Након успешног гостовања проф. др Дарка Танасаковића у Духовном центру Богословије "Свети Јован Златоусти" у уторак, 24. септембра, настављен је програм промоцијом књиге архимандрита Алексеја (Богичевића) "Приче из незаборава". У промоцији су учествовали Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован, аутор књиге (игуман манастира Свети Лука у Бошњанима), као и Александра Цветковић, новинарка Радија Златоусти.

 

 

 

Извор: Епархија шумадијска WEB-TV

 

Вернике који су ових дана у посети светињама Српске Православне Цркве у Црној Гори предводи свештеник Михаил Чиквин из парохије Светог Јована Богослова у Епархији бјалостоцко-Гдањској Пољске Православне Цркве. Речима добродошлице поздравио их је домаћин владика Јоаникије, указујући на веома добре односе између две сестринске Цркве, што потврђују чести сусрети међу архијерејима и свештенством.

 

 

Владика је захвалио свештенику Михаилу који је предузео велики труд да вернике из Пољске доведе у Црну Гору, а потом их укратко упознао са историјатом Ђурђевих Ступова, престоним манастиром Епископије будимљанско-никшићке.

 

-Чули сте сви за наше велике светиње манастир Острог, Цетињски манастир, манастире на Приморју, пошто многи долазе као туристи, али за манастире на сјеверу Црне Горе мало ко зна. Ово су најстарији манастири у Црној Гори. Ђурђеви Ступови су старији и од Острошког и од Цетињског манастира. У Лимској долини је било много светиња и прије Немањића. Овдје се хришћанство утемељило, већ, у доба Светих Кирила и Методија, а од 12. па до 15. вијека, хришћанство се на овом простору потпуно укорјењује, добија велики замах, граде се велике светиње. Овдје је Свети Сава основао епископију 1219./20. године, навео је Преосвећени Епископ и подсетио да је православни народ у Црној Гори страдао вековима бранећи своју веру, као и да су многи нажалост прешли у ислам.

 

-То је слично искуству које је доживио православни народ у Пољској, од којих су многи, под притиском сила овог свијета, прешли на унију или католичанство. Али, овај свијет је пролазан, а оно што остаје јесте права вјера. Ми вас из Пољске, који сте нам дошли у посјету, доживљавамо као браћу у Христу. Биће нам изузетно драго, кад буде прилика, да се заједно Богу помолимо на светој Литургији и заједно причестимо светим тајнама Христовим, поручио је Његово Преосвештенство.

 

После уприличеног ручка, Владика је поклонике из Пољске даривао иконама Светих новомученика величких и горњеполимских. Група православних верника претходног дана је посетила Саборни храм у Никшићу, са чијом црквеном заједницом свештеника Михаила Чиквина од раније вежу пријатељске везе. Боравак у Епархији будимљанско-никшићкој наставили су посетом манастирима Шудикови и Калудри.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Барски Саборни храм Светог Јована Владимира молитвено је данас, 25. септембра, прославио трећу годишњицу од када је освећен, крштен и миропомазан светом руком јерусалимског Патријарха Теофило III, нашег српског Патријарха Иринеја и других епископа Цркве Божије и тако постао један од најзначајних мјеста не само у Црној Гори него и шире. Свету архијерејску литругију са свештенством служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

Звучни запис беседе

 

 

Владика је након прочитаног јеванђељског зачала казао да је тог 25. септембра прије три године, поводом освећења Саборног храма у Бару и великог јубилеја – 1000 година (1016-2016) од мученичког страдања Светог краља Јована Владимира, у Црну Гору први пут дошао и служио Свету службу Божију Његово блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III:

 

„Први пут у историји, дошао је из Светога града Јерусалима велики патријарх да служи заједно са нашим патријархом Иринејем, са Архиепископом Тиране и све Албаније Анастасијом и представницима свих осталих помјесних Цркава из читавога свијета. Велики догађај који остаје у памћењу овога града и његових грађана, запамћен овом великом, дивном светињом која је све љепша. Она сија и сабира у себе не само Баране, него и многе људе који долазе да посјећују овај древни град и његову најдивнију грађевину – Свети храм, који је подигнут благодарећи дивним приложницима који су уградили себе у опредјељење за вјечно, непролазно Божије Царство.“

 

Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да данас поред трогодишњице освећења овога светога храма посвећеног Светом Јовану Владимиру, обиљежавамо завршетак празновања Рођења Пресвете Богородице, која је родила Христа и Својим рођењем благословила сву дјецу која се рађају на овој земљи, освештавши Тајну рађања нових људи Својом материнском силом и благодаћу. Прослављамо и један број Светих мученика који су у древна времена (3-4. вијек) живот свој жтрвовали за истину и правду Божију, за Бога љубави: Свети свештеномученици Автоном и Корнут, епископ Иконијски, Свети мученик Јулијан са четрдесет другова, Преподобни Данил Тасоски, Свети мученици Македоније, Татијан и Теодул.

