Поводом најрадоснијег хришћанског празника, Рождества Христовог – Божића, пријепољски приватни предузетници и ауто-превозници организовали су са благословом Његовог Преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија, на Божић, 7. јануара 2023. године, по први пут, хуманитарни конвој за браћу и сестре са Косова и Метохије.

Конвој је пошао из пријепољског насеља Коловрат и кретао се до манастира Милешеве, где је учеснике дочекао Епископ Атанасије: – Добро сте дошли на право место, у право време и прави дан. Место је Милешева, корен српства. И у времену и у простору, и у идеји и у плану, у организацији живота, свему је центар Милешева. Мошти Светога Саве овде су пребивале 360 година, ово место је освећено. Не може нико овде доћи а да не буде ефекта од тог доласка.

– Дошли сте и на прави дан. Данас је Божић. Суштина Божића јесте сабирање. То је дан када Бог настоји да сабере, да окупи, своју творевину. Да творевина Његова буде на окупу, заједно, у хармонији.

– Цео свет треба да зна да су у нашем памћењу, у нашим срцима, у нашем загрљају, наша браћа са простора Косова и Метохије. Ми на данашњи дан желимо да нешто добро допринесемо. Данас је дан окупљања, а када се окупљају они који се воле они нешто и приложе, у знак тог сусрета. Ви који сте се овде окупили изразили сте жељу да некако будете учесници живота наше браће и сестара на простору Косова и Метохије па сте на свој начин одлучили да дате прилог за њих.

– Нека Бог благослови вашу добру намеру и да ваши прилози буду искориштени на добробит наше браће и сестара на Косову и Метохији, пожелео је на крају Епископ Атанасије.

Овом приликом прочитана је и заједничка изјава и порука свих учесника ове несвакидашње литије нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији, те је потом издељена Божићна чесница окупљеној  деци и свим учесницима хуманитарног конвоја. 

Испред манастирске гостопримнице постављене су кутије за прикупљање новчаних прилога који ће бити прослеђени браћи и сестрама на распетом Косову и Метохији. Сабрање код манастира Милешеве настављено је још неко време, уз дружење, песму и послужење, на радост свих сабраних.

Извор: Епархија милешевска

У данима божићне радости, вечерас, 9. јануара, на празник Светог Првомученика архиђакона Стефана, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару примио је и благословио избјеглице из Украјине.

Честитајући им празник сверадосним поздравом: Мир Божији – Христос се роди, Митрополит Јоаникије је подсјетио да су анђели са Неба дочекали Рођење Христово и јавили благу вијест пастирима у Витлејему и обрадовали њихова срца пјесмом: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. Истакао је да то славље обухвата и Небо и Земљу, на небесима се прославља Бог од Светих анђела, а у срца човјечија улива се та небеска радост која их испуњава миром Божијим и љубављу једних према другима.

“Господ је дошао да донесе мир, да донесе братску љубав, да измири човјека са својом савјешћу, са својим ближњима и да га сједини и измири са Богом. Али, нажалост, у овоме свијету, Господ Исус Христос Богомладенац није нашао мир, осим код малог броја људи, код витлејемских пастира и мудраца са истока и љубави Пресвете Дјеве Богородице и Светог праведног Јосифа. Код других је нашао мржњу, завист и већ као Новорођенче морао је да бјежи да не би био мачем посјечен од безбожнога Ирода”, бесједио је Митрополит, додавши да је Христос био гоњен и да је био избјеглица у Египту иако је Цар над царевима и Господар на господарима.

Господ је подијелио са нама, казао је Владика, све радости и све несреће у које човјек запада у овоме грешноме свијету. По његовим ријечима као што су тада били ратови, као и кроз сву историју човјечанства од пада Адамовога па до наших времена, тако смо и данас свједоци, нажалост, једнога ужаснога рата и проливања крви у Украјини.

“Ми не можемо ничим друго нарочито помоћи него да се молимо Богу да Он врати мир на свим просторима благословене Украјине, земље освећене многим светињама. Земље која је просијала светошћу многих Божијих угодника и мученика за вјеру православну. И надамо се да ће то вријеме брзо доћи, да престане рат и да се врати мир у Украјини и да се врате својој љубљеној отаџбини сви они који су морали да је напусте да би спасили своју дјецу”, поручио је Високопреосвећени, констатујући да се ради о милионима избјеглих Украјинаца.

Како је нагласио то је велика жалост и несрећа, али као што је Господ подијелио судбину са свима онима који су гоњени, својим одласком у Египат, у земљу туђу, али која је постала Његова земља јер се тамо раширило Јеванђеље, тако је Господ и са свима онима који страдају:

“Са онима који страдају у Украјини и са онима који су избјегли из ње и налазе се негдје расељени по другим земљама. Тако ће неке од тих земаља, вјероватно, за многе Украјинце постати њихове или, као што се то често догађа, њихова друга отаџбина”, рекао је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Запазио је да на цијелом простору Црне Горе, посебно по нашим светињама, сретамо браћу и сестре и дјецу из Украјине:

“И свакоме од њих се обрадујемо и спремни смо, наравно, да отворимо своја срца и своје домове за све оне којима је милост и помоћ Божија потребна. Ми смо се и раније сретали са браћом Украјинцима, и овдје у овоме храму и у манастиру Острогу и у другим нашим светињама, а посебно нам је драго што имамо прилику да овдје, поводом Божића – Рођења Христовог, поздравимо оне који су могли по овоме невремену вечерас доћи да се заједнички Богу помолимо, да се утјешимо и упознамо како они проводе своје избјегличке дане у Црној Гори”, казао је Владика и још једном поновио спремност да у свему изађе у сусрет избјеглима.

Осврнувши се на страдање нашега народа кроз историју, подсјетио је на недавна страдања нашег народа, посебно на Косову и Метохији гдје вјековима трпи неправде и искушења:

“Ево за сами Божић, било је пуцања на српску дјецу на КиМ, пребијања вјерника који су се враћали са молитве. Али Боже мој, носимо свој крст и тако показујемо да смо хришћани. И не мрзимо, не дозвољавамо да се мржња усели у наша срца. Нека Господ Богомладенац Христос излије свој мир на цио свијет, и на Црну Гору, а посебно на благословену Украјину и на њен вјерујући православни народ. Мир Божији – Христос се роди!”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Овом приликом Његово високопреосвештенство одраслима је уручио пригодне поклоне, а малишане обрадовао божићним пакетићима.

Црквена општина Бар је уприличила празничну вечеру, коју су уљепшала дјеца из Украјине која су пјевала украјинске каљатке (божићне пјесме).

https://mitropolija.com/2023/01/09/mitropolit-joanikije-sa-ukrajinskim-izbjeglicama-molimo-se-bogu-da-vrati-mir-u-ukrajini/

У славу Божију, а на нашу радост реализована је редовна годишња акција додјеле огрјева за социјално угрожене породице са подручја града Требиња" саопштила је Фондација "Свети Вукашин" а преноси Епархија захумско-херцеговачка и приморска. Велики број потребитих обратио се овој епархијској добротворној Фондацији ради помоћи при куповини дрва за огрев, па је Фондација у оквиру пројекта поделила 60 метара исцепаних дрва за 15 породица, укупне вредности 7200 КМ.

"Захваљујемо се свим добрим људима који прилажу новац за рад наше Фондације, те дајући нам подршку можемо бити у прилици да помогнемо потребитим људима на овако конкретан начин. Заиста, дијелећи огрјев за све те потребите душе, наша срца се пуне огњеном топлином што нам је Бог дао ту могућност да можемо помоћи свом ближњем учинивши да буде угријан и срећан у свом дому" кажу из Фондације "Свети Вукашин".

Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве"

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

У оквиру серије предавања “Циклус разговора о вјери и животу – Исток са висине”, у организацији Православне црквене општине Бар и Цркве Светог Николе у Старома Бару, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, одржао је у суботу, 24. децембра, предавање на тему “Пост и Псалтир” у парохијском дому ове светиње у Старом Бару.

https://mitropolija.com/2022/12/27/otac-gojko-perovic-u-starom-baru-post-i-psaltir-video/

На српској Тромеђи, гдје се одувијек води борба да се очува српско име и вјера православна и гдје шест дугих и крвавих вијекова манастир Рмањ одолијева својим рушитељима, историја нам се понавља – да би нас подсјетила како зло у безбожним људима никад не мирује и како ваља опстати и остати Христов у свакој од животних невоља.

Рмањ доживљава највећу обнову у својој дугој историји. Прије три деценије манастир Светог Николе био је запуштен, остављен од готово свих, а данас је једно велико градилиште. Коначно смо, захваљујући Божијој милости и прилозима добрих људи, смогли снаге да вратимо заслужени сјај овој великој светињи. Манастир је одувијек био симбол Мартин Брода, српске Тромеђе, али и све Крајине. Да није Рмња овај крај не би био оно што јесте, не би личио на себе, нити би га икад походили многи који свакодневно долазе у ове пусте крајеве скрајнуте Крајине.

Осим свог немјерљивог духовног значаја, манастир је велики туристички потенцијал, развојна шанса, јер је тако свуда у цивилизованом свијету, осим, чини се, у Мартин Броду, гдје некима, из само њима знаних разлога, смета обнова манастира. Вјероватно би вољели да је светиња још у рушевинама, па да лицемјерно кукамо над њеном судбином, да наричемо над сопственом пропашћу?! Засметао је некима тек назирући сјај светиње која се диже, да уљепша овај крај, да духовно и туристички обогати овај крај пребогат природним љепотама. Ипак, најжалосније је то што је обнова Рмња засметала нечасним потомцима часних предака који су вијековима чували и обнављали ову светињу.

Непријатности којима смо изложени само су потврда ријечи Господњих, Који нам каза: „Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме“ (Мт 13, 57). Гдје нема страха Божјег и љубави Христове, нечастиви сије сјеме мржње, које доноси плодове богоодпадништва, зависти и пакости. Без обзира на искушења којима смо изложени, ми знамо шта нам је чинити. Милошћу Божијом и благословима Светог Николе, манастир Рмањ ће засијати као никад у својој прошлости, да обрадује душе предака, али и да загрије понеко хладно мартинбродско срце у којем данас нема љубави за светињу која је сама Христовом љубављу појила сваку жедну душу. Радујемо се дану када ће манастир Рмањ дочекати завршетак сопствене обнове, молећи се Господу и Светом Николи и за оне православне Србе којима манастир, још увијек, не значи ништа и који би, можда, и да га не буде. Смиримо се пред Господом, да нас Господ, кроз невољу, не би призвао к Себи. Исправимо се док можемо, да то не бисмо покушали чинити онда када то не будемо могли. За покајање никад није касно!

Свети Оче Никола, рмањски заштитниче, опрости и благослови, свима и за све!

Епископ бихаћко-петровачки и рмањски
Сергије