому храма Светог Саве у Сан Габријелу, Калифорнија, одржао беседу о улози Свете Горе у прослави 8 векова самосталности Српске цркве. У дирљивом и интересантном говору, присутни су могли да доживе колики углед Свети Сава има на Светој Гори и колики је његов значај био у то време за светогорску заједницу. Имајући све то у виду, Света Гора ће се прикључити званичној прослави јубилеја, а биће одржани и научни скупови и објављени радови на ту тему.

 

Пред почетак вечерње службе, игуман Методије је у цркви Светог Саве у Сан Габријелу, предао верни препис иконе Тројеручице епископу Максиму. За икону је био већ припремљен трон код северне певнице. Следећег дана, у суботу 31.08, служена је Света литургија и освећен је нови живопис. На јужном зиду живописани су догађаји из живота Св. Саве везани за аутокефалију (хиротонија Светога, припрема номоканона за новоосновану СПЦ, сабор у Жичи), а на северном, где је постављена и Тројеручица, ктиторска представа Св. Саве и Св. Симеона, као оснивача Хиландара.

 

 

Извор: Манастир Хиландар

 

Почетком августа 2019. године изашао је из штампе уџбеник православне веронауке за други разред средње школе – гимназије и техничке школе (четворогодишње школе) у Републици Српској. 

 

 

Уџбеник је штампан по благослову председника Катихетског одбора Српске Православне Цркве Митрополита дабробосанског г. Хризостома, а у издању Катихетског одбора Српске Православне Цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Аутор уџбеника је Јован Благојевић, а уџбеник је урађен по свим савременим дидактичко-методичким стандардима и у складу са наставним планом и програмом православне веронауке који је одобрен од Минстарства просвете и културе Републике Српске. Састоји се из шест наставних тема и 28 наставних јединица, на укупно 95 страна.

 

Садржајем је овај уџбеник највећим делом усресређен на теме из Старог завета. Осим старозаветних тема, прве наставне јединице су посвећене православном хришћанском учењу о Светој Тројици, док се последње наставне јединице дотичу периода којим започиње време Новог завета. На тај начин уџбеник је усклађен са баставним планом и програмом којим је предвиђено да се током другог разреда средњошколског образовања (у гимназијама и средњим техничким школама) постави полазна основа за разумевање величанствених истина Новог завета тешко схватљивих без познавања Старог завета. У том контексту основни мотив који се провлачи кроз представљене наставне јединце јесте сагледавање Старог завета као „васпитача за Христа“.

 

Дакле, овај уџбеник би требао учинити наставу православне веронауке занимљивијом, док би вероучитељима могао помоћи у ефикаснијој и квалитетнијој реализацији наставних садржаја из православне веронауке у другом разреду средње школе.

 

др Славољуб Лукић

 

 

Извор: Инфо служба СПЦ

 

Епархија тимочка и Град Зајечар су домаћини четвртог Фестивала хришћанске културе 5 –15. септембра. 2019. Фестивал се и ове године одржава у организацији Епархије тимочке, уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде, Министарства културе и града Зајечара. Отварање прве фестивалске вечери предвиђено је за четвртак 5. септембар.

 

ПОВЕЗАНА ВЕСТ:

 

Епархија тимочка: Најава 4. Фестивала хришћанске културе (Зајечар, 5-15. септембра) 

 

 

Благодарећи инфо служби Епархије тимочке, у наставку доносимо ПРОГРАМ Фестивала:

 

 

 

 

 

FHK4 program festivala smart8349923332007712000.pdf

 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

 

 

 

(Здравица у Лос Анђелесу на прослави 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији западноамеричкој и поводом годишњице устоличења за Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког)

 

 

 

Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре,

 

Ја сам овдје већ други пут и заиста ми је била велика част да учествујем у овом предивном празнику. Лијепо је што је била присутна пуноћа Православне цркве и због тога посебна благодарност Владици Максиму што је успио да окупи све православне на овом континенту. Мноштво народа, свештенства – заиста је све протекло у једној, прије свега благодатној атмосфери, а онда и радосној. Сви смо били искрено радосни због свега што се догађа.

 

Осамсто година није велики број. Хиљада година је пред Господом као један дан и један дан као хиљада година. Е ово је за нас људе много важније, што један дан може бити ноћ скупља вијека, како је то Његош писао. Један дан може бити вреднији од хиљада година. Зашто тих осамсто година, зашто их славимо? Не зато што је то неко велико вријеме, него што смо тих осамсто година осветили и сјединили с вјечношћу.

 

Библија је књига историјска. Међутим, она се, ако је прочитате пажљиво не бави толико историјом. Ми не знамо о Аврааму толико детаља из његовог живота, али знамо да му се Господ јављао и колико му се пута јављао. Е, то је за Библију важно, то је важно и за све нас који живимо у Цркви, који живимо Христом – да вријеме сједињујемо са вјечношћу. И зато тих осамсто година није осамсто година него је то наша вјечност и наше спасење. Добро је што све то утемељујемо на крајеугаоном камену наше Цркве, а то је Свети Сава и његов отац Симеон и уопште фамилија Немањића који су нас накалемили, засадили у духовном рају као маслине, накалемили на питомој маслини апостола и пророка, гдје је крајеугаони камен наш Спаситељ Исус Христос.

 

Драга браћо и сестре, људска природа је, да се изразим језиком науке и електрике је – нула. Ако се не сједини са фазом, која је природа Божја, нема свјетлости, не може да буде свјетлости, енергије. И зато је сједињена Божија и човјечанска природа засијала у Христу и показала нам други свијет, тај свијет којим ми треба да се припремимо за њега да бисмо били заслужни да га и добијемо.

 

Заиста, одушевљен сам тим што се наш народ овдје држи библијскога правила. држи ново, али не остављај ни старо. Наш народ овдје, возглавље епископом својим и Црквом, свједочи своју културу, светосавску културу, али уједно и прихвата нову културу, културу овог континента, уједно се обогаћујући том културом која има своје љепоте, и обогаћујући ту културу и народе својом традицијом и, што је посебно важно, православном вјером, или светосавском вјером, да кажемо, пошто, како архитектура византијска има српски печат у нашим храмовима и манастирима, тако и вјера православна има тај српски печат у нашем народу, има своје неке особености које друге помјесне цркве немају.

 

Заиста сам био одушевљен и пријатно изненађен кад сам погледао књигу коју је штампао Владика Максим о тим храмовима, манастирима које је српски народ принио Америци. Мислим да та књига треба да дође до руку свих оних који данас одлучују о судбини српског народа, о судбини нашег Косова и Метохије. И да се они замисле којем народу они то суде. Мислим да би та књига промијенила у многоме њихов поглед на српски народ и њихов однос према њему.

 

Наше епархије у Сјеверној Америци су, Богу хвала, залог наше будућности, наше емиграције, на овом континенту. Оне су примјер, у многоме и другим епархијама како треба радити у Христу, како се треба трудити. И оне су нада и нама у Јужној Америци да нећемо бити препуштени самима себи, јер ми смо тамо на почетку, почело се од нуле, доста је тешко и наши Епископи нам у томе и помажу. Не само они, наравно, али они понајвише и ја сам им на томе посебно благодаран.

 

Благодарим оцу Предрагу, не зато што је мој презимењак него што је све ово заиста било добро организовано да храм данас блиста пуним сјајем. И, наравно, он то није могао урадити сам, него заједно са свим својим парохијанима, добрим људима који су помогли. Ја сам сам испитао и прошли и овај пут гостопримство свих тих људи. Они ме тако с радошћу и сад поздрављају, сваки од њих. И заиста сам им благодаран и та ће ме љубав, вјероватно, довести још много пута овдје, надам се. Ако Бог да здравља.

 

Желим вам свако добро, да узрастате у мјеру раста висине Христове, јер увијек се може напредовати даље. Вашем Владици, свима вама многа и блага љета, али не проста љета него љета која треба да и даље, као и до сада, сједињујете са вјечношћу.

 

У то име живјели!

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Светом Архијерејском Литургијом, 1. септембра 2019. године, у Сремским Карловцима је призвана благодат Светога Духа за почетак нове школске године.

 

 

Литургијом је началстовао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије уз саслужење господе свештеника: протојереја Јована Милановића ректора богословије, архимандрита Арсенија Матића професора богословије и игумана Свете обитељи манастира Бешенова, протојереја – ставрофора Бранислава Поповића, преподобног протосинђела Клеопе Стефановића професора богословије и старешине Саборног храма, протођакона Слободана Вујасиновића, протођакона Дамјана Божића и ђакона Горана Власца.

 

На Светој Литургији су били присутни директори, професори и ученици богословије, гимназије и основне школе. Епископ Василије је на крају Литургије упутио беседу ученицима где нас је подсетио на труд и на позив на који смо сви призвани. Ове школске године дужност ректора богословије је преузео протојереј мр. Јован Милановић.

 

 

Извор: Радио Српски Сион

 

На седници одборници Скупштине општине Сремски Карловци усвојили су решење о именовању досадашњег вршиоца дужности директора Туристичке организације (ТООСК) Дејана Манојловића  директора те установе у наредном четворогодишњем мандату, а дипломираног правника из Новог Сада Радослава Јанковића за директора ЈКП „Белило”.

 

 

Прихваћен је извештај о реализацији општинског буyета у првој половини године и донета Одлука о изменама и допунама Плана детаљне регулације старог центра Сремских Карловаца, који је иницирала Епархија сремска. Скупштина се сагласила с предлогом да се приступи изради измена Просторног плана општине на иницијативу АД „Полет”, садашњег власника карловачке циглане, као и са свим предлозима за доделу општинских признања која се додељују поводом Дана Сремских Карловаца, 16. септембра. Донете су и одлуке којима се уређује обављање више комуналних делатности на територији Карловаца.

 

Ове године титулу почасног грађанина Сремских Карловаца понеће епископ сремски Василије, а  Повељу председник „Бранковог кола” Ненад Грујичић, драмска уметница Гордана Ђурђевић Димић, др Драгана Лукић, музичар Бобан Yевердановић и самохрани отац четворо деце Владимир Напрта. Општинска захвалница за достигнућа остварена у току године припашће Удружењу спортских риболоваца „Дунав”.

 

Владика Василије, како је рекао шеф одборничке групе Српске радикалне странке у локалном парламенту Драган Тришић, други је архијереј Српске православне цркве који је у протеклу стотину година понео ласкаво признање почасног грађанина и он је личност која је то и заслужила. За више од три деценије на епископском трону, како је између осталог рекао Тришић, владика Василије је успео да обнови све фрушкогорске манастире, у истом периоду рестауриране су и карловачке цркве, Богословија „Свети Арсеније”, а на путу да то доживи је и Светосавски дом, који ће коначно добити намену за коју је и грађен, а то је смештај архивске грађе.

 

Усвојено је решење о именовању досадашњег в. д. директора Туристичке организације Дејана Манојловића за директорате те установе у наредном четворогодишњем мандату, а дипломираног правника из Новог Сада Радослава Јанковића за директора ЈКП „Белило”

Говорећи о шестомесечном извештају о реализацији општинског буyета, члана Општинског већа задужен за финансије Мина Минић рекао је да је остварење планираних прихода од 41 одсто оно што се одмах може приметити. По његовим речима, идеално би било да је буyет остварен 50 одсто од планираног.

 

– Капитални трансфери од других нивоа власти у корист општине су један одсто, и то је најмањи проценат остварења прихода, али то не треба да  брине зато што смо на половини године – рекао је Минић. – Трансфери су уграђени у план, када се буду испунили услови, они ће бити и реализовани. Изворни приходи, као што су порези на имовину, поклон, доходак, не убиру се идеално, из техничких разлога мало се каснило с решењима за порезе, али су грађани своје обавезе измиривали по кварталима на основу прошлогодишњих решења.  

 

Извештај о реализацији буyета наишао је на оштру критику шефа радикала Драгана Тришића, који је рекао да је буyет од близу пола милијарде нереално пројектован и да је реално остварење у првих шест месеци 29 одсто, а не 41, како је Минић рекао. То значи, напоменуо је он, да општина нема прихода. У прилог тврдњи о надувавању буyета навео је да је планиран порез на капиталне трансакције од 47,9 милиона динара, а оставарен са свега 6,8 милиона. По његовим речима, велики порез на капиталне трансакције био је исказан лане када је „Нафтахем” продао „Молу” терминал, па је у буyету остварен приход од 36 милиона, што је пренето у ову годину, чиме се фиктивно подиже проценат реализације   буyета.

 

 

Исти одборник критику је упутио и на рачун скупштинског материјала у вези с именовањем директора ТООСК-а и „Белила”, назвавши га непотпуним и мањкавим. Рекао је да одборницима нису пружени докази о томе да кандидати испуњавају услове које закон прописује за функције на које су изабрани.

 

 

Извор: Дневник

 

Сусрет Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја и коптског Епископа за Аустрију и Северну Швајцарску мар Анбе Гаврила.

 

 

На оданије Преображења, у преподневним часовима, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, у пратњи секретара свештеника Филипа Милуновића, допутовао је у седиште коптске дијецезе за Аустрију и Северну Швајцарску у месту Оберзибенбрун у Северној Аустрији.

 

Испред епископског седишта, у новооснованом Светоантонијевском манастиру, владику Андреја је дочекао епископ мар Анба Габријел са манастирском братијом. У својој поздравној речи епископ Анба Гаврило је истакао братску повезаност Коптске и Српске Цркве поменувши да су Срби и Копти на немачком говорном подручју дуже повезани кроз многе институције и манифестације, као и да су односи Коптске Цркве са Српском Православном Црквом врло значајни.

 

Владика Андреј је у краткој изјави за Коптску телевизију изнео чињеницу да су коптски хришћани велики страдалници у својој домовини, прогоњени од исламских фанатика и фундаменталиста који бацају неправедну љагу на свој сопствени недужни народ. У наставку су архијереји посетили богату ризницу коптске обитељи, а затим читав комплекс манастира и резиденцију, свечану салу импресивне коптске заједнице.

 

Домаћин је владици Андреју још једном пожелео добродошлицу и изнео историјат Коптске Цркве изневши велике проблеме са којим се коптски хришћани свакодневно суочавају у својој постојбини у Египту и због чега живе као емигранти широм света. Са нарочитом пажњом је владика Андреј саслушао повест о настанку првог коптског манастира и епископске резиденције у Аустрији. Такође је било речи о пријатељском односу оријенталних хришћана са осталим хришћанима у Републици Аустрији.

 

На пријему, коме су присуствовали епископови сарадници, црквени великодостојници су дискутовали о значају православног сведочења хришћанства у Аустрији. Разговарајући и о актуелним темама, епископ Анба Гаврило и владика Андреј су разменили су мишљења о резултатима званичног богословског дијалога Источног Православља са Оријенталним црквама, такође о важним видовима међуцрквене сарадње на просторима Аустрије, Швајцарске и Италије.

 

Током братског пријема, саговорници су евоцирали успомене на заслужне личности Коптске Цркве и на српске епископе који су деценијама учествовали у многим телима међухришћанске сарадње.

 

После заједничког ручка у манастирској трпезарији, на крају значајног сусрета, Преосвећени Владика Андреј је захвалио домаћину на гостопримству. Том приликом епископи су разменили дарове и у манастирском храму заблагодарили Богу на срдачном братском састанку. Епископ Анба Гаврило као добри домаћин је захвалио гостима на разумевању изразивши спремност за сваки вид сарадње и унапређења добрих међухришћанских односа у Аустрији и такође у Швајцарској.

 

Епископ Андреј је са своје стране и у име верника Епархије аустријско-швајцарске срдачно заблагодарио предстојатељу коптских верника у Аустрији на братољубљу и пожелео епископу Гаврилу успешан архипастирски рад.

 

 

Извор: Српска Православна Црква

 

Епархија браничевска тематским научним богословским скупом обележава јубилеје Српске Православне Цркве и манастира Тумана.

 

 

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске, манастир Тумане и Институт за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду организују 14. септембра 2019. године у манастиру Тумане једнодневни тематски научни богословски скуп Видјехом свјет истиниј: Исихазам у животу Цркве Српских и поморских земаља.

 

 

Епархија браничевска ове године прославља значајне јубилеје - осам векова организације живота Цркве у српским и поморским земљама и 630 година оснивања манастира Тумане. Тим поводом, са благословом Епископа браничевског проф. др Игнатија (Мидића), декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду, манастир Тумане, Одбор за просвету и културу Епархије и Институт за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду организују једнодневни богословски научни скуп који има за циљ промишљање широке и изазовне теме исихазма у актуелном моменту живота Цркве, њеног постојања и сведочења у плуралистичком друштву.

 

Сагледавајући богословље у контексту служења Цркви, организатори су предвидели као оквирни предлог следеће аналитичке опсеге проучавања:

 

библијске претпоставке исихазма;

исихастички покрет и синаити у историји Цркве;

исихазам у светоотачком Предању;

исихазам и Евхаристија Цркве;

сотириолошки аспекти исихазма;

молитвени подвиг у новом социолошком контексту.

 

Предавачи:

 

епископ проф. др Игнатије (Мидић), декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду

митрополит проф. др Амфилохије (Радовић)

проф. др Родољуб Кубат

проф. др Предраг Драгутиновић

проф. др Раде Кисић

протођакон проф. др Предраг Петровић

ђакон проф. др Здравко Јовановић

доц. др Драган Каран

јереј доц. др Александар Ђаковац

ђакон доц. др Драган Радић

доц. др Јелена Фемић-Касапис

доц. др Андреј Јевтић

протођакон доц. др Златко Матић

протођакон доц. др Сава Милин

јереј доц. др Вукашин Милићевић

научни сарадник др Милош Миловановић

јереј асистент маст. теол. Миле Суботић

дипл. историчар Вук Бачановић

 

 

Извор: Саборност

 

Из дубоких духовних потреба, међу запосленима у Казнено Поправном Заводу за малолетнике у Ваљеву, изнедрила се замисао о посети Свете Горе и манастира Хиландар. Уз помоћ и пожртвовање духовника завода, свештеника Дејана Трипковића, од Епископа ваљевског Господна Милутина и манастира Хиландар, добијен је благослов, те је посета одређена за празник Велике Госпојине. Након молитве у цркви Св. Нектарија, за мирно путовање, у недељу 25. августа, на пут су, осим свештенка Дејана, кренули и архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић, парох бабинолучки Никола Петровић и једанаест поклоника и запослених у КПЗ за малолетнике.

 

 

    Прво поклоничко стајање начинили смо у Аспровалти (Струмички залив, Грчка), нешто пре 7 сати изјутра, како би посетили манастир посвећен Светој Лидији из Тиајтре, и која је прва европљанка која је примила хришћанство, а како нас је отац Дејан упутио, помиње се и у Делима Апостолским (Д. Ап. 16, 12-15). 

 

Манастир Св. Лидије, је женски манастир и најпознатији је по свом хуманитарном и мисионарском раду. У оквиру овог манастира постоји и штампарија, у којој се, како сазнајемо, штампају и издања из Хиландара. Осим поменутог, мисионарство се огледа и у радио станици „Лидија Филипија“ као и телевизијској станици „4Е“ а све у организацији манастира. Такође, у његовом склопу постоји објекат са смештајним капацитетом око 400 кревета и да су исти више пута посетила и деца из Србије, посебно са Косова и Републике Српске. Након обиласка и окрепљења у манастирској трпезарији, опростили смо се од монахиње, са надом у срцу да ћемо и ми једног дана достићи такву мирноћу и доброту, као што је она има.

 

    Пут смо наставили до Јерисоса, који је од Аспровалте удаљен 55 км и где смо нашли преноћиште. На 8 км пре Јерисоса, направили смо паузу у метоху манастира Хиландар, манастиру Какову. Манастир Каково или Мило Арсеница, који је у поседу манастира Хиланадар, први пут се помиње почетком 16. века у турским документима. Величина овог поседа, током протока времена, варирала је од 10000 па до данашњих 2000 хектара, а које је, како нам је гостопримац испричао, дато као поклон од стране турког вазала који је уз помоћ Лозе Симеонове, добио сина, а којег је обећао замонашити а којег су монаси отпустили видевши превелику тугу његовог оца. Манастир Каково поседује пилану и столарску радионицу, вештачко језеро-рибњак, маслињак, два конака, цркву посвећеној Богородици Живоносном Источнику (изградњу цркве 1959. год., преузео архимандрит Никонор, родом из Диваца), књижару и продавницу литературе и монашких рукотворина. По доласку у Јерисос, остатак дана је искоришћен за обилазак места и одмарање на оближњој плажи.

 

    У јутро 27. августа, кренули смо у Уранополис где смо преузели дозволу за боравак на Светој Гори, тј. ДИАМОНИТИРИОН, и где смо купили карту за брод на који смо се укрцали око 09.30 часова. Пут трајектом до Свете земље и луке Јовањица, током којег смо више били загледани у себе него у лепоте око нас, трајао је непун сат. По искрцавању, манастирским аутобусом смо се одвезли до Хиландара.

 

    Дочекани усрдно и са освежењем, упућени смо у спаваоне где смо обавештени о правилима понашања, времену обедовања и службама на којима смо обавезни. Позвани смо на одговорност и поштовање места где се налазимо. По кратком одмору, упутили смо се ка манастиру Есфигмен, око 3 км удаљеног од Хиландара. По пријатном дочеку и окрепљењу у трпезарији, вратили смо се у Хиландар како би присуствовали служби и ручку. 

 

    До краја дана присуствовали смо празничном бдењу које је трајало од 21.00ч па до 02.30ч сутрадан. По поноћи смо приступили Светој Тајни Исповести. Осим крајње неописивог осећаја током Литургије, велики утисак на све нас, оставило је „њихање полијелеја“ а које има трајање од пре раскола у хришћанству и које ствара невероватну игру светлости и рефлексије на злату олтара, уводећи нас тако, у неке нове висине.

 

Изјутра 28. августа, присуствовали смо Светој Литургији посвећеној Успењу Пресвете Богородице, (Велика Госпојина) и причешћу. Након завршетка службе, уследила је празнична трпеза, током које је читана беседа о последњим земаљским данима Мати Божије. Када се огласило звоно за крај обеда, за нас је то значило да се опраштамо од манастира, до наредне прилике.

 

Последњи поздрав учинили смо унутрашњим видом посматрајући манастирски комплекс који по средини пресецају кипариси (врста чемпреса) Св. Саве и Св. Симеона, који као да представљају место где се све душе могу усидрити.

 

По повратку из Богоридичиног врта, поново смо се обрели у Јерисосу што смо искористили за одмор и сабирање утисака пред полазак за Ваљево.

 

У рано јутро 29. августа, кренули смо ка Солуну и успут, у области између насеља Ватопеди и Ормилија, посетили смо женски манастир Благовести Пресвете Богородице, познатији као манастир Ормилија, који броји преко 100 монахиња. У склопу манастира, посетили смо и место где је сахрањен архимандрит Емилијан, који је био духовни отац и вођа манастирским сестрама. На километар од манастира основан је и „Центар за духовну и социјалну подршку“, медицинског и социјалног карактера, пружајући народу из околине подршку и лечење а посебно преко програма за превенцију рака и АИДС-а. Монахиње у центру, служе људима духовно и телесно, преко савремених  одељења патологије, стоматологије, микробиолошких лабораторија и хала за духовне скупове и научне симпозијуме.

 

По завршеној посети, упутили смо се ка Зејтинлику, нашој последњој, за овај пут, станици, пред одлазак у Ваљево. Тамо нас је, са стиховима на маузолеју, дочекао Војислав Илић Млађи, и који нас додатно учвршћује у нашој вери, подсећајући нас на српско страдање.

 

Овај покушај описа путешествија до Нашег Изворишта, најбоље могу описати речи Светог Владике Николаја Велимировића: „Кад сам био дечак веровао сам у Бога, али сад не морам да више верујем, јер знам да Бог постоји.“. 

 

 

 

Никола Савић

МА социолог, васпитач у КПЗ за малолетнике у Ваљеву

 

 

 

 

За Поуке.орг:

презвитер Дејан Трипковић

 

Саборност је једно од основних својстава Цркве Божије. Сви чланови Цркве су, по ријечима Светог Јустина Поповића, међусобно повезани богочовјечанском саборношћу – кроз Свете Тајне и врлине сваки од нас живи у свима и сви у свакоме. 

 

 

Црква и јесте сабирање, окупљање око Христа и у Христу Духом Светим. Отуда је литургијско сабрање срж црквеног живота јер оно представља заједницу, саборовање са Богом и свима Светима. И свако друго унутарцрквено сабрање проистиче из тог литургијског сабрања и представља његов наставак. Јер, Христос је рекао: Гдје су двоје или троје сабрани у моје име, ондје сам и ја с њима (Мт. 18,20). Стога су сабрања, сабирања, окупљања битан аспект црквене мисије и живота. Једно од таквих сабрања је Православни дјечији сабор на Цетињу који сваког љета, пред почетак школске године окупи преко хиљаду дјеце поред кивота Светог Петра Цетињског.

 

Све је почело прије двадесет година, када су, благословом Митрополита Амфилохија, трудољубиви вјероучитељи организовали прво сабрање полазника вјеронауке у Цетињском манастиру. Данас, кроз Дјечији сабор ми беремо најљепше плодове које су они засијали својим ентузјазмом и преданошћу прије двадесет љета. Ако ми вјероучитељи током године учимо наше ђаке истинама вјере и црквеног живота, на Сабору су они наши учитељи од којих ми учимо како да се те истине отјелотворе. Уче нас како да се дружимо, како да се радујемо, пјевамо, играмо, слушамо…како да се здраво надмећемо. Довољно је посматрати дјецу док играју фудбал: рукују се пред почетак утакмице, честитају једни другима сваки добар потез у току утакмице, а по завршетку честитају побједнику – путоказ и правило како и ми одрасли да играмо наше “утакмице“. Једном ријечју, на Сабору нас дјеца уче како да постанемо као они јер је то заправо и основни услов за улазак у Царство Божије – да се повратимо и будемо као дјеца (Мт. 18,3). Кад Господа нису прихватили и препознали великаши, кнежеви, књижевници, препознала су Га и објавила мала дјеца. Зато Господ и тражи дјечије особине код својих сљедбеника јер је Царство небеско намијењено онима који задрже дјечије врлине: незлобивост, смиреност, чедност, послушност…

 

Дјечији сабор је на један начин и круна годишњег рада на пољу вјерске наставе јер се тада сагледа и оцијени постигнуто а сам Сабор својим духом јесте награда за уложен труд. Зато је Дјечији Сабор истински празник вјеронауке јер је он сусрет оног најврједнијег и најчистијег што имамо, а то су наша дјеца. Црква и јесте сабрање око Дјетета Младог и око оних који су прославили Дијете. Сабирајући се са дјецом у крилу Цетињског манастира – новог Витлејема, како рече Митрополит Амфилохије, ми настављамо дјело наших предака, пјевајући с њима: Отроча младо, предвјечни Бог.

 

Наша обавеза и одговорност је да дјецу приводимо Богу, да чувамо Христов лик у њима како би се сутра на прави начин сусрели се са свијетом “одраслих“, носећи у себи свјетлост и чистоту православне вјере. Ако у томе успијемо онда можемо да кажемо да смо испунили и смисао нашег постојања и Христову заповиијест: Пустите дјецу да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско (Мт. 19,14). Пустимо дјецу ка Господу и сјећајмо се ријечи Аве Јустина да ће нас управо они – дјеца и цвијеће – оправдати пред Богом.

 

 

Јереј Слободан Лукић

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У издању Катихетског одбора Српске Православне Цркве за ученике седмог и осмог разреда основне школе у Републици Српској изашао је из штампе Бибилијски атлас, Стари и Нови завет, аутора Младена Стругара. 

 

 

Аутор је на 22 карте Старог завета и 11 карата Новог завета приказао готово све најважније догађаје и факте библијске историје, тако да су тематски садржаји јасно одвојени у засебне целине и хронолошки прате историју Старог и Новог завета. На стручан и конструктиван начин извршена је селекција старозаветних и новозавјетних догађаја, тако да је кроз географске карте јасно представљена не само историја Богоизабраног народа, већ и положај великих царстава у Старом завету (нпр. Вавилонског, Персијског, Римског царства итд.), од којих је неодвојива историја јеврејског народа.

 

Са друге стране новозаветне карте приказује живот и проповед Господа Исуса Христа, од Његовог рођења, до Његових јављања, по Васрсењу, али и описују мисионарска путовања Светог апостола Павла, тако да се Атлас завршава са картом седам Цркава Мале Азије.  Дакле, овај Атлас представља тематску збирку историографско-библијских карата које по свом територијалном захвату обухватају мање и веће просторе Блиског истока, Медитерана и Европе. Карте поседују све математичко-картографске елементе, рељеф је приказан на тај начин да се лако уочавају све географске карактеристике терена, а места и догађаји су прецизно убицирани. Сваку карта прати краћи наратив који је описује и даје ученику основне информације о њој, па ученик не треба да тражи додатна појашњења и информације. Аутор је такође кроз карте представио и алтернативне правце или места библијских догађаја, чиме је понудио читаоцу да прати различите приступе при опису библијских догађаја. Ово указује да аутор одлично познаје и разумије Стари и Нови завет, тј. не само религијске, већ и друштвене, културолошке и социјалне прилике тог времена. 

 

Техничи, Атлас је професионално уређен, тако да оставља упечатљив визуелни утисак. Такође, Атлас следи савремену картографску делатност и на јасан и модеран начин, картографским знаковима и дизајном, оставља могућност лаког праћења и сналажења у њему. Употреба Библијског атласа: Стари и Нови завет у настави православне веронауке као обавезног наставног средства подићи ће квалитет реализације наставе православне вјеронауке на виши ниво, а часови ће ученицима постати интересантнији, динамичнији и конструктивнији.

 

др Славољуб Лукић

 

 

Извор: Српска Православна Црква