 

Нагласио је владика да се сваки дан сјећамо неких од таквих Божијих угодника:

 

„Дивно памћење Цркве Божије на те изузетне људе древних времена који су жртвовали све што су имали, и свој живот, да би остали вјерни Богу љубави. Жртвовали су себе на начин на који је Христос себе жртвовао за спасење свијета. Нијесу тражили да им се служи, као што ни Он није тражио да Му служе, него су све пролазно, земаљско жртвовали за оно што је вјечно, непролазно, за оно што се језиком Свете књиге Божије назива Царство небеско.“

 

Владика је говорио и о Светом Јовану Владимиру, чије су мошти сачуване чудом Божијим, а које се данас налазе у Елбасану, Албанији. Први који је о томе писао, почетком 90-тих година, био је о. Јован Пламенац тадашњи новинар, бесједио је владика.

 

„Нека би Господ, просвјетлио свјетлошћу истине Своје све житеље Бара и нека би ова светиња била светионик свима, и нама и онима који долазе и сабирају се у њој и око ње. Богу нашему, Богу љубави, Оцу и Сину и Духу Светоме, нек је слава и хвала у вјекове, вјекова, амин“, поручио је на крају свог слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

На крају Литургије, Високопреосвећени је благословио и додијелио високо одликовање наше Митрополије орден Светог Јована Владимира г. Валентину Евгенијевичу Елбеку из Санкт Петербурга приложнику највећег звона на барском Саборном храму.

 

Архипастирску захвалницу Митрополит Амфилохије је додијелио Тахиру Алибашићу из Бара који је, вјеран својим прецима, бранио темеље древне цркве у Заљеву коју су покушали да је затрпају и да граде зграде на њеном мјесту.

 

Архијерејски намјесник барски протојереј-ставрофор Слободан Зековић захвалио је Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију и свима сабранима који су се окупили да прославе трећу годишњицу освећења ове светиње.

 

Своја сјећања на то како је бранио светињу у Заљеву са окупљенима је подијелио Тахир Алибашић из Бара. Захвалио се Митролиту на одликовању, али и позиву да присуствује овом дивном догађају, истичући да се његова душа одморила слушајући Литругију.

 

На високом одликовању које му је додијељено захвалио се Валентин Евгенијевич Елбек.

 

Сабрање у барском Саборном храму је настављено уз хришћанску трпезу љубави.

 

* * * *

 

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару освештао је и у њему одслужио Литургију 25. септембра 2016. године, Његово блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III уз саслужење Његове светости Патријарха српског г. Иринеја, Његовог блаженства Архиепископа Тиране и све Албаније г. Анастасија, Његовог блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и представника свих помјесних православних Цркава.

 

Освештање Саборног храма у Бару у години великог јубилеја – 1000 година (1016-2016) од мученичког страдања Светог краља Јована Владимира, представљао је највећи догађај у православљу 2016. године. На дан освећења изнесен је крст Светог Јован Владимира на коме је светац погубљен прије 1.000 година, а који годинама чува породица Андровић из Микулића код Бара.

 

Изградња овог највећег православног храма у Црној Гори, површине 2 x 1359 м2, почела је Саборног храма почела је 2002. године. На централној куполи храма, на висини од преко 40 м, налази се златни крст висине 4,6 метара, тежак око 380 кг.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Велика духовна радост се осетила 24. септембра у Рачи крагујевачкој, на празник Преподобне Теодоре Александријске, јер је тог дана ова шумадијска варош дочекала Епископа шумадијског Јована, који је у прелепом храму Светих апостола Петра и Павла служио Свету Архијерејску Литургију. Епископу Јовану су саслуживали Архијерејски намесници рачански и лепенички, протојереји-ставрофори Миладин Михаиловић и Саво Арсенијевић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесници Горан Живковић и Дејан Шишковић, јереј Ивица Камберовић, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Марко Арсенић.

 

Звучни запис беседе

 

После прочитаног Јеванђеља Епископ Јован је одржао богонадахнуту беседу, рекавши да је највећа радост када су деца присутна на Светој Литургији. Затим је рекао присутним верницима да треба да се молимо Богу да би га умилостивили, јер је Он једини који може да нас утеши и охрабри. Ако од родитеља тражимо нешто на прави начин молба ће нам свакако бити услишена. Исто тако и још и више ћемо добити, ако се на прави начин молимо Богу.

 

Епископ Јован је даље протумачио јеванђељски догађај, који је прочитан на Светој Литурији, а у коме је описан случај прељубнице. Он је цитирао Светог Јустина Ћелијског, који је рекао да је исти догађај доказ да је Исус Син Божији и Избавитељ. Спаситељ кроз свој поступак опроштаја дотичној прељубници осуђује грех, али не и грешника под условом да се он каје. Владика је затим присутну деци са веронауке, који су у великом броју били у цркви, саветовао да само онај који прима исправне савете, као да су од Бога, уистину стреми ка спасењу. Шта је грех – реторички се запитао Епископ. Грех је злоупотреба слободе, а сваки човек живи у неправди или врлини. Епископ Јован је затим даље разјаснио јеванђелски догађај. По светим оцима, Христос је писао по песку грехове присутних фарисеја, а Господ зна не само грехе које смо учинили, него и оне које ћемо тек учинити. Он је затим рекао присутној деци да свакако треба стремити образовању, али да се и поставља питање шта је то уопште образовање. Образован је пре свега онај човек који има образа као што и сама реч каже. Владика је на крају своје богонадахнуте беседе посаветовао децу да стекну пре свега љубав и да им је то главни задатак у њиховим животима.

 

У току Свете Литургије рукоположен је у чин ђакона теолог Марко Вуксановић из Крагујевца. Приликом рукоположења Епископ Јован је очински посаветовао рукоположеног ђакона Марка рекавши му да чува и јача веру у Бога, јер једино тамо где има вере има и страха Божијега. Такође му је рекао да је господар, уствари, онај који служи, тумачећи познату мисао Господа Исуса Христа, а са обзиром да реч ђакон значи слуга. Владика га је даље саветовао да гледа право стремећи ка Христу јер ако крене да гледа са стране спотакнуће се у овом свету у коме има доста саблазни.

 

После возгласа “Светиње светима” причестили су се сви присутни свештеници, а затим су најсветијој тајни Православне цркве приступили и верници рачанског краја, међу којима и мноштво деце која похађају веронауку предвођена својим вероучитељем.

 

После одслужене Свете Литургије освећен је темељ будуће зграде на северној страни порте, која ће бити палионица свећа, продавница црквене робе и канцеларија. Ова зграда ће бити изграђена по пројекту архитекте Јована Марковића из Раче, док ће извођач радова бити Слободан Миловановић из Ђурђева. Од приложника нарочито ваља похвалити Милинку Солунац, Милоша Ђорђевића и СО Рача.

 

 

На крају овог дивног духовног сабрања је уследила трпеза љубави коју је припремио црквени одбор рачански на челу са протонамесником Владом Бранисављевићем.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

Дана 25. (12) септембра 2019. године на Оданије Рођења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је чин парастоса на Гаравицама недалеко од Бихаћа, за око 12000 невино пострадалих и мучених Срба, које од злочиначке руке снађе тешка смрт од злочинаца и мучитеља, припадника НДХ у јеку Другог светског рата, саопштила је Епархија бихаћко-петровачка.

 

Звучни запис беседе

 

Владика се после извршеног чина парастоса обратио свим присутнима пригодном беседом, поздрављајући ссабране "на овом голготском мјесту непребола, страдања и распећа, на мјесту гдје лежи један град под земљом, Бихаћ невидљиви испод Бихаћа видљивог, на мјесту које је наш крајишки крајеугаони камен, свједок нашег постојања, наше жртве, али и безумности оних који овај град саградише од костију наших предака“. Између осталог Епископ је поручио да усрдно моли Господа да се никоме на свету овакав злочин више никада не понови и подвукао да ће упутити молбу Светом Архијерејском Сабору СПЦ да се канонизују новомученици гаравички.

 

Према енглеским обавештајним подацима, на Гаравицама је убијено од 14.000 до 14.500 људи. Убијени становници Бихаћа и околине били су скоро искључиво Срби и у мањем броју Јевреји. Ово стратиште је запостављено након Другог светског рата јер су чињенице о злочину и покољу над цивилима у Бихаћу, који је спровела НДХ, држане далеко од очију јавности у бившој Југославији.

