Празновање преподобне мати Параскеве у виноградском храму у Крагујевцу свечано је почело празничним бденијем које је у суботу 26. октобра 2019. године служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештеника и ђакона крагујевачких храмова. Храм Свете Петке био је испуњен свештенством, монаштвом, ученицима Богословије “Светог Јована Златоустог”, као и верним народом којем је Епископ Јован пожелео благословен долазак у овај свети храм.

 

Звучни запис беседе

 

“Нама су потребне молитве угодника Божијих, светитеља Божијих, али је исто тако потребно, браћо и сестре, да се и ми молимо њима. Молитва треба да буде садржајни део живота сваког хришћанина. Она нас чини буднима, не да нам да се олењимо и успавамо. Заиста, молитва је стабилизатор наш, јер од молитве зависи да ли ми живимо хришћански. Молитва произилази из вере као што и вера произилази из молитве. Када се молимо, када се предано молимо, ми смо усмерени ка Богу, нисмо расајени, већ су ум и срце усредсређени на Бога. Зато и кажу свети оци да је молитва хоровођа у хору хришћанских врлина. Нека нас Господ научи да се правилно молимо, да попут апостола замолимо Христа: “Господе, научи нас да се молимо”. Нека нас Господ и света Петка науче како да се молимо. Срећна слава, Бог вас благословио”, била је порука Владике Јована.

 

У недељу, 27. октобра, архијерејским литургијским сабрањем настављена је прослава храмовне славе. Светој Литургији, која је служена испред храма, присуствовало је неколико стотина верника међу којима су били ученици Богословије, као и ученици ОШ “Свети Сава” који су дошли у пратњи директора школе и свог вероучитеља. Епископу су саслуживали: протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, протојереј – ставрофор Милан Борота, протојереј – ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј Јадран Димовски, протођакон Иван Гашић, ђакони Александар Ђорђевић и Урош Костић. Појали су чланови хора Саборног храма Успења Пресвете Богородице којима је дириговао протојереј Драгослав Милован, као и свештеници храма Светог Саве.

 

 

Верницима се обратио протојереј – ставрофор др Зоран Крстић који је истакао да је у години у којој обележавамо осам векова аутокефалије СПЦ важно да знамо да стицање аутокефалности 1219. године не представља рођење, већ представља пунолетство хришћанске православне вере нашег српског народа. “Када говоримо о зрелости, постоји центар наше вере, а то је вера у васкрсење. Васкрсење и вера у васкрсење заправо чине једну веру зрелом. 

 

Само са вером у васкрсење ми можемо да пробијемо границе историје и разумемо поруке и приче које нам је Господ саопштио, а једна од њих је ова коју смо данас чули. Кад реално погледамо свет и историју ми ту видимо само непријатељство. А Господ нам каже да љубимо непријатеље своје. Непријатеља је немогуће волети у оквирима историје. Али кад перспективе наше вере проширимо на Царство Небеско, онда можемо непријатеље да претварамо у браћу. Само у светлости васкрсења ми можемо да испунимо и овакве захтеве и овакве заповести које нам даје Господ. У светлости васкрсења ми прослављамо празнике, у тој светлости молимо се и преподобној мати Параскеви. Да будемо милостиви и благи и према незахвалнима и према злима и према онима који нас мрзе, зато што се на тај начин угледамо на свог Господа. Амин”, рекао је поред осталог прота Зоран у својој беседи.

 

Пре чина резања славског колача вршен је опход око храма након којег је Владика Јован преломио освећени колач са госпођом Весном Делибашић, овогодишњом колачарком. За све сабране вернике уприличено је послужење испред храма као и трпеза љубави којом је заокружено прослављање храмовне славе - Свете Петке.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

У јубиларној години када Српска Православна Црква прославља осам векова самосталности још један књижевни бисер придодат је том слављу: Монографија о Саборној цркви у Сремским Карловцима. 

