На празник Светих мученика Сргија и Вакха, а у 18. недељу по Духовима, у Храму Светог Јована Владимира служена је Света литургија. Началствовао је јереј Младен Томовић, а саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Љубомир Јовановић. За пјевницом су одговарали Дејан Томовић и Маја Томић.

 

 

 

Након прочитаног зачала из Јеванђеља отац Младен се обратио вјерном народу истичући да је човјек, створен по лику и подобију Божијем, дужан да тај лик Божији у себи сачува до краја свог живота.

 

„А чувамо га тако што ћемо чинити добра дјела, што ћемо се молити Господу и сачувати тај лик, и ући у Царство Божије. Добра дјела без Господа, морамо знати, не можемо никако чинити. Без помоћи Божије, без Његове благодати, ми сами својим моћима не можемо ни један корак учинити, а камоли добра дјела.“

 

Да је то тако говори нам и данашња јеванђељска прича када је Господ рекао Симону Петру, након што је ушао у његову лађу и приповиједао народу Јеванђеље, да у дубину баци своје мреже и да ће уловити доста рибе. Симон је, иако је сву ноћ са друговима узалуд покушавао да улови рибу, послушао Господа и уловили толико рибе да су двије лађе напунили.

 

„Ово нам говори да без помоћи Божије, без благослова Божијега, без благодати Његове ништа не можемо урадити и учинити. Узалуд наш неки труд, јер ако нема Господа који нам помаже, не можемо заиста урадити ништа добро. Зато увијек треба да имамо то на памети када учинимо неко добро дјело, да се тиме не гордимо и да то нама не буде на гордост, која је први гријех и од кога сви други гријехови долазе, него да увијек имамо на памети да нам Господ у томе помаже и да је то Божије дјело. Да Бог у нама и благодат Његова то чини.“

 

Само таквим размишљањем сачуваћемо се од гордости и избјећи замке ђавоље које он нам причињава и преко помисли и преко људи. И тако ћемо се спасити, поучио је отац Младен. 

 

Подсјетивши да данас наша Света црква слави и Свете мученике Сергија и Вакха, који су страдали почетком четвртога вијека у данашњој Сирији, свештеник Младен Томовић је нагласио да наша Црква и наш народ имају велико поштовање за ове Божије угоднике.

 

„Има више Цркава посвећених Светом Сергеју и Вакху. У нашем народу се и славе Свети мученици Сергије и Вакх као крсна слава. Познат као Срђевдан, како наш народ зове овај свети празник и ове Свете мученике. Нека би Господ дао да њиховим молитвама и нама подари живот вјечни. Нека би дао да и ми сачувамо себе, сачувамо свој лик, тј. лик Божији у себи, и тако уђемо у царство Оца и Сина и Светога Духа. Амин“, казао је у свом пастирском слову јереј Младен Томовић

 

 Вјерници који су постили, који ништа нису јели ни пили од поноћи, и који, како је нагласио отац Младен, у миру живе са свима, приступили су и причестили се Светим тајнама Господњим. Сабрање је, као и обично, настављену у крипти храма.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу у 18. недјељу по Духовима, 20. октобра 2019. љета Господњег, када наша Света црква молитвено прославља Свете мученике Сергија и Вакха – Срђевдан.

 

 

 

Саслуживали су му протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић из Подгорице, протојереји Синиша Максимовић из Зворничко-тузланске епархије и Милош Шаренац из Београдско-карловачке архиепископије и острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир и јерођакони Роман и Зосима.

 

Молитвеном сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ, а одговарала је острошка братија.

 

После читања зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио владика Кирило, тумачећи јеванђељску причу о рибарима и Господу Исусу Христу.

 

– Господ је ученике поучавао ријечима, али и чинио различита чудеса којима је њихову вјеру кријепио, све до тога времена кад су постали неустрашиви проповједници вјере у Спаситеља Господа Исуса Христа – казао је владика Кирило и нагласио да је све што се дешава у животу чудо, од рођења човјековог и доласка на овај свијет, као и цијели човјеков живот.

 

Људи понекад заборављају да је све што човјек има и са чим се сусреће дар од Бога, рекао је Епископ Кирило.

 

– Господ да би нас разбудио, да би нас укријепио у вјери, у ономе што је једино на потреби, Он показује нека специјална дјела да би нас извео из те свакодневице и да би нам показао да постоји и други живот. Односно, да смо ми створени, не само за овај привремени живот који је такође лијеп и пун чудеса, него да човјек заслужује и нешто више и да може да се удостоји нечег вишег, односно вјечног живота. Зато је Господ и својим ученицима показивао та нека специјална дјела, од којих нам проповиједа и данашње јеванђење о риболову – нагласио је владика Кирило, тумачећи јеванђељску причу о риболовцима, апостолима.

 

 

Посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, која су, заједно са одраслима који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примила Свету тајну причешћа.

 

На крају богослужења, владика Кирило је заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију што му је благословио да богослужи у острошкој светињи, Светом Василију Острошком који га кријепи на његовом путу, као и острошкој братији на гостопримству и братској љубави.

 

 

Захвалност му је узвратио о. Сергије, економ острошке обитељи, који је посебно нагласио мисију владике Кирила, који шири православље и Ријеч Божију у Јужној Америци, по Божијем благослову.

 

Заједничарење владике Кирила, свештенства, монаштва и вјерног народа настављено је за братском трпезом љубави.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У недјељу 18. по Педесетници, 20. октобра, на празник када наша Света црква прославља Срђевдан – Свете Мученике Сергија и Вакха, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића, као и протојереја Миладина Кнежевића и Бранка Вујачића. Током Свете литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.

 

Звучни запис беседе

 

Након прочитаног Јеванђеља, сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборно прославе недјељни дан – мали Васкрс и своју славу – Свете мученике Сергија и Вакха, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

 

Отац Далибор је говорио о дубљем смислу прочитане јеванђелске приче, указујући на смирење као краејоугаону врлину која даје чврсте и поуздане темеље спасењу у нашем животу, као и на преображење наше личности и нашег живота у додиру заједништва живота са живим Богом.

 

Почетни дио свог обраћања отац Далибор је посветио примјеру Светог апостола Петра, који је примјер смирености и преображаја живота у Христу, будући да је то у ствари примјер и свједочење сваког хришћанина:

 

,,Данашња јеванђелска прича нам говори о Светом Апостолу Петру, који је на почетку приче био прост рибар, зарађујући за живот и старајући се о породици тако што му је главно занимање било ловљење рибе, док, на крају приче видимо да Симон, доцнији Петар постаје ловац људи, ловац душа људских. Колика промјена, колико је дубока димензија ове приче! Заиста овако чудесна прича, чудесно свједочење показује нам да када се човјек сусретне са Богом, чиме год се бавио, живот његов се преображава, мијења. Колико год наше срце било окамењено, тврдо и колико год да својом мишљу и људима око нас не дајемо љубави онолико колико би требали и колико Бог тражи, када примимо Христа у себе, у душу и срце наше, заиста се догађа преображење, преумљење и самим тим чудо.“

 

Појаснио је отац да ако истински Христа примамо у наше биће, срце и душу, а примамо Христа прво крштењем, Светом тајном миропомазања, па Светом тајном причешћа, постепено се преображавамо, мијењамо на боље, а што је најважније постајемо причасници Божији, постајемо заједничари са живим Богом.

 

„Самим тим и ми као и Апостол Петар постајемо ловци људи и ловци њихових душа“, рекао је отац Далибор.

