Дана 23. септембра 2019. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини комаданта Оперативне команде Оружаних снага БиХ, генерал-мајора Радована Илића и генерал-мајора Гојка Кнежевића, замјеника начелника Заједничког штаба Оружаних снага БиХ за ресурсе.

 

 

Састанку су присуствовали и Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, представник Српске православне цркве при МО и ОС и настојатељ Канцеларије православног душебрижништва, протојереј Милорад Милинковић.

 

Епископ Фотије се упознао са начином функционисања православног душебрижништва као саставног дијела јединствене вјерске службе у МО и ОС БиХ.

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

 

У манастиру Светих праведних богородитеља Јоакима и Ане молитвено и свечано је прослављена храмовна слава. У недељу 22. септембра 2019. године Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету божанску Литургију уз саслужење пароха рутошког и радоинског протојереја-ставрофора Слободана Милошевића, пароха прибојског протојереја Спасоје Вујанића и протођакона Николе Перковића.

 

Звучни запис беседе

 

Честитајући славу сестринству ове свете обитељи али и свима присутнима, Епископ Атанасије је заблагодарио Богу на свим даровима које нам даје: – Благодаримо Богу што нас је довео до овог тренутка живота, што нас је помагао у целоме нашем животу и што обећава да ће нас Он кроз живот водити и даље и у свему помагати. Треба нарочито истаћи да су Свети праведни Јоаким и Ана Христови преци по телу. Јер Христос има и људску природу, не само небеску, Он је спојио небо и земљу.

 

– Сваки празник, када се окупљамо у светоме храму, доноси нам вишеструку корист. Пре свега, кроз причешће се још више зближавамо са Господом Христом и са Његовим светима, али се такође и учимо. Учимо се од Господа Христа, из Светог Јеванђеља кога читамо, из живота светитеља кога тога дана прослављамо. И то је наука и истина која спасава и просвећује за живот вечни. Ја сам Пут, Истина и Живот, говори Господ, али и показује и доказује. Кад је то говорио Господ је исцељивао болесне, васкрсавао мртве, и убедљиво показао да је Он Господ, да је Он јачи од смрти, и сам је кроз смрт добровољно прошао.

 

– Уметност ношења Крста је најважнија и најузвишенија уметност за човека у читавој историји. Живот наш је подвиг, много је страдања, треба све издржати, све поднети. И то не ропски, него победоносно, са љубављу. Крст треба да нас ојачава, чини способним да волимо, да добро чинимо, угледајући се на правог учитеља, на Господа Христа и Његове апостоле. То је основна лекција коју треба да научимо, да волимо Господа Христа и да волимо своје ближње. Да будемо спремни за њих и да страдамо ако то буде требало а не да друге шаљемо у страдање, беседио је Епископ Атанасије.

 

Након трократног опхода око светог храма, узносећи молитве и хвалу Богу и Његовим светима, Епископ Атанасије је пререзао славски колач и освештао славско жито припремљено од домаћина овогодишње прославе. Сви су се, након молитвеног чина, за заједничком трпезом послужили даровима од Бога послатим а од домаћина припремљеним и послуженим. Свемилостиви Господ ће им за то узвратити сваким добром, срећом, љубављу и миром.

 

 

Извор: Епархија милешевска

 

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у саборном храму светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу на дан када се наша Црква присјећа лика светих и праведних Јоакима и Ане у 14. недјељу по духовима, дана 22.(9) септембра 2019. године.

 

Звучни запис беседе

 

Његовом Преосвештенству саслуживали су: протопрезвитер-ставрофор Саша Црљић, протонамјесник Ален Марић и епархијски ђакон Немања Рељић.

 

На јеванђелску параболу „свадбе царева сина“ Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије произњео је поучно слово тумачећи ову причу синонимом за Царство Будуће у које су сви позвани. Постоје многи који се свјесно одупиру и оглушују на овај божански позив. Међутим, нема оних који који су „недостојни“ да приступе овој вјечној гозби, постоје наиме само они који се свјесно противе том позиву казујући НЕ Самоме Богу, и управо због тога задобијају, како нас Јеванђеље учи „таму најкрајњу гдје се чује плач и шкргут зуба“.