 

 

Наиме,  24. октобра 2019. године, у препуној сали Васко Попа у току 64. Међународног београдског сајма књига представљена је монографија Саборна црква Светог оца Николаја – Сремски Карловци коју је са благословом Епископа сремског г. Василија издао Српски Сион, Издавачка кућа Епархије сремске. Организатор сабрања је Патријаршијска библиотека, носилац активности Српске Православне Цркве на овогодишњем сајму књига.

 

О књизи су говорили Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије, управник Патријаршијске библиотеке др Зоран Недељковић, ректор Богословије у пензији и један од рецензената протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор Карловачке богословије, уредник и аутор дела текста протојереј Јован Милановић, као и г. Александар Саша Стојкечић, редактор текста, и г. Срђан Ерцеган, технички уредник.

 

Представљање књиге је својим појањем увеличао хор Карловачке богословије предвођен професором Јованом Стојановићем. Величанственом представљању које се наставило на штанду Српске Православне Цркве, присуствовали су старешина Саборне цркве Светог оца Николаја у Сремским Карловцима протосинђел Клеопа (Стефановић), свештенство епархија Сремске, Горњокарловачке и Црногорско приморске, ученици Карловачке богословије који су дошли у пратњи својих професора као и многобројни посетиоци Сајма књига.

 

Најпре се окупљенима обратио испред организатора Управник Патријаршијске библиотеке др Зоран Недељковић: -Ова изузетна монографија о Саборној цркви у Сремским Карловцима даје историјску ретроспективу периода од турских освајања у току тешког и туробног периода за наш народ, све до уједињења са другим деловима српског етничког и културног простора. Књига даје и ретроспективу црквене организације у областима Митрополије карловачке, сада Епархије сремске. Честитам на изванредном издању које ће сасвим сигурно бити незаобилазна студија за све они који желе боље да упознају историју српског народа и Српске Цркве.

 

Окупљенима се обратио и аутор текста г. Саша Стојкечић: -После више од годину дана светлост дана је угледала монографија о Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Многи су подаци били позанти и много је аутора, уметника, архитеката, који су у разним приликама, али из свог угла, објављивали радове, но чини се, доста фрагментарно о катедралном храму. Није било целовитог сагледавања. Многи су се историчари бавили одређеним епохама. Била ми је жеља да се прикаже хришћански живот у Сремским Карловцима, који је уско повезан са овом црквом, па смо тако пронашли најраније податке из византијског периода изградње неколико богомоља у то време, да бисмо дошли до 15. века када је највероватније изграђена најстарија црква која је претеча данашње Саборне цркве. та црква је обележила период под турском влашћу, била је сазидана од камена што је био изузетан подвиг у то време, јер је већина црква у то време била од дрвета и сличних материјала што говори о упоришту православља у народу. У време сеобе Срба, када је народ живео у једној другој држави, време је налагало изградњу једног храма у афирмативном духу који би објединио све оно што је српска култура, традиција и духовност собом имала и представљала. Кроз историју цркве, бележимо и сва њена страдања, реконструкције, (велика реконструкција од 1907-1910), а посебно њено страдање у току Другог светског рата о чему је јако мало писано. Истакли смо то у књизи јер је то било време пљачке када је буквално сав инвентар однет из цркве и када је била запечаћена, када је био лош донос према цркви. Обнова је трајала доста успорено све док на чело Епархије сремске није дошао Преосвећени Епископ г. Василије. Дело је вредно пажње и заслужује да буде прочитано.

 

У име рецензената говорио је протојереј-ставрофор Душан Петровић: -Када путник намерник идући из Београда према Новом Саду сиђе са Банстола на „раван пут“, за његове очи настаје празник јер величанствени барокни торњеви карловачких цркава упозоравају да улази у Сремске Карловце - Српски Сион. Књига коју данас представљамо је резултат истрајног, озбиљног, научног рада, тима људи, који су књигу урадили на најстудиознији начин: методолошки – изванредно, писмено, технички уређено на нивоу какав и приличи овој књизи и оваквој Цркви. Све што је могло и што обично нема у другим монографијама када се пише о храмовима, овде је дато. Од историјских почетака па све до епископства владике Василија и његовог старања о Саборној цркви. Можемо стогаи рећи да Саборна црква заслужује једну овакву монографију, то је Пантеон српске духовности.

 

-Саборна црква место молитве и богослужења, место уздаха и суза, место где је народ доживљавао свој препород и своју духовну вертикалу остваривао, подсетио је владика Василије и захвалио свима који су помогли да књига угледа светлост дана изразивши наду да ће то монографско дело доћи до сваке библиотеке и школе у Војводини, али и свугде где православља и српства има.

 

Књига је технички опремљена најквалитетнијим фотографијама које за потребе израдио г. Мартин Цандир, док је комплетно техничко опремање и прелом извршио г. Бојан Мишић.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Најстарија српска православна црква у Северној Америци, црква Светога Саве у калифорнијском граду Џексону, свечано је прославила своју 125-годишњицу од 18. до 20. октобра 2019. лета Господњег.

 

 

Обележавање јубилеја почело је у главној јавној библиотеци града Џексона и округа Амадор, где су свештенство и парохијани светосавске цркве подарили књиге које представљају ДНК српске заједнице: Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, Српско православно наслеђе у Америци, Житија Светог Мардарија Либертивилског и Севастијана Џексонског, Сви путеви воде у Џексон (о историји и значају српске заједнице у Џексону) и Иконе цркве Светог Саве (са историјом парохије и објашњењем живописа).

 

Следећа локација била је Музеј округа Амадор, где је приказана изложба са дивно илустрованим панелима о 800 година Српске Православне Цркве, које је припремио протођакон Јован Аничић из Источноамеричке епархије, као и о 125 година џексонске парохије, које је припремио Лазар Лери Ангиер. Два панела која говоре о оснивању цркве Светог Саве, њеном живопису и богослужењу, као и о Светом Сави и Светом Севастијану, остаће трајно власништво Музеја, као део његове сталне поставке. У посебној просторији Музеја, присутни су имали прилике да виде модел рудника злата Кенеди и симулацију његовог рада.

 

Уследила је вечера у парохијском дому, уз обраћање хирурга Стефана Кмезића, једног од тројице представника породице Светога Севастијана Дабовића из Боке Которске, и уз звук гусала и пој Бојане Пековић, a који су сви ради светковине из Европе и старога краја допутовали у Џексон. Такође, приказанa је и кратка верзија новог документарног филма Драгана Маринковића и Бориса Гортинског о џексонској светосавској и светосевастијановској заједници.

 

У суботу је програм настављен испред најстаријег џексонског Националног хотела, где су се џексонски градоначелник г. Боб Стимпсон и џексонски парох Марко Бојовић обратили присутнима изражавајући радост и благодарност за међусобну подршку и доприносе, а градоначелник је у име града поводом значајног јубилеја подарио цркви Светог Саве велику заставу града Џексона, на којој се налазе и поменути хотел и поменута црква. Локални школски парадни оркестар је интонирао америчку химну, а затим и мелодију Ужичког кола, уз коју су чланови Фолклорног друштва Младост из Сан Франциска одиграли коло испред хотела и поред најпосећеније пекаре у граду, која је у власништву српске породице Живановић.

 

Са тог места, као и пре 125 година, како сведочи архив градских дневних новина, пошла је свечана поворка централном Главном улицом Џексона, уз звуке Марша на Дрину. Предводио је Срђан Дабовић, праунук Светог Севастијана, који је носио литијски крст, а за њим нова, велика и прелепа икона Светог Севастијана, коју су у част јубилеја донели Срђан, Стефан и њихов пријатељ Марко Кљајевић. За њима су ишле црквене заставе, иконе, јеванђеље, америчка национална застава, заставе Српске Цркве и народа, историјска застава црногорског краља Николе, коју је он послао на дар џексонској парохији, као и новодобијена застава града Џексона. У литији је учествовало шест свештеника (од којих тројица из Севастијановог родног Сан Франциска: Душан Буњевић, Слободан Јовић и Ђурица Гордић, свештеник руске цркве Џејмс Стил, чији је епископ Николај освештао цркву, свештеник српске мисионарске парохије са севера Калифорније Џорџ Елиот и парох џексонски), тројица ђакона, градоначелник и председница градске владе, председник Парохијског савета са црно-белом фотографијом оснивача цркве, председница Кола српских сестара са иконом заштитнице Кола, Свете Петке, парохијани са иконама својих крсних слава, омладина у српским народним ношњама, малишани са фотографијама својим преминулих предака који су уткали себе у историју џексонске парохије.

 

Код Ватрогасног дома литија је застала ради јектеније и многолетија за парохију, град и крај и све оне који су у јавној служби. Уз звуке гајди и добоша, поворка је пристигла до црквеног имања, где је парадни оркестар одсвирао химну Боже правде, а затим још једно коло, које су опет заиграли омладинци. Затим су два члана породице Дабовић из Боке преузели икону њиховог прадеде стрица Севастијана из кола у којима је вожена, и уз звуке гајди и васкршње песме Светог владике Николаја „Људи ликујте“ кренули кроз гробље ка улазу у цркву, где су икону Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског предали свештиницима Џексона и Сан Франциска. Са степеница цркве, свима присутнима се обратио Срђан Дабовић. Његова породица подарила је предивну икону, рад београдског иконописца Јелене Хинић, али и трон од буковог дрвета, који је израдио локални дуборезац, амерички православац, Пол Скип Шарп. Срђан је уједно позвао све да дођу у Сасовиће, Херцег Нови и Боку у јуну наредне године, када ће бити установљено и летње празновање Светог Севастијана. Затим је икона унешена у цркву, па кроз царске двери у олтар, а литија завршена поменом за све осниваче цркве и сахрањене на црквеног гробљу, као и музиком гајди и песмом деце, омладинаца и свих присутних – Људи, ликујте.

 

Програм је настављен тамо одакле је све и почело, у руднику, а сада Музеју рудника злата Кенеди. Најпре су двојица малишана, Богдан и Милош, потомци рудара Саве Вуковића и Михаила Бакоча, открили и поставили спомен плочу, у част рудара који су основали цркву. Затим је програм настављен уз ручак, фолклорне игре, звуке уживо гусала и гајди, бројне игре за децу и обиласке музеја. У току програма у руднику, придружио се и Епископ западноамерички Максим.

 

После поподневног одмора, људи су почели из разних крајева да пристижу у цркву Светог Саве већ око пет часова, а вечерња је почела у шест. Пред њен почетак, владика Максим и умировљени џексонски прота Стеван Тумбаш увели су нову икону Светог Севастијана из олтара у трон. На крају дивне службе, народ који је у потпуности испунио свеже рестаурирану џексонску цркву, са великим усхићењем прилазио је новој икони и моштима џексонског светитеља.

 

У Мисији Светог Саве, недалеко од цркве, послужена је вечера са целовечерњим дружењем уз музику групе „Србија“ из Аризоне и народна кола.

 

Врхунац прославе била је, наравно, света Литургија којом је началствовао епископ Максим, уз саслуживање четворице свештеника (Стеван Тумбаш, Вилијам Виер, Џорџ Елиот и Марко Бојовић) и џексонског ђакона Драгана Стојановића. Умировљени прота Душан Буњевић и протођакон Трива Павлов били су молитвено присутни. После читања светог Јеванђеља беседио је владика Максим. Света Литургија крунисана је светим причешћем, којем је приступио велики број верног народа.

 

Свечани ручак одржан је у великој и са укусом уређеној сали Мисије Светог Саве. Богат програм садржао је сажете и језгровите говоре шесторице говорника, представника парохијана који нису српског етничког порекла али су свесрдно прихваћени и свесрдно пришли заједници: г. Ричарда Бродерсона, представника Срба чији су преци били рудари и оснивачи цркве, г. Ричарда Воте, представника породице Дабовић из Боке Которске, г. Марка Кљајевића, умировљених парохијских ђакона и свештеника Триве Павлова и Стевана Тумбаша, и коначно владике Максима. Говори су одисали благодарношћу, топлином, радошћу и оптимизмом. У музичком делу програма учешће је најпре узео локални средњошколски, веома талентовани џез бенд, као израз испреплетаности идентитета града и цркве, и жељи да се представи оно најбоље што они имају да понуде. У два наврата, сплетом народних игара, наступило је фолклорно друштво „Младост“. Попадија Биљана Бојовић и Маријел Петричевић појале су богомољачке песме у част рудара који су својом жртвеном љубављу подигли џексонску белу цркву, а трио „Златан вез“ (клавир: Горјана Зекић, кларинет: Милун Досковић, виолончело: Биљана Бојовић) извео је колаж народних песама. Бојана Пековић, веома талентована млада гусларка и студенткиња престижне музичке академије у Финској, дошла је из Европе да узме учешћа у прослави џексонског јубилеја у част оснивача цркве који су дошли из Херцеговине и Црне Горе, где се гусларска музика посебно цени и негује. У Џексону је по први пут извела две песме: једну посвећену џексонској Цркви Светог Саве и другу, део народне песме Зидање Раванице, на енглеском језику. На крају свог наступа, уз пратњу виолончела, извела је и песму посвећену Светоме Сави. Музички програм је окончан звуцима гајди Џона Елиота, коме су се у последњој песми, Људи, ликујте, још једном изведеној, о Празнику над празницима, светлом Васкрсењу Христовом, чијом „силом познајемо смисао и циљ свег стварања“,  придружили сви остали музичари, фолклорни играчи, деца и омладина.

 

Примивши на дар циглу, која је пронађена током радова испод цркве, каквом је црква и играђена 1894. године, а за коју су за ову прилику причвршћена два спомен новчића, са лицем и наличјем урађеним у спомен 125 година џексонске парохије и 800 година светосавске Цркве, владика Максим је у завршном говору позвао верне да се угледају на свети пример Светога Севастијана и његову скромност, смирење, дарежљивост, стрпљење, истрајност, благост и љубав. На самоме крају, благословио је све присутне, а благочестиви народ испуњен благодаћу Духа Светога почео се разилазити у миру и радости, узвикујући још једном поздрав којим Џексонци воле да окончају све своје прославе: Живео Џексон!

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Са великом радошћу најављујемо да ће гост наредне духовне трибине бити најпознатији беседник и најаутентичнији духовник нашег времена протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу.

 

 

 

Тема: "Шта је човек, а мора бити човек?" П. П. Његош

 

Уторак 5. новембар 2019. у 19 часова у парохијском дому младеновачког Храма.

 

Епархија милешевска торжетсвено и достојанствено прославила је велики јубилеј, 800 година самосталности Српске Православне Цркве. 

 

 

*ПРВИ ДАН – Петак 25. октобар 2019. -   Свечано бденије у манастиру Милешеви у 17.00 часова.  – Концерт уметничког ансамбла Министарства одбране Републике Србије “Станислав Бинички” у Дому културе у Пријепољу у 19.00 часова Прилог ТВ Храм из Београда можете погледати овде:

 

 

Уводно слово на концерту у Дому културе у Пријепољу протојереја-ставрофора др Радомира Поповића можете погледати у целости у прилогу ТВ Храм:

 

 

ДРУГИ ДАН – Субота 26. октобар 2019. - Света архијерејска Литургија у манастиру Милешеви у 9.00 часова. – Свечана академија у порти манастира Милешеве. – Освећење земљишта за изградњу милешевског Светосавског дома. – Трпеза љубави у манастиру.  Прилог ТВ Храм можете погледати овде:

 

 

Беседу Епископа нишког г. Арсенија у целости можете погледати у прилогу ТВ Храм овде:

 

 

– Празнично вечерње у манастиру Светог Николаја у Прибојској Бањи у 17.00 часова. – Фестивал хорске музике у Дому културе у Прибоју у 19.00 часова.

 

 

ТРЕЋИ ДАН – Недеља 27. октобар 2019. – Света архијерејска Литургија у храму Свете преподобне Праскеве – Свете Петке у Пљевљима и свечана литија градским улицама. – Свечана академија у Дому културе у Пљевљима у 18.00 часова.

 

 

Извор: Епархија милешевска

 

-Свечано прослављен празник Свете новомученице Босиљке у Пасјану код Гњилана-

 

У Пасјану код Гњилана, на прву годишњицу канонизације Свете Босиљке, окупио се велики број верника и гостију из целе земље. Свету литургију служили су Епископи рашко-призренски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије и кумановско-полошки Јоаким. Прва годишњица, посвећена девојчици Босиљки из Пасјана, која је пострадала од локалних Албанаца крајем 19. века јер није хтела да промени веру, обележена је низом пригодних програма.

 

 

 

У беседи пред великим бројем окупљених верника епископ будимљанско-никшићки је поручио да је ова девојчица својом вером, жртвом, чистим образом посведочила православну веру и прославила своје и име свог краја.,,

 

„У тим временима била су велика искушења, можда већа него што су ова данас и тада су Арнаути желели да протерају Србе са Косова и Метохије, отимали жене и девојке да би потиснули наш народ. Али наш народ је овде укорењен вековима. Наш народ је овде подигао прекрасне светиње.’’ рекао је владика Јоаникије.

 

„Света Босиљка је својим мучениством утврдила свој дом и ово село и косовско Поморавље. И зато је Господ у ово наше време пројавио њену светост’’, истакао је владика Јоаникије.

 

Након страдања и убиства седамнаестогодишње девојчице Босиљке, њене мошти су сахрањене у стубу који се налази у цркви Преображења Господњег, а пре неколико дана су извађене и положене у кивот код олтара. Поводом прве годишњице у Пасјану су наступали глумци, културно-уметничка друштва са Косова и Метохије и из Војводине, а присутне је у име писаца Русије и у име руског народа поздравио књижевник и новинар Сергеј Шаргунов, који на Косову и Метохији борави у склопу програма Београдски сајам у гостима у организацији ,,Службеног гласника’’, Сајма књига и Дома културе. ,,Грачаница’’.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово Преосвештенство Епископ рибински и даниловски г. Венијамин из сестринске Руске Православне Цркве посетиo je 25. октобра 2019. године Епископију пакрачко-славонску.

 

 

У Владичанском двору у Пакрацу, уважене госте примио је Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован и том приликом их упознао са животом и радом Епископије. Сутрадан, са верним народом свештенством, монаштвом и гостима, уз саслужење свештеног клира више Епископија, са владиком Јованом, свету архијерејску Литургију у манастиру Јасеновцу служио је владика Венијамин. Светој Литургији присуствовали су и ученици Гимназије из Бање Луке.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

На дан када празнујемо велику светитељку и заштитницу, Свету Петку, 27.10.2019. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Кањанима. Поводом славе храма посвећеног овој дивној светитељки велики број верника окупио се данас како би јој узнели заједничку молитву у светом сабрању.

 

 

Света преподобна мати Параскева родила се у граду Епивату од побожних и добрих родитеља и имала је брата који се звао Јефтимије, који је од њихових родитеља, пре него што су се упокојили, добио благослов да се замонаши, те је тако и учинио и постао епископ града Мадита, у данашњој Грчкој. Након смрти родитеља и Света Петка повукла се у јорданску пустињу, замонашила и подвизавала дуго година. Толики је био дар молитве који је имала, да јој се у једном тренутку јавио сам анђео Господњи и рекао јој: „Воља је Божија да се вратиш тамо одакле си дошла, да се вратиш у своју постојбину, да тамо наставиш да се подвизаваш и да се тамо упокојиш“.

 

Прошавши кроз Цариград, где се поклонила икони Мајке Божије, вратила се у свој родни град у коме сви бејаху заборавили на њу и нико није знао ко је она. Како је тада важио закон да на месно гробље могу да се покопају само становници тога града, након што се упокојила верници су је сахранили ван града, близу мора и с временом се заборавило на место где лежи њено тело. Недалеко од тог места подвизавао се један столпник и ту се десио бродолом у коме је настрадао морнар. Столпник је замолио људе да сахране тога морнара и када су копали његов гроб наишли су на мошти Свете Параскеве и покрај ње су сахранили тога морнара. Ту исту ноћ Света Петка се јавила неким побожним људима и рекла је где лежи и да јој јако смета мирис кој се шири око тог упокојеног морнара.

 

Они су сутрадан дошли, ископали њене мошти и видели су да је њено тело читаво, да је Господ због њеног подвига удостојио да се слава Његова пројави управо кроз њу. Данас њено тело лежи у граду Јашију, у Румунији и многи људи из разних крајева долазе да се поклоне пред њеним моштима и замоле Господа да путем ње искаже своју милост према онима који су у муци.

 

„Из ове приче ја бих извукао нешто што је мени као човеку, Епископу и Далматинцу јако битно, а то је да поучени њеним примером, како јој је анђео Господњи наложио да се врати у своју постојбину, тако и ја вас могу да замолим да не заборављате овај наш крај, да се сећате само по добру и да се овде враћате што чешће, јер је управо ово наше место окупљања место на коме су се сабирали наши преци. Тако се и ми током године окупљамо при својој светој Цркви, у разним крајевима наше Далмације, виђамо се, сусрећемо и радујемо се једни другима. На тим нашим сабрањима и ви који сте у расејању и који овде долазите показујете управо то да нисте заборавили своју отаџбину, а то много значи нама који смо овде, јер је то знак да нас ни Господ није заборавио. Много је људи овде код нас који су потребити, којима треба неко да их обиђе и ако не можемо другачије да им помогнемо, онда да им макар олакшамо својим присуством, утешимо их и умањимо им њихову самоћу“, поручио је Епископ Никодим.

 

 

Извор: Епархија далматинска

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Петковдан са свештенством Свету службу Божију у манасттиру Свете Петке у Буновићима. Током Литургије Владика је настојатељицу ове обитељи монахињу Георгију рукопроизвео у чин игуманије.

 

 

„Нека је Господ укријепи да служи Богу заједно са својим сестрама и заједно са овим народом који је уградио себе у ову светињу и уграђивао кроз вјекове. Да и она себе уграђује у ову светињу, и своје тијело и своју душу и да буде примјер свима онима који овдје живе и свима који овдје долазе“, рекао је након тога Митрополит црногорско-приморски.

 

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да преподобна мати наша Параскева припада светим Божјим људима који су Бога видјели и посвједочили.

 

„И она је боговидац и богозналац, као и Света мученица Параскева. Дакле, и оне двије су, као и друге свете Божје душе кроз вјекове. Они који су видјели Бога, опипали, чули и који су га посвједочили својим животом, својом врлином, својим ријечима, својим дјелима, али га многи од њих посвједочили и својом мученичком смрћу“, рекао је он.

 

Додао је да је основни призив сваког хришћанина да се на Христов начин односи и према Богу, небескоме Оцу и према својима ближњима.

 

„Истинска служба свих хришћана је жртвовање себе за ближње своје на начин на који је Христос себе жртвовао. Та Божја љубав оплемењује, преображава и препорађа нашу љубав. И кад се волимо том љубављу према Богу и једних према другима, ми се волимо вјечном љубављу. Крот ту љубав човјек постаје вјечно, непролазно и бесмртно биће“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

 

Казао је да је преподобна матера наша Параскева тако живјела и тако прославила Бога.

 

„Жртвовала се као велика подвижница, принијела себе од младости своје Господу на дар… Дивна Божја угодница, чудотворка Божја у којој је диван Господ, кроз коју се Господ прославио и призива и нас да се украсимо њеном љепотом, том врлином, том добротом, том мудрошћу, тим духом жртвовања себе за живога Бога и за ближње своје“, поручио је Митрополит Амфилохије.

 

Након причешћа вјерних, Митрополит је са свештенством и вјерним народом благосиљао славски колач.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, у недељу, 27. октобра 2019. године, на празник Преподобне мати Параскеве. Владици су саслуживали свештеници при наведеном храму, као и новосадски ђакони. 

 

  

 

Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, Епископ бачки је рекао да је Света Петка веома поштована у нашем народу. Сваки наш сусрет у храму Божјем сусрет је са Самим Господом. Свету Параскеву сви православни славе, али је њено поштовање најзаступљеније међу словенским православним народима. Ова света угодница Божја није само нека, мање или више, бледа успомена из историје Цркве, него је и наш савременик. 

 

Она је са нама, као и сви свети – они су живи и заједно са нама учествују у служењу свете Литургије. Зато није бесмислено, као што неки мисле, призивати свете да се моле Богу за нас. Они имају – можемо тако нашим људским, ограниченим речником рећи – посебну смелост, храброст, слободу да се моле Богу за сав свет, навео је владика Иринеј, честитавши славу данашњим свечарима.  Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој рукоположио је, у току свете Литургије, ђакона Ненада Вујасина у чин презвитера.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

На празник и успомену Преподобне мајке свете Петке Параскеве 27. октобра 2019. године, свету архијерејску Литургију у брчанском насеља Грчица, поводом славе храма, служио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије уз саслуживање архијерејског намјесника брчанског, протојереја-ставрофора Драгана Ћирковића, протојерејâ-ставрофорâ Драгана Јездића и  Предрага Ћирковића, јереја Драгана Поповића, те протођаконâ Славољуба Милошевића и Кристијана Ђокића.

 

 

У току свете Литургије, послије Великог входа, протођакона Кристијана Ђокића, Владика Фотије је рукоположио у чин свештеника. Евхаристијско славље је увеличао својим предивним појањем и византијски хор ''Свети Роман Мелод'' из Брчког. 

 

Владика Фотије у својој бесједи је нагласио значај светитељâ, нарочито Свете Петке, велике молитвенице пред Богом за православни хришћански род, и нагласио је значај светих људи и у нашим временима, јер примјер таквих људи треба да буде свима нама идеал честитог, светог и узвишеног живота, и да сви имамо прилику да својим животом будемо потенцијални светитељи.

 

 

Након Литургије за кума наредне године изабран је Милан Смиљић из Брчког, даровани су свети барјаци и свете иконе, те је услиједио трократни опход око светог храма. Обављен је и помен постарадалим борцима из последњег Одбрамбено - отаџбинског рата, у спомен соби у порти храма. Овом духовном слављу присуствовао је велики број вјерника са свих парохија на простору града Брчког и шире, а потом је у парохијском дому, услиједило послужење и трпеза љубави за све присутне. Све је било достојанствено и узвишено, нека Господ Бог наш молитвама Свете Петке, и на даље буде свима нама на помоћи.

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

 

У суботу 26. октобра када наша Црква молитвено прославља светог мученика Карпа и свету новомученицу Злату Меглинску, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован началствовао је литургијским сабрањем у храму Светих апостола Петра и Павла у Неменикућу. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, јеромонах Петар (Драгојловић) старешина манастира Пиносава, протођакон Иван Гашић и ђакон Филип Јовановић.

 

Звучни запис беседе

 

Самој светој Литургији претходило је, на предлог свештеника, протојереја Новака Илића, рукопроизвођење у чин чтеца господина Дејана Јоксимовића и господина Станка Станковића из Неменикућа. Лепоту литургијског сабрања у Неменикућама увеличали су чланови певачког друштва “Српски православни појци” из Београда са којима су заједно појали верни народ и ђаци веронауке.

 

Обративши се присутнима надахнутом беседом Преосвећени Владика говорио је о доброти Божијој, милости Божијој, љубави Божијој, о томе како је Бог сажаљив према човеку и да Господ осећа како радост човечију, тако и и његову патњу. Све ово нам потврђује и данашње Јеванђеље, у којем смо чули да је Господ исцелио жену која је дванаест година боловала од течења крви. Ова жена није патила само због физичке тешкоће болести, већ је њен бол био много већи, односно онај душевни бол, јер је због своје болести од околног народа сматрана нечистом. 