 

 

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

 

Јубилеји Преподобног оца Јустина, 125 година од рођења и 40 година од престављења Господу, прослављени су освећењем тропрестоног храма посвећеног Светом Сави, Светом Јустину Мученику и Светој Марији Египћанки, подигнутом према Авином завету у манастиру Ћелијама, где је он преко три деценије Богу служио.

 

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Током радова на изградњи платоа у манастиру Жича пронађена је изгубљена мермерна плоча с натписом о обнови овог манастира, а која је први пут била откривена 1925. године у манастирској порти. Занимљиво да је реч о фрагментованој загубљеној плочи која је послужила као подлога за поплочавање из времена владике Николаја (Велимировића).

 

 

Натпис говори о последњој средњовековној обнови Жиче, 1562. године, у време митрополита Захарија. Он је највероватније у запустелом манастиру обновио монашке келије, палату у северозападном делу манастира и спољну припрату Спасове цркве.

 

У сусрет обележавању великог црквеног и државног јубилеја, осам векова од аутокефалности српске православне цркве, министарство културе Србије представило је данас у порти манастира Жича ово вредно откриће, али и пројекте који се и даље одвијају у манастиру.

 

Имајући у виду свеукупан значај манастира Жича за националну историју, министарство културе је у јубиларној години подржало пројекат радова на обнови српске царске лавре манастира Света Жича, који обухвата истраживачке радове на фасади манастирске цркве, партерно уређење порте и пројекте статичке санације најугроженијих пратећих грађевина.

 

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је данас у Жичи да је у периоду од 2016. до 2019. године за више пројеката на манастиру, министарство културе издвојило око 37 милиона динара.

 

„У протекле две деценије било је ствари које су могле педантније да се ураде. Било је и експеримената са малтером на спољној страни манастира Жича који траје осам векова. Али, нема више старих мајстора а ни материјала. Ситне грешке које се јављају јесу поука и искуство уа убудуће. У Србији имамо врсне стручњаке из области заштите културног наслеђа, а ту је и брига државе која ће да се повећава“, рекао је Вукосављевић.

 

Министар културе је напоменуо да у сусрет јубилеју 800 година аутокефалности српске цркве имају чему да се радују, и напоменуо да се посебна брига води и о културним споменицима на КиМ.

 

„Министарство ће подржавати и реконструкцију и обнову српског блага на Косову и Метохији. На сталној смо вези са органима Унеска и осталима који о томе одлучују, јер тај део територије није под нашим пуним суверенитетом. Упркос тим отежаним околностима, министарство културе чини напоре да се све оно што је потребно и уради. Не постоји цена и те ситуације у којима ћемо смањити бригу и пажњу према нашем идентитету“, нагласио је Вукосављевић.

 

Професор Мирко Ковачевић казао је да је манастир Жича у својој историји доживео судбину већине манастира у Србији, односно да је био оштећен и у рушевинама. Осим статичке санације грађевине која је доживела да у својој историји остане без чак 60 одсто дела манастира и порте, према речима Ковачевића, битан детаљ представља и фасада.

 

„Фасада је првобитно била црвене боје. Свети Сава је боравећи на Светој Гори донео црвену боју којом је већина манастира обојена. Жича је у ствари била малтерисана црвеном бојом, односно малтером који је био те боје“, рекао је Ковачевић.

 

Монахиња Нектарија из манастира Жича рекла је данас да има утисак да министарство по први пут има целовити увид проблема објеката који се налазе у порти манастира.

 

„Само министарство је иницирало низ истраживачких радова, што, чини ми се, до сада није био случај. Први пут имамо озбиљан приступ свим објектима који се налазе у порти“, рекла је монахиња Нектарија.

 

Централна прослава обележавања 800 година аутокефалности српске православне цркве биће одржана од 6. до 9. октобра. Свечаност ће почети 6. октобра окупљањем свих архијереја и молитвеним прослављањем у манастиру Жича, после чега ће програм бити настављен у манастиру Студеница и у Краљеву.

 

Архијереји ће 7. октобра боравити у духовном седишту СПЦ – Пећкој патријаршији, а свечана академија биће одржана 8. октобра у Центру „Сава“ у Београду у 20 сати.

 

 

Извор: РТВ Војводине

 

Божјом милошћу Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је у Бару, гдје је служио Литургију, поводом трогодишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира, одликовао архипастирском похвалницом господина Тахира Алибашића из Бара за несебично пожртвовање и вјерност Богу и Судњем дану, које је показао спрјечивши уништење остатака ранохришћанске цркве у Заљеву.

 

 

„Вјеран својим прецима, бранио је и животом својим темеље древне цркве ( 5-6. вијек) у Заљеву од оних који су покушали да је затрпају, и на том мјесту, гдје постоји и гробље, изграде зграде. Он не само што је ријечима спријечавао то, него је пао на пут, и камиони, који су довозили материјал, само што га нијесу прегазили. Онда је дошао код о. Слободана и замолио га да он утиче да се спаси та древна црква“, подсјетио је Митрополит на љубав и пожртвованост г. Алибашића.

 

Након што је Митрополит благословио господина Алибашића и његову породицу, са жељом да сличних њему буде још, нагласивши да су ријетки овакви људи као Тахир који је био спреман да жртвује свој живот да сачува светињу и гробље, присутнима се обратио г. Тахир.

 

Он је изразио захвалност Митрополиту на одликовању, али и позиву да присуствује овом дивном догађају, истичући да се његова душа одморила слушајући Литуругију. Господин Тахир је подијелио и своја сјећања на то како је бранио светињу у Заљеву.

 

Обраћање господина Тахира Алибашића преносимо у цјелости:

 

„Поштовани вјерници и грађани Бара,

 

Пуно сам захвалан господину Амфилохију Радовићу, као и Слободану Зековићу, што су ме позвали да будем данас овдје међу вама. Некако ми се и душа одморила док сам слушао Литургију.

 

За саму цркву у Заљеву знао сам јер су ми рекли очеви да на том мјесту треба да постоји: Води рачуна да нађемо ту цркву. Дошло је вријеме и открио сам, али они који су знали за то хтјели су што прије да је затрпају. Мучио сам се..Покушавао сам са властима то да спријечим, али нијесам могао никако. Дошао сам до г. Зековића и он је звао, кога је звао.

 

Говорио сам им немојте сипати, овдје је црква, овдје је богатство Бара, јер Бар има везе са свијетом. Ту је лука, ту су туристи, а овај храм, који је изграђен овдје, једна је ружа, барска светиња.

 

У помоћ су ми прискочили, први Зековић и г. Амфилохије, звао кога је звао, знам и ја кога је звао… Захваљујем се г. Амфилохију што ме позвао да ово слушам данас. Право да вам кажем и душа ми се одморила док сам био овдје и слушао Литургију. Хвала вам пуно!

 

Част ми је што сам данас био на Литургији, која ми је, као што сам већ рекао, душу одморила.

 

Ово је Бар у којем три вјере неће да се дијеле. Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и дијелимо. 650 000 нас је, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки. Кад нам је потребна крв не питамо доктора, да ли је од Амфилохија Радовића, или од Зековића, или од Алибашића, него само има ли је, сви смо жива бића.

 

Још једном се захваљујем свима, а посебно господину Амфилохију.“

 

 

Извор: Митрополија црногорско-прморска

 

На данашњем састанку премијера Душка Марковића и Митрополита Амфилохија, одржаном у Кабинету предсједника Владе на Митрополитов захтјев, закључено је да ће Влада и Митрополија црногорско-приморска наставити дијалог у вези са препорукама Венецијанске комисије које су дате на Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, саопштено је из Владе Црне Горе.

 

 

Премијер Марковић је саопштио да „Влада жели да уобличи правни систем у складу са данашњим потребама Црне Горе као вишевјерског и мултикултуралног друштва“. Истакао је и да је њихова обавеза да оставе „амбијент и насљеђе које неће бити оптерећење генерацијама које долазе“ истакнуто је на сајту Владе.

 

Премијер је казао да Влада исказује поштовање према православној Митрополији црногорско-приморској и њеним вјерницима, те да је заједнички интерес да се на вјерским питањима и у процедури испуњавања препорука Венецијанске комисије постигне највиши степен консензуса.

 

„Због тога сам прихватио Митрополитову иницијативу да се састанемо, као и његов захтјев да се у вези Предлога закона, након што смо добили мишљење Венецијанске комисије, разговара уз присуство правних савјетника које је ангажовала Митрополија“, додао је Марковић.

 

Састанку је присуствовао и потпредсједник Владе за политички систем, унутрашњу и вањску политику Зоран Пажин, који ће у наставку овог дијалога предводити Владин стручни тим током даљег рада на испуњавању препорука Венецијанске комисије, наводи се на сајту Владе.

 

Подсјећамо, Влада је у мају мјесецу утврдила спорни Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, чијим усвајањем у Скупштини Црне Горе би држави био отворен пут за озакоњење отимања црквене имовине.

 

Након Тројичинданског црквено-народног сабора у Подгорици, на којем се више десетина хиљада вјерника завјетовало да ће бранити православне светиње, Скупштина Црне Горе, упркос најавама из Владе, још увијек није расправљала о овом предлогу.

 

 

Извор: Радио Светигора

 

У понедељак 15. по Духовима, када Света Црква прославља свете мученице Минодору, Митродору, и Нимфодору, Преосвећени Епископ шумадијски господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Милан Борота, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Немања Младеновић и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су богослови: Милан Јелић, Никола Караклајић, и Александар Бојанић. За певницом је било братство храма Светог Саве и верни народ који је одговарао на прозбе.

 

Звучни запис беседе

 

 

По прочитаном одељку Јеванђеља по Марку и причи о исцељењу крвоточиве жене, Преосвећени је протумачио верном народу речи Јеванђеља. Он је истакао да је одељак из Светога Писма веома поучан... Да је једна жена била болесна од течења крви. Она је свих ових дванаест година ишла од лекара до лекара и да је сву своју имовину потрошила и било јој је још горе... Ова жена дванаест година болује од тешке болести, али она кроз свих дванаест година, иако се суочавала са тешким ситуацијама, она је у дубини душе гајила веру да ће неко њу исцелити ако нису могли лекари. 

 

И дошао је. Ко? Нико други до Бог. Са дубоком вером ова жена дотиче се Христове одеће и добија исцељење. Каква је то радост морала бити за ту жену. За њу је то много теже било друго. Њу је народ као крвоточиву сматрао нечистом. Она није могла нигде да буду у друштву са осталим људима. Ако би им пришла, њој би рекли: ти си нечиста не можеш са нама да се мешаш. Она је имала ту душевну болест, али није изгубила наду, није изгубила веру. Ма колико год да паднемо не смемо да изгубимо веру. Све можемо да изгубимо. 

 

Не губе само богатство него и породицу, али ако не изгубиш веру брате и сестро не бој се. Онај који види и твоје и моје смирење и веру, Он зна како ће то да удвостручи. Пуно је примера из историје хришћанске цркве, имате таквих примера и у Новом и у Старом Завету. Имате пример Јова који је толико страдао али веру није изгубио. 

 

Да браћо и сестре, ова жена јесте себе сматрала грешницом, али искрено. Није лицемерно. Зато је она говорила да се није усуђивала да додирне Тела Христовога и крај од Његове одеће. Зато је говорила, само ако се дотакнем ресе хаљине Његове ја ћу оздравити. Оздравиће ме Онај Коме ја идем да га дотакнем и целивам, оздравиће Онај у Кога ја верујем. Уједно овај пример нам показује како нестварне божанске енергије и прожимају материју и чине је освећеном и спасоносном да се преко њих пројаве и чуда. Због тога ми целивамо иконе, свете мошти, носимо одеће неког светитеља...

 

У наставку је Преосвећени подсетио и на још једно чудо. “Када је жена осетила силу, осетио је и Господ. Зна Он коме иде та Његова сила, али пита своје ученике: Ко ме се дотаче? Ученици, несавршени рекоше: Видиш колико те гурају, а питаш ко ме се дотаче? Божанска сила када се усмери према људима она је сва међу људима. Само треба људи да је осете. А осетиће је људи ако верују, и ако стално иду у сусрет ка Христу, да се сретну са Христом и да траже оздрављење прво духовно а иза духовног и телесно... 

 

Потребно је да постепено прилазимо Христу, са вером, са добрим мислима, речима и делима. Да не мислимо да можемо да скочимо са неке платформе на неки спрат. Можда можеш ако си физички јак, али не можеш да осетиш ништа, попећеш се, ниси се намучио да се пењеш ка горе. Коме горе? Па ономе који седи на престолу, каже апостол Павле. Христос је са својом божанском силом сав на земљи, и да је Његова сила откривена за служење људском роду. Зато се сила Божија открива. Он нас позива да дођемо кад год хоћемо да је узмемо и да се користимо том силом божанском. Шта је Господ рекао овој жени? Видевши њену веру Он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је, иди у миру. Иди у свет, али и проповедај дело Божије које се десило данас у теби. Видимо да је вера основ нашег живота и нашег правог знања. Вера је како кажу свети оци “свевидеће око”, душа која види Бога и преко Бога види човека. Вера је лични сусрет са Господом Христом. Колика ти је вера такав ти је сусрет са Богом. Нема ли вере нема ни сусрета са Богом, нема ли вере нема ни поверења у Бога, а кад човек нема поверења у Бога он нема поверења ни у људе. Једног Епископа Цркве Христове у Француској упитали су: “Владико да ли Бог верује у некога?” А он је одговорио: Бог верује у човека.”

 

 

Преосвећени је на крају закључио да: “Бог верује да се човек може поправити, ако хоће, ако није огрезао у гордости и сујети, у нечему што мисли је за нешто веће од онога што га је Црква поставила. Ја сам за нешто веће и узвишеније. За веру није потребна ни нека наука, ни велика трговина, ни богатство, само је потреба добра воља да се верује у Спаситеља света. Нека нам Господ помогне и овај пример Јеванђеља да и ми хрлимо у сусрет са Господом, да га се дотакнемо мислима, срцима умом својим. На крају је ова жена рекла, само да га се дотакнем ресе крајева Његове хаљине и оздравиће се. А ето ти и ја, брате и сестро, дао нам је Бог не да се дотакнемо само крајева хаљине него да га целога примимо у себе кроз Тајну Причешћа. За то нам је потребна вера, али вера која се претаче у дела. Не вера која је на језику, него вера која је на делима. Бог вас благословио.”

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

Према указаној потреби, а на основу члана 149. Устава Српске Православне Цркве, председник Епархијског управног одбора Епархије горњокарловачке, Епископ горњокарловачки г. Герасим, сазвао је редовну седницу Епархијског управног одбора Епархије горњокарловачке дана 19. септембра 2019. године у канцеларији Епископског двора у Карловцу.

 

 

На поменутој седници разматрана су текућа питања из живота и рада Епархије горњокарловачке, Црквених општина и подручних парохија. Епископ г. Герасим по окончању заседања, закључио је рад седнице захваливши се присутнима на одазиву и учешћу у раду одбора.

 

 

Извор: Епархија горњокарловачка

 

Манастир посвећен Рођењу Пресвете Богородице- Подластва у Грбљу прославиће на Кстовдан, у петак 27. и суботу 28. септембра два велика јубилеја: 1.500 година постојања и 800 година аутокефалности Српске православне Цркве. 

 

Звучни запис разговора

 

Програмом прославе 27. септембра у 18 часова предвиђена је вечерња служба са свечаним дочеком Његове светости Патријарха српског г. Иринеја. У 19 часова биће одржана свечена академија на којој ће бесједити књижевник Драгослав Бокан. Света архијерејска литургија којом ће началствовати Патријарх српски Иринеј са Високопреосвећеним Митрополитом Амфилохијем и више архијереја наше Цркве, са освећењем параклиса Светог великомученика косовског цара Лаза и манастирских конака са свенародним сабором одржаће се 28. септембра у 9 часова, каже у разговору за наш Радио мати Аквилина, настојатељица ове Свете обитељи.

 

За све присутне у 12 часова биће приређена трпеза љубави уз културно умјетнички програм на коме ће наступити Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Српски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ.

 

 

Вјерницима ће се обратити Патријарх српски г, Иринеј, Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије, г. Станко Магуд и г. Марко Бато Царевић, каже се у саопштењу Одбора за обнову манастира Подластва.

 

Манастир Подластва

 

 

Манастир Рођења Пресвете Богородице кога је 1350. године обновио Цар Душан, вјековима је духовно и просвјетитељско сједиште Грбља. На мјесту данашњег манастира постојала је црква која датира из старијег периода. Предање су потврдила археолошка истраживања из 1984. године, када је на поду манастирског храма нађен дио мозаика и фрагмент парапетне плоче који су припадали ранохришћанској базилици из V – VI вијека.

 

Према народном предању, Свети Сава је кратко боравио у Подластви, након чега се са оближње морске обале упутио на Свету Гору.

 

Кроз трајање храма кроз вјекове у више наврата је вршена његова обнова, доградња, преграђивање звоника, уградња розете тако да данас храм има издужену основу, дужине 12,50 а ширине 4 метра са тродјелним звоником на преслицу.

 

Између храма и конака налази се ранохришћанска крстионица из VII вијека.

 

У храму је на јужном дијелу олтарског зида дјелимично сачуван мањи дио старог фрескописа из XV вијека, док је у највећем дијелу храма постоји новији фрескопис, мањег квалитета, сликан преко претходног живописа.

 

У писаним изворима манастир се према М. Црногорчевићу први пут помиње 1419. године, када је Никола Ерцеговић из Врановића завјештао овом манастиру цекин свијећа: “да му горе пред душом мртвијех, а за здравље живијех“, а затим 1427. године,  за коју се везује настанак Грбаљског Законика који је донијет у овом манастиру.

 

 

У току свог вишевјековног трајања манастир је разаран, паљен и уништаван, а посљедњи пут је пострадао у великом земљотресу из 1979. године.

 

 

Извор: Радио Светигора

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин др Амфилохије, синоћ у светоархангелском манастиру Ждребаоник, замонашио је послушницу Јустину, давши јој име Митродора по Светој мученици Митродори. Монахињу Митродору на монашење је привела игуманија манастира Ждребаоник мати Јустина.

 

 

Прије монашења претходила је вечерња служба са петохлебницом, коју су служили јеромонах Јустин Мреновић и ђакон Душан Биговић, уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића, протојереја Предрага Катанића и протојереја Илије Зекановића у току освештавања петохлебнице.

 

Богослужењу су присуствовале игуманије и монахиње из манастира из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, из манастира Ћелије Пиперска, Боана Кадића, Дуљева, Ћелије Добрске, Рустова, Жупе Никшићке.

 

После чина монашења Митрополит Амфилохије сабранима се обратио бесједом, упутивши поуку новој монахињи Митродори, да је благослов Господњи прати у све дане живота, молитвеним заступништвом њене небеске покровитељке Свете мученице Митродоре.

 

Потом је сестринство светоархангелског манастира Ждребаоника приредило трпезу љубави за све присутне.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Торжественим архијерејским литургијским сабрањем прослављена је храмовна слава Саборног храма Рођења Пресвете Богородице и слава града Зајечара. Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке, протојереја-ставрофора Јована Илића из Епархије нишке и  војних свештеника јереја Ђорђа Димића и Ивана Ганића.

 

 

Литургији су присуствовали градоначелник Зајечара г. Бошко Ничић са сарадницима, председник општине Мајданпек г. Драган Ппоповић, начелник зајечарског управног округа г. Владан Пауновић, представници Војске Србије, Полиције, Ватрогасне бригаде, градских институција.

 

Мноштво верног народа окупљено на светом литургијском сабрању, прославило је празник Пресвете Богомајке, која се сматра заштитницом града Зајечара.

 

Домаћин црквене славе био је г. Милан Станковић, помоћник градоначелника Зајечара.

 

Владика Иларион је у надахнутој празничној беседи поздравио представнике града Зајечара и Мајданпека, часно свештенство и монаштво епархије, војне свештенике и све сабране, честитајући свима храмовну и градску славу. Владика је позвао на јединство у Господу, да заједничком молитвом изграђујемо себе у Цркви Божијој, да живимо и напредујемо у духовном и душевном, а потом и телесном здрављу, да јачамо у вери доласком у свете храмове, јер се само тако можемо одржати и опстати као народ Божији, народ Светосавски.

 

Владика је подсетио на чудесно рођење Пресвете Богородице од тада бездетних родитеља светих Јоакима и Ане, чије је молитве Бог услишио, показавши да Он увек чује молитве чистог срца и оних који му се са вером обраћају. Пресвета Богомајка је омогућила да се нама људима јави Благовест о рођењу Господа Исуса Христа, и она је била то „прво-прото Јеванђеље“ објављено роду људском. Она нас својим животом учи многим врлинама, молитви, послушности, стрпљењу и неизмерној љубави према Господу, а то највише недостаје у данашње време, јер нашем народу недостаје управо те духовне хране. Нека би наше молитве биле уједињене у данашњем сабрању, да бисмо били пример, светионик осталима и тако као војска Христова издржимо сва искушења овога света.

 

Проблем недостатка подмлатка, недостатка деце у нашем граду и нашој земљи је произашао управо из тога што се наш народ удаљио од цркава које су полупразне, од молитве и испуњавања Божијих заповести, а притом се много брине и говори о све мањем наталитету, нагласио је владика. Зато се данас молитвено обраћамо Господу и његовој светој Мајци за просвећење нашег народа, да би нам Господ услишио молитве заступништвом Пресвете Богородице, да нас она чува, води и руководи и упућује у ономе што је добро и корисно.

 

Потом је владика још једном поздравио уважене госте, свештенство и све сабране, са молитвеном жељом да се још много година окупљамо и славимо у миру.

 

Свечана славска литија са Епископом Иларионом и градоначелником на челу прошла је улицама града.  

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије тимочке