Живе речи утехе: Живе речи утехе

У Манастиру Тумане одржан научни скуп "Видесмо Светлост истиниту"

Sun, 15 Sep 2019 19:12:07 +0000

Епархија браничевска ове године прославља значајне јубилеје, 8 векова организације живота Цркве у српским и поморским земљама и 630 година оснивања манастира Тумане.

Тим поводом, са благословом Епископа браничевског господина Игнатија манастир Тумане, Одбор за просвету и културу Епархије браничевске и Институт за систематско богословље Православно богословског факултета Универзитета у Београду, организовао је у суботу 14.септембра, једнодневни богословски научни скуп под називом "Видјехом свјет истини" са централном темом "Исихазам у животу Цркве српских и поморских земаља" , који је имао за циљ промишљања широке и изазовне теме исихазма у актуелном моменту живота Цркве, њеног постојања и сведочења у плуралистичком друштву.

Научни скуп у Манастиру Тумане започео је Светом Архијерејском литургијом којом је началствовао Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије уз саслужење игумана ове свете обитељи архимандрита Димитрија и бројног свештенства.

Након Божанствене литургије на првој сесији уводним словом присутне архијереје Митрополита Амфилогија, Епископа стобијског Давида и све остале поздравио је домаћин, владика Игнатије.

Митрополит Амфилохије саледавајући историјски континуитет развоја исихазма на просторима српских земаља, закључио је да је његов утемељитељ Свети Сава а да његови корени досежу још у период просветитеља Словена, Свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика.

Сагледавајући богословље у контексту служења Цркви, предавачи су кроз три сесије покушали да обухвате следеће аналитичке опсеге проучавања: библијске претпоставке исихазма; исихастички покрет и синаити у историји Цркве; исихазам у светоотачком Предању; исихазам и Евхаристија Цркве;сотириолошки аспекти исихазма; молитвени подвиг у новом социолошком контексту.

Васкршњим вечерњим богослужењем коме је присуствовао и Епископ милешевски Атанасије, молитвено је затворен је овај богословко научни скуп прослављајући заједно богослужбеним химнама васкрслог Господа Исуса Христа, Светлост Истиниту.

Извор: Телевизија Храм

Пријепоље: Међурелигијске, међунационалне и етничке односе третирати разумом

Sun, 15 Sep 2019 19:10:58 +0000

„Будимо човечни!. Од тога зависи хармонија међу људима, религијама, нацијама, народима… То је императив разума!“, каже владика Милешевске епархије, господин Атанасије.

На овим просторима скоро нико неће спорити чињеницу да је Пријепоље верски и етнички најтолерантнија средина и да може послужити као светао пример свим општинама у Санџаку (Рашкој области, прим. модератора). Свест овдашњих грађана о заједничком животу припадника различитих религија и нација, више пута је кроз ближу и даљу историју била изложена искушењима, углавном наметнутим са стране, али никада није пољуљана вера у суживот. Чак и онда када се све око Пријепоља рушило, када се једна држава распадала у крви и када су постојали покушаји да се тежиште сукоба пренесе на овај простор Тромеђе, који се сматра трусним, одржали су се мир и толеранција. Томе су сви дали свој допринос и верске заједнице и општинске структуре али су грађани били онај фактор „икс“ који је „преломио“ разумом, мудрошћу, миром, сабуром…

Примера да се брижљиво чувало достојанство и богатство заједничког живота је много као и оних који су с времена на време доводили до захлађивања односа, дистанце и удаљавања. Ипак, никад до сукоба.

„То сведочи да су били паметнији и мудрији од других. У име чега би се сукобљавали? Значи и да су Пријепољци човечни и духовно здрави а то треба неговати. Нису дали и не дају, да се овај простор расточи. Оно на чему се изграђује толеранција је здрав разум, схватање да све треба да буде у служби човека и нација и религија и наука и техника, све треба да служи човеку. “, сматра владика милешевски, господин Атанасије:

„Некада смо сложнији, некада мање. Ми не живимо у изолованом времену, оно има континуитет. Слога и разумевање зависе и од тога колико су нам други дозвољавали да изразимо оно што нам је у срцу, љубав једних према другима и колико се то косило са њиховим различитим интересима. Зато је важно сачувати човечност јер је то императив.“

Пријепоље је имало ту срећу да су на његовом челу углавном били председници општине који су имали осећаја за кризне тренутке. Знали су колико су међунационални односи важни, умели су да реагују на прави начин и онда када су камиони са добровољцима на путу ка босанским ратиштима острашћено пуцали у минарет шарамповске џамије и када је тадашњи председник, Љубиша Вуковић, сазвао хитну седницу Извршног одбора СО. Био је викенд и сви су се скупили у рекордном року, да се ситуација испита. Била је отмица у Штрпцима, са најтрагичнијим епилогом, низали се митинзи ултранационалистичких партија и у данашњим тренуцима када глобални проблеми од различитих облика екстремизма и појаве исламофобије притискају локалне заједнице, Пријепоље одолева и тим изазовима и односима.

ТОЛЕРАНЦИЈА ЈЕ ПРОДУКТ МЕНТАЛИТЕТА

Данас се само поставља питање колико су ти односи искрени, ослобођени предрасуда и живе ли у Пријепољу припадници различитих вера и нација, једни поред других или једни са другима.

„Искрени су ти односи“ сматра хаџија, доктор исламских наука, Надир Дацић, директор женске Медресе у Пријепољу и дугогодишњи имам главне џамије.

„Јер да је обратно, не би, сигурно, овако дуго могли трајати и опстајати. Они су наслеђени и укорењени у менталитету Пријепољаца обе религије, каже Дацић:

„Зрела религиозност је уско повезана са високим степеном толеранције. Верско сазревање води ка високим моралним стандардима и усвајању универзалних вредности. Међутим, сматрам да је неоспорна толеранција овдашњег становништва продукт њиховог менталитета“.

У Пријепољу се, по мишљењу др Надира Дацића, десио парадокс. Он сматра да је у срединама где је структура становништва приближно иста, прилично „клизав“ терен за међунационалне односе, јер припадници једне религије настоје да остваре превагу над другим:

„У Пријепољу тај однос, скоро пола – пола, није пореметио односе. Ја нисам одавде али прилично сам, за 27 година, упознао Пријепоље и његове грађане, и једне и друге. Генерално, Пријепољци су питоми, мирољубиви, отворени, срдачни, толерантни, за разлику од људи из етнички чисто муслиманске средине из које сам ја дошао где је менталитет народа сасвим другачији“ каже Надир Дацић, наводећи да је „непознавање другог и другачијег углавном разлог за многе верске, етничке и националне проблеме чак и у оквиру исте етничке заједнице“

На питање живе ли Пријепољци једни поред других или једни са другима он одговара одречно:

„Не, не мислим да живе једни поред других. Овде се људи знају, друже се, мешају, обилазе и посећују иду једни другима на славе, крштења, сунете, свадбе и тога треба да је што више. Више се плашим глобализације која потискује традицију и дружење тако да се људи генерално, све више отуђују и од свог народа и од своје религије губећи жељу да упознају друго и другачије“.

„Кроз историју Пријепоља се срећемо са ситуацијом да су, рецимо, крајем 19. века три богомоље различитих конфесија, католичку, цркву Светог Василија Острошког и Махмут бегову џамију, градили исти мајстори. Срби, православци, који су у том периоду били врсни грађевинари и каменоресци. Могу навести пример да је први новчани прилог за обнову велике џамије 2003. године стигао од Пријепољке, Српкиње али су и обнову цркве у граду помагали муслимани“.

СТВОРЕНИ СМО РАЗЛИЧИТИ ДА БИ СМО СЕ УПОЗНАВАЛИ

„Позвао бих се на ајет из Кур’ана у ком се каже да нас је Алах створио различитима да би смо се међусобно упознавали. Дакле вера од нас тражи међусобно упознавање. Оно је пожељно и лепо јер што више знамо једни о другима мање ће бити сукоба, неразумевања и трзавица које растерују страх од другачијег и непознатог.

И према мишљењу владике Атанасија вера може да помогне да ти односи буду још бољи, јер, како каже, увек може боље. А излаз, каже, нуди Христова наука:

„Она заповеда: „Љуби Бога и све што је од Њега и љуби ближег свог као себе сама“, мислећи тиме и на комшију. Па куд ћете наћи већу толеранцију која иде дотле да за ближњега и живот полажемо. Христова љубав је као сунце, можеш на њој да се огрејеш, али и да се сакријеш. На човеку је да бира боље. Мислим да смо ми, верски службеници значајнији и одговорнији фактор од свих осталих и да имамо највећи потенцијал. Ми православни Срби треба да унесемо оно што је у нама најбоље и допринесемо и себи и свом суседу и овом простору“ .

Владика Милешевске епархије, такође сматра да су међунационални и верски односи у Пријепољу добри.

„Јако су добри а видим да је тако било и у блиској и даљој прошлости. То треба чувати и апеловао бих, посебно, на педагоге и просветне раднике да раде на томе. Императив над императивом је створити човека. Важније је, верујте, стварати људе него градити храмове. Наш патријарх Павле је говорио: „Будимо људи“. Сва мудрост живота је у овој једноставној реченици. То је императив разума, више него срца. Знао је да само од тога зависи хармонија међу људима, религијама, нацијама, народима… У човеку је та тачка сусрета, не у храму. Спас човечанства је у неговању тих етичких вредности. Политичари ће наћи увек нешто прече, али ово је основа јер од етичког поимања зависи наш приступ свему и породици и суседу и историји и науци“.

Он потенцира да је неопходно међурелигијске, међунационалне и етничке односе третирати разумом:

„Треба имати на уму да сви ми на овим просторима, целом региону, заједнички уређујемо заједнички живот. Тако и треба, без обзира на све различитости и сличности. Што више будемо сложни, то је боље за нас, имаћемо складније и хармоничније односе и живот. Просперираћемо. Наравно, и они изван ових простора, ближим и даљим, нису небитни јер живимо у јединственом свету. Не уређујемо наш живот само данас. То се тражило од нас кроз историју а посебно нам је важно за будућност. Некад смо били успешнији мање, некад више. Паметно је и човечно да свако у тај процес унесе оно најбоље што поседује у свом срцу, својој вери, својој нацији“.

„Ако тако приступимо, а требало би“, сматра милешевски владика, „онда би наш заједнички живот и Срби и муслимани изградили на етичким, моралним принципима. Они су најбитнији и они нас највише чине заједничким, јер све што није човечно оно је против и Срба и муслимана. Можете ли замислити шта би било да је Хитлер свој потенцијал и ресурсе Немачке усмерио у човечно дело? Како би све изгледало другачије у свету. Е кад се изгубе и замуте ови етички принципи долази до сукоба. И није битно ко их замути, сви испаштају“.

Мемнуна Цмиљановић

*Текст је део истраживачког рада у оквиру пројекта „Одговор заједнице – аспекти разумевања, сузбијања и превенције насилног екстремизма и радикализације“, који реализује Академска иницијатива „Форум 10“ уз подршку Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Извор: Епархија милешевска

Десетогодишњи помен старцу Симеону у манастиру Добрићево

Sun, 15 Sep 2019 19:08:34 +0000

Дана, 14. септембра, на празник Преподобног Симеона Столпника и на Црквену Нову годину, у манастиру Добрићеву служена је заупокојена Литургија за оца Симеона (Биберџића), дугогодишњег игумана овог манастира.

Свету Архијерејску Литургију служио је умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски Атанасије, уз саслужење свештенства из наше и других епархија, као и уз молитвено учешће бројног народа. После Свете Литургије, на гробу оца Симеона, одслужен је помен за покој његове душе, након чега је за све присутне уприличена трпеза – „утјешеније“.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Литургијска прослава 850 година Немањиних задужбина у Куршумлији

Sun, 15 Sep 2019 13:56:00 +0000

Светом архијерејском литургијом у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Куршумлији јутрос је торжествено прослављен велики јубилеј – 850 година задужбина Стефана Немање (Светог Симеона Мироточивог). Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је 11 архијереја и многобројно свештенство, уз молитвено учешће више хиљада вјерника.

Звучни запис беседе

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије рекао је да ми православни Срби имамо један једини темељ, један извор и један циљ, почетак и крај.

„То је Господ Исус Христос. Он је камен на којем зидамо свој живот, Он је смисао из кога црпимо своје постојање. Он је онај кога слушамо и чију реч чујемо, као и данас што смо чули из Светога јеванђеља“, рекао је Митрополит загребачко-љубљански.

Додао је да је данас велики и благословен дан за све сабране у овој светињи, за читав наш народ, али и за читав православни свијет.

„Јер, ми смо се овде сабрали да се молитвено сетимо онога дана кад је почео да се зида овај храм. А тај храм подигао је и сазидао нико други до истински и верни слуга Божји, истински и верни виноградар у винограду Господњем. Овај храм је подигао Стефан Немања, корен и клица из кога се развило свето стабло и разгранало богато дрво, богато духовним и светим плодовима“, казао је он.

Владика Порфирије је нагласио да је Стефан Немања клица из које је израстао његов свети син Свети Сава.

„Благодарећи коме, поред 850 година од подизања овога храма, славимо и осамсто година самосталности, аутокефалије наше Цркве“, нагласио је Митрополит Порфирије.

Подсјетио је да је Стефан Немња подигао цркву Свету Богородици, Ђурђеве Ступове, свету Студеницу у којој се и сам замонашио.

„Колико год је велико дело светитеља Божјег у обједињењу српских земаља, још је веће његово дело што је тај свој народ и ту своју земљу запечатио именом Христовим“, закључио је Митрополит Порфирије.

Након светог причешћа, Митрополит Амфилохије је у архипастиској бесједи рекао да се у овдје већ 850 година сабира народ Божји око имена Христовога и око ове светиње утемељене оцем нашим Симеоном Мироточивим.

„Није то мало вријеме. А Црква Божија непрекидно, ево је присутна, и овдје и широм свијета. И данас, као што је била јуче. Пропадале су државе, царства, владари, империје… Пропадају и данас. Па и ови данашњи моћници из Западне Европе и Америкие, и они ће пропасти, будите увјерени. Већ су пропали, а мисле да су вјечни и непролазни. А једина установа која је вјечна и непролазна, то је Црква христова“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Заблагодарио је Владици нишком Арсенију што је данас сабрао једанаест епископа Цркве Божје да заједно богослуже у овој светињи.

„Међу њима овдје је и наш Владика Алексеј који је дошао из мученичке и страдалне Украјине, гдје су опет моћници, домаћи и они са Запада покушали да разоре јединство Цркве Божије. А разарајући једнинство Цркве Божије на Украјини, они би хтјели да разаре јединство Цркве Божије у васељени. Неће моћи“, казао је он.

Додао је да је у данашњем литургијском сабрању учествовао и архимандрит Прокопије из Антиохијске Патријаршије.

„И то је Божји дар. Антиохијску Патријаршију је походио Свети отац наш Сава и отуда је донио руку Свете великомученице Текле која се и данас чува у Сарајеву“, подсјетио је он.

Митрополит Амфилохије је поручио да треба чувати јединство Цркве Божије у васељени.

„Велики је Божји дар да и ми припадамо Цркви Светих апостола. Ту смо Цркву ми добили преко свете браће Кирила и Методија, преко Светог Симеона и Саве. Једина Црква која се у богослужбеним књигама назива мајком – то је Јерусалимска Патријаршија. Ја се надам после свих ових збивања да ћемо се поново вратити Јерусалиму“, казао је он.

Додао је да ће се тако и црквена питања почети да решавају на начин на који су се решавала у вријеме Светих апостола.

„Не може било који патријарх или било који епископ да сам решава питања Цркве Божије. Сабор апостолски из 50. године – тамо је написано: Изволи се Духу Светоме и нама. Не каже апостол Петар: Мени“, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.

Поруку Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, који није могао да учествује у овом литургијском сабрању због здраствених разлога, прочитао је члан Светог архијерејског синода СПЦ Епископ крушевачки г. Давид.

Домаћин сабрања Епископ нишки г. Арсеније на крају је заблагодарио браћи архијерејима и свима сабранима на учешћу у овој великој светковини.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Торжествено прослављена слава Епархије бихаћко-петровачке

Sun, 15 Sep 2019 13:26:44 +0000

У недјељу 13. по Духовима, на празник Сабора српских Светитеља, дана 15. септембра 2019. године, сабор свештенства и монаштва, као и вјерног народа Епархије бихаћко-петровачке, на челу са својим Епископом г. Сергијем, сабрао се у Мркоњић Граду, како би свечано прославили своју крсну славу, Сабор Срба Светитеља.

Звучни запис беседе

Свету архијерејску Литургију у храму светог Саве у Мркоњић Граду предводио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије. Епископу су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић), јеромонах Марко из хиландарског братства на Светој Гори, протопрезвитер-ставрофор Маринко Радмило, Жељко Латиновић (Епархија бачка), Карађорђе Дерајић, Саша Црљић, протопрезвитер Бошко Рољић, Миладин Самарџић, протонамјесник Митар Керлец, презвитер Дејан Мандић (Митрополија загребачко-љубљанска), Немања Росић, ђакон Немања Рељић и Дејан Грчић.

На малом Входу Владика је чином протопрезвитера одликовао старјешину храма Светог Саве у Мркоњић Граду Драгана Видовића.

Након прочитаног јеванђелског зачала Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије обратио се вјерном народу Мркоњић Града и цијеле Епархије бихаћко-петровачке честитајући свима крсну славу, која није само слава свештенства већ цјелокупног народа Божијег. На тему параболе о "злим виноградарима" Владика је протумачио вјерном народу истичући њену христолошку димензију, с обзиром да Христос долази у овај свијет, својима дође и они Га не примише.

Послије заамвоне молитве извршен је чин освећења славског колача и кољива. Свечана славска трпеза љубави припремљена је у порти храма.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Владика Иринеј: Нека Дух Свети просвећује и руководи наше младе на путу њихове припреме за живот!

Sun, 15 Sep 2019 13:25:35 +0000

Чин призива Светога Духа пред почетак нове школске године служен је у недељу 13. по Педесетници, 2/15. септембра 2019. године, у свим храмовима у Епархији бачкој.

На дан празновања Сабора српских светитеља, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј молитвено је присуствовао светој Литургији коју је, у Саборном храму у Новом Саду, служио протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први. Саслуживали су протопрезвитери Владан Симић, секретар Епископа бачког и Стојан Билић, парох при Светогеоргијевском храму, као и протођакон Горан Ботошки.

Прочитали смо у јектенијама, а прочитаћемо и на крају свете Литургије, одређене молитве на почетку школске године, у којима ћемо се помолити Господу Богу да свој нашој деци Господ Бог подари трезвено размишљање, да отвори њихове умове да могу да на прави начин схвате и вреднују све оно што им се у школама предаје. То што сада накупе у своје паметне главице све ће то њима на добро бити и то знање биће њихова највећа моћ – у овоме свету – коју им нико не може одузети, казао је прота Миливој беседећи по прочитаном јеванђелском одељку.

Молепствије о почетку школског рада служено је у току свете Литургије, а присуствовали су ученици новосадских основних и средњих школа, вероучитељи, катихете и остали просветни радници хришћани, као и родитељи.

После отпуста Литургије, владика Иринеј зажелео је деци и младима благословен и срећан почетак школске године, а посебно благословен и успешан почетак веронаучне школске године.

Нека Дух Свети, Дух Божји – Којега смо призвали како на светој Литургији тако и у овом посебном, додатном малом богослужењу данашњега дана – просвећује и руководи наше младе на путу њихове припреме за живот. Нека Бог благослови све вас, поручио је Епископ бачки.

Извор: Инфо служба Епархије бачке

Митрополит Амфилохије: Тумански Светитељи уграђени у ову светињу уграђују се и у наше животе!

Sun, 15 Sep 2019 13:24:02 +0000

У склопу прославе 630 година постојања манастира Тумане, у којем почивају мошти Светог Зосима Чудотворца и Светог Јакова, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у овој великој светињи у Епархији пожаревачко-браничевској. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да на земљи постоје двије врсте сљепила: тјелесно и духовно.

„Много је опасније оно духовно сљепило од овога тјелеснога сљепила. И могли бисмо мирне душе рећи да човјечанство, кроз сву историју, вапи вапајем ове двојице слијепих: Господе, просвети нас, отвори очи наше, отвори очи ума нашега, срца нашега и душе наше, да прогледамо, да видимо твоју тајну, да видимо тајну нашега живота, да видимо тајну живота и свијета у коме живимо“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да се Господ дотакао људских очију самим тим што се родио од Пресвете Дјеве.

„Дотакао се људске природе. Не само да је обновио људску природу онакву каква је она била, у каквој је изашао први човјек из руку Божјих, очистивши је од гријеха, од прљавшртине и од смрти, и од сљепила, него је обдарио људску природу, обдарио је човјека много већим и савршенијим даровима призвавши га да напредује, не само тјелесно и духовно док је овдје на земљи, него да узраста у безмјерну мјеру висине Сина Божјега“, казао је он.

Казао је да Црква кроз вјекова непрекидно отвара очи ума, душе и срца, и тјелесне очи свима онима који се дотичу Христа.

„Свима онима који вапију, који се сабирају око Њега. И остаје Његова ријеч, вјечна и непролазна: Гдје су двојица или тројица сабрани у име моје, ондје сам и ја“, нагласио је Владика Амфилохије.

Казао је да су Свети Зосима и Свети Јаков такође били двојица слијепаца који су духовно прогледали.

„Не само што су духовно прогледали него су се сјединили са Господом својим животом, својим подвигом, својом молитвом. И није ни битно којему народу су они припадали, јер припадају Божјем Христовом народу. И то је оно што је вјечно и непролазно“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Након Литургије, Митрополит Амфилохије је учествовао у раду Научног скупа „Исихазам у српским и приморским земљама“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протосинђел Сергије (Рекић): Господ је благословио наш народ бројним светитељима!

Sun, 15 Sep 2019 13:22:53 +0000

У 13. недјељу по Духовима, 15. септембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Сабор српских светитеља, Светог мученика Маманта и Светог Јована Посника, саборно и молитвено било је у острошком манастиру. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јеромонах Владимир, а саслуживала су му острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј и јерођакон Зосима, као и јереј Шпиро Живковић, морињски парох и свештенођакон Саво Лазић из Шабачке епархије.

Звучни запис беседе

Након читања зачала из Светог Јеванђеља о виноградарима, сабранима се празничним словом обратио о. Сергије. који је између осталог казао да је наш живот заправо виноград и да дарове и плодове тога винограда треба да принесемо Господу Богу, своме Творцу, који је поставио свакога од нас да дођемо у овај свијет, дао нам разум, слободу и одговорност да поживимо онако како је Он то показао кроз Свете заповијести и Свете људе Божије.

– Нажалост, људи често помисле да овај свијет могу да уреде мимо Бога, без Бога, што је најстрашнија ствар коју човјек може да помисли и идеја на коју може да дође. Ми данас прослављамо светитеље из рода нашег, ученике Божије благодати. Заиста, само ако се препустимо да Божија благодат буде она која ће нас учити, руководити, нећемо пасти под осуду злих виноградара. И дан данас људи се труде да за господаре поставе себи некога другога, а не Онога, Оца, Господа Бога, човјека виноградара из ове приче, не Њега који нам даје све, који нам даје живот вјечни, не. Ми се неријетко опредијелимо да служимо некој чак неживој твари, некој идеји – казао је о. Сергије.

Он је нагласио да је Господ благословио наш народ бројним светитељима.

– Имамо пуно слугу Његових. Било је и периода када смо одговарали Богу и Његовим слугама као добри домаћини у винограду Господњем. Колико је само у времену Светог Саве људи прихватило Јеванђеље и живјело по њему. Али је било времена и када су људи са стране долазили да узурпирају виноград Божији или смо се ми сами помисливши да смо већи од Господа Бога одрицали Њега или одбацивали слуге Божије, наше архијереје, првојерархе, свештенике, па и домаћине добре који су у Господа вјеровали и нескривено свједочили и поповиједали Име Божије. Ми смо њих лишавали чак и живота и бацали из винограда, мислећи да ћемо приграбити себи Божији виноград. Иза нас је период у коме се мислило да је једном за свагда завршено са Црквом Божијом, али све се урушило. све што није створено, саткано и озидано на Господу Богу, нема вијека чак ни на земљи – казао је о. Сергије помоливши се Господу Богу да настави да шаље слуге Божије у наш народ који ће нас принијети Господу Богу Животодавцу.

Извор: Манастир Острог

Владика Јован: Ако слушамо и испуњавамо Реч Божију, онда можемо осетити близину Божију!

Sun, 15 Sep 2019 13:21:39 +0000

У петак, 13. септембра 2019. године, када наша Црква прославља и празнује празник Полагање појаса Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић, док је за певницом појао протојереј Драгослав Милован, а чтецирао г. Владан Степовић.

Звучни запис беседе

Говорећи о празнику Полагања појаса Пресвете Богородице, Епископ Јован истакао је чуда које се догађају крај одевних предмета и икона Пресвете Богородице, као и врлине којима је Богомајка живела и којима би сваки хришћанин требало да живи. “Много имамо примера како кроз одећу Пресвете Богородице бивају исцељења. Постоји и данас појас Пресвете Богородице, који се чува у манастиру Ватопеду, и који многима помаже, постоје и многе чудотворне иконе Пресвете Богородице које и данас заиста чудотворе. Дакле, све нас ово упућује на то како је Господ нама учинио велику милост што нам је подарио Пресвету Богородицу да нам она буде заштитница, да нам она буде молитвеница.

Она јесте заштитница оних који верују у Сина Њеног и Господа нашег Исуса Христа. О Богомајци немамо много записа и сведочанстава у Јеванђељу, осим оног сусрета са Јелисаветом. Оно мало што је записано, што је Богомајка изговорила, представља, како свети оци кажу, друго Јеванђеље. У данашњем Јеванђељу, из ове поуке коју је Господ упутио Марти (“Марта, Марта, бринеш се за много, а само је једно потребно”, Лк. 10 42), видимо да Господ апсолутно није против тога да се Он дочека и да се угости, али не смемо заборавити на оно што је најважније, а то је она духовна страна, јер ми нисмо само душа и нисмо само тело, него смо и тело и душа и ми, браћо и сестре, треба да хранимо и једно идруго; а душа се храни Речју Божијом.

Данашње Јеванђеље даље говори да је једна жена повикала: “Благо утроби која те је носила и дојкама које си дојио”. А Господ на то одговара: “Благо онима који слушају Реч Божију и држе је”. Ако слушамо и испуњавамо Реч Божију, онда можемо осетити близину Божију. Слушати значи бити послушан, односно препустити се Речи Божијој, јер особа која хоће да слуша она занемарује све што је у њој, онај его, гордост и сујету, и ствара простор за оно што долази од другога, што долази од Бога. Јер ако човек не слуша другога и не слуша Бога, он онда није оставио простора за другога јер само себе слуша. Послушност и смиреност су Пресвету Богородицу учинили Богородицом. Ништа нам не вреди што читамо Свето Писмо, а радимо и живимо супротно Светом Писму. Верник који се може поучити од Мајке Марије, учи се ревности, али се учи и да свему постоји тренутак – време за слушање и време за рад. И ако хоћете, цео свет се дели на Марту и Марију - један се део света труди за себе, за оно што је телесно и спољашње, а други део живи духовно. Данас смо заиста гладни и жедни Речи Божије. Ми хоћемо да послушамо и кад се чита Јеванђеље, а да ли примењујемо? Зато нам је потребна мудрост и правилно расуђивање, да знамо шта је оно што је од овога света и шта је оно што је од онога света. Да се помолимо Мајци Божијој да нас она научи да слушамо. Онај који слуша, он је спреман да прими савет.

Не сме хришћанин да буде лабилна личност, јер нама је све дато. Имамо Цркву своју у којој се спасавамо, али како да се спасемо ако не слушамо? Човек треба зато да припреми себе да га води рука Божија, да буде вођен, јер онај који не дозвољава да буде вођен, никад неће научити да води другога, а онај који није научио да слуша, никада неће научити правилно да заповеда. Нека нам Мајка Божија помогне да научимо да слушамо и да верујемо да ће нас Мајка Божија водити и упутити на прави пут који води у Царство Небеско, а то је оно што нам је најпотребније”, истакао је Епископ Јован.

Извор: Епархија шумадијска

Архијерејска Литургија на локалитету Феликс Ромулијана

Sun, 15 Sep 2019 13:20:29 +0000

На празник Усековања главе Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Иларион служио је свету архијерејску Литургију на ранохришћанском локалитету Феликс Ромилијани надомак Зајечара.

Извор: Епархија тимочка

Владика Јован: Кротки су они који су прожети светим расположењем!

Fri, 13 Sep 2019 17:43:32 +0000

У четвртак 12. септембра 2019. године када наша Црква прославља светог Александра Невског, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој цркви у Крагујевцу.

Звучни запис беседе

Беседећи на 24. зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је рекао: “У данашњем Јеванђељу Господ наш Исус Христос 9 пута понавља реч блажен. Свети се називају блаженима по благодати. Једино блажено на овоме свету је да Бог постоји, па је блаженство извор сваке доброте и вечне радост. Блажени и незлобиви људи су они који се не гневе, ни на Бога ни на људе, чак ни у најтежим искушењима. Зато треба да разликујемо и осуђујемо грех, али не и човека који је икона Божија. Кротки су они који су прожети светим расположењем и никоме не наносе увреде. Код њих је осветољубивост потпуно одсутна. Они своје непријатеље воле као саме себе. Такви – кротки, наслеђују Земљу, односно још пре – Небеса. Зато одбацимо старог Адама, очистимо себе, обновимо себе, саздајмо себе од светлости, правде и истине и обуцимо себе у Богочовека Христа, најпре у светој тајни крштења, а потом и својим врлинским животом!”, била је поука вернима Владике Јована.

Извор: Епархија шумадијска

У Новом Саду отворена изложба фотографија о Хиландару

Fri, 13 Sep 2019 17:37:44 +0000

Храм Успенија Пресвете Богородице у Новом Саду је, поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – 800 година аутокефалије, организовао изложбу фотографија о манастиру Хиландару.

Изложба је уприличена у оквиру манифестације Госпојински дани, а свечано је отворена 12. септембра 2019. године у Историјском архиву Града Новог Сада.

Говорили су протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, г. Петар Ђурђев, директор Архива и г. Рајко Каришић, аутор. Свети Сава је хиротонисан, а потом изабран за Архиепископа српских и поморских земаља баш на празник Успења Пресвете Богородице. Ми смо имали ту радост да прославимо Успење, овогодишње, тако да нас је на неки начин вратило у Никеју, а то се не дешава сваке године нити сваке деценије, рекао је отац Жељко. На отварању изложбе присутни су имали прилику да чују стихове које је казивао песник Благоје Баковић.

Поставка обухвата 40 фотографија које су настајале у два циклуса, пре и после великог пожара 2004. године. Изложба ће бити доступна посетиоцима Архива Војводине до 22. септембра. Аутор изложбе најавио је да ће тога дана, у Гимназији Јован Јовановић Змај бити одржано предавање о манастиру Хиландару.

Извор: Инфо служба Епархије бачке

Митрополит Хризостом: Храм је дом молитве, али и место сабирања у име Божје!

Fri, 13 Sep 2019 11:55:55 +0000

У селу Соколовићима надомак Рудог у недељу, 8. септембра 2019. године, освештана је новоподигнута црква Светих мученика јасеновачких.

Тај храм је истовремено и спомен црква на мајку Мехмед-паше Соколовића. Како историчари наводе велики везир Отоманског царства Мехмед паша Соколовић је подигао омању цркву у свом родном селу за потребе његове мајке која је остала хришћанка за разлику од његовог оца који је примио ислам. Поштујући своје родитеље и једнако их љубећи велики везир је подигао и омању џамију за потребе свог оца. Од тада прошође године, деценије и векови а онда се деси чудо.

Свештеник Стеван Гагић, рођен на Мајевици а данас пензионер са Флориде (САД), одлучио је, из само њему знаних разлога, да од уштеђевине сагради храм у спомен мајке Мехмед паше-Соколовића, а у част Светих мученика јасеновачких.

И ево, 8. септембра 2019. године, после великог догађаја у Старом мосту на Дрини, испуни се време да храм у Соколовићима буде освештан (посвећен). Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом - уз саслужење протојереја-ставрофора Александра Топаловића, Милојка Топаловића, Саве Брадоњића и Рајка Цвјетковића и ђакона Будимира Гардовића, освештао је новоподигнути храм чином троносања и одслужио свету архијерејску Литургију.

Високопреосвећени Митрополит је истакао значај дана и догађаја и истакао: -Гле, отац Стеван са Флориде, који никада није прошао овим крајевима нити боравио у Рудом, подсјећа нас на нешто што никако не смијемо заборавити, а то је мјесто рођења како великог паше Соколовића а тако исто и великог патријарха српског Макарија Соколовића. А ми смо све то заборавили! Заборавили смо да је у овом крају осим великог патријарха Макарија рођено још шест српских патријараха и четрнаест великих везира, паша, отоманских генерала и адмирала. А то само од себе говори какав је био духовни и ментални потенцијал нашег српског народа са ових простора. Велики паша Соколовић је био потпуно свјесни Србин и као такав све је чинио да поданицама Отоманске империје учини добра дјела. Као такв остао је упамћен у историји. За разлику од других паша и зулумћара није био тирјанин, већ велики градитељ и добротвор својих поданика. Захвалимо данас Богу и оцу Стевану Гагићу за све ово што се данас овдје бива.

Извор: Инфо служба СПЦ

Архијереји Методије и Јован богослужили у родном селу патријарха Павла

Fri, 13 Sep 2019 11:54:57 +0000

Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, дан у који је 1914. године рођен патријарх српски Павле, молитвено је прослављен 11. септембра 2019. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима.

Са верним народом, свештенством и монаштвом, уз саслужење свештеног клира епархија Славонске и Београдско-карловачке, у родном селу патријарх Павла свету архијерејску Литургију служили су Преосвећена господа Епископи диоклијски Методије и пакрачко-славонски Јован.

После читања одељака из Светог Писма, пастирском беседом о животу и делима Светог Јована Претече, као и о празнику Усековања његове главе, окупљени народ је поздравио владика Методије.

После учешћа у светим Даровима у којима су удео узели скоро сви присутни, по свршетку свете Литургије обављен је крсни вход – литија до родног имања патријарха Павла где је у славу Божју преломљен славски колач.

Благодарећи на исказаној братској љубави и заједничком евхаристијском слављу, владици Методију и верном народу се том приликом обратио владика Јован.

Извор: Инфо служба СПЦ