 

Он је затим дао акценат да тај симболичан израз ловци људи, значи свједоци Бога живога који то свједочанство показују и потврђују својим животом:

 

,,Свако од нас, на првом мјесту епископи, па свештеници, ђакони, народ вјерни – народ Божији, сви који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, сваки од нас је призван да буде као апостол Петар. Призвани смо да као хришћани, облачећи се у свјетло рухо преображења живота и свјетлих дјела, ловимо људске душе, да их ловимо за живот у Богу, за живот хришћана, али ловећи их сопственим примјером, примјером нашег живота.“

 

Истичући да свако од нас треба да проповједа Христа и вјерује у Господа, прота Далибор је казао да Света тајна крштења треба да нас истински обоготвори. И тако живјећи постајемо ловци и својим примјером проповједамо Господа ближњима својим и онима који још нису познали Бога и Његово спасење за живот свијета.

 

На самом крају свог пастирског обраћања, отац Далибор је нагласио да једино кроз истинско и дубоко смирење и смиравање кроз живот можемо задобити спасење, будући да нам то и примјер Светог апостола Петра свједочи у више наврата:

 

,,Само кроз смирење, можемо задобити спасење. То нам показује Господ својим примјером, показује нам и свједочи непрестано Јеванђеље, али свједочи нам и Свети Апостол Петар. Који у више наврата у животу је показао своје смирење и отворену спознају и исповједање пред Господом и своје немоћи и своје огреховљености и слабости“, поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

 

Светим тајнама Тијела и Крви Христове се присајединио велики број вјерног народа, а након Литургије, услиједило је резање и освештање славских колача и славског кољива које су данашњи свечари принијели  у славу и част своје крсне славе и свога небескога покровитеља Светог Сергеја и Вакха.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, поводом прослављања великог јубилеја наше помесне Православне Цркве, у оквиру архијерејских намесништава Епархије бачке, 19. октобра 2019. године одржано је такмичење у познавању историје на тему – осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве. У наведеном такмичењу учешће су узели ученици Основне школе "Михајло Пупин" из Ветерника, из архијерејског намесништва новосадског првог. 

 

Повезана вест:

 

Епархија бачка: Такмичење из познавања историје - Свети Сава и осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве

 

Надахнути празничним даном када са сваком љубављу савршавамо молитвени спомен на Светог славног и свехвалног Апостола Тому, ученици осмог разреда Милица Вуковић и Зоран Драгичевић, предвођени својим вероучитељем Браниславом Илићем, и ученица седмог разреда Исидора Игњатов, предвођена вероучитељем Раденком Рајлићем, учествовали су на такмичењу које је организовано на нивоу архијерејског намесништва новосадског првог у основној школи "Мирослав Антић" у Футогу. 

 

 

Ученици су показали велико знање, а овом приликом се посебно истакла Исидора Игњатов, ученица седмог разреда која је освојила ПРВО место на појединачном нивоу, док су ученици ветерничке школе "Михајло Пупин" заузели пето место. 

 

 

Часни ђакон Мирослав Стојановић, заблагодарио је свим катихетама и вероучитељима на труду и показаној љубави, а ученицима на учешћу у овом такмичењу, пожелевши им пуно успеха у новим ђачким подухватима. Ученицима су за освојена прва три места додељене дипломе, док су осталим ученицима подељене захвалнице за учешће и пригодни поклони. Ученици Исидори Игњатов додељена је диплома за освојено прво место на појединачном нову. 

 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

 

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије узео је учешће у централној прослави Патрона Епархије осечкопољске и барањске, уприличеној 19. октобра 2019. године у Саборном храму у Вуковару, где је светом архијерејском Литургијом началствовао Епископ врањски г. Пахомије. 

 

 

Саслуживали су, поред владике Исихија, Преосвећена господа епископи славонски Јован и осечкопољски и барањски Херувим, јеромонах Харитон, сабрат Светоархангелског манастиру у Ковиљу, протопрезвитери Владан Симић, секретар Епископа бачког, и Милош Стојановић, секретар Црквене општине новосадске, протођакон Горан Ботошки, као и монаштво и свештенство из других епархија Српске Православне Цркве.

 

После свете Литургије уприличен је културно-уметнички програм.

 

У оквиру прославе Патрона Епархије осечкопољске и барањске, великог јубилеја – осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и 630 година од Косовске битке, синоћ је уприличена свечана академија у Саборном храму у Вуковару.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Филм „Патријарх Варнава и живот за православље“, аутора Вељка Ђурића Мишине, приказан је пред бројном публиком у Српској кући у Подгорици, у оквиру обиљежавања јубилеја, 800 година аутокефалности Српске православне цркве. У уводном слову књижевник Будимир Дубак. је подсјетио на биографске податке патријарха Варнаве, рођеног као Петар Росић, 29. августа 1880, године у Пљевљима.

 

 

– Послије школовања у родном граду и царском Призрену одлази на Петроградску духовну академију. Још као студент IV течаја Академије прима монашки постриг. Замонашио га је епископ Сергије, ректор Петроградске духовне академије, који је потоњи руски патријарх у вријеме бољшевичког борбеног атеизма. Ректор Сергије је истакао у својој бесједи подвиг Светога Саве, чијим путем ће достојно ходити и будући српски патријарх Варнава. Он је као личност, како каже пјесник Војислав Илић Млађи, био „сејач верског и духовног здравља/грудобран, савест, разум Православља“.

 

Патријарх Варнава је био на трону Светога Саве од 1930. до ране и загонетне смрти 1937. године. То је период дубоке кризе Краљевине Југослави; убиства краља Александра; унутрашњих међунационалних и међуконфесионалних сукоба; јачања нацизма и комунизма. Патријарх Варнава је непоколебљиво бранио изворно светосавље казао је, између осталог, Дубак. Он је додао да распрострањено мишљење у српском народу, још за Варнавиног живота, јеромонах Мирон исказује стихом „Српске Цркве други Свети Сава“.

 

– И заиста се његова мисија упоређивала са подвигом Светога Саве. О томе свједочи и књига пјесама о патријарху Варнави „Син утјехе српске цркве“, коју је 2014. године објавила наша Књижевна задруга. Поменута драма српског народа кулминирала је доношењем Конкордата са Ватиканом, од стране владе Милана Стојадиновића 1935, а после „Крваве литије“, 1937. године изгласаног у Народној скупштини. Те исте вечери је умро патријарх Варнава. Сетонотсон каже: „Конкордат је изазвао у Србији (боље рећи код свих Срба) жестоку опозицију. Православна црква је сматрала угроженим свој сопствени положај. 

 

Она је тврдила да Конкордат даје католичкој цркви права, која су ускраћена другим верским заједницама“. Да је то тако, нехотично потврђује и надбискуп Анте Бауер, који, увријеђен, каже: „Католичка црква нема ништа против тога да и Православна црква добије све оно чега можда данас нем, а Конкордат зајамчује Католичкој цркви“. Огласио се и папа Пије XI, поводом чијег иступа римски фашистички лист Ла Стампа пише: „Његове ријечи су циљале на непомирљивост у истину биједне Православне цркве, која није знала да се уздигне на висину истинског патриотизма, него је сасвим потчинила интересе своје земље својим личним и својој традиционалној тјескогрудности…“ Док је патријарх Варнава лежао на самрти, тајанствено умиру његова браћа, Урош и Алекса. Све те трагичне околности су допринијеле да смрт великог патријарха Варнаве српски народ доживи као истинску трагедију – напомиње Дубак.

 

Аутор тротомне „Историје српске православне цркве“ доктор Ђоко Слијепчевић сликовиге описује појаву патријарха Варнаве. Каже: „Изгледао је као један од оних старих Рашана чији су нам ликови остали сачувани на фрескама. Ретке мушке лепоте, висок и снажан, он је био пун оне питоме отмености људи његовог краја, која је госпоствена и присна. У његовој горостасној појави, привлачној и топлој, живео је човек борац, дубоко одан и православљу и српству“.

 

– О свему томе свједочи и филм „Патријарх Варнава и живот за православље“, казао је Дубак.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Благословом Епископа жичког Господина Јустина, 17. октобра одржана је промоција књиге „Богословија Светог Саве 1836 – 2016“ аутора оца Игнатија Марковића, сабрата Манастира Раче.

 

 

Ова свечаност  уприличена је у Градској Галерији Установе културе Бајина Башта. Поред аутора у промоцији књиге учествовали су и наши драги гости: протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички, протонамесник Новица Благојевић, координатор верске наставе, и ђакон бајинобаштански Немања Матејић.

 

 

Промоција књиге отпочела је обраћањем ђакона Немање Матејића, који је поздравио све присутне, пожелео добродошлицу, и у својим најкраћим цртама изложио садржај ове књиге. Истакао је да му је велика част, али и задатак да говори о књизи, и захвалио се својим ученицима на труду и раду који су уложили да спреме музички програм за ову манифестацију.

 

Након уводног дела, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, који је у свом детаљном излагању представио први део књиге. Говорио је о првим зачецима живота и рада Богословије Светог Саве. Историјски је истакао где се налазила зграда богословије, говорио је о првом ректору Гаврилу Поповићу. Оно што је веома значајно за њен почетак, јесу огромна улагања државе и Цркве, јер је богословија имала узвишену улогу. 

 

Прота је у свом обраћању говорио о Никодиму Милашу, чувеном професору, епископу, правнику, где  је цитирао текст који говори о улози и одговорности свештенства ондашњег времена. На крају свог обраћања, протојереј-ставрофор Љубинко Костић се присетио и својих дана у овој школи. Дошавши 70-их година у ово училиште, он нам је рекао да је тада осетио да му је богословија као други дом. Тадашњи професори, по речима протиним, били су светог живота, право духовно племство. Истакао је да су професори „брусили“ њихове животе и упућивали их да иду у народ, да говоре истину и преносе оно што је добро.

 

Други излагач о књизи, био је протојереј-ставрофор Милош Босић. Он се осврнуо на историју богословије после великог рата до данас. Подсетио је да се од 1921-1929 богословија налазила у Сремским Карловцима, а 1943 у Нишу, па касније у Раковици, и да је најтежи период био после II Светског рата. Говорећи о свом доласку у богословију пре четрдесетак година, о. Милош је истакао да га је тамо сачекала љубазност професора. Сетио се очевих речи: „немој да напустиш, да кажу да не ваљаш, или да не можеш да завршиш, или да те избаце.“ Ове речи су проти Милошу биле закон и морална обавеза, које су му се урезале у срце и до данас оне ту почивају.

 

 

Након обраћања протојереја-ставрофора Милоша Босића, све присутне поздравио је протонамесник Новица Благојевић, координатор верске наставе. Он је понајвише изнео своја лична запажања, везана за одлазак у ову школу 90-их година. По речима његовим, тадашњи услови били су тешки и скромни. Тада је упознао и аутора ове књиге, оца Игнатија Марковића, и то пријатељство до данас траје. Говорио је о матурским екскурзијама и о летопису богословије. Истакао је беседу светог Владике Николаја, тада свршеног богослова Николе и  извештај његов као васпитача, о великој бризи за ученике.

 

Након свих излагача, обратио се и сам аутор који се захвалио најпре Богу, па молитвама Светога Саве и патријарху српском Господину Иринеју на благослову да се ова књига може одштампати. Напоменуо је да су му за писање ове књиге помагали и сами богослови другог, трећег и петог разреда. Истакао је проту Стеву Веселиновића као најзначајнијег предавача, потом Платона Бањалучког, Владику Николаја, Аву Јустина, Доситеја Загребачког, који су без сумње најзначајније личности Богословије. Отац Игнатије се свим пристнима захвалио и рекао да је идеја за писање ове књиге била та да се ова школа представи свакоме ко у њу није имао прилике да уђе и да се упозна са њеним радом.

 

 

Извор: Епархија жичка

 

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије присуствовао је, 18. октобра 2019. године, свечаној академији у Саборном храму у Вуковару, у Епархији осечкопољској и барањској.

 

 

Академија је уприличена поводом прослављања великог јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Поред домаћина сабрања – Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима, свечаности су присуствовали и Преосвећена господа епископи: врањски Пахомије и ремезијански Стефан. Празнично славље су увеличали и еминентни представници друштвеног и јавног живота заједнице на простору Епархије осечкопољске и барањске.

 

На почетку академије присутнима се обратио владика Херувим, а потом је изведен пригодан културно-уметнички програм. 

 

Света архијерејска Литургија ће бити служена 19. октобра у Саборном храму у Вуковару, са почетком у 9 часова.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је 18. октобра 2019. године свечаној прослави уприличеној поводом обележавања Дана Галерије Матице српске и 172-годишњице од оснивања ове плодоносне институције културе.

 

 

Свечану седницу отворила је др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, након чега је др Владимир Симић, историчар уметности и аутор изложбе КРАЧУН, беседио о Теодору Крачуну, једном од најзначајнијих српских уметника 18. века. Изложбу је званично отворио г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе.   

 

Негујући традицију доброчинства и пријатељства са институцијама, установама и појединцима, седница је завршена доделом захвалница Клуба пријатеља Галерије Матице српске онима који су током протекле године учествовали у програмима Галерије и допринели њеном успешном раду на очувању националне уметности. Поред осталих, захвалнице су уручене Епархији бачкој Српске Православне Цркве и Радио Беседи Епархије бачке.

 

Овогодишњи Дан Галерије Матице српске посвећен је једном од највећих српских сликара 18. века, Теодору Крачуну, чији опус представља врхунац српског барокног сликарства. Концепт изложбе је заснован на научној студији о Теодору Крачуну проф. др Мирослава Тимотијевића, а аутор изложбе је др Владимир Симић, професор Филозофског факултета у Београду.

 

Током трајања изложбе биће приређена стручна предавања и вођења, као и представљање монографије Теодор Крачун. Изложба КРАЧУН је отворена до 23. фебруара 2020. године, у Галерији Матице српске.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

У уторак, 15. октобра 2019. године у 13.бечком бецирку (Don Bosco Haus) одржан је скуп посвећен проблему екологије и друштва са освртом на хришћански допринос у решавању овог проблема. Поред госпође Изолде Шенстајн, активисткиње за очување природе при католичкој Цркви овај скуп су водили модератор Герард Франк, као и учесници из области науке, каритаса и еколошких организација. 

 

 

Од стране наше Цркве по благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја учествовали су бечки свештеници: архијерејски намесник за Источну Аустрију,  протојереј Драган Бурташевић и протојереј Јован Алимпић, парох при храму Васкрсења Христовог. Тема скупа је била брига за очување и одрживост Божије Творевине (природе и околине) која је данас угрожена савременим начином живота.

 

Предавачи су пластично објаснили како од неумереног развитка стандарда преко све веће борбе за конкуренцијом може доћи до угрожавања природе и друштвеног живота. Мото овог скупа био је јединство правде, мира и чувања творевине.

 

Након тога су учесници били подељени у 5 група (наука, религија, политика, образовање и привреда) са циљем налажења решења поводом овог проблема. Наша религијска група истакла је значај поста  у којем се умереним и рационалним конзумирањем хране стварју шансе за оне који су угрожени глађу. Поред тога је важан утицај вероучитеља у школама који преносе осећај одговорности према природи својим ученицима, на којима лежи будућност света. На крају су организатори припремили послужење (бифе) за све присутне .

 

Сутрадан је госпођа Изолда Шенстајн посетила наш храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице у 16. бецирку присуствовајући јутарњој служби. После разговора у парохијској сали она се лично захвалила Његовом Преосвештенству Епископу аустријско-швајцарском Господину Андреју, на подршци од стране наше православне Цркве, након чега јој је наш Владика уручио пригодне поклоне.

 

 

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

 

 

Храм Богородичиног Покрова налази се десетак километара северозападно од манастира Студенице, у густој шуми, на путу којим се од ушћа Савошнице у Студеницу иде ка Горњој Савиној испосници. Према предању, то је задужбина Немањиног најмлађег сина, св. Саве. Не постоје писани извори који би потврдили народно веровање. На старину овог култног места можда би указивало постојање спратне конструкције, при чему је подрумска просторија коришћена као костурница, што је случај и са Савином испосницом у Кареји.

 

 

Почетком XVII века храм је доживео своју прву обнову – унутрашњост је украшена фрескама високог квалитета које се приписују најдаровитијем сликару тог доба, Георгију Митрофановићу. Године 1815. испосница је поново обновљена – вероватно је тада настао конак прислоњен уз северни зид храма тако да чини са њим неодвојиву целину. Четири године доцније, зограф из чувене сликарске породице, Алексије Лазовић, делимично је обновио живопис и насликао иконостас који и данас постоји.

 

 

Извор: Студеница-инфо

 

У петак, 18. октобра 2019. године, када наша Црква прославља свету мученицу Харитину и светог свештеномученика Дионисија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић, за певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић.

 

Звучни запис беседе

 

Епсикоп Јован се верницима обратио надахнутом и садржајном беседом којом је протумачио поуке светог апостола Павла које се тичу молитвеног живота нас хришћана. “У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас бих се, браћо и сестре, осврнуо на ове дивне речи светог апостола Павла које смо чули из овог прочитаног Апостола. Речи апостола Павла: “Молите се у Духу”, значе да наше молитве ако нису у Духу Божијем, оне онда нису плодотворне. Оне молитве које су у Духу, оне су и плодотворне и чудотворне. 

 

У молитви човек мора истрајавати. У истрајности и присиљавању себе човек треба да се моли, јер као што знамо молити се није лако. Чим се човек омлитави он се предаје и пада. Апостол Павле даље каже да се молимо за свете. Шта то значи? Овде апостол Павле мисли на све хришћане јер су се хришћани у почетку називали светима. Сваки је хришћанин намењен за светост, јер је намењен за вечност. Али не за некуз нашу измишљену светост, већ за ону светост која долази од Христа, која освећује и просвећује сваког човека који долази на свет. Да ли ми живимо у том просветљењу, то је до тебе и до мене брате и сестро. Зато се на Литургији каже: “Светиње светима”. А човек ако не тежи светости, он ће себе затворити у свој мрак. Зато се помолимо да нас Бог просвети. “Узмите мач Духа који је Реч Божија”, ове речи апостола Павла значе да мач одсеца све оно што није свето у свакоме човеку. 

 

Мачем духовним ступимо у рат, духовни рат у нама самима, јер се у нама стално води рат између добра и зла, између светлости и таме. Да се вратим на то питање, шта ће нама браћо и сестре мач духовни? Треба нам да одсечемо сваку нечистоту и неистину у себи, сваку лаж, свако искушење. Људска реч ако није оплемењена Речју Божијом, она је празна реч. Молитва о којој говори свети апостол Павле, потребна је јер она држи у будном стању наш ум и све врлине наше душе. 

 

Молитва нам не да да се олењимо, и помаже нам да напредујемо, да се усавршавамо, до краја живота. Наш живот је школа у којој треба да учимо како треба да живимо. Браћо и сестре, имајмо на уму да нас молитва држи будним. Кад молитвом разговарамо са Богом, онда све оплемењујемо. Молитва је стражар. 

 

Свети оци уче да је молитва хоровођа у хору врлина. Има ли човек молитву у срцу, он никад у искушењу неће бити савладан. Молитва је васпитач ума и стабилизатор, да тако кажемо. Кроз непрекидну и чисту молитву ум се узноси и пребива у Богу. Молитва нам помаже да саберемо свој расејани ум. Човек често сабира свој ум, али не у Духу Божијем. Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина, како кажу свети оци. Ако хоћемо да имамо цело Јеванђеље у себи, онда имајмо пост и молитву”, пожелео је Епископ Јован свим окупљеним верницима у виноградском храму.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

У четвртак, дана 17. октобра, када Епархија осечкопољска и барањска прославља свог патрона светог Стефана Штиљановића, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Каранцу.

 

 

Епископу Херувиму су саслуживали протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански и архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени парох, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј Жељко Тешић (Епархија бачка) и ђакон Војислав Николић.

 

Овим литургијским слављем почела је прослава епархијске славе Епархије осечкопољске и барањске које ће се наставити свечаном академијом и светом архијерејском Литургијом у вуковарском Саборном храму. Свечана академија поводом јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве биће одржана 18. октобра у 18:00 часова. Света архијерејска Литургија биће служена у суботу 19. октобра са почетком у 09:00 часова. Дочек архијереја је у 08:40 часова.

 

Епископ Херувим је у празничној беседи рекао следеће:

 

-У име оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци, драги народе и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашњи дан, крсна слава овога храма и наше Епархије. Нека је благословено данашње сабрање којим прослависмо дивнога светитеља светога Стефана Штиљановића, велика личност за нашу историју. То је човек који је преузео ангелски лик у свом овоземаљском животу, носио је Христа и у свом срцу гајио љубав према православној вери. Веровао је да је тек у Христу пуноћа владавине, али и свакога живота. Својим животом је и сведочио Христа, сејао веру међу народом, обнављајући цркве и помагајући немоћнима. У то време није било лако бити хришћанин и чувати часни Крст. Упорним радом и марљивошћу овог последњег светог српског деспота очувани су вера и народ. Показао нам је пут којим требамо да идемо. Није случајно што је управо наша Епархија узела за славу светог Стефана Штиљановића, видим ту дубоки Божји промисао.

 

Свети Стефан треба бити наш заштитник, наша утеха и крепост у овим временима. Као и у његово време, тако и данас није лако опстати на овим просторима на којим требамо сачувати своју веру, културу и традицију. Сећајмо се светог Стефана Штиљановића који је штитио своју веру, који се пред Престолом Свевишњега моли да наш народ буде укрепљен Христом. Искушења која нам се намећу бременита су, али удружени у једно коло можемо заједничким снагама и трудом да опстанемо на овим просторима. Наша Црква увек проповеда Реч Јеванђеља, реч утехе и наде, и требамо увек да је слушамо. Томе су стремили и наши дивни светитељи.

 

Многи историчари пореде светог Стефана са светим Александром Невским и светим Јованом Владимиром. Можемо да се замислимо над тим, колико је то велика личност у нашем роду. Својим животом он стоји уз остале наше владаре који су чували православну веру и Крст часни. Мудро је руководио нашим народом, сејући семе које је васкрсло у христолико биће нашега народа. То је христоваскрсла истина коју је проносио овим просторима да бисмо и ми као народ били на путу светог Симеона и светога Саве. Светитељи су они који пред нама утабали стазу ка Вечном Животу.

 

У овој години јубилеја ми се сећамо родоначелника наше Свете Цркве, светога Саве, као онога који је оснивач христоваскрсле врлине која нам показује да је смисао у ношењу Крста, у Васкрсењу. Ако будемо живели на том путу и поучавајући се речима Јеванђеља знаћемо да смо на путу светога Саве и светог Стефана Штиљановића, али и свих светитеља који су својим животом посведочили ту Истину.

 

Данашња света Литургија почетак је прославе наше Епархијске славе. Наставак прославе је академија у Саборном храму у 18:00 часова, поводом 800 година наше Цркве и 630 година од Косовске битке, као и света архијерејска Литургија Саборном храму у суботу. Прославимо ова два дивна догађаја за наш народ. Два наша завета, два моста ка Царству Небеском су видовдански и светосавски завет. Саберимо се и поучимо се Јеванђељем јер оно треба да је у нашим срцима као семе које води наш христоваскрсли народ ка Царству Небеском.

 

Нека је благословен данашњи дан и Епархијска слава, да се сви саберемо и у истинољубљу славимо овог дивног светитеља, нашег заштитника пред Престолом Свевишњега Бога.

 

Нека сте живи, срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.

 

 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска