Живе речи утехе: Живе речи утехе

Епископ Григорије: Све је дар Божји - позвани смо да богоугодним животом искажемо благодарност Богу!

Wed, 18 Sep 2019 18:31:23 +0000

У недељу 15. септембра Његово Преосвештенство Епископ Григорије служио је, по благослову локалног Епископа Иринеја, литургију у Храму Светог Јована Крститеља у Патерсону, Њу Џерси. Након литургије уприличена је телесна, али и духовна гозба у виду представљања књижевних дела Владике Григорија и Владимира Пиштала, који су са присутним народом поделили своја размишљања о књижевности, али и бројним другим важним животним темама.

Звучни запис беседе

Извор: Епархија диселдорфска и Немачка

Свечано прослављена слава свештенства Града Ниша

Wed, 18 Sep 2019 18:25:17 +0000

Слава свештеника града Ниша, Сабор српских светитеља, свечано је прослављена 16. септембра 2019. године благосиљањем славског колача од стране Епископа нишког Г. Г. Арсенија у храму Светог апостола Петра и Павла у селу Јелашница на територији општине Нишка Бања.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније је у обраћању свештеницима Епархије нишке честитао крсну славу и истакао значај заједништва које се пројављује окупљањем око славског колача и чаше вина који указују на Онај хлеб и Оно вино који су предложени на Светој литургији.

Овогодишњи домаћин овог сабрања презвитер Игор Стојковић, парох јелашнички, је славски колач за идућу годину предао презвитеру Милану Крстићу, пароху орљанском.

Слава свештенства града Ниша се у овом граду прослављала још од прве половине XX века када су међу првима домаћини славе били свештеници Јанко Јанковић и Светомир Станковић. Након периода прекида прослављања славе, 80 – их година прошлог века, са благословом тадашњег Епископа нишког Иринеја, нишке проте Живота Јанковић и Божа Станковић, обнављају обележавање крсне славе свештенства града Ниша. Првих неколико година по обнављању прослављања славе Сабора српских светитеља домаћин славе је био тадашњи Епископ нишки а садашњи Патријарх српски Г. Г. Иринеј.

Извор: Епархија нишка

Празник Светог Петра Дабробосанског у Сарајеву

Wed, 18 Sep 2019 12:51:38 +0000

Дан успомене Светог Петра, Митрополита дабробосанског, свештеномученика и страдалника, свечано и торжествено је прослављен 17. септембра 2019. године у Источном Сарајеву.

Свети Петар (Зимоњић) је крсна слава града Источног Сарајева и парохијског храма у Војковићима у Источној Илиџи. У храму Светог Петра Дабробосанског у Војковићима свету архијерејску Литургију је служио Високопреосвећени г. Хризостом, Митрополит дабробосански, уз саслужење протојереја-ставрофора Јадрана Даниловића и Ранка Билинца, протонамесника Бојана Зекића и Душка Лаловића, јереја Бошка Тошовића, Младена Микавице, Дарка Даниловића и Немање Ђуреиновића, као и ђакона Будимира Гардовића и Божидара Васиљевића.

-Свети митрополит Петар је био је прави пастир словесног стада свога којег није хтио оставити иако су му усташке власти директно и индиректно поручивале да се привремено склони из Сарајева. Не! Он је био одлучан пастир који зна своје и који живот свој полаже за овце. И уистину он је попут Господа свога Исуса Христа жртвовао себе на голготи страдања почевши у Сарајеву, па преко Јасеновца, Керестинца, Госпића и све до Велебита, односно Јадовна и Шаранове јаме. Знамо да постоји више претпоставки неголи тачних историјских података гдје је он мученички окончао. Преовлађују она сазнања и сведочанства која тврде да је виђен у усташком логору у Госпићу из које су систематски одводили заточенике на Јадовно и тамо их ликвидирали, беседио је митрополит Хризостом.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Нова школска година у школи вјеронауке у Улцињу

Wed, 18 Sep 2019 07:27:34 +0000

Сабрање дјеце је почело у Саборном храму акатистом пресветој Богородици „Васпитатељници“ након чега је заједничарење пренешено у нову свечану салу новоизграђеног парохијског дома, гдје је било припремљено послужење. Присутно је било око 80-еро дјеце.

На почетку присутној дјеци, младима и неколицини родитеља обратио се парох улцињски, вјероучитељ, протојереј Синиша Смиљић ријечима: „Много је написано књига из области педагогије и психологије, многе теорије о томе како треба васпитавати дјецу и омладину, многи системи образовања се мијењали кроз историју, а скоро сви су опречни једни другима. Најсавршенији образац васпитања је Јеванђеље Христово. Господ каже ; „…научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем…“ Зар постоји већи, бољи и савршенији образац за човјека од самога Богочовјека. “

Отац Синиша је напоменуо да вјеронаука није пуко учење теорије библијских догађаја и података. “ Кроз вјеронауку дјеца непримјетно задобијају благодат Духа Светог. Та благодат долази кроз амбијент у којем бораве за вријеме часова, ријечи науке о Богу, цртање и бојање икона, учење молитава, све то са невидљивим присуством самога Христа који каже :“…гдје су двоје или троје сабрани у име Моје, тамо сам и ја са њима.“ Између осталог отац Синиша је рекао да ће вјеронаука “ посијати сјеме у душе ђака , сјеме које ће донијети плода тек послије у важим животима“. То сјеме које изникне у вашим срцима ће вас сачувати од пошасти и искушења овога свијета, којег је све више. Знам многе који су похађали вјеронауку, а данас су већ и породични људи. Многи су отишли у Америку и друге стране свијета. Данас када се чујем са њима, потврђују ми да им је вјеронаука много користи донијела у садашњем животу. Она их, како кажу подсјећа на одговорност према Богу и ближњима, а то је сва суштина овога живота.“

Отац Синиша у другом дијелу обраћања изложио план и програм за наредну годину.Најавио је да ће вјеронаука функционисати у три групе по узрастима. Представио је и нову вјероучитељицу ,за најмањи узраст, г-ђу Јелену Митровић. Послије обраћања оца Синише приређено је пригодно послужење за све присутне у пригодан музички програм.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Јован: Велика је одговорност кума као духовног родитеља!

Tue, 17 Sep 2019 20:39:37 +0000

У селу Орашац, надомак Аранђеловца, верни и богобојажљиви народ са својим свештенством у понедељак 16. септембра 2019. године дочекао је свога архијереја Јована шумадијског на имању породице Карић испред цркве брвнаре посвећене Светом Јоаникију, првом патријарху српском, чија се успомена на овај свети дан прославља.

Звучни запис беседе

Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован уз саслуживање протојереја-ставрофора Миодрага Перића, госта из Сиднеја, архијерејског намесника орашачког протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, протојереја Миливоја Старовлаха, протонамесника Ивана Теодосића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Александра Бабића.

У склопу свете Литургије Епископ Јован је крстио малог Јосифа, сина протонамесника Дејана Тодоровића из Аранђеловца.

У својој беседи Епископ Јован је честитао породици Тодоровић и пожелео да мали Јосиф постане добар и веран хришћанин и потом поучио опупљене вернике о значају свете тајне крштења и миропомазања, а потом је поучио и кума о његовим обавезама као духовног родитеља малог Јосифа.

Извор: Епархија шумадијска

Два нова издања Центра за црквене студије, Центра за византијско-словенске студије и Међународног центра за православне студије

Tue, 17 Sep 2019 20:31:57 +0000

У емисији Пирг, која је емитована у уторак, 17. септембра 2019. године проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије представио нам је два нова издања - "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, у издању Међународног центра за православне студије и Библиографију часописа "Црквене студије" Јелене Глишић, у издању Центра за црквене студије из Ниша, Центра за византијско-словенске студије из Ниша и Међународног центра за православне студије из Ниша.

Звучни запис разговора

Представљајући и ново издање "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, професор Бојовић је посебно говорио о о Маријином четворојеванђељу - најстаријој српској књизи, а овај сегмент разговора можете чути и ОВДЕ.

Извор: Радио Глас

Епископ жички Јустин: Ако смо нешто сагрешили ту су покајање, исповест и молитва као начини да се исправимо и усправимо!

Tue, 17 Sep 2019 08:23:34 +0000

У недељу тринаесту по Духовима Владика Јустин је, у Саборном храму у Краљеву, служио Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање братства овога храма и уз појање певнице при нашем храму која је окупљена око г-дина Ивана Трајковића.

У атмосфери скела које се налазе на свим странама храма – и у порти Храма око објеката који се увелико зидају (парохијски дом са звоником и црквена продавница са палиоником за свеће), и на спољашњим зидовима храма (управо се налазимо у фази постављања великих зидних мозаика на улазне портале Храма) и у самој унутрашњости храма (за неколико дана ће, ако Бог да, бити завршено осликавање олтарске апсиде и завршава се осликавање параклиса посвећеног икони „Млекопитатељница“) – смо одслужили и ову Литургију на Часној Трпези која се, баш због тих скела, налази на солеји. Наш храм и простор око њега се из дана у дан преображавају и све су израженије контуре оне лепоте којом ће блистати када радови буду сасвим окончани. Чини се да тај дан више није тако далеко, а до пре само неку годину изгледало је да ће проћи можда и деценија до тренутка када више за скелама неће бити потребе. Хвала Богу на томе!

У својој пастирској беседи Владика се дотакао и те теме нагласивши да до тог свеопштег уређивања и украшавања храма долази и по мери наше љубави, труда и молитве. Потом је Владика говорио о јеванђелској причи „о злим виноградарима“ која је прочитана на Литургији, подсетивши нас да је овај свет створен савршен и леп попут винограда и да ми – виноградари – уколико на правилан начин живимо и обделавамо виноград можемо примати његове богате плодове и ни у чему не оскудевати. Али исто тако, уколико водимо животе у греху и уколико проводимо неплодне животе у незадовољству и незахвалности, проћи ћемо попут ових злих виноградара који нису слушали слуге Божије – пророке и светитеље – па чак ни самог Сина Божијег.

Од нас ће овај виноград бити одузет уколико наши животи не постану вино – најсавршенији плод творевине јер је то део Причешћа – и уколико наша срца не постану чиста и достојна да се у њих усели Бог. Још нас је наш Пастир подсетио и на то да смо јуче прославили „начало индикта“ и да је ово период када деца крећу у школе – да је ово тренутак када почиње нови годишњи круг када треба свести рачуне са самима собом и погледати шта смо све учинили претходне године. Ако смо нешто сагрешили ту су покајање, исповест и молитва као начини да се исправимо и усправимо. На крају беседе нам је свима пожелео да полако узрастамо и да доспемо до Царства Божијега.

Као и сваки пут, Литургија је окончана свечаним Владикиним изласком из храма током којег су појци у византијском напеву предивно отпевали „Многољетије“.

Извор: Епархија жичка

Епископ ваљевски Милутин: Позвани смо да праштамо!

Tue, 17 Sep 2019 08:21:54 +0000

Новоподигнути храм у Обреновцу, посвећен Сабору српских светитеља, прославио је своју славу и прву годишњицу од освећења. У част празника, Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва Епархије ваљевске и Архиепископије београдско – карловачке. У току Литургије, Владика Милутин у чин чтеца рукопроизвео је дугогодишњег наставника и координатора верске наставе Владана Нешковића.

У литургијској проповеди Епископ Милутин подсетио је на поуке Господа Христа о опраштању, творењу разних облика милосрђа и свему ономе на шта смо позвани, уколико желимо да нас Спаситељ као Своје препозна у дану Страшног суда. Држимо се свете православне вере којој нас је учио Свети Сава и сви Оци Цркве. Истинама вере би родитељи требало да уче своју децу. Срећом, констатовао је Владика Милутин, данас у школама постоји веронаука, па деца уче у школи о томе и знање преносе старијим члановима породице. Наша Света Црква је ту да се у њој сабирамо и од свештеника слушамо реч Божју, окрепљујућу и спасоносну. Тако су чинили наши преци, који су добро знали и држали се јеванђељске речи, коју су нам предали Свети Кирило и Методије, а учврстио Свети Сава, сунце српског народа. Његов отац, Стефан Немања, градио је државу и једнако посвећено чувао чистоту вере и зато нам је била благословена држава.

Свете владике попут Саве и других архијереја, који су у оно време носили веру, предали су нам је чисту. Многе свештенике и епископе Српске Цркве су Турци убијали и распињали пет стотина година. Они су гинули, али нису се одрицали вере. Управо они које данас славимо. Како је лепо што је овај храм посвећен њима и што их имамо у небеском свету да нас науче данас! Гинули су и у време комунизма, сви они који су били отпор тадашњој политици тиме што су веровали у Бога. Страдало се масовно и у Јасеновцу, паљене су цркве… Сви они изгинули су за Часни крст и слободу. Данас, заблагодаримо Богу јер можемо да верујемо како ми хоћемо – рекао је Владика Милутин.

„Зло никада добра донети неће“, говорио је блаженопочивши Патријарх Павле, кога су сви за живота сматрали светитељем. Једног дана, кад буде канонизован, и њему ћемо се молити поред свих српских светих које данас славимо у овом светом храму, закључио је Епископ Милутин, честитајући славу архијерејском намеснику посавском, протонамеснику Слободану Илићу, браћи свештеницима и свим учесницима молитвеног сабрања.

По завршетку Литургије, начињен је литијски опход око храма и преломљен славски колач. Славска свечаност завршена је трпезом љубави за све госте.

Извор: Епархија ваљевска / Радио Источник

Пустите децу и не браните им да долазе к мени... (Мат 19, 14)

Sun, 15 Sep 2019 21:30:00 +0000

-Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини на корист-

Саборност је важно својставо Цркве Божје. Према речима преподобног Јустина Ћелијског: "Међусобно повезани богочовечанском саборношћу – кроз Свете Тајне и врлине сваки од нас живи у свима и сви у свакоме". Ваистину, Црква је сабирање око Христа и у Христу Духом Светим. Отуда је литургијско сабрање срж црквеног живота јер оно представља заједницу са Богом и свима светима. И свако друго унутарцрквено сабрање проистиче из тог литургијског сабрања и представља његов наставак. У том духу, Господ наш Исус Христос је рекао: Где су двоје или троје сабрани у моје име, онде сам и ја међу њима (Мт. 18,20). С тога су црквена сабрања особито важан аспект црквене мисије и живота.

У недељу 13. по Педесетници, на дан празновања Сабора српских светитеља, 15. септембра 2019. лета Господњег, ученици Основне школе Михајло Пупин узели су учешће у литургијском сабрању у Светосимеоновском храму у Ветернику, тако пројавивши и делатно потврдивши своју љубав према Цркви и верској настави.

Светом Литургијом началствовао је презвитер Игор Игњатов, парох ветернички, а саслуживали су презвитер Лазар Мајсторовић и ђакон Мирослав Стојановић. Предвођени вероучитељем Браниславом Илићем ученици су се сабрали у овај недељни дан како би своје богочежњиве душе нахранили небеским Хлебом, али и како би примили благослов Божји на почетку нове школске године.

„Пустите децу и не браните им да долазе к Мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14). Речи изговорене у далекој прошлости звучале су као да су изговорене данас, а као да осликавају Тајну будућега века. Радосна лица деце и пажња са којом су учествовали у литургијском сабрању и молепствију на почетку школске године, кроз саборну молитву, сведочила су да је Христос и даље Онај Који из уста деце и одојчади чини себи хвалу (Пс 8, 3).

Вероучитељ Бранислав Илић

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Владика Игнатије у Туману: У Цркви сви поседују дар Духа Светога!

Sun, 15 Sep 2019 20:52:33 +0000

У Манастиру Тумане одржан научни скуп "Видесмо Светлост истиниту"

Sun, 15 Sep 2019 19:12:07 +0000

Епархија браничевска ове године прославља значајне јубилеје, 8 векова организације живота Цркве у српским и поморским земљама и 630 година оснивања манастира Тумане.

Тим поводом, са благословом Епископа браничевског господина Игнатија манастир Тумане, Одбор за просвету и културу Епархије браничевске и Институт за систематско богословље Православно богословског факултета Универзитета у Београду, организовао је у суботу 14.септембра, једнодневни богословски научни скуп под називом "Видјехом свјет истини" са централном темом "Исихазам у животу Цркве српских и поморских земаља" , који је имао за циљ промишљања широке и изазовне теме исихазма у актуелном моменту живота Цркве, њеног постојања и сведочења у плуралистичком друштву.

Научни скуп у Манастиру Тумане започео је Светом Архијерејском литургијом којом је началствовао Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије уз саслужење игумана ове свете обитељи архимандрита Димитрија и бројног свештенства.

Након Божанствене литургије на првој сесији уводним словом присутне архијереје Митрополита Амфилогија, Епископа стобијског Давида и све остале поздравио је домаћин, владика Игнатије.

Митрополит Амфилохије саледавајући историјски континуитет развоја исихазма на просторима српских земаља, закључио је да је његов утемељитељ Свети Сава а да његови корени досежу још у период просветитеља Словена, Свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика.

Сагледавајући богословље у контексту служења Цркви, предавачи су кроз три сесије покушали да обухвате следеће аналитичке опсеге проучавања: библијске претпоставке исихазма; исихастички покрет и синаити у историји Цркве; исихазам у светоотачком Предању; исихазам и Евхаристија Цркве;сотириолошки аспекти исихазма; молитвени подвиг у новом социолошком контексту.

Васкршњим вечерњим богослужењем коме је присуствовао и Епископ милешевски Атанасије, молитвено је затворен је овај богословко научни скуп прослављајући заједно богослужбеним химнама васкрслог Господа Исуса Христа, Светлост Истиниту.

Извор: Телевизија Храм

Пријепоље: Међурелигијске, међунационалне и етничке односе третирати разумом

Sun, 15 Sep 2019 19:10:58 +0000

„Будимо човечни!. Од тога зависи хармонија међу људима, религијама, нацијама, народима… То је императив разума!“, каже владика Милешевске епархије, господин Атанасије.

На овим просторима скоро нико неће спорити чињеницу да је Пријепоље верски и етнички најтолерантнија средина и да може послужити као светао пример свим општинама у Санџаку (Рашкој области, прим. модератора). Свест овдашњих грађана о заједничком животу припадника различитих религија и нација, више пута је кроз ближу и даљу историју била изложена искушењима, углавном наметнутим са стране, али никада није пољуљана вера у суживот. Чак и онда када се све око Пријепоља рушило, када се једна држава распадала у крви и када су постојали покушаји да се тежиште сукоба пренесе на овај простор Тромеђе, који се сматра трусним, одржали су се мир и толеранција. Томе су сви дали свој допринос и верске заједнице и општинске структуре али су грађани били онај фактор „икс“ који је „преломио“ разумом, мудрошћу, миром, сабуром…

Примера да се брижљиво чувало достојанство и богатство заједничког живота је много као и оних који су с времена на време доводили до захлађивања односа, дистанце и удаљавања. Ипак, никад до сукоба.

„То сведочи да су били паметнији и мудрији од других. У име чега би се сукобљавали? Значи и да су Пријепољци човечни и духовно здрави а то треба неговати. Нису дали и не дају, да се овај простор расточи. Оно на чему се изграђује толеранција је здрав разум, схватање да све треба да буде у служби човека и нација и религија и наука и техника, све треба да служи човеку. “, сматра владика милешевски, господин Атанасије:

„Некада смо сложнији, некада мање. Ми не живимо у изолованом времену, оно има континуитет. Слога и разумевање зависе и од тога колико су нам други дозвољавали да изразимо оно што нам је у срцу, љубав једних према другима и колико се то косило са њиховим различитим интересима. Зато је важно сачувати човечност јер је то императив.“

Пријепоље је имало ту срећу да су на његовом челу углавном били председници општине који су имали осећаја за кризне тренутке. Знали су колико су међунационални односи важни, умели су да реагују на прави начин и онда када су камиони са добровољцима на путу ка босанским ратиштима острашћено пуцали у минарет шарамповске џамије и када је тадашњи председник, Љубиша Вуковић, сазвао хитну седницу Извршног одбора СО. Био је викенд и сви су се скупили у рекордном року, да се ситуација испита. Била је отмица у Штрпцима, са најтрагичнијим епилогом, низали се митинзи ултранационалистичких партија и у данашњим тренуцима када глобални проблеми од различитих облика екстремизма и појаве исламофобије притискају локалне заједнице, Пријепоље одолева и тим изазовима и односима.

ТОЛЕРАНЦИЈА ЈЕ ПРОДУКТ МЕНТАЛИТЕТА

Данас се само поставља питање колико су ти односи искрени, ослобођени предрасуда и живе ли у Пријепољу припадници различитих вера и нација, једни поред других или једни са другима.

„Искрени су ти односи“ сматра хаџија, доктор исламских наука, Надир Дацић, директор женске Медресе у Пријепољу и дугогодишњи имам главне џамије.

„Јер да је обратно, не би, сигурно, овако дуго могли трајати и опстајати. Они су наслеђени и укорењени у менталитету Пријепољаца обе религије, каже Дацић:

„Зрела религиозност је уско повезана са високим степеном толеранције. Верско сазревање води ка високим моралним стандардима и усвајању универзалних вредности. Међутим, сматрам да је неоспорна толеранција овдашњег становништва продукт њиховог менталитета“.

У Пријепољу се, по мишљењу др Надира Дацића, десио парадокс. Он сматра да је у срединама где је структура становништва приближно иста, прилично „клизав“ терен за међунационалне односе, јер припадници једне религије настоје да остваре превагу над другим:

„У Пријепољу тај однос, скоро пола – пола, није пореметио односе. Ја нисам одавде али прилично сам, за 27 година, упознао Пријепоље и његове грађане, и једне и друге. Генерално, Пријепољци су питоми, мирољубиви, отворени, срдачни, толерантни, за разлику од људи из етнички чисто муслиманске средине из које сам ја дошао где је менталитет народа сасвим другачији“ каже Надир Дацић, наводећи да је „непознавање другог и другачијег углавном разлог за многе верске, етничке и националне проблеме чак и у оквиру исте етничке заједнице“

На питање живе ли Пријепољци једни поред других или једни са другима он одговара одречно:

„Не, не мислим да живе једни поред других. Овде се људи знају, друже се, мешају, обилазе и посећују иду једни другима на славе, крштења, сунете, свадбе и тога треба да је што више. Више се плашим глобализације која потискује традицију и дружење тако да се људи генерално, све више отуђују и од свог народа и од своје религије губећи жељу да упознају друго и другачије“.

„Кроз историју Пријепоља се срећемо са ситуацијом да су, рецимо, крајем 19. века три богомоље различитих конфесија, католичку, цркву Светог Василија Острошког и Махмут бегову џамију, градили исти мајстори. Срби, православци, који су у том периоду били врсни грађевинари и каменоресци. Могу навести пример да је први новчани прилог за обнову велике џамије 2003. године стигао од Пријепољке, Српкиње али су и обнову цркве у граду помагали муслимани“.

СТВОРЕНИ СМО РАЗЛИЧИТИ ДА БИ СМО СЕ УПОЗНАВАЛИ

„Позвао бих се на ајет из Кур’ана у ком се каже да нас је Алах створио различитима да би смо се међусобно упознавали. Дакле вера од нас тражи међусобно упознавање. Оно је пожељно и лепо јер што више знамо једни о другима мање ће бити сукоба, неразумевања и трзавица које растерују страх од другачијег и непознатог.

И према мишљењу владике Атанасија вера може да помогне да ти односи буду још бољи, јер, како каже, увек може боље. А излаз, каже, нуди Христова наука:

„Она заповеда: „Љуби Бога и све што је од Њега и љуби ближег свог као себе сама“, мислећи тиме и на комшију. Па куд ћете наћи већу толеранцију која иде дотле да за ближњега и живот полажемо. Христова љубав је као сунце, можеш на њој да се огрејеш, али и да се сакријеш. На човеку је да бира боље. Мислим да смо ми, верски службеници значајнији и одговорнији фактор од свих осталих и да имамо највећи потенцијал. Ми православни Срби треба да унесемо оно што је у нама најбоље и допринесемо и себи и свом суседу и овом простору“ .

Владика Милешевске епархије, такође сматра да су међунационални и верски односи у Пријепољу добри.

„Јако су добри а видим да је тако било и у блиској и даљој прошлости. То треба чувати и апеловао бих, посебно, на педагоге и просветне раднике да раде на томе. Императив над императивом је створити човека. Важније је, верујте, стварати људе него градити храмове. Наш патријарх Павле је говорио: „Будимо људи“. Сва мудрост живота је у овој једноставној реченици. То је императив разума, више него срца. Знао је да само од тога зависи хармонија међу људима, религијама, нацијама, народима… У човеку је та тачка сусрета, не у храму. Спас човечанства је у неговању тих етичких вредности. Политичари ће наћи увек нешто прече, али ово је основа јер од етичког поимања зависи наш приступ свему и породици и суседу и историји и науци“.

Он потенцира да је неопходно међурелигијске, међунационалне и етничке односе третирати разумом:

„Треба имати на уму да сви ми на овим просторима, целом региону, заједнички уређујемо заједнички живот. Тако и треба, без обзира на све различитости и сличности. Што више будемо сложни, то је боље за нас, имаћемо складније и хармоничније односе и живот. Просперираћемо. Наравно, и они изван ових простора, ближим и даљим, нису небитни јер живимо у јединственом свету. Не уређујемо наш живот само данас. То се тражило од нас кроз историју а посебно нам је важно за будућност. Некад смо били успешнији мање, некад више. Паметно је и човечно да свако у тај процес унесе оно најбоље што поседује у свом срцу, својој вери, својој нацији“.

„Ако тако приступимо, а требало би“, сматра милешевски владика, „онда би наш заједнички живот и Срби и муслимани изградили на етичким, моралним принципима. Они су најбитнији и они нас највише чине заједничким, јер све што није човечно оно је против и Срба и муслимана. Можете ли замислити шта би било да је Хитлер свој потенцијал и ресурсе Немачке усмерио у човечно дело? Како би све изгледало другачије у свету. Е кад се изгубе и замуте ови етички принципи долази до сукоба. И није битно ко их замути, сви испаштају“.

Мемнуна Цмиљановић

*Текст је део истраживачког рада у оквиру пројекта „Одговор заједнице – аспекти разумевања, сузбијања и превенције насилног екстремизма и радикализације“, који реализује Академска иницијатива „Форум 10“ уз подршку Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Извор: Епархија милешевска

Десетогодишњи помен старцу Симеону у манастиру Добрићево

Sun, 15 Sep 2019 19:08:34 +0000

Дана, 14. септембра, на празник Преподобног Симеона Столпника и на Црквену Нову годину, у манастиру Добрићеву служена је заупокојена Литургија за оца Симеона (Биберџића), дугогодишњег игумана овог манастира.

Свету Архијерејску Литургију служио је умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски Атанасије, уз саслужење свештенства из наше и других епархија, као и уз молитвено учешће бројног народа. После Свете Литургије, на гробу оца Симеона, одслужен је помен за покој његове душе, након чега је за све присутне уприличена трпеза – „утјешеније“.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Литургијска прослава 850 година Немањиних задужбина у Куршумлији

Sun, 15 Sep 2019 13:56:00 +0000

Светом архијерејском литургијом у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Куршумлији јутрос је торжествено прослављен велики јубилеј – 850 година задужбина Стефана Немање (Светог Симеона Мироточивог). Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је 11 архијереја и многобројно свештенство, уз молитвено учешће више хиљада вјерника.

Звучни запис беседе

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије рекао је да ми православни Срби имамо један једини темељ, један извор и један циљ, почетак и крај.

„То је Господ Исус Христос. Он је камен на којем зидамо свој живот, Он је смисао из кога црпимо своје постојање. Он је онај кога слушамо и чију реч чујемо, као и данас што смо чули из Светога јеванђеља“, рекао је Митрополит загребачко-љубљански.

Додао је да је данас велики и благословен дан за све сабране у овој светињи, за читав наш народ, али и за читав православни свијет.

„Јер, ми смо се овде сабрали да се молитвено сетимо онога дана кад је почео да се зида овај храм. А тај храм подигао је и сазидао нико други до истински и верни слуга Божји, истински и верни виноградар у винограду Господњем. Овај храм је подигао Стефан Немања, корен и клица из кога се развило свето стабло и разгранало богато дрво, богато духовним и светим плодовима“, казао је он.

Владика Порфирије је нагласио да је Стефан Немања клица из које је израстао његов свети син Свети Сава.

„Благодарећи коме, поред 850 година од подизања овога храма, славимо и осамсто година самосталности, аутокефалије наше Цркве“, нагласио је Митрополит Порфирије.

Подсјетио је да је Стефан Немња подигао цркву Свету Богородици, Ђурђеве Ступове, свету Студеницу у којој се и сам замонашио.

„Колико год је велико дело светитеља Божјег у обједињењу српских земаља, још је веће његово дело што је тај свој народ и ту своју земљу запечатио именом Христовим“, закључио је Митрополит Порфирије.

Након светог причешћа, Митрополит Амфилохије је у архипастиској бесједи рекао да се у овдје већ 850 година сабира народ Божји око имена Христовога и око ове светиње утемељене оцем нашим Симеоном Мироточивим.

„Није то мало вријеме. А Црква Божија непрекидно, ево је присутна, и овдје и широм свијета. И данас, као што је била јуче. Пропадале су државе, царства, владари, империје… Пропадају и данас. Па и ови данашњи моћници из Западне Европе и Америкие, и они ће пропасти, будите увјерени. Већ су пропали, а мисле да су вјечни и непролазни. А једина установа која је вјечна и непролазна, то је Црква христова“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Заблагодарио је Владици нишком Арсенију што је данас сабрао једанаест епископа Цркве Божје да заједно богослуже у овој светињи.

„Међу њима овдје је и наш Владика Алексеј који је дошао из мученичке и страдалне Украјине, гдје су опет моћници, домаћи и они са Запада покушали да разоре јединство Цркве Божије. А разарајући једнинство Цркве Божије на Украјини, они би хтјели да разаре јединство Цркве Божије у васељени. Неће моћи“, казао је он.

Додао је да је у данашњем литургијском сабрању учествовао и архимандрит Прокопије из Антиохијске Патријаршије.

„И то је Божји дар. Антиохијску Патријаршију је походио Свети отац наш Сава и отуда је донио руку Свете великомученице Текле која се и данас чува у Сарајеву“, подсјетио је он.

Митрополит Амфилохије је поручио да треба чувати јединство Цркве Божије у васељени.

„Велики је Божји дар да и ми припадамо Цркви Светих апостола. Ту смо Цркву ми добили преко свете браће Кирила и Методија, преко Светог Симеона и Саве. Једина Црква која се у богослужбеним књигама назива мајком – то је Јерусалимска Патријаршија. Ја се надам после свих ових збивања да ћемо се поново вратити Јерусалиму“, казао је он.

Додао је да ће се тако и црквена питања почети да решавају на начин на који су се решавала у вријеме Светих апостола.

„Не може било који патријарх или било који епископ да сам решава питања Цркве Божије. Сабор апостолски из 50. године – тамо је написано: Изволи се Духу Светоме и нама. Не каже апостол Петар: Мени“, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.

Поруку Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, који није могао да учествује у овом литургијском сабрању због здраствених разлога, прочитао је члан Светог архијерејског синода СПЦ Епископ крушевачки г. Давид.

Домаћин сабрања Епископ нишки г. Арсеније на крају је заблагодарио браћи архијерејима и свима сабранима на учешћу у овој великој светковини.

Извор: Митрополија црногорско-приморска