Живе речи утехе: Живе речи утехе

Епископ Јован (Пурић): Призвани смо да кроз молитву примимо Господа у срце своје!

Sun, 29 Sep 2019 17:49:19 +0000

Његово Преосвештенство Епископ г. Јован Пурић началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у недељу 29. септембра, на празник Свете великомученице Ефимије, у Храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. Поред братства Храма Васкрсења Христовог саслуживали су игумани епархијских манастира Плужац, Јовања и Лелић – архимандрити Данило и Михаило и отац Георгије. Молитвено је учествовао велики број верника, који је поред унутрашњости цркве испунио и порту.

Један од повода за сабрање било је и обележавање дана рођења Светог Нектарија Егинског који Епархија ваљевска обележава првог октобра или у недељу пре тог дана, као што је ове године случај. Благодаран Господу и Преосвећеном Епископу ваљевском Милутину, са чијим је благословом служио Литургију, Епископ Јован је поручио верницима да Господ никад неће оставити човека, али да човек мора кроз молитву Богу да отвори свој ум, док је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа Милутина обнародовао да ће освећење Храма Светог Нектарија бити у првој половини наредне године – када ће се навршити 100 година од светитељеве земаљске кончине.

Извор: Радио Источник

Епископ Никодим: Када праштамо можемо да очекујемо и да нас помилује Отац наш Небески!

Sun, 29 Sep 2019 17:47:57 +0000

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је 28.9.2019. помен жртвама које су невино пострадале у Вариводама и Гошићу након војне акције „Олуја“: У овом тешком и мучном часу Владика се обратио присутнима рекавши да је дуго размишљао шта би требало да каже и какву поуку да нам да поводом страшног догађаја због кога смо се данас окупили.

„Ја као човек заиста не знам шта да кажем, осим онога што је речено у овим песмама које смо данас отпевали, где смо поменули све оне који су уснули у Господу и једина мисао која ми се сада провлачи кроз главу јесте „да ућути свака твар“, како то певају литургијске песме на Велику суботу.

Као што се у Страсној недељи сећамо страдања Христових и свих мука Његових када је разапет и када је васкрсао управо због свих нас, тако треба да се сећамо и свих оних који су овде пострадали под знаком мира. Иако су на своје куће ставили бела платна, покушавајући да покажу да желе да живе у миру, они су поред свега тога пострадали и то од братске, хришћанске руке. То је оно што је највећи апсурд, драга браћо и сестре, а ми смо као људи позвани да их се сваког дана сећамо и помињемо у молитвама.

Хтео бих још да цитирам блаженог Патријарха Германа, који је рекао да је јеванђељски да опростимо, али не и да заборавимо. Јако је важно да ове људе сачувамо од заборава и да се их се сећамо у молитвама, а као хришћани ми морамо да опраштамо једни другима, па чак и онима који нам наносе зло, јер само кроз такву љубав ће нас познати да смо ученици Његови, како нас то учи Јеванђење. Једна од најтежих хришћанских врлина која постоји је управо праштање, а ми који праштамо можемо да очекујемо и да нас помилује Отац наш Небески“, поручио је Епископ Никодим.

Извор: Епархија далматинска

Владика Херувим: Крст који је био саблазан постао је образац нашега спасења, али путоказ и нашем роду!

Sun, 29 Sep 2019 17:46:54 +0000

У суботу, дана 28. септембра 2019. године, светом архијерејском Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим (Ђермановић).

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), протојереји-ставрофори Мирко Николић (Епархија зворничко-тузланска) и Мирослав Гаврић (Eпархија бихаћко-петровачка), протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереји Владан Симић и Милош Стојановић (Епархија бачка), протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, протојереј Дајан Трифиновић (Епархија зворничко-тузланска), протонамесник Немања Клајић, први парох даљски, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Вукашин Цветојевић, ђакон Александар Билић (Епархија бачка) и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.

Епископ Херувим рукоположио је на светој Литургији господина Војислава Николића у чин ђакона.

Владика Херувим проузнео је следећу беседу:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и на спасење данашња света Литургија на којој смо на првом месту заблагодарили Богу за сва добра која нам је дао.

Вечерашњи празник и попразништво упућују нас на Тајну живота у Цркви Божјој која је увек крстоваскрсна. Крст који смо добили светом Тајном крштења требамо увек носити достојно људског бића, то је симбол нашега спасења и води нас ка Царству Небеском. Носити Крст Христов није лако. Тешко је људском разуму схватити дубину и суштину Тајне Крста Господњег. Ову Тајну нису могли схватити стари Јелини, Римљани, нити било који народ који је разумом покушао да схвати Тајну Крста. Крст који је био саблазан постао је образац нашега спасења, али путоказ и нашем роду. Крст нас обнавља, препорађа нас и узводи ка Царству Небеском.

Данас смо у светом храму имали један велики догађај, увођење у свету Тајну свештенства. Велика је Тајна примити благодат Светога Духа да бисмо служили Цркви Божјој. У лику оца Војислава пројавила се благодат Светога Духа и он може бити слуга Олтара Божјега и онај који схвата која је суштина служења Цркви Божјој. Први степен је ђаконство, можда најлепша служба у којој се учимо да будемо задњи. Али свакако, служећи Господу задобијамо венац вечнога живота. То није служење у данашњем смислу речи, него служење Господу на првоме месту. Служење свештеника служење је Господу, а не овоземаљским пожудама. То је жртвовање за Господа. То је суштина свештеничког служења у којој видимо смисао. Све остало је бесмисао и материјализам који нас одваја од заједнице са самим Господом.

Не смемо да се одвојимо од благодати коју смо добили светом Тајном свештенства, од Светога Духа који је надопунио све недостатке које као људи имамо и удостојио свакога од нас служења Олтару Божјем. Ја се надам да ће у личности оца Војислава бити лик доброга пастира који ће знати да је служење Цркви и Олтару Божјем управо жртвовање. То треба да буде суштина живота и пуноћа служења Цркви Божјој. Све остало ће нас одвојити од љубави и Цркве Божје. Ако је Христос наш Путеводитељ и Пастироначалник нашега живота онда Он треба бити и наш Узор и Пример. Дубоко се надам и верујем да у његовој личности постоји благодатни дар који је примио достојан тог чина и служења. Ово ће бити на добро наше Цркве и нашој Епархији ће просијати као онај који носи Крст Господњи који му је дат. Познавајући његову душу, његов живот и његову породицу знам да ће бити добар пастир и добар слуга Олтара Цркве Божје. Надам се да ће наша Епархија добити благодат која нам је потребна овде да будемо служитељи, они који ће својом личношћу пре свега сведочити Христа.

Нека је благословен данашњи дан и наше служење у Осијеку, у овој благодатној заједници у коју је увек лепо доћи. Наша заједница овде јесте мала, али је христоваскрсла. После свих недаћа и тескоба уздигла се и украсила свој храм како би се људи који се сабирају са свих страна могли дивити лепоти.

Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан од сада и кроз сву вечност! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Протојереј Мирчета Шљиванчанин: Волимо у човјеку оно што је најдубље, што је увијек вриједно, оно што је увијек истинито, а то је Божија слика у човјеку!

Sun, 29 Sep 2019 17:42:19 +0000

У недјељу петнаесту по Педесетници и у Недјељу по Крстовдану, 29. септембра, 2019. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин а којему су саслуживали: протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереји: Миладин Кнежевић и Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз. Током Свете Литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и хор Саборног храма - Свети Апостол и Јеванђелиста Марко. Након прочитаних зачала из Јеванђеља свима сабранима се надахнутом пастирском бесједом обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Звучни запис беседе

Он је овом приликом говорио о љубави према Богу и ближњима, наводећи да су у тој заповјести садржане све заповјести, сав Закон и пророци:

,,Господ је богомудро сажео и одговорио на сва та правила из Старога Завјета у двије заповјести. Господ је у заповјести о љубави према Богу и према ближњима сажео практично цијело Јеванђеље и још је Господ рекао да су у тој заповјести сав Закон и пророци."

Он је у свом даљем обраћању говорио и о тајни Часног и Животоворног Крста Господњег, будући да се управо у Крсту Часном открива и да је садржана вертикала љубави према Богу и хоризонтала - љубав према ближњем, јер онај који не спозна љубав према Богу не може ни имати љубав према ближњем:

,,А шта је то друго до тајна Часнога и Животворног Крста?

Вертикала крста је љубав према Богу, а хоризонтала његова је љубав према ближњима. А кроз то се открива да ближњега не можеми вољети, ако Бога не волимо.

А зашто је то тако?

Зато што онај који не спозна љубав Божију, ако не спозна Бога који јесте љубав, не може ни знати шта је љубав!

Не може такав неко ни имати праву, истинску љубав, зато што није у заједници са Богом љубави. А како јасно видимо да је Бог љубав? Бог је љубав првенствено зато што је Он вјечна заједница три личности: Оца, Сина и Духа Светога. И још због тога што се та љубав Божија излива на Његову творевину, баш зато што је Бог из љубави створио свијет, и зато што је створио човјека - као круну својега стварања, зато што нас је Он даровао постојањем - животом, зато што нас је извео из мрака небића у свјетлост бића, живота и постојања и зато што нас Господ Бог свакога дана Бог обдарује благодаћу својом." - нагласио отац Мирчета.

У наставку своје пастирске бесједе отац Мирчета наводи да самим тим кад волимо Бога истински, то не показујемо ни ријечју ни мишљу, већ искључиво дјелима, а онда како је даље образложио, правила и заповјести дате од Бога, нећемо испуњавати ни ради правила ни ради заповјести, већ љубави ради коју смо и стекли и у којој узрастамо из живог односа са живим Богом, из односа двије личности, наше и конкретно Божије:

,,Кад препознамо, осјетимо, живимо Божијом љубављу, онда је природно и онда је могуће да волимо ближњега свога и да га волимо као себе самога.

А да волимо Бога, показујемо не оним што говоримо, не показујемо ни оним што мислимо, него тиме шта чинимо. А ако Бога заволимо и ако је Он центар живота нашега - онда, све оно што је Бог говорио биће наш живот. У ствари, све оно што нам је рекао, све заповјести ми ћемо чинити, али чинићемо те заповјести зато што волимо Бога, а не зато што су заповјести."

,,А зашто је Господ надоградио и испунио Закон и правила у Старом Завјету дајући толики акценат на заповјиест љубави, уздижући је изнад свих осталих заповијести?

Зато што испуњавање заповијести ако није подстакнуто љубављу према Богу, може да не значи ништа. А може да нам буде чак и на пропаст - да поткрањује нашу гордост, сујету па да помислимо да смо бољи од других, да мислимо да смо неко и нешто, а да они који то не испуњавају су ништа.

Зато је Христос и нагласио, зато је сажео све заповјести у ове двије заповјести, јер су оне извор живота, јер су оне извор спасења, зато што нас сједињују са Богом, зато што нас враћају Богу и зато само надахнути Божанском љубављу и ми можемо истински вољети и себе и ближњега." - појаснио је он.

,,А каквога себе ми треба то да волимо?

Треба да волимо себе онакве какве нас је Бог замислио да будемо - таква љубав самог себе је оправдана и на ту љубав мисли Христос!

А какве нас је Он то створио?

Створио нас је да личимо на Њега и да своје испуњење поново у Њему имамо.

Створени смо по лику Божијем, а позвани да испунимо подобје Божије које у нама. А то је такође одраз Божије љубави и свједочанства да је Бог љубав.

Е такве себе можемо и требамо да волимо, као оне који носе лик Божији, али, ако себе такве волимо онда је логично да желимо да напредујемо, да се мијењамо, да се проебражавамо, да бивамо бољи." - закључује отац Мирчета.

Отац Мирчета се и осврнуо на надахнуће Божије љубави, којом кад смо испуњени заиста је могуће вољети ближње без обзира на разлике, гријехе, увреде, указујући на веома важну чињеницу, а то је да сваки човјек без разлике и остатка носи Божији лик у себи, у свом бићу, наглашавајући притом, да људе око себе треба да гледамо не онако какви су они сада, већ какви могу и треба да узрасту и постану, баш као и сваки човјек, будући да је оно што је уписано у тајну Часног Крста управо призвање човјека на светост:

,,Треба ближње, брата свога да волимо онаквог какав јесте. Јер често можемо чути оправдање да не можемо вољети оне који нас вријеђају и ко лоше ради. Међутим, треба се удубити како у свој тако и у живот свакога човјека и да волимо у човјеку оно што је најдубље, што је увијек вриједно, оно што је увијек истинито, а то је Божија слика у човјеку! Јер сваки од нас на Бога личи, сваки човјек на овоме свијету носи лик Божији. И ако тако човјека гледамо и ако га дубински посматрамо онда не можемо да не волимо ближњега ма какав био, зато што носи слику Божију, а самим тим што тако будемо радили ми ћемо личити на Бога, јер Бог управо свакога од нас тако на такав начин гледа. Не гледа нас кроз оно какви јесмо сада, а то је да смо често слаби, лоши и никакви, него нас види и гледа онако какви треба и какви можемо да будемо, а можемо да будемо свети људи. Такве нас је Бог створио и замислио, да будемо свети људи, то је испуњење смисла човјековог живота и то је оно што је уписано у тајни Часнога Крста." - закључио је тиме своје обраћање отац Мирчета.

Извор: Храм Васкрсења Христова у Подгорици

Протопрезвитер Бошко Рољић: Сваки човјек је наш ближњи, слика и прилика Божија!

Sun, 29 Sep 2019 17:41:08 +0000

У 15. недјељу по Духовима, 29. септембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Преподобног Доротеја, Светог Кипријана и Свету великомученицу Јефимију, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.

Звучни запис беседе

Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је јеромонах Владимир, острошки сабрат, а саслуживало му је 10 свештенослужитеља. Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало бројно монаштво и велики број вјерника, који су из разних крајева васељене дошли у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, сабране је бесједећи поучавао саслужитељ протојереј Бошко Рољић из Мркоњић Града, који је подсјетио на ријечи јеванђеља о заповијестима Божијим. Он је подјсетио на 10 заповијести које је на двије камене плоче исписао Мојсеј, а које је Господ везао у двије заповијести.

– Прва је заповијест највећа, љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свим бићем својим, свим умом својим, а друга слична овој, љуби ближњег свога као самог себе. Сваки човјек ије наш ближњи, слика и прилика Божија. Зато смо се овдје окупили са свих страна и простора, гдје живе они који се Бога боје и који преко угодника Божијих траже заштиту и милост, преко Светог Василија Острошког Чудотворца и других светитеља, од првог мученика за вјеру Светог архиђакона Стефана, до светитеља наших дана – казао је између осталог о. Бошко.

Извор: Манастир Острог

Хор Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ учествовао на Трансилванијском фестивалу византијске музике у Брашову (Румунија)

Sun, 29 Sep 2019 17:40:02 +0000

Хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, предвођен својим протопсалтом, јеромонахом Јеротејем Ковиљцем, учествовао је, од 12. до 15. септембра 2019. године, на првом издању Трансилванијског фестивала византијске музике (Transylvania Byzantine Music Festival, editia I), у Брашову (Румунија). Циљ одржавања овог Фестивала је да представи различите облике византијске уметности и културе.

Хору је причињена изузетна част да наступи у музичкој дворани Патриа Брашовске филхармоније. Публика је имала прилику да на црквенословенском и грчком језику чује дела Петра Ламбадарија Пелопонеског, Јована Ламбадарија, преподобног Јована Кукузеља, Јакова Протопсалта, Петра Берекетиса, Манасије Поп Тодорова и других. Хорови Кириос и Филомелос, као домаћини су претходили хору Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин. У програму Фестивала учествовали су и хорови: Кивот из Јашија, Нектарије Протопсалт из Букурешта, Тронос из Букурешта, као и хор Бизантион из Јашија. У оквиру Фестивала, уприличена су стручна предавања румунских музиколога.

Током боравка у Румунији, хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин појао је на свеноћном бденију у храму Преображења Господњег у Брашову, као и на светој Литургији у храму Светог цара Константина и царице Јелене, у варошици Зарнешти.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Бијељина: Одржан концерт Српског византијског хора "Мојсије Петровић" из Београда

Sun, 29 Sep 2019 17:38:55 +0000

У Бијељини је у четвртак одржан концерт Српског византијског хора "Мојсије Петровић" из Београда, под хоровођством Николе Попмихајлова, који је извео химне из старих српских рукописа и сплет српских народних пјесама.

У богатом репертоару црквене византијске, Хор је извео и четири композиције карактеристичне за подручје Косова и Метохије. Хоровођа Попмихајлов рекао је да је тај начин нотног записивања везан само за црквено појање, а да је једна од најстаријих композиција коју они изводе из 16. вијека и налази се у неким књигама у Сремским Карловцима.

Хор се бави изучавањем, очувањем и извођењем аутентичног, традиционалног источно-православног, српског и византијског стила црквене музике. Српски византијски хор "Мојсије Петровић" из Београда први је те врсте у Србији, на чијем се репертоару налазе композиције православних мелографа од средњег вијека до данас, као и мелодије непознатих аутора чије је извориште усмено црквено предање. Цјелокупан извођачки опус забиљежен је византијском нотацијом.

Концерт је одржан у Епархијском културном центру, а организовао га је, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија, Мисијски фонд Епархије.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Патријарх Иринеј у Грбљу: Не напуштајте своја огњишта!

Sat, 28 Sep 2019 17:18:16 +0000

У великој радости, поводом прославе јубилеја 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве, Његова светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас Свету архијерејску литургију и освештао параклис Светог великомученика косовског цара Лазара и манастирске конаке ове древне ранохришћанске светиње.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Повезане вести:

Патријарх српски г. Иринеј: Вера у Црној Гори је жива и то је велико охрабрење и велика радост за цело Српство!

Патријарх српски г. Иринеј: Сви да се угледају на овај народ који дише Богом и благодаћу Божјом!

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије: Добродошли наследниче Светога Саве!

Патријарх Иринеј величанствено дочекан у манастиру Подластва у Грбљу

Свјатјејшем Патријарху су саслуживали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа епископи: милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, полошко-кумановски Јоаким, бихаћко-петровачки Сергије, диоклијски Методије, уморовљени захумско-херцеговачки Атанасије, многобројно свештенство и монаштво, уз молитвено учешће више хиљада вјерника.

Литургији су присуствовали амбасадор Русије и амбасадор и конзул Србије у Црној Гори, Владислав Маслеников, проф. др Зоран Бингулац и Зоран Дојчиновић, представници општинске власти Будве и Херцег Новог са предсједницима општина: Марком Батом Царевићем и Стеваном Катићем, многобројне званице из земље и окружења.

У пастирском слову Његова светост Патријарх српски г. Иринеј казао је да није у прилици да нешто више каже због свог здравственог стања, али да мора да каже да је ово велики дан у нашој историји:

„Велики дан пред лицем Божијим и свим нашим славним прецима који су живјели на овим просторима на којима ви и ми данас живимо, и на другим просторима наше свете благословене земље Србије и српских земаља. Овдје смо присутни данас у великом броју, камо среће и благослова Божијег, када би овако прослављали све велике наше празнике славећи Бога и гледајући у лице свакога од нас рођенога брата који носи образ и лик Божији, јер је сваки човјек икона Божија“, нагласио је Патријарх.

Казао је да многи желе да виде Онога који је створио овај свијет, а погледајмо само сваки један другога у свакоме ћемо видјети лик Божији:

„У свакоме од нас је Господ усадио Своју икону и лик, не само нас православне, већ у свакога човјека. Сви су људи створења Божија и ликови Божији, без обзира на боју коже, нацију, културу и степен културе. Сви смо дјеца Божија створења руку Божијих. Данас је велики и благословени дан. Наша црква прије 8 вјекова добила је значајно признање, једну велику улогу међу Цркавама, постала је аутокефална, равна свим другим великим православним Црквама, почевши од Јерусалима, Антиохије, Цариграда…. То превелико дјело издејствовао је Свети Сава, највећа личност наше историје и Свете православне цркве“.

Воља Божија је била да је Свети Сава имао мудрога оца Светога Симеона – Немању, казао је Свјатјеши и изразио дубоко вјеровање да његово напуштање Жиче и Студенице, и одлазак Светоме Сави у Свету Гору, дао великог духовног мудраца, велику личност наше историје. Патријарх је истакао да су Свети Сава и Немања знали да без самосталне Цркве не може бити ни самосталне државе и ту су поставили темељ на којем и данас постоји наша Црква и држава:

„Историјска чињеница је да је аутокефалношћу наше Цркве постала и аутокефална и наша држава. Благодарећи том дару Божијем успјели смо да преживимо страшни средњи вијек под турским ропством које је трајало неколико стотина година. Да нам није било Цркве, која је прихватила улогу државе када је држава нестала, ми данас не би постојали.“

Данас постојимо као народ захваљујући Св. Сави и Немањи, нагласио је Патријарх и подсјетио да доживљавамо и проживљавамо велика искушења, а многи који су зазирали од наше моћи и улоге и славе у историји, потрудили су се да остваре старо римско правило: Подијели, па владај.

„Нажалост, том искушењу смо подлегли у нашем времену, па смо допустили да нас други дијеле и свађају, и да нас одвају једног од другога, те данас доживљавамо велика искушења. Али будући да имамо темељ духовни, имамо и велику благодат Божију, јер данас када смо окупљени овдје са нама су браћо и сестре и многи свети угодници Божији који стоје пред лицем Божијим, они нас неће оставити“, бесједио је Патријарх.

Његова светост је са овога светога мјеста као Патријарх српски поручио да чувамо оно што је суштински и главно у нашој историји, нашој Цркви и култури:

„То је вјера у Господа Исуса Христа. То је сила, то је снага, то је моћ. Господ је ни из чега створио Цркву, Свете апостоле наградио највећим даровима, Божијим благодатним, који су као прости људи основали Цркву Христову која од тада до данас постоји и врши Свету апостолску улогу и у нашем народу и у цијелом свијету.“

Патријарх је упутио апел српском народу да не напушта своја огњишта, јер у туђим земљама многи изгубе свијест о себи, вјеру, те послије 10-ак година забораве коме народу и припадају:

„Неће Господ допустити да нестанемо са лица земље. Све што нам треба дато нам је. Зато упућујем апел вама присутнима, а надам се да тај апел обиђе нашу земљу и отаџбину, али и земље гдје живи наш народ: Не остављајмо своју благословену земљу за коју су највећи синови дали допринос њеном успјеху и напретку, поставили су темеље који нису од данас до сутра. Не напуштајмо своју отаџбину. Ми смо благословени народ, наша култура и историја стоје на чврстим темељима који се не мењају од данас до сјутра“, закључио је српски Патријарх Иринеј.

У ранохришћанској крстионици из VII вијека, која се налази између Храма Рођења Пресвете Богородице и конака, владика Методије је данас крстио новог слугу Божијег Душана а миропомазао га је Његова светост Патријарх српски Иринеј.

Високопреосвећени владика Амфилохије је казао да ова крстионица и послије 15 вјекова рађа изнова и рађаће ако Бог да поново нове хришћане:

„Већ је васкрсла, обновљена и да Бог да да заживи. Бог да благослови Душана, јер је по предању цар Душан 1350. године обновио овај манастир, па ево и Душан се крштава у тој крстионици која је у то вријеме била обновљена.“

Митрополит је поздравио све присутне истичући да је ово велики свети дан и велики Божји благослов.

„Овдје се ова служба Божја наставља 15 вјекова. Данас је наш мали Душан крштен у оној крстионици у којој се крштава скоро од апостолских времена, а која се чува у овај светињи, и наставља се то свето дијело Цркве Божје, дјело просвећења истином Божијом Христовом, вјечном и непролазном, крштавања у име Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави који је призвао Својим распећем и васкрсењем на заједништво и љубав све људе и све земаљске народе.“

Владика је казао да у Цркви нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака, мушког ни женског, Кинеза ни Американца, ни Србина ни Црногорца нити Хрвата или било ког другог:

„То је Црква Божја у којој су једно и зајдено призвани да буду и у времену и у вјечности. То је онај благослов који смо ми примили од древних апостола од Свете браће Кирила и Методија, Наума и Климента, од Светог оца нашег Саве – оснивача ове Свете цркве, па онда редом до наших времена, до Светога Василија Острошкога, Петра Цетињскога, до Светог свештеномученика Јоаникија и са њиме постарадалих свештеномученика и новомученика.“

Подсјетио је да је и Подластви сахрањено 80 невиних младића из Грбља, Паштровића, Побора и Маина побијених у она безбожна времена од братоубилачке руке:

„Дај Боже да ово данашње чудо Божије које се догодило овдје, буде измирење браће, призвање на братску љубав и слогу, да се прекине крваво-братоубилачко коло које је трајало овдје и у древна времена, а нарочито од 1941. године, па на овамо. Да се прекине тај братоубилачки дух и да се сви надахнемо духом ове древне светиње, свете крстионице у њој сачуване, Светога храма Светога великомученика цара Лазара који се жртвовао за вјеру православну и вјечно и непролазно Царство небеско.“

Високопреосвећни владика је казао да сви треба да се угледамо на нашега Светога патријарха који је, упркос љекарским упозорењима да не би требао да путује, дошао на позив Грбљана:

„То је велики дар и свима нама, а велики дар је и њему овај народ Божји који га са оваквом љубављу поздравља и дочекује!“

Још једном се захвалио свима добротворима, приложницима ове светиње Божије и овога Светога храма који је шест пута рушен:

„Ево обновљен је и данас љепши него што је икада био и већи сабор, увјерен сам, од свих сабора који су раније бивали око овога Светог храма“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Преосвећени умировљени владика захумско-херцеговачки г. Атанасије у литургијској бесједи казао је да је ово дан Васкрсења, јер је Крст увијек водио у Васкрс. Клањамо се Господу распетоме и васкрсломе, Спаситељу свијета, Крсту и Божијим угодницима крстоносцима, као што је Свети Лазар и његов Свети син деспот Стефан који је продужио вијек српских земаља, српске вјере и народа:

„Срећан и благословен овај дан и празник! Сила Часнога крста и молитвено заступништво Св. Лазара крстоносца нека буде са свима вама молитвама Свјатјешег Патријарха наследника Светога Саве! Обиљежавамо 8 вјекова наше Цркве, а она је самостална била, јер је била апостолска. Када је Свети Сава у Жичи 1222. године говорио своју чувену бесједу о остварењу и држању праве вјере, он је рекао: Ми наслиједисмо од апостола и отаца ово наслеђе, прејемство, апостолство.“

Благословом Његове светости и Светог синода СПЦ додијељена су одликовања – орден Светога Саве онима који су се највише трудили око изградње и обнове манастира Подластва, а које је уручио Његова светост Патријарх српски г. Иринеј: Станку Магуду, предсједнику Одбора за обнову манастира, Марку Царевићу, предсједнику Општине Будва, предузетницима браћи Славку и Момиру Тујковићу и браћи Жарку и Марку Калуђеровићу. Златним ликом Светога Петра Ловћенског Тајновидца одликовано је више Грбљана.

Сабрање је наставаљено свенародним сабором уз богат културно-умјетнички програм и хришћанску трпезу љубави, коју су домаћини припремили за све присутне.

Прослава 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве, почела је јуче дочеком Патријарха српског и Свечаном академијом на којој је Његова светост Патријарх г. Иринеј поручио да је жива православна вјера у Црној Гори и да је духовна радост у грбаљском манастиру Подластва велико охрабрење за цијело Српство.

* * * * * *

Манастир Подластва, са црквом Рођења Пресвете Богородице, налази се у близини магистралног пута Будва -Тиват – Котор, на јужној падини грбаљског села Ластва Грбаљска, по којем је и добио име. Убраја се међу најзначајнија духовна средишта, не само Грбља него целе Боке. Заједно са Михољском Превлаком, која представља 800 годишњи темељ Светосавског православља у Зети – Црној Гори, манастир Подластва је посебно сабирно и саборно место, како Грбља, тако и целог Приморја.

Археолошка истраживања извршена на темељима цркве Пресвете Богородице у Подластви из 1984. године имала су за резултат проналазак остатака ранохришћанске богомоље из 6. века, чиме је дат велики допринос у проучавању средњевековне археологије на тим просторима. Средњовековни центар духовности Грбља добио је још једну духовну вертикалу која га је везала дубоко за темеље хришћанства. Такав, наизглед неочекивани обрт, где се на мјесту чије се оснивање по традицији приписивало цару Душану 1350. године, добио је још већи значај јер је материјалним доказима потврђено његово 15-вековно трајање.

Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године. Према истом предању, преко тог дела Приморја, боравећи кратко у ластовској цркви, са оближње морске обале, Свети Сава, први Архиепископ српски и оснивач Зетске епископије, упутио се у Свету Гору. Исто предање тврди, да је Свети Сава пролазио кроз то место кад је пошао у Јерусалим. Такође, постоји предање о грбаљском пореклу кнеза Лазара Хребељановића.

Од настанка, манастир Подластва је био духовни и политички центар Грбља, сведок бурних догађаја везаних за буне против Млечића и Турака, што се рефлектовало на судбину манастира.

Посебно свједочанство његовог мучеништва јесте и нова гробница 80 побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у Бару на крају Другог свјетског рата (ту пренијетих и сахрањених 1992. године благословом Патријарха српског Павла), као и страдање свештеномученика Варнаве Бућана, игумана Подластве, убијеног послије великог мучења 1942. г. од братске руке. Узевши у обзир све ово, манастир Подластва би са правом могао носити име „Манастир мученик”.

Манастир је након рушења у Првом свјетском рату освјештао тадашњи Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић, потоњи Патријах српски, а данас 83 године касније, новобновљени манастир освештао је Његова светост Патријах српски г. Иринеј.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Патријарх српски г. Иринеј: Вера у Црној Гори је жива и то је велико охрабрење и велика радост за цело Српство!

Sat, 28 Sep 2019 08:47:07 +0000

-Наша вера је жива у Црној Гори и то је велико охрабрење и велика радост за цело Српство, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у порти манастира Подластве у оквиру прославе 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 1500 година постојања те светиње.

Патријарх је изразио велику радост и захвалност Господу што му је дао моћ и снаге да учествује у великој духовној радости. „Ово је радост, која није само радост Црне Горе и Црногораца, него целог Српства. Радост Срба из отаџбине, али верујем и радост наших Срба расељених широм света. На неки начин и овај догађај и ова радост, ретка и велика, допреће до њих, казао је Патријарх српски г. Иринеј.

Његова Светост Патријарх је додао да је то врло важна вест, јер однекуд влада мишљење да је умрла вера у Црној Гори. Патријарх је подсетио да је имао прилике негде 1988-1989. године да види тадашњу Црну Гору, када је у њој било тешко духовно стање. „Ово данас што видим, ове цркве које су окитиле просторе, оживљено свештенство, монаштво, то је заиста, нешто што је чудо Божје, једно велико охрабрење за све нас“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј .

Заблагодаривши Богу јер нам дао велики број светих на које имамо да се угледамо и видимо оно што је вечно и непролазно и да то следимо у своме животу, Патријарх српски г. Иринеј је нагласио да је у Црној Гори жива вера, жива Црква, која овде постоји од првих дана када се ширила реч Божја:

„Речи апостола Павла и других апостола и данас живи и преноси се са колена на колено из душе у душу и верујем да ће се тако и наставити и у будућности. Понављам, ово је велико охрабрење и велика радост за цело Српство. Жива је наша вера! Оно што је вековима сијано на овим просторима, од светих угодника Божјих и народа овога краја, не може да се уништити ни декретом нити ма каквом заповешћу људи овога света. Све је то један облачак који наилази и који се сигурно разилази, а оно што је реч и истина Божја, то је неуништиво. То је изван моћи људске. Оно што Бог благослови, то човек не може да уништи.“

Патријарх је појаснио да све ово што нас сналази и што смо доживели и доживљавамо се догађа управо зато што смо се у једном периоду удаљили од Цркве и своје вере. „Једини једини пут јесте да се вратимо Богу, Цркви својој, оној вери и истини којом су живели наши преци и стварали велика дела“, истакао је између осталог Првојерарх Српске Православне Цркве.

Подсетивши да славимо осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и петнаест векова грбаљске светиње која је прошла кроз многа страдања, Патријарх српски г. Иринеј је казао да она постоји јер је рука Божја подржава а оно што Бог подржава не може човек ништа свог додати: „Нека је благословен овај дан и сви који сте присутни вечерас и сутра, да манифестујемо нашу веру и духовни живот који нас је красио и тако високо подигао. Једини пут да тако наставимо је да се Богу вратимо, Цркви, истини и неће нас Бог оставити. Нека вас Бог благослови! Српски народ нека се сложи и умножи и у Црној Гори, Србији и целом свету где се налази и живи наш православни народ. Нека је Бог са вама и благослов и сада и у век векова, амин“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у манастиру Подластви.

На свечаној академији изведен је богат културно-уметнички програм. Поздравно слово произнио је г. Јован Маркуш, публициста и некадашњи председник општине Цетиње, док су наступили Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Србски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Патријарх српски г. Иринеј: Сви да се угледају на овај народ који дише Богом и благодаћу Божјом!

Sat, 28 Sep 2019 08:45:59 +0000

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја на свечаном дочеку у манастиру Подластви.

Хвала Вам, Владико, на речима братским и пуне љубави. Овде ми недостаје, браћо и сестре, људска реч. Овде делује благодат Божија, овде на овај народ делује милост Божја. Овде народ својим језиком хвали Господа, језиком своје душе и свога срца. Недостају ми речи да се захвалим и изразим оно што осећам. Долазио сам на многа места, и код нас и ван, оволики и овакав народ ја нисам сусрео.

Овај скуп вечерашњи и сутрашњи најбоље говори шта је Црна Гора! Црна Гора је била и остала оно што је била, хвала Богу што је тако и то је сасвим нормално. Овде је народ сачувао своју веру, сачувао оно што је наследио од најсветијих својих предака, и не само да је сачувао, него је том вером и живео. И благодарећи тој вери остао је народ благодаран Богу: чува веру и чува оно богато културно православно-хришћанско наслеђе. Нека ово буде пример не само за Црну Гору, него за све српске крајеве и за Србију, да се угледа на овај догађај и овај народ који дише Богом и благодаћу Божјом.

Нека Господ благослови ову нашу велику историјску светињу, која је од почетка играла велику улогу, и данас ту улогу има. Молимо се Господу да је благослови да настави са том улогом у нашем народу, јер је то нешто што нам је данас најпотребније.

Оскудевамо у оваквим догађајима, у оваквом начину изржавања своје вере. Многи би се, нажалост, постидели, траже неке нове путеве, а сви нови путеви не воде, него заводе. Само је један једини пут а то је пут Христов, јер је сам Он рекао: Ја сам пут, истина и живот! И нема другога ни пута, ни истине, ни живота. Овога пута да се држимо и угледамо на свете претке, а хвала Богу, дао нам је Бог велики број светих угодника Божјих на које можемо да се угледамо. Треба да се угледамо на њих и да следимо њихову пут, њихов пример и да нас Господ удостоји оне благодати, које је њих удостојио, молитвама њиховим а нашим трудом и подвигом.

Нека је благословен овај велики данашњи дан! И нека је благословен овај благочестиви народ који носи Бога у својој души, који сведочи својим животом оно што верује и у шта верује. Нека би дао Господ да нас та вера сачува, као што је сачувала и наше свете претке кроз многобројна страдања и невоље у нашој историји. Срећан овај велики празник! Нека Господ благослови сав присутни народ и онај који је данас и сутра са овим народом, а који можда неће моћи да дође овде. Нека и њих Господ благослови својим благословом: Оца и Сина и Духа Светога. Амин!

Извор: Инфо-служба СПЦ

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије: Добродошли наследниче Светога Саве!

Sat, 28 Sep 2019 08:44:56 +0000

Поздравно слово Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на дочеку Патријарха српског г. Иринеја у манастиру Подластви:

Добро дошли у ову древну светињу као што је написано овдје: Добродошли наследниче Светога Саве, добродошли у Грбаљ! Овдје је Свети Сава долазио, а и послије њега и сви ваши претходници. Патријарси су долазили и рукуполагали митрополите зетске и црногорске и боравили овдје не мало времена. Последњи, прије Вас, који је био овдје је Ваш претходник, Патријарх српски Павле.

Дошао је 1992. године на наш позив када је била сахрана осамдесет Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића који су побијени од братске руке 1944. године и који су сахрањени овдје у порти манастира Подластва, видјећете сјутра њихов гроб.

Као што знате по древном предању одавде је и Свети цар Лазар, зато су Грбљани и наша Митрополија ријешили да подигну и ову црквицу Светог цара Лазара и много нас радује да ћете управо Ви бити онај наследник Светог Саве који ће је освештати. А са каквом љубављу вас дочекују и дочекујемо видите по овом народу. Велика је радост и велики благослов што сте овдје дошли и одазвали се на позив Грбљана. Добродошли и благословите овај Божји народ!

Извор: Инфо-служба СПЦ

Епископ Јован: Благодат Божја нас чува, уколико ми благодат чувамо у нама и са нама!

Sat, 28 Sep 2019 08:43:54 +0000

На сам дан празника Воздвижења Часног Крста, у Саборном храму у Крагујевцу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију, а верни народ је био у прилици да по милости и благодати Божијој, а по предању Светих Апостола у оквиру Свете Литургије учествује у Светој тајни рукоположења. Преосвећени Владика Јован је ђакона Мирољуба Блажића, рукоположио у чин презвитера.

Звучни запис беседе

Преосвећеном Владики Јовану на Светој Литургији саслуживали су: ректор Богословије “Свети Сава” у Београду протојереј – ставрофор др Драган Протић, ректор Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, протојереј – ставрофор Зарије Божовић, протојереј – ставрофор Милован Блажић, протојереј – ставрофор Радован Блажић, протојереј – ставрофор Његослав Јовић, протојереј – ставрофор Миленко Лакић, протојереј Срећко Зечевић, протојереј Дејан Лукић.

После прочитаног јеванђелског зачала верни народ је поучио о значају празника у својој беседи протојереј – ставрофор др Драган Протић, ректор Богословије “Свети Сава” у Београду.

Обраћајући се верном народу и презвитеру Мирољубу, Владика Јован је честитао верном народу празник Воздвижења Часног Крста, рекавши: Нека је благословено ово наше сабрање на Светој Литургији, да се поклонимо Часном Крсту. Данас имамо још један дар, рукоположење Мирољуба за свештеника, коме Црква Божија поверава служење у Саранову, Архијерејско намесништво Рачанско. Да се данас помолимо Богу за њега, да благодат коју он данас прима, да га та благодат води, руководи и чува. Ми на сваком богослужењу кажемо: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас Боже благодаћу Својом. Дакле, благодат нас Божија чува, уколико ми благодат чувамо у нама и са нама. Ми смо сви благодат Божију задобили у Светим тајнама, у крштењу, у светим врлинама као и у рукоположењу... Мирољубе, ти данас постајеш свештеник, боље речено постајеш слуга Божији, слуга олтара, и слуга народа Божијег, немој то заборавити, ти си постављен да служиш Богу и народу... Свети апостол Павле, у својим посланицама, моли свештенике, јереје Цркве, да се владају достојно свога чина, свога призива и свога позива. Да се владају вером, дуготрпљењем, смирењем, у љубави према Богу и према народу. Молим те, брате, да вршиш службу своју свештеничку са марношћу, наоружај се овом благодаћу, носи благодат у себи, носи овај призив и позив, тако, да увек имаш на уму да си ти као свештеник, мост, преко кога себе и душе повереног народа приводиш Богу.

Извор: Епархија шумадијска

Епископ Фотије: Крст је суштина нашег бића!

Sat, 28 Sep 2019 08:42:50 +0000

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је данас свету архијерејску Литургију у Манастиру Часног Крста у Сувом Пољу код Бијељине поводом манастирске славе - Воздвижења Часног Крста.

Његовом Преосвештенству су саслуживали игуман Симеон, из манастира Бишња код Дервенте, презвитер Ведран Бардак, парох у Трнови, протођакон Славољуб Милошевић и многи народ, као „царско свештенство, народ свети, народ задобијени“ који је дошао да са нама увелича овај Дан, а уједно и да посјети светињу.

Владика Фотије је истакао да Воздвижење Часног крста подсјећа на суштину вјере - а то је крст и васкрсење. "Битка крста и васкрсења непрестано се одвија у нашем срцу, бићу, души - све зависи шта ће побиједити", рекао је Владика Фотије. Он је напоменуо да су хришћани од Часног Крста имали велику корист јер су се, захваљујући њему, исцјељивали од болести и сваке муке.

"Господ Исус Христос је изабрао да на крсту спасе људски род, цијели свијет и управо је крстоликим путем показао свима да је то пут спасења. Зато свештенство васпитава наш народ да иде крсто-васкрслим путем и да приноси себе као жртву ради ближњих и Бога, не би ли ишао путем спасења", рекао је Владика Фотије. Он је као примјер доброг дјела навео недавно асфалтирање пута до Манастира Часног Крста који су финансирали општина Угљевик и град Бијељина. "Њихов примјер показује како слога чини чуда, поготову у српском народу. Ту гдје смо сложни велика дјела чинимо и тако смо у вријеме Турака дизали манастире и цркве, а били смо поробљени 500 година. Заједништво нас је очувало", поручио је Владика Фотије.

Начелник општине Угљевик Василије Перић изразио је задовољство реализованим пројектом асфалтирања пута до манастира. "Изградња пута је значајан посао, а посебно јер води ка светињи. То је примјер да заједно можемо учинити добра дјела", истакао је Перић. Он је подсјетио да је општина Угљевик и раније помагала овај манастир изградњом и уређењом платоа. "Важно је да очувамо нашу културу, традицију и вјеру, јер нас је вијековима очувала управо она и наша Српска православна црква", рекао је Перић. Као и недјељама, а и другим празницима овдје у манастиру, гдје се народ причешћује скоро сваке Литургије, и данас смо били свједоци те жеље да приступе на свештенички позив: „Са страхом Божијим и вјером приступите “, како би касније једним устима и једним срцем слободно пјевали: „видјесмо свјетлост истиниту, примисмо Духа Небескога, нађосмо вјеру истиниту поклањајући се нераздјељивој Тројици, јер нас је Она спасла...“

Након Литургијског сабрања, опхода око цркве и резања славског колача, услиједила је и трпеза љубави коју је кум Стојан Којић приредио за све присутне. Овом прилоком хтјели бисмо захвалити се свим добротворима који су нас подржавали како физички, тако и материјално, док су трајали радови на реконструкцији цркве као и уређењу порте. Многи су притицали у помоћ. Неки су од њих свештеници, неки начелници, неки власници предузећа, неки радници у предузећима, али нећемо помињати овдје њихова имена, руковођени светим Јеванђељем, гдје стоји: „а ти када чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја...и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.“ (Мт. 6. 3-4) Стога, нека их Господ помилује по великој милости својој, а народ чувши или видјевши њихова добра дјела нека прославе Бога који је на Небесима, па да се сви преко њих опоменемо ријечи апостола Павла који каже: “добро чинити да вам (никада) не досади...“ (Гал. 6. 9)

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Епископ Херувим: Истрајавање на крстоваскрсном путу чини нас синовима и кћерима Божјим!

Sat, 28 Sep 2019 08:41:46 +0000

Воздвижење Часног Крста – Крстовдан прослављен је у петак, 27. септембра 2019. године у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење архимандрита Мирона (Вучићевића), настојатеља манастира, протојереја-ставрофора Јована Клајића и ђакона Срђана Лукића из Борова Насеља.

Владика Херувим је заблагодаривши Богу поучио сабране о важности Празника за све оне који се осењују Крсним знаком и исповедају веру у Свету Тројицу. ”Истрајавање на крстоваскрсном путу чини нас синовима и кћерима Божјим, води нас у Царство Небеско” –истакао је Владика Херувим.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска