Живе речи утехе: Живе речи утехе

Епископију будимљанско-никшићку посјетио Епископ рибински и даниловски Г. Венијамин

Tue, 22 Oct 2019 19:01:44 +0000

Преосвећени Владика Венијамин је, уз саслужење Епископа домаћина Његовог Преосвештенства Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и свештенства двају епархија, на празник Светог апостола Јакова и Светог Стефана Српског (Слијепог), у уторак 22. октобра 2019, служио Свету Архијерејску Литургију у манастирској цркви Светог апостола Луке, у косијеревској светињи.

Звучни запис беседе

Литургија је служена поводом молитвеног сјећања на мученички пострадале припаднике Вучедолске бригаде ЈВУО, који су, на овај дан 1944, убијени на Грахову од безбожних комуниста.

Уваженог госта из Руске православне Цркве ријечима срдачне добродошлице поздравио је Владика Јоаникије. Он је казао да Владика Венијамин долази из древне јарославске области, доносећи благослов и љубав, благослов Светог Сергија Радоњешког, многих руских светиња и светих руских новомученика.

„Данас, када вршимо помен нашим страдалницима из II свјетског рата из, нажалост, братског поклања имамо овдје укрепљење од братског руског народа у лицу Владике Венјамина који је, такође, много пострадао у вријеме бољшевизма и многе несреће доживио, али је, после свега тога, као после неког очишћења, васкрсао. Радујемо се данас обновљењу Руске Цркве и томе што се руски народ, у великој мјери, вратио својој Цркви, својим корјенима, својој духовности, својим светитељима, а велику улогу у том враћању имају свети руски архијереји, као што је наш драги у Христу брат Владика Венијамин“, рекао је Епископ Јоаникије, изражавајући наду да ће се и, убудуће, наставити посјете Преосвећеног Владике Венијамина Епископији будимљанско-никшићкој и Црној Гори.

На братској добродошлици, заједничкој светој служби Божјој и молитвама, узнесеним Господу, на дан Светог апостола Јакова, Епископу домаћину Владици Јоаникију, свештенству и вјерном народу заблагодарио је Епископ рибински и даниловски Г. Венијамин.

Након Литургије одслужен је парастос припадницима Вучедолске бригаде Југословенске војске у отаџбини, мученички постарадалим од комуниста на Пољу Грахову 1944. године. Помен је служен и за све страдале на подручју Бањана, Рудина, Каменска и Трепача у Другом свјетском рату.

Ријечима архипастирске бесједе, још једном, се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије.

„Сабрасмо се у капели Светог апостола Луке, гдје су сахрањене мученичке кости оних који су, у зло вријеме, од братске руке побијени на Пољу Грахову. Сјећамо се тих ужасних дана, иако многи од нас нијесу запамтили те дане, али смо сви чули и у својим костима носимо трауме од те наше народне несреће. Ми смо научили да гинемо за слободу и никада нам није било жао ратовати против непријатеља, против окупатора, ни крв своју проливати, то је обиљежило нашу историју. Тек новије вријеме донијело је такве несреће да устане брат на брата“, навео је Његово Преосвештенство.

По Владикиним ријечима, ми као народ, још, увијек, не можемо још да схватимо шта се све догађало током братског крвопролића, у ком се појавила толика жеђ за братском крвљу, али су последице видљиве.

„Убијала су браћа браћу, а убице су то правдале прогресом, да је то добро ради напретка државе и успостављања правде. Нити је било напретка државе, а још мање успостављања правде. Та држава је на вјештачки начин опстајала и та власт, која се на злочину уздигла, је тако катастрофално и завршила, распадом отаџбине и великим срамом оних који су потезали мач на ближњег свог“, истакао је Епископ Јоаникије.

Капела Светог апостола Луке, у којој су похрањене кости страдалих, јесте свето и мученичко мјесто, које нас, поручио је Владика, опомиње на покајање.

„Нијесмо ми, овдје сабрани, криви за оно што се догодило, али морамо знати да оно што се догодило је везано за наше биће. Последице тога су остале у нама, све што се догодило имамо у нашем наслеђу, а све то изазива мисао да треба да се покајемо за своје гријехе. Да смо се као народ знали раније кајати и Богу молити, исповједати своје гријехе, чистити своју душу, испуњавати се братском љубављу, не би се догодило то зло да потегне брат на брата мач и да га сахрањује као живинче“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Указао је да су многе кости граховских мученика остале несахрањене, испод зграда које су, после рата, прављене на Грахову, иако су они који су их правили знали да то чине над братским костима.

„Тако су хтјели да сакрију свој злочин. Међутим, Бог је одредио да оне зграде сад пропадају и ругло их је видјети. Надамо се да ће те кости изронити из земље, као што су и ове. Оставили смо завјештање, па смо написали: Остављамо завјештање, ако се некад и преостале кости граховских страдалника нађу, нека се овдје пренесу и сахране. За све њих заједно молимо се Христу Богу из дубине срца свог, једним Духом, једним устима говорећи: Помени Господе претке и сроднике наше“, бесједио је Преосвећени Владика Јоаникије.

Он је захвалио Преосвећеном Епископу Венијамину што је дошао да, на овај дан, заједно одслуже свету службу Божју и нагласио да су Руси, много више, пострадали од бољшевизма и комунизма него ми, јер је дуже трајало.

„Они, као велики народ, претрпјели су страшну трагедију братског поклања, гулага, рушења цркава, њихово претварање у магацине, али Русија је, по пророчанству Владике Мардарија Ускоковића, који је 30.-их година, у оном времену када је мрак бољшевизма био захватио све, пјевао о Русији да је она и даље света и да ће, кад тад, васкрснути“.

„Руски православни народ је, у дубини срца, сачувао вјеру, па данас имамо, слава Богу, прилику да видимо обновљене светиње у Русији и како су заблистале златне куполе по цијелој освештаној руској земљи, од тренутка када је власт престала да гони руском народу, Руској Цркви, руској држави је кренуло напријед. То нас много радује. Радује нас кад нам долазе браћа Руси, јер се, понајбоље, међу собом разумијемо. Блиски су нам и драги и остали православни, али добро знамо да смо са браћом Русима најближи, не само по вјери, него по култури, заједничким корјенима, историји, по заштитништву Русије над Црном Гором и српским народом кроз прошле вјекове“.

„И данас руски народ, иако је Црна Гора отишла путем који не происходи из њене традиције, воли Црну Гору, радо долазе овдје и ми их радо сретамо, заправо, биће и осјећање народа остало је, хвала Богу, на обје стране неповријеђено и цијело“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Митрополит ташкентски и узбекистански у посети Епархији ваљевској

Tue, 22 Oct 2019 17:22:11 +0000

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин примио је у Епископском дому у уторак 22. октобра Његово Високопреосвештенство Митрополита ташкентског и узбекистанског РПЦ г. Викентија који ће у Епархији ваљевској боравити четири дана.

Том приликом, у знак благодарности и братској љубави, Владика Милутин је Митрополиту Викентију уручио Орден Светог Владике Николаја Српског, док је гост домаћину даривао панагију. „Свети Владика Николај и отац Јустин су веома цењени у руском народу“, рекао је Митрополит Викентије, који је у пратњи домаћина, Епископа Милутина, обишао Храмове Васкрсења Христовог и Светог Нектарија, као и манастир Јовању. Додајемо да је Митрополит Викентије стални члан Синода РПЦ, а протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Милутина, преводио је са руског на српски и обратно.

Извор: Радио Источник

Свети новомученици крагујевачки, молите Бога за нас!

Tue, 22 Oct 2019 13:32:06 +0000

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је 21. октобра 2019. године свету архијерејску Литургију на платоу испред храма Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама поводом 78 година од стрељања преко две хиљаде Крагујевчана од стране немачке окупаторске силе.

У славу и част Светих крагујевачких новомученика појали су ученици Богословије Светог Јована Златоуста. Пошто је славски колач преломио са г. Јованом Алексићем, ктитором шумаричког храма, владика Јован је поручио:

-Христос по среди на! Јесте и биће! Господ нас је сабрао и по среди је нас и наших новомученика крагујевачких, дајући тако смисао њиховом страдању, а нама даровавши нове молитвене заступнике из нашега рода. Епископ шумадијски Јован је затим, заједно са свештенством и верним народом, испред спомен обележја V3 служио молебан Светим новомученицима.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Епархија бачка: Такмичење из познавања историје - Свети Сава и осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве

Mon, 21 Oct 2019 18:55:00 +0000

Поводом прослављања великог јубилеја наше помесне Православне Цркве, у оквиру архијерејских намесништава Епархије бачке, 19. октобра 2019. године одржано је такмичење у познавању историје на тему – осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве.

О такмичењу говори протопрезвитер Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки (звучни запис)

Др Предраг Вајагић, научни сарадник, навео је како је протекла организација самог такмичења (звучни запис)

Повезана вест:

Ученици Основне школе "Михајло Пупин" из Ветерника учествовали на такмичењу из познавања историје

Бачка Паланка ‒ Такмичење је организовано у сарадњи Епархије бачке и Друштва наставника историје Бачке Паланке, а учествовали су ученици основних школа са територије Епархије. Ученици су се за такмичење припремали из књиге под називом Свети Сава и осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, коју су, за ту прилику, приредили др Предраг Вајагић, научни сарадник и мр Владимир Баљ, катихета и професор српског језика и књижевности. Координатори такмичења били су архијерејски намесници, са надлежним свештеницима.

Најуспешнији ученици из намесништава узеће учешће на епархијском такмичењу које ће бити одржано у децембру, у Новом Саду.

Оџаци – У архијерејском намесништву оџачком такмичење ученика основних школа, који похађају наставу Православног катихизиса, одржано је у Основној школи Мирослав Антић у Оџацима. Учешће је узело 15 екипа. Прво место је освојила ОШ Коста Стаменковић из Српског Милетића, друго ОШ Вук Караџић из Бача, а треће место је припало ОШ Марко Орешковић из Бачког Грачаца.

Протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник оџачки, обратио се ученицима и захвалио на учешћу, уложеном труду и показаном знању и љубави. Сви учесници су добили захвалнице, а три првопласиране екипе дариване су дипломама.

Жабаљ – Основна школа Милош Црњански у Жабљу била је домаћин квиза у којем су учествовала деца осмих и седмих разреда, са територије архијерејског намесништва жабаљског, а која похађају часове верске наставе.

Решавајући задата питања у тесту, такмичари су показали основно знање о светородној лози Немањића, о Светоме Сави и о њиховој улози у стварању самосталне Српске Цркве и државе.

Од девет основних школа, најбољу спремност показали су ученици Основне школе Исидора Секулић из Шајкаша. Друго место је заузела Основна школа Милош Црњански из Жабља, а трећу позицију су знањем обезбедили ученици Основне школе Исидора Секулић из Мошорина.

Најбољи појединци су били: Нађа Тешић из Шајкаша, Николина Чолић из Мошорина и Теодора Његован из Жабља.

Такмичарима се обратио протојереј Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, и том приликом доделио дипломе и захвалнице, као и поклоне који су дар црквених општина наведеног архијерејског намесништва.

Футог – У духу великог јубилеја наше помесне Православне Цркве, надахнути празничним даном када са сваком љубављу савршавамо молитвени спомен на светог апостола Тому, у футошкој Основној школи Мирослав Антић реализовано је епархијско такмичење за један део основних школа које припадају архијерејском намесништву новосадском првом, у познавању историје на тему – Осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве.

Прво место припало је новосадској Основној школи Прва војвођанска бригада, на другом месту нашла се Основна школа Светозар Марковић – Тоза, док је треће место заузела Основна школа Васа Стајић. На појединачном плану прво место је припало Исидори Игњатов, ученици седмог разреда Основне школе Михајло Пупин у Ветернику.

На крају су ученицима свечано додељене дипломе за освојена прва три места на нивоу школа, као и на појединачном нивоу, а свим осталим ученицима, који су учешћем у овом такмичењу делатно пројавили љубав према Православном катихизису, подељене су захвалнице и пригодни дарови.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Владика Јоаникије: Црква Божја, саграђена на Христу као крајеугаоном камену!

Mon, 21 Oct 2019 18:47:14 +0000

Владика Јоаникије: -Црква Божја, саграђена на Христу као крајеугаоном камену, на живој вјери, на светим Апостолима и Пророцима, нас уздиже, подиже, преображава, очишћује и освећује.

У 18. недјељу по Духовима, на празник Светих мученика Сергија и Вакха, 20. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије извршио је освећење храма Светог Василија Острошког у Горњем Заостру код Берана, а затим у новоосвештаној светињи и одслужио свету архијерејску Литургију.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије, а сверадосном чину освећења и богослужењу у новоподигнутој светињи присуствовао је, у великом броју, верни народ тог краја.

Архипастирском беседом обратио се епископ Јоаникије, који се осврнуо на речи Светог апостола Петра: Ти си Христос Син Бога живога:

-У тим речима сажета сва наша вјера. Христос значи помазаник, Онај Који је помазан Духом Светим, али не времено, него надвремено, јер Дух Свети на Њему почива од вјечних времена. Он је Син Божји, Син Бога живога. Треба имати у виду да је Петар исповједио тог Исуса Христа Кога види пред собом, оваплоћеног Који је Богочовјек у људској природи, али Бог живи и истинити. У том моменту Петар је заслужио похвалу, а преко њега сви они који имају вјеру, као што је имају и Свети апостоли: Блажен си Симоне сине Јонин. На том камену ћу саградити Цркву своју и врата пакла неће је надвладати, казао је Владика.

За разлику од католика који говоре да се на Петру зида Црква, ми, по речима епископа Јоаникија, говоримо да се Црква зида на апостолској вери коју је имао Свети апостол Петар, вери сажетој у речима: Ти си Христос Син Бога живога, Спаситељ целог човечанства.

-Ми никада нијесмо прихватили да се на било ком човјеку, осим на Христу Господу, зида Црква, а Он је, по Јеванђељу, крајеугаони камен на коме сва грађевина стоји. Овдје, прије свега, мислимо на Цркву у најдубљем теолошком и духовном смислу, којој је Господ Исус Христос глава, а сачињавају је анђели и Свети, Пресвета Богородица, Свети апостоли, светитељи Божји, сва Црква Божја и сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светог Духа. То је Црква, али и храм, који се посвећује Богу ради служења Богу и вршења светих тајни у њему, беседио је Његово Преосвештенство и додао:

-И овај храм се гради на крајеугаоном камену, Христу, на вјери апостолској. На камену живе, истините вјере подиже се сваки храм Богу и посвећује. Има ли ичега љепшег и узвишенијег на земљи него када ми људи дјело руку наших, које је намијењено слави Божјој, посвећујемо Богу и приносимо Богу на дар вјечном, живом и истинитом да бисмо и ми, преко тог дара и преко Божје милости, примили вјечност у себе и у душу своју је настанили, имали живу вјеру у срцима својим, као апостол Петар и остали Свети апостоли. Јесте наша вјера Петрова вјера, али и вјера свих апостола Христових, а знамо да је тај апостол, који је у том моменту био надахнут са Неба и од Бога Духом Светим, те је проговорио у славу Божју, исповједајући име Божје и праву, истиниту вјеру, имао слабости као и ми. Поколебао се као човјек, не од своје воље, него по људској слабости и издао Христа у једном тренутку.

-Црква Божја, саграђена на Христу као крајеугаоном камену, на живој вјери, на Светим апостолима и пророцима, нас уздиже, подиже, преображава, очишћује, освећује и зато подижемо храмове да бисмо служили у њима Богу живом и истинитом, да бисмо вршили свете тајне у њима, да би свету службу вршили, светим тајнама се причешћивали, дјецу крштавали, младенце вјенчавали и остале свете молитве савршавали, хришћане испраћали са молитвом и вјером у свеопште Васкрсење из мртвих, заједно са Христом Богом распетим и васкрслим, рекао је Владика и наставио:

-Горње Заостро је управо у овај дивни недјељни дан коначно добило заштиту од Светог Василија Острошког Чудотворца преко светог храма који му је посвећен. Ево великог и лијепог дана за ово мјесто. Као што ово сунце јесење тако лијепо грије и пријатно нам је, још је пријатнија Божја милост, која нас је данас помиловала и сабрала, сјединила нас у овом светом храму. Дуго се градио, али не мари, јер је грађен са вјером. Посвећен је Светом Оцу нашем Василију Острошком. Он је у нашем, српском роду онај светац, Божји угодник који је праву, светосавску, апостолску вјеру имао и свједочио, бранио, штитио и трпио многа искушења од османлија и католика, који су, тада, наш народ покушавали да превјере. Свети Василије Острошки је био као стуб огњени, заједно са Светим Патријархом Пећким Пајсијем, који га је рукоположио, који је, недавно, прослављен као светитељ. Благодарећи Богу, Светом Василију, Светом Патријарху Пајсију и Светом Стефану Пиперском, који су тада засијали у нашем роду и укријепили, утврдили наш народ у светој вјери православној, ми смо сачували вјеру и душу и светиње.

Владика је, том приликом, за показану љубав и доброчинство према светој Цркви, нарочито, приликом изградње храма у Горњем Заостру, архипастирским граматама одликовао др Миодрага Боба Радуновића, г. Веселина Јанића, као и породице почивших Ђорђа (Вука) Вуковића и Драгана Шћекића.

Захвалнице Одбора за изградњу храма добили су игуман Прокопије (Вуковић), ДОО Гранит, ДОО Елоксир плус, ДОО Дисконт пића Добрашиновић, братство Калач, почивши др Вучина Шћекић, Раде Вуковић, Ђуро Обрадовић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Владика Јован: Литургија тражи целог, сабраног човека, који је икона и слика Божја, који то треба и да осети на светој Литургији!

Mon, 21 Oct 2019 18:46:07 +0000

У недељу, 20/7. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у селу Милошеву. Дочекан од бројних верника и свештенства беличког намесништва, Владика је пре свете Литургије осветио нову палионицу свећа, која је сазидана прилозима мештана, а највише прилозима господина Митра Рајковића и господина Младена Стојановића.

Звучни запис беседе

Преосвећеном су саслуживали: игуман јошанички архимандрит Евтимије, протојереј Радосав Јаћимовић, протојереј Милан Радовић и протојереј Александар Гајић, помоћник беличког намесника, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић. Литургију су певали свештеници беличког намесништва и хор Светих апостола Петра и Павла из Јагодине.

На почетку своје беседе Владика је рекао: “Бог треба да нам буде Закон, треба да нам буде помоћник, да нас Господ Бог руководи и да нас упути на пут једини, пут који води у Царство небеско, а то је пут Христов, који је Истина и Живот. На здравље нека нам је света Литургија, јер нас позива хришћански да заблагодаримо Господу, пре него што почнемо да му се молимо, на данашњем дану.

Неки нису ни били присутни данас, нису дошли по благослов Светиње, благослов који се огледа у томе што је света Литургија та која своди небо на земљу, Бога своди, а са Богом силазе и сви свети. Чега се ми лишавамо ако нисмо на Литургији, или чега се лишавамо, ако нисмо сабрани, већ само присутни, уђемо исти и изађемо исти...

Литургија тражи целог, сабраног човека, који је икона и слика Божја, који то треба и да осети на светој Литургији. Уколико не осети, значи да је потпуно замрачио Бога у себи. Данашње Јеванђеље нам даје толико значајних поука, да су све подједнако важне.

Народ се на Генисаретском језеру сабирао око Христа, да се храни духовном храном, речима Христовим. Када год се народ окупљао око Христа, заборављао је и није обраћао пажњу на себе, јер је за њих Христова реч била све. И на језеру се народ окупио да види и чује Христа, иако га носе у себи. Када је Христос ушао у Симонову лађу, хтео је да га народ види, јер је тај поглед на Христа појачавао њихову веру. Када су се апостоли пожалили да нису уловили ништа, он им каже да баце мрежу дубоко, а на ту реч Христову, која оживотворава, уловило се јато риба”.

Потом је Владика нагласио: “Значајније од свега у овом Јеванђељу је то што су апостоли оставили све и пошли за Христом. Да ли би и ми тако сада, када би нам дошао и позвао нас? Апостоли нису питали ништа, нису тражили изговоре и оправдања. Ове речи су похвала апостолске одлучности, да крену за њим, без двоумљења, зато и ми треба да будемо такви, одлучни, да знамо коме припадамо, врући, или хладни, никако млаки, јер је то најстрашније стање.

Господ одлучност тражи од сваког од нас, од родитеља, од деце, од свештеника, али нас уједно и позива да проверимо своју веру, своју молитву, свој живот, да види јесмо ли одлучни да будемо са Христом и за Христа. Сви хришћани су позвани, Он никог не присиљава, даје нам да одлучимо, даје нам слободу, али слободу са одговорношћу. Богочовечанска личност Христова је повукла апостоле ка Христу, они су у том позиву препознали Христов глас, као што деца послушају благи глас својих родитеља.

У тим речима је било садржано све, они су знали да су Христови следбеници, одлучни да вером ходе, а не знањем. То и нама треба да да снагу да живимо вером својом. Христов позив је стварност и сигурност у сваком времену. Свако време је Јеванђељско време, од нас зависи колико и како ћемо се снаћи, јер без Бога не можемо.

Наш живот цео треба да буде тежња да се сретнемо и сјединимо са Христом, јер само са њим добијамо вечност. Уколико се не одазовемо његовом позиву, као сада, на овој светој Литургији, онда смо губитници. Наше тежње треба да буду такве да се трудимо да задржимо Бога у срцу и ту благодат коју смо добили рођењем својим”.

На крају свете Литургије одржан је парастос блаженопочившем Епископу Валеријану, првом епископу шумадијском, а потом су Архијерејским захвалницама награђени добротвори цркве: господин Митар Рајковић, господин Миодраг Лукић, господин Радосав Милојевић, господин Драган Миладиновић, госпођа Невена Величковић и орденом Вожда Карађорђа Младен и Радмила Стојановић, сви из Милошева.

Црква, посвећена Светом пророку Јеремији, потиче из 19. века, из 1863. године, а обновљена је из темеља и освештана 14. новембра 1937. године, јер је прва црква била сазидана од дрвених греда, блата, сламе и трске. То уједно показује жељу Милошеваца да имају светињу за углед, како и данас изгледа, заслугом њиховог пароха, протојереја Светислава Радосављевића и његове попадије Биљане.

Да Милошевци нису заборавили како се дочекује Владика, показали су не само на литургијском сабрању, већ и за трпезом љубави у парохијском дому при храму Светог пророка Јеремије у Милошеву.

Извор: Епархија шумадијска

Владика Херувим: Бог нам је дао благодат љубави, благодат наде и благодат мира!

Mon, 21 Oct 2019 18:44:39 +0000

У недељу, дана 20. октобра 2019. године, када Црква слави свете мученике Сергија и Вакха, светом Литургијом у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, умировљени парох и ђакон Војислав Николић. У својој богонадахнутој беседи Владика Херувим обратио се сабраном верном народу:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље данашња света Литургија, у Преображењској капели у манастиру у Даљ Планини.

Благодат Божја нас је сабрала да узнесемо дарове, да принесемо Жртву и да се на првоме месту помолимо Господу и заблагодаримо за сва добра која нам је дао. Бог нам је дао благодат љубави, благодат наде и благодат мира. Све то је данас испуњено на литургијском сабрању у овој нашој заједници. То је учинила благодат Светога Духа – да будемо сви у једном Духу, у молитви, у заједници, у жртви, у љубави сабрани око Тела и Крви Христове. То је лепота и испуњење заповести које је Господ оставио човеку. Господ је човеку оставио да живи у миру, нади и љубави. Нада је та која изграђује заједницу, која изграђује Цркву Божју, и да стичемо Небеске врлине како бисмо се уврстили у ред светих Божјих угодника. Да ли постоји већа благодат, благодатнија заједница од ове литургијске заједнице?

Наравно да не постоји. Ни једна друга заједница, ни једна индивидуална оствареност у свету не може нам дати такве благодатне дарове као што нам може дати литургијска заједница. На светој Литургији видимо савршенство служби Божјих које се врше. Од чтечева, ђакона и свештеника до свих осталих који су ту да служе. Није ни Епископ ту онај који ће бити владар или деспот, него онај који ће служити своме народу, повереноме му стаду. Ту се руши сва индивидуалност која може да изроди различите проблеме и да нас одведе у пакао сопствених мисли. Често се дешава међу нама свештеницима, јер смо и ми људи од крви, да имамо сумњу да ли ме неко погрешно погледао или мислио о мени.

На основи таквих премиси ми стварамо судове и улазимо у пакао сопствених мисли и не видимо благодат и светлост. Не видимо тада ни Христа који је Светлост овога света, јер смо заробљени својим мрачним мислима и својом сујетом, заробљеним смо својим унинијем које нас удаљава од заједнице са Богом и са другим човеком. Ако живимо у заједници са другима и ако живимо једни за друге онда смо заиста благословени и присутна је Божја благодат. Нажалост, овај век носи са собом такве последице и сурогате да не можемо схватити и својим умом разумети шта се све то слива у мислима и срцима сваког од нас појединачно. То требамо изграђивати на онај начин који је Господ оставио човеку, то је начин којем нас учи Јеванђеље. Јеванђелска љубав нас учи да не доживљавамо и не гледамо све тако.

Требамо гледати једни на друге као браћа, а не као непријатељи или супарници или противници једни другима. Ако тако наступамо и то тако гледамо, онда немамо напретка и не познамо суштину друштвеног живота. Онда нисмо црквени народ, већ смо смутни људи, људи који живе у тами и сенци смрти. Не видимо тада Светлост Васкрсења, не видимо радост која треба да произилази из црквене литургијске заједнице. Заиста, после свете Литургије свако од нас треба да осети радост, растерећење, љубав и благодат, све оне дарове који ће нас држати до наредног литургијског сабрања и поново разбудити и распламсати пламен кандила наше вере. Ако тако буде Христос ће бити наш крајеугаони камен, наш темељ и ослонац у овом свету.

Благодат треба да нас испуњава, да надопуњава недостатке и да увек испред себе имамо Христа. Требамо да размишљамо на који начин требамо да поступамо и да служимо Христу. Не да размишљамо на који начин се служи Епископу или било коме другоме у црквеној служби, него како се служи Христу. Господ Христос треба да нам буде први и основни темељ нашег живота и размишљања. Ако тако буде и ако тако живимо и учимо, знаћемо да смо на путу свих дивних светитеља које смо прослављали задњих 800 година, светога Саве и светога Симеона. Нису се они угледали ни на какве идеологије, него су се искључиво угледали на Христа. Христа су ставили испред себе, Он је био огледало пуноће и испуњења живота. Ако заиста будемо тако живели, ако се будемо угледали на то како су они живели, знаћемо да смо у пуноћи у заједници и љубави.

Нека је благословен данашњи дан и света Литургија, нека нас благодат Божја увек сабира и да у тој благодати увек живимо, нека љубав надвлада све недостатке и трзавице и све оно што нас удаљава од заједнице љубави Божје. За то смо позвани, за то се требамо кајати. Света тајна покајања јесте управо најлепши цвет овога света, када са сузама перемо своје срце и своју душу да би Христос могао да се усели и буде део нашега живота. Нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Владика Давид верном народу у селу Горњи Степош: Без колебања носите животни крст!

Mon, 21 Oct 2019 18:43:41 +0000

„А кад виде Он народ многи попе се на гору и седе. И приступише му ученици његови. И отворивши уста своја учаше их говорећи... Ви сте светлост свету не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак те светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима“. (Мт. 1, 1-2, 14-16).

Заиста зачуле су се ове речи Светога Јеванђеља и засијала је јутарња светлост у васкрсни дан недељу и запевала се песма и обасјала нас је Литургијска радост на гори изнад села Горњи Степош када се сабрао верни народ око свога Владике Давида у недељу 20. октобра. Први пут од кад је храм Свете Петке сазидан и од кад се народ окупља у њему служена је Света Литургија којом је началствовао Владика Давид.

На месту са ког се пружа поглед на Наупаре и Буковицу и са кога се Јастребац види као на длану стоји овај храм попут града на гори. У овом маленом храму сабрао се верни народ на Свете мученике Сергија и Вакха око свога Преосвећеног Епископа коме су саслуживали архијерејски намесник крушевачки протојереј ставрофор Будимир Којић, јереј Стефан Поповић протођакон Андрија Јелић а чтецирао вероучитељ Марко Цветковић и теолог Марко Живанчевић, уз појање вероучитеља Милана Вешковца и верног народа. Владика Давид поучио је у беседи свој народ обративши им се очинским речима храбрења да издрже на крстном путу којим наш народ корача.

По Светој Литургији припремљена је трудом црквеног одбора трпеза љубави за све присутне на којој се продужио разговор о овоме храму и месту у коме се налази, а помало се и запевало јер се радост не да сакрити као ни светлост. Потом је Владика Давид праћен неколицином мештана и свештеника обишао место за изградњу новог храма у Горњем Степошу где се раговарало о радовима који предстоје.

Извор: Епархија крушевачка

Велики сајамски попуст Бесединих издања

Mon, 21 Oct 2019 18:42:44 +0000

Издавачка установа Епархије бачке Беседа, од 20. до 27. октобра 2019. године, нуди попуст од 20% за сва издања издавачких установа Беседа, Хиландар, Бернар и Отачник, поводом Сајма књига у Београду.

Дело Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светом Марку Ефеском Евгенику – докторска дисертација Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, доступно је на Сајму књига уз попуст од 30%. Књиге по сајамском попусту можете купити у Галерији Беседа у Новом Саду и у Бесединим књижарама у Новом Саду, Сомбору и Суботици.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У Трсту прослављено 150 година од изградње православног храма

Mon, 21 Oct 2019 18:40:58 +0000

Прославa у част 150 година од изградње храма Светог Спиридона у Трсту обележена је низом културно-уметничких догађаја од 17. до 19. октобра 2019, а централно молитвено сабрање било је у недељу 20. октобра, када је служен чин Великог освећења храма и Света архијерејска Литургија.

Како је известио Радио Глас Епархије нишке, Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Епископи: моравички Антоније, нишки Арсеније, пожаревачко - браничевски Игнатије, далматински Никодим, аустријско-швајцарски Андреј, архимандрит Грегориос Милиарис, настојатељ цркве Светог Николе у Трсту; протојереј-ставрофор Рашко Радовић, парох Цркве Светог Спиридона у Трсту, јереј Душан Ђукановић, парох удинско-порчијски и други свештеници и ђакони. Светој Евхаристији присуствовали су градоначелник Трста Роберто Дипиаца са генералним конзулом Републике Србије г. Иваном Стојиљковићем. Благољепију Литургије допринео је хор Цркве Светог Спиридона у Трсту, предвођен диригентом Аном Каиром.

Извор: Радио Глас

Нова емисија на таласима Радија "Српски Сион" - Верски појмовник

Mon, 21 Oct 2019 18:39:10 +0000

Koји смисао за хришћане доноси појам Сион? Шта је то Евхаристија? Ко је хришћански Бог? Колико заиста знамо о вери својих предака? Циљ емисије је у што мање речи указати на суштину. Програм суфинансиран од Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницам. Екипа емисије: Мирјана Босић – презентер, Зоран Пурешић – тонски реализатор, Мирослав Крсмановић – уредник, Драган Цакић (Ворки тим) – видео монтажа. У првој емисији било је речи о значају бројанице у молитвеном животу православних хришћана.

Извор: Радио Српски Сион

Владика Атанасије: Доласком у храм на молитву учвршћујемо заједницу са Богом!

Mon, 21 Oct 2019 08:34:02 +0000

У недељу осамнаесту по Педесетници, на празник Светих мученика Сергија и Вакха – Срђевдан, 2o. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Сјеници. Саслуживали су парох штаваљски протојереј-ставрофро Мирослав Вранић, парох сјенички протојереј-ставрофор Андрија Јанковић и протођакон Никола Перковић.

Звучни запис беседе

Поздрављајући присутне и честитајући свима на пожњевеним богатим духовним даровима Епископ Атанасије је рекао: – Дошавши у овај свети храм стадосмо пред Бога и пред Његове Свете апостоле и све Свете Његове. Тако учвршћујемо своју заједницу са Богом и са Светима Његовима и учвршћујемо заједницу једни са другима.

– Велика је и многострука корист од овог нашег сабирања у овом светом храму. Заблагодарили смо Богу за течење ове године. Заблагодарили смо Богу за плодове које нам је дао ове године. Молимо се Богу да да и богату идућу годину. Помолили смо се Богу и да да успеха деци која су отпочела нову школску годину да добро уче, да се добро владају, да добро савлађују градиво и наставницима да Бог да умеће у обављању свога учитељског посла. За све смо се молили Богу, за све што нам је потребно.

– Молећи се Богу за оно што нам треба немојмо заборавити оно што је најпотребније а то је заједница са Њиме, то је живот вечни. Живот вечни да иштемо најпре од Бога. Да Бог да да живимо у јакој вери, нади и љубави, да једни друге не заборављамо, да једни другима праштамо, да увек кроз живот ходимо растерећени, чисте душе, неоптерећени никаквим злом, подсетио је Епископ Атанасије присутне.

Извор: Епархија милешевска

Торжествено сабрање поводом четири деценије монашког подвига игуманије манастира Подмалинско

Mon, 21 Oct 2019 08:33:16 +0000

Поводом славе мати Катарине, игуманије манастира Подмалинско, – Томиндана и 40 година њеног монашког живота, Његово преосвештенство Епископ рашко призренски-косовско метохијски г. Теодосије служио је са свештенством и монаштвом Епархије будимљанско-никшићке и Епархије рашко-призренске, јуче, 19. октобра, Свету архијерејску литургију у овој древној немањићкој задужбини.

У литургијској бесједи Преосвећени владика је заблагодарио Господу на дивном сабрању у овој свештеној обитељи Светог Аргистратига Михаила, владици Јоаникују што је благословио сабрање.

„Нарочита благодарност мати игуманији Катарини која нас је својом љубављу данас позвала, прибрала и сабрала овдје око Тијела и Крви Христове да тиме потврдимо не само неку привремену заједницу на земљи, него кроз ово земаљско, да потврдимо да смо опредјељени за вјечну заједницу у Господу, у Царству Његовом вјечном.“

Његово преосвештенство владика Теодосије је казао да мати Катарина ове године слави 40 година свог монашког подвига и да је Божја промисао да је она данас служи овдје, на падинама Дурмитора, и да одавде као један свјећњак својом вјером и љубављу свима свијетли и са овог мјеста прославља Господа и моли за све нас:

„Мати Катарина нас је све данас позвала, свештенство и монаштво и вјерни народ, како из ове Богом спасаване Епархије будимљанско-никшићке, тако и Епархије рашко-призренске, гдје је мати Катарина провела већи дио свог монашког подвига и живота преко Свете Тројице код Мушутишта, манастира Грачанице, Манастира Светог Николаја у Кончулу. “

Даље је истакао да је лијепо што су се данас сви сабрали у манастиру Подмалинско како би видјели лице једни других, јер каже се да ће у рају бити највећа сладост то што ћемо гледати једни друге и што ћемо се радовати једни другима:

„А не можемо се радовати у рају ако се не будемо радовали овдје на земљи. И зато данашње сабрање, данашња Света литургија јесте наша радост и захвални смо мати игуманији. Да јој Господ подари здравље, крепост и подвиг. Она ове године слави 40 година свог монашког подвига, а број 40 је симболичан и у Старом у Новом завјету. Да се молимо и да се овдје овако сви саберемо кад буде 50 година, ако Бог да, и не само 50, него и даље да славимо јубилеје. Да нас Господ све подржи не само овдје, него и у манастиру Кончул, манастиру Грачаници, манастиру Дечани. Господ да благослови све, ову Свету обитељ, на првом мјесту и да пожелимо мати игуманији Катарини многаја и благаја љета!“

Подсјетивши да данас славимо Светог Тому, једнога од дванаесторице апостола, Преосвећни владика је рекао да би могао са смјелошћу да каже да је, поред апостола и јеванђелисте Јована Богослова, и Свети Тома љубљени ученик Христов.

„Господ је допустио да Тома својим невјеровањем, јер није био присутан када се Господ појавио ученицима, допринесе да се још једном потврди васкрсења Христово, да се Господ и други пут јави Светим ученицима када је Тома био присутан и да каже Томи: Ходи стави прст свој у ребра Моја и од сада да више не будеш невјеран, него вјеран. Знао је Господ колику апостол Тома има вјеру и љубав према Њему и ово је било као што дјете тражи од оца свога потврду те љубави, тако је и апостол Тома желио лично да се увјери и види васкрслог Господа и онда је узвикнуо: Господ мој и Бог мој!“

Апостол Тома је послије проповједао у Индији међу дивљим незнабожним народима и предивна дјела је учинио именом Господњим и силом Христовом, бесједио је владика рашко-призренски помоливши се да нас облагодати својим молитвама и помогне да и ми имамо његову љубав према Господу, а имаћемо је ако будемо у Цркви Христовој, у заједници са Господом и са Светима и ако будемо показивали ту љубав према ближњима.

Након Светог богослужења Његово преосвештенство Епископ рашко призренски-косовско метохијски г. Теодосије је благосиљао и преломио славски колач.

Заједничарење је настављено за трпезом љубави.

Мати Катарини (Вујасин) је четврта деценија како је у монаштву, последњих десет година је игуманија манастира Подмалинско, прије тога је десет година била игуманија Манастира Светог Николе код Рашке, а прије двадесет година је била настојатељица Манастира Свете Тројице код Мушутишта, у општини Сува Река, на Косову и Метохији. Свједок је страдања Срба на Косову и Метохији и свједок последње сеобе и страдања српских манастира у јужној српској покрајини, међу њима и Манастира Свете Тројице, у којем је као настојатељица провела двије године.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Владика Јустин: Бог нам отвара врата да уђемо у предворје највећих тајни и тако из тајне у тајну, из силе у силу, ми узрастамо у меру раста Христовог!

Mon, 21 Oct 2019 08:32:17 +0000

Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин на празник Светих мученика Сергија и Вакха служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Пантелејмона у Брђанима.

Преосвећеном Епископу саслуживали су Архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, архимандрит Манастира Вујна Јован (Никитовић), протојереј Милорад Величковић, јереј Звонко Рацић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Јован Тимотијевић.

Након прочитаног Јеванђеља које нам говори о чудесном улову и првом позиву у апостолску службу Владика Јустин се обратио сабраном народу. Владика је на почетку своје беседе подсетио на велики јубилеј осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и да је то централни догађај у овој години.

Данашње Јеванђеље нам говори једну причу са Генисаретског језера како је Господ Исус Христос дошао рибарима, јер је тако било устројено да Господ Бог који је рођен овде на земљи међу нама често није имао где да главу склони. То чини међу рибарима где се осећао најбезбедније, јер су рибари простодушни, радни и вредни људи. Рибари су ти који стално гледају у небо да ли ће им Господ Бог послати улов, јер то што они раде се не види голим оком, јер риба је под водом. Господ улази у лађу код Симона Петра и моли га да се мало удаљи од обале, јер је било много људи на обали и да би га боље чули. Један број оних који су чули проповед пошли су за Христом, док други који нису нашли потврду за своју сујету, заљубљеност у себе, они су се одвратили.

Господ говори Симону Петру да баци мреже на дубину, а он каже да су се трудили целу ноћ и ништа нису уловили. Али послуша реч Божију и уловише много рибе и напунише две пуне барке.

Видели су да Господ Исус Христос који је са њима није само обичан човек. Стога, Симон Петар када виде силу Божију рече: Иди Господе од мене, јер сам ја грешан човек. И заиста тек када човек упозна Бога види колико је грешан, слаб и немоћан. Без Бога се меримо са оним што је у природи и са онима који су око нас, па налазимо да смо често бољи од осталих.

И тада Господ позива прве апостоле Симона Петра, Андрију, Јакова и Јована, који оставише своје мреже, родитеље, место и пођоше за непознатим да их учини ловцима људи. Пођоше за Господом Христом који још није ушао у славу Своју. Овакву љубав Христос је могао да нађе само код простих рибара, зато их и позива да пођу за Њим. Својим апостолима Христос даје највећу тајну, да спознају ко је истинити Бог. Да кроз спознају Бога, спознају себе и даје им Духа Светог да проповедају реч Божију. Том речју, ево, већ две хиљаде година уловљена је читава васељена. Дакле, бацили су мрежу на дубину где је крупан улов. У плићацима где је ситна риба лове они који су страшљиви, несигурни и немају поверења. Они који се осмеле да чују реч Божију чак и кад им нешто делује немогуће – Богу је све могуће.

Често смо ми хришћани сведоци да што је нама немогуће, Бог нам кроз извесно време да. Бог нам отвара врата да уђемо у предворје највећих тајни и тако из тајне у тајну, из силе у силу, ми узрастамо у меру раста Христовог. Тачно је да се ми усавршавамо, али као људи често пута и грешимо. Када сагрешимо морамо да знамо да се враћамо назад, не стојимо у месту. А тек они који никада не одлазе у Цркву и немају везу са Богом, њих су силе овог света одвојиле и полако их увлаче у свој промисао, јер овај свет има своје размишљање, радости и интересантне делове. Али овај читав свет у злу лежи, по речима Светог апостола Јована Богослова. Господ је овај свет створио савршен, али људи су злоупотребом упропастили свет.

Пошто видимо да је Бог тај који нас спасава, да је Он милост и љубав, ми као хришћани смо дужни из љубави, не из ропске покорности, да се молимо Њему, да држимо заповести Његове. Онога тренутка када престанемо да држимо заповести које нас изграђују и утврђују, морамо да знамо да смо се удаљили од Бога и требамо да се вратимо – јер смо крштени, миропомазани и Дух Свети је на нама. Бог нам је дао све потребне силе да овде на земљи имамо живот достојан човека, а када напустимо ову земљу нека нам Господ Бог дарује Царство небеско.

Владика Јустин је овом приликом старешину Храма Светог Пантелејмона јереја Звонка Рацића одликовао чином протонамесника.

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави, где се отац Звонко захвалио Владики Јустину на канонској посети и добијеном чину.

Извор: Епархија жичка