 

 

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

 

На дан када прослављамо Рођење Пресвете Богородице (21.9.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Имотском. Данас смо се у овом светом храму окупили да бисмо литургијски прославили један од најбитнијих догађаја у домостроју спасења, да обележимо спомен на ону која је у име смих нас пристала да се Господ усели у њену утробу и постане једини истинити Богочовек.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

„И само њено рођење је било чудесно, јер њени родитељи, Јоаким и Ана, дуго година нису могли да имају деце, а у то доба у јеврејском народу то је била велика срамота. Када су били већ у поодмаклим годинама благословио их је Бог са ћерком којој су дали име Марија и која је од свог раног детињства, када је одлазила у свети храм, разговарала са Господом и анђелима његовим.

 

Управо тако се проказивало чудо Господње, да ће та жена да буде једна од најбитнијих жена на овоме свету, она од којих се родио сам Исус Христос. Она је дала тај одговор у име свих нас и тако уздигла читав људски род и сам Господ се унизио да би нас узвисио и да бисмо славили име Његово.

 

Тога имена држали су се и наши славни преци који су подигли овај свети храм и окупљали се у овој цркви, да би се видели и радовали једни другима и заједно учествовали у Светим Тајнама. Они су нам оставили тај древни и велики завет да се и ми сабирамо и славимо име Господње, а да бисмо могли да учествујемо у Светим Тајнама и да достојно славимо име Господње, потребно је да живимо у миру једни са другима, да имамо љубави и бринемо се о онима који су унижени и напуштени, каквих је, нажалост, у нашој Далмацији пуно“, рекао је Епископ далматински и нагласио да је за духовни живот свакога од нас, поред свега овога, јако важно да постимо, молимо се Господу и учествујемо у животу Цркве. Владика је такође истакао да морамо да будемо спремни да опраштамо једни другима, па чак и непријатељима својим, јер само ако и сами можемо да пружимо опрост, онда можемо и да га молимо од Господа.

 

Уз речи захвалности Епископ Никодим опростио се од досадашњег имотског пароха оца Драгана Михајловића и његове породице, који су много тога доброг учинили за време службе у Имотском. „Отац Драган се сада враћа у свој родни крај, где ће наставити да служи Господу, а ја хоћу да му се захвалим на свему и да му пожелим да на исти начин настави да ради на њиви Господњој, да нас не заборави и, ако му се пружи прилика, да нас и посети“, рекао је Владика. Том приликом он је такође представио вероном народу имотске парохије њиховог новог свештеника, оца Далибора Цвијановића и пожелео му да се труди попут својих претходника и да зна да је позван да се брине о свакој души напаћеној и приводи све људе Спасењу.

 

 

Извор: Епархија далматинска

 

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј примио је у посету у понедељак, 23. септембра 2019. године, римокатоличког монаха Златка Браухлера, припадника Језуитског реда. У Владичанском двору у Новом Саду посета је протекла у атмосфери срдачног разговора. Отац Златко Браухлер пореклом је из Фекетића.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Поводом славе храма Светих и праведних Јоакима и Ане, Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом служио је 22. септембра 2019. године свету архијерејску Литургију у селу Вукшић Поље код Милића.

 

 

Саслуживали су протојереји-ставрофори Душан Спасојевић и Илија Чупић и ђакон Будимир Гардовић. После свете Литургије обављен је трократни опход око светог храма, благословљено славско кољиво и преломљен славски колач.

 

-Посебно вам честитам 80-годишњицу освећења овог храма, храма који је 1939. године подигнут на посебан и чудесан начин. Као некада Свети и праведни Јоаким и Ана и овдје су у вашем селу свето, честито и побожно живјели ктитори овог храма Неђо и Милојка Цвјетковић. Рекох на чудесан начин претпостављајући да ви знате чудесно јављање Светих и праведних Јоакима и Ане ктитору Неђи. Они су му јавили да је овдје, на овом мјесту од давнина била света црква, коју су богоборни мухамеданци порушили. Заповједили су му да подигне ову цркву што он и учини током 1938/39. године. Њихову вјеру и молитвеност Бог је наградио овом црквом, овим храмом, који ево данас слави своју крсну славу, коју вам још једанпут честитам, беседио је Митрополит.

 

У наставку данашњег храмовног славља кумови крсне славе приедили су трпезу љубави за све који су се данас окупили око овог светог храма и сабрали се на свето богослужење.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин на празник Светих Јоакима и Ане служио је Свету Архијерејску Литургију у Прељини.

 

 

Преосвећеном Епископу саслуживали су Архијерејски намесник љубићки и старешина храма јереј Никола Вучетић, протојереј Милинко Стојковић, протојереј Милорад Величковић, протојереј Небојша Дабић, протојереј Радоја Сандо, јереј Радоња Мирковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Јован Тимотијевић.

 

 

Епископ Јустин након прочитаног Јеванђеља обратио се сабраном народу и честитао храмовну славу Свeте Јоакима и Ану, родитеље Пресвете Богородице.

 

Истакао је важност Пресвете Богородице у домостроју људског спасења. Господ Исус Христос сишао је са неба кроз утробу Пресвете Богородице, оваплотивши се примио је истинско тело наше, осим греха и родио се као Богочовек Исус Христос. Свети праведни Јоаким и Ана су родили Пресвету Богородицу, која је била припремљени трон Цара Славе, у који је сместила Господа, Кога ни небеса не могу сместити. Он је Творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог, али ипак Њена утроба је сместила  несместивог по промисли Божјој. И када се родио Богомладенац Христос, сви који су га препознали и пошли за Њим имају живот вечни. Господ је дошао да нас пале људе избави од ропства греха, смрти и ђавола. Тако је спасење приближио људима кроз приче из овога живота (нпр. прича о сејачу и семену, сетимо се приче о злим виноградарима и многих других које се односе на нас и овај свет).

 

Ми се у овом свету сусрећемо са највећим непријатељом Бога и човека, отпалим анђелом Сатаном. Он је присутан у овом свету и има ограничену силу, да вара све оне који су утврђени у истини, у Богу, у љубави, у благочешћу. Али никога он не може да одврати од Бога, јер сви ми имамо слободну вољу и бирамо како ћемо да живимо. Онај који јача себе духом, умом, вољом, да превлађује људске слабости, њему и Господ Бог помаже, Пресвета Богородица, апостоли и сви Свети. И када се молимо треба да знамо за шта се молимо – једино за шта има смисла да се молимо јесте да наша имена буду уписана у књизи вечног живота.

 

Ми смо позвани да будемо синови светлости, богови по благодати. Прародитељи Адам и Ева прекршили су заповест Божју и пали су по слободној вољи. Господ Бог је стога одредио начин како ће нас спасити, тако што ће се од Пресвете Богородице родити Спаситељ, који ће бити човек као и ми, страдати за нас, пролити Своју Крв, којом ће опрати првородни грех, и све грехе од Адама до данас. Све што је у овом свету је привремено и чека свој крај, али онај који пребива у Господу Бесмртном – и он је бесмртан.

 

Данас славимо Свете Јоакима и Ану родитеље Пресвете Богородице, који су добили Њу као дар Божји под старе дане.

 

То јесте чудо, али не и највеће и једино. Највеће чудо је спасење које припрема Господ Бог за род људски. Бог је још пре пада човековог знао да ће човек пасти. Дао је човеку слободну вољу, не желећи да буде роб, него да се одреди хоће ли том слободном вољом ка Богу и хоће ли спасење. Свако ко хоће спасење и труди се, биће спасен. Није довољно само да се обраћамо са молбом „Боже помози и спаси нас“, већ да извршавамо заповести Божје. Треба да долазимо у храм Божји где обитава Дух истине, где Бог делује кроз Свете Тајне и нас призива у заједницу свету. Господ нам је све то омогућио првим доласком показавши свету да га воли и да хоће да буде спасен. Онај који поверује, крсти се и држи заповести Божије биће спасен. Христос ће доћи други пут окружен небеским силама, светитељима и тада ће бити суд овоме свету по правди. Да нас Господ Бог нађе припремљене, да добар одговор дамо на суду и уђемо у радост господара свога.

 

Након свршетка Свете Литургије и резања славског колача, приступило се трпези љубави коју су припремиле породице Јовановић и Настић. Том приликом отац Никола се захвалио Преосвећеном Епископу на благослову и посети, домаћинима славе, као и градоначелнику града Чачка Милуну Тодоровићу чијим залагањем и помоћу је почело уређење порте храма.

 

 

Извор: Епархија жичка

 

У 14. Недељу по Духовима, на празник Светих Јоакима и Ане, 22. септембра,  Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Добриловина.

 

 

Обраћајући се сабранима архипастирском бесједом Преосвећени Епископ Јоаникије је навео да је јуче наша Света црква прославила први дан празника Рођења Пресвете Богородице, које ће се наставити и наредних дана. У овај васкршњи дан, додао је владика, помињу се родитељи Пресвете Богородице, Свети Јоаким и Ана.

 

„Није случајно што сјутрадан, после празника Рођења Пресвете Богородице славимо Њене Свете родитеље или, како их у Цркви издвајамо и називамо Богородитељима. Једно је било царског, а друго свештеничког поријекла, сабирали су у себи најбоље што је имао јеврејски народ у то доба. Није ни то случајно, јер Пресвета Богородица родила је Христа Господа Кога прослављамо као вјечног Цара неба и земље, као Цара душа наших и као вјечног Архијереја, вјечног свештеника“, казао је Његово преосвештенство.

 

Додао је да су они у свему били свети, праведни и богоугодни, али, по промислу Божјем, задуго нијесу имали дјеце.

 

„По схватању народа бездјетност је била казна од Бога, а супружници су са великом тугом подносили ту неприлику, што се може видјети и по другим примејерима из Старог завјета. Мислили су да је то због неких њихових тајних грехова или родитељима им, али, није се радило о томе, него је био промисао Божји да им Господ да пород у поодмаклој доби, у вријеме када супружници више не рађају, тада је њихов пород био од Бога благословен“, бесједио је Преосвећени Епископ.

 

Пород Светих Јоакима и Ане, истакао је владика, био је више резултат Божјег дејства, Божје милости, човјекољубља и промишљања, него што је био по људској природи.

 

„Пресвета Богородица је рођена на сасвим природан начин од родитеља, од мужа и жене, али је, више него видљив, Божји промисао и Божје дејство. Оно се сматра претежно, као што и јесте. Било које зачеће је са Божјим благословом, а нарочито, када су услишени супружници Свети и честити у поодмаклој доби. Ту се види Божји благослов“, поучавао је владика Јоаникије.

 

Пресвета Богородица, будући да је рођена по дејству Божјег промисла, и својим животом показала да је Њен живот устројен по Божјем промислу.

 

„Од најранијег дјетињства сву своју душу, своју мисао, срце, осјећања посветила је Господу Богу, Његовом светом имену, служби Божјој, молитви и тако је освећивала своје биће. Ријешила да се не удаје, али је Господ промишљао о Њој и у одређено вријеме послао је анђела са Неба да јој јави вољу Божју, да ће Она родити сина на натприродан начин, дејством Божје силе, дејством Духа Светог.

 

На такав начин Господ је устројио спасење рода људског, што је послао Бога у овај свијет да буде рођен од Пречисте Дјеве Богородице и да буде као један од нас, да буде као дијете, као што су ова дјеца међу нама, да се поистовјети са нама људима. Он се родио као Богомладенац Христос Спаситељ свијета и појавио се као један од нас, али Спаситељ свих. У томе је тајна богоматеринства“, указао је Епископ Јоаникије.

 

Зато се, по његовим ријечима, Пресветој Дјеви Богородици обраћамо одмах послије имена Божјег, а, такође, призивамо и Њене блажене и свете родитеље, Богородитеље, јер су, заиста, поручио је он, благословени и узвишени, и помињемо их на свакој светој служби.

 

„Свака породица може узети као своје заштитнике Свете Богородитеље Јоакима и Ану због њихове изузетне побожности, изузетних врлина, трпљења, због тога што су дочекали да буду од Бога благословени више од свих других родитеља, овдје, на земљи“, нагласио је владика будимљанско-никшићки.

 

Владика је благословио дјечји Сабор у манастиру Добриловини, који је, како је подсјетио, устројила мати Макрина са дјечаком Вуком.

 

„Сад, Богу хвала, прилазе нова дјеца и омладина и он постаје све љепши и бројнији, све свјетлији. Ништа љепше нема него када родитељи дођу у цркву са дјецом, да цијела породица учествује и да се дјеца од најранијег узраста васпитавају у страху Божјем, да их Божја милост укрепљује, да узрастају тјелесно и духовно, да сазријевају у дому Божјем, у крилу Мајке Цркве и да их милост Божја упућује у све дане живота њиховог“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

 

Током богослужења, Свету тајну крштења примили су Далибор и Јелена Васић из мојковачких Поља.

 

Освештан је и преломљен славски колач поводом славе Хора Светог Јоакима и Ане из Мојковца.

 

Потом је, у порти наше дивне и древне светиње манастира Добриловина, одржан дјечији Сабор, који се, с благословом надлежног Епископа, организује, већ, шесту годину, а у којем учествују дјеца са вјеронауке и хорови из Бијелог Поља, Берана, Никшића, Мојковца, Жабљака…

 

У такмичарском дијелу програма дјеца су се надметала у вјеронауци, те ликовној умјетности и фудбалу. По оцјени жирија, у чијем саставу су били: протосинђел Евстатије (Драгојевић) и свештеници Никола Скопљак и Милосав Јовановић, прво мјесто, у познавању основа наше вјере, освојила је екипа из Бијелог Поља (вјероучитељ о. Никола Скопљак), друго полазници вјеронауке „Растко“ из Страшевине (Никшић), вјероучитељ богослов Лука Јововић, а треће чланови Православне омладине „Светог Евстатија“, Ђурђеви Ступови.

 

Што се тиче ликовне умјетности, у категорији од 5 до 10 година, најуспјешнији су били радови: 1. Миломира Марсенића, 2. Бојана Зејака, 3. Душана Булатовића, а у категорији од 10-15 година: 1. Нађе Лакић, 2. Милене Пековић, 3. Стефана Станишића.

 

У фудбалу је одмјерило снаге шест екипа, а најбољи су били: 1. Ђурђеви Ступови, Беране, 2. Сутиван, Бијело Поље, 3. Добриловина, Мојковац, док је за најбољег стријелца проглашен Петар Барјактаровић.

 

Додијељене су и дипломе.

 

Изведен је пригодан културно-умјетнички програм у коме су учествовали: хор Светог Николе из Бијелог Поља, хор при вјеронауци „Растко“ из Страшевине, етно група „Светог Евстатија“ из Берана, млади гуслар Синиша Петрић, рецитатори: Нађа Ђоговић и Милица Кљајевић.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Рођење Пресвете Богородице као храмовна слава свечано и радосно прослављено је у Тополи. Својим присуством и служењем свете архијерејске Литургије славу је увеличао Преосвећени епископ шумадијски Господин Јован.

 

Звучни запис беседе

 

Саслуживали су: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник орашачки протојереј – ставрофор Мића Ћирковић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј – ставрофор Рајко Стефановић, архијерејски намесник младеновачки протојереј – ставрофор Жељко Ивковић, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј – ставрофор Мирослав Поповић, протојереј – ставрофор Милун Алексић, протојереј – ставрофор Слободан Богојевић, протојереј – ставрофор Ђорђе Радишић, протонамесници Бранимир Товиловић и Слободан Радивојевић, јереј Никола Симић, јерођакон Силуан из манастира Григоријат са Свете Горе, протођакон Иван Гашић и ђакони Урош Костић, Александар Бабић и Стеван Илић.

 

Чтецирали су господин др Марко Петровић, Ђорђе Петровић и Милан Михаиловић. Певали су чланови Певачког друштва “Србски православни појци”.

 

Пред окупљеним верним народом и славским званицама у својој беседи владика Јован говорио је о важности и значају овог празника за сав људски род. Наиме, празник Рођења Пресвете Богородице је празник из кога су проистекли сви други празници јер нам је Пресвета Богомајка родила Спаситеља. “Од данас почиње Црква, јер је Црква у Христу, а Христос у Цркви,” рекао је владика и нагласио да је “Пресвета Богородица наша заштитница и наша молитвеница јер је Она Мајка Божија, али и мајка свих нас”. Зато је довољно да јој се обратимо кратким речима молитве: “Пресвета Богородице, спаси нас!” и Она ће нам помоћи. Смисао овог празника открићемо пажљивим читањем и слушањем речи тропара који се данас пева:

 

“Рођење Твоје, Богородице Дјево, објави радост целоме свету, јер из Тебе сину Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот Вечни”.

 

Након Литургије Преосвећени владика, свештеници и верни народ кренули су у литију улицама Тополе. Испред Општине пресечен је славски колач, а затим код Споменика пострадалим војницима из Првог Светског рата одслужен је мали помен. Испред Карађорђеве цркве након тога пресечен је славски колач.

 

На Литургији владика Јован одликовао је Орденом Светих Новомученика крагујевачких Првог реда архијерејског намесника опленачког и в.д. намесника рачанског протојереја – ставрофора Миладина Михаиловића, који је на данашњи дан прославио јубилеје – 50 година брака са супругом Гвозденијом, 50 година матуре у карловачкој Богословији, 50 година од рукоположења (на Малу Госпојину у Саборном храму у Крагујевцу 1969. године проту је у свештенички чин рукоположио блаженопочивши епископ шумадијску Валеријан). Поред 50 година свештеничке службе, прота Миладин је и 38 година архијерејски намесник. Поводом црквене славе и ових јубилеја прота Миладин је са својом породицом ове године био домаћин црквене славе и за све госте припремио свечани ручак у ресторану “Излет” у Тополи.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

У четрнаесту недељу по празнику Педесетнице, на дан када молитвено прослављамо Свете Правдене Јоакима и Ану, у недељу, 22. септембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је чин великог освећења храма у селу Крушевица који је посвећен Рођењу Пресвете Богородице, рекао је за Радио Глас јереј Душан Гагић, парох конџељски.

 

Звучни запис беседе

 

Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји-ставрофори Младен Симић, Милан Рогљић и Милан Симић, свештеници у пензији, протојереј-ставрофор Ђукан Оровић, старешина храма Светих апостола Петра и Павла у Житорађи, протојереј Никола Илић, старешина храма Светог Прокопија у Прокупљу, протојереј Слободан Петровић, архијерејски намесник топлички, протојереј Драган Миленковић, парох пети прокупачки, јереј Драган Јевтић, парох други куршумлијски, јеромонах Нектарије (Ђурић) и протођакон Стеван Кричка.

 

Дан уочи освећења храма одржан је Сабор у овом храму, на дан када молитвено прослављамо Рођење Пресвете Богородице,  у овом храму традиционално окупљају верници који живе у овом крају или из њега потичу. Ипак, дан касније,  у овом историјском тренутку - Великом чину освећења храма - молитвено учешће узело је много верног народа, чак и више него претходног дана, потврдио је за радио јереј Душан Гагић.

 

У Часну трпезу на којој се служи Света Литургија, положене су мошти Светих мученика сурдуличких, који су пострадали током Првог светског рата.

 

Обраћајући се верном народу Владика нишки Арсеније започео је надахнуту беседу овим речима:

 

"Данас је историјски дан за ово мести и за овај храм који смо данас освештали"

 

Владика Арсеније је истакао да је су великим чином освећења или како то народ воли да каже "крштењем цркве" подарили овом крају храм у коме ће се ако Бог да народ окупљати, ако не чешће, а оно макар на дан Рођења Пресвете Богородице.

 

Владика је говорио и о Светим Праведним Јоакиму и Ани, родитељима Пресвете Богородице, које прослављамо дан након празника Рођења Пресвете Богородице, која је мајка Христова, мајка Цркве и мајка свих нас, рекао је Преосвећени подсетивши се речи Авве Јустина.   

 

 

Извор: Радио Глас

 

У оквиру јубиларних догађаја везаних за прославу 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 70 година организованог црквеног живота на простору Митрополије аустралијско-новозеландске, Бризбејн и Златну Обалу је посетио епископ Силуан заједно са Епископом средњезападноамеричким Лонгином и игуманом Царске лавре манастира Хиландара архимандритом Методијем.

 

 

Дана 10. септембра 2019. на аеродрому у Бризбејну уприличен је свечани дочек за угледне госте и свечани ручак при храму Светог Николаја Мирликијског у Вулунгаби. Увече је служено празнично бденије. После бденија одржани су духовни разговори у препуној црквеној сали. Отац Методије је одговарао на питања везана за манастир, живот на Светој Гори и друге теме које су интересовале присутне.

 

Сутрадан, на празник Усековања главе Јована Крститеља, у храму Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Вајколу светом архијерејском Литургијом је началствовао епископ Силуан уз саслуживање епископа Лонгина, архимандрита Методија и локалног свештенства.

 

У вечерњим сатима у храму Успења Пресвете Богородице на Златној Обали архимандрит Методије је служио акатист Пресветој Богородици пред иконом Богородице Тројеручице, одржао светосавску беседу и одговарао на питања верних. Богослужењу и духовном разговору присуствовала су и православна браћа из других јурисдикција који су чувши за долазак игумана дошли да приме благослов Свете Горе.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Протојереј Љубомир Јовановић началствовао је Светом литургијом која је на празник Светих праведника Јоакима и Ане служена у Храму Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживао му је протојереј-ставрофор Слободан Зековић који се сабранима обратио поучним словом на тему данашњег прочитаног Јеванђеља.

 

 

 

Тумачећи причу о свадби царевога сина, отац Слободан је подсјетио да је Цар из приче Бог Отац који припрема свадбу за Сина Свога јединороднога Господа нашега Исуса Христа спаситеља свијета. Свадбена дворана у којој се спрема трпеза јесте Црква Христова која је тијело Његово, а Господ Бог Отац шаље слуге своје да позивају званице на свадбу.

 

„Ови први који су били позвани то је изабрани народ Божији – јеврејски народ који је у мору незнабожачкога свијета једини задржао ту нит, копчу, са живим Богом истинитим и Њему се молио и клањао. Али је кроз историју своју, кроз историју спасења, често пута и скретао са тога пута. Често пута се и оглушавао о заповијести Божије. Те слуге цареве које иду да позивају званице јесу старозавјетни пророци, који су изабраном народу Божијем објављивали вољу Божију и позивали их да живе по заповијестима Божијим. „

 

Подсјетиоје отац Слободан да су многи од тих пророка и праведника старозавјетних били презрени, одбачени, а многи од њих, као што Господ и помиње у овој причи, и побијени:

 

„И када је дошла пуноћа времена, када је дошло до откривења те велике Свете тајне оваплоћења Сина Божијега, тада и Њега одбацише и презреше и убише. И каже Господ: Наљути се тада цар и каза свадба је готова, а званице не бјеху достојне. И онда шаље нове слуге по раскршћима и зле и добро да покупе и да се напуни свадбена дворана. Ове друге слуге које иду да позивају сада нове званице који најприје нису ни били позвани на свадбу, то су Свети апостоли који иду по свему свијету, који одлазе међу незнабошце и проповиједају им ријеч Божију.“

 

Мноштво незнабожаца, који су ту ријеч чули и прихватили са љубављу и од срца, одазваше се на позив царев. И напуни се свадбена дворана, истакао је прота и додао:

 

„И заиста, Господ преко својих Светих апостола и њихових ученика и наследника из читавога свијета и свих народа, призва слуге своје који уђоше у свадбену дворану, односно у Цркву Христову. Постадоше ученици и следбеници Христови. И напуни се Црква Божија по читавоме свијету. И нема кутка на земаљскоме шару гдје се није проповиједала Ријеч Божија и гдје не постоји данас Црква Христова света православна, у којој живећи и Богу се молећи ми предокушамо ону радост и утјеху и славу Царства небескога коју је Господ припремио од постања свијета онима који га воле и који му се моле. „

 

Али, видимо на крају ове приче да се ту појавио и неки човјек који је ушао у свадбену дворану, али не бијеше обучен у свадбено рухо, даље је бесједио отац Слбободан. Он је објаснио да иако смо ушли у свадбену дворану, Цркву Христову кроз Свето крштење и миропомазање, да није само то довољно, него треба да се трудимо да читав живот свој проводимо по заповијестима Божијим.

 

„Да себе одјенемо у свадбено рухо. А то свадбено рухо јесте врлински живот, на првом мјесту вјера и живот по вјери. Јесте љубав, нада, трпљење, милосрђе и све друге јеванђелске врлине које треба да красе свакога хришћанина. И то је оно свадбено рухо које нас чини достојним званицама свадбе Божије, свадбе Цареве.“

 

Протојереј-ставрофор Слободан Зековић је поучио све сабране да треба да се трудимо и да то свадбено рухо на себи увијек обнављамо:

 

„Да оно увијек украшава наше душе и наша срца, да бисмо и ми били међу изабраним званицама које уђоше у радост Господара свога. Као што су то учинили кроз вијекове Свети људи Божији, угодници Божији, на које треба да се угледамо, како су то чинили и данашњи Свети и праведни Јоаким и Ана, родитељи Пресвете Дјеве Богородице које данас прослављамо.“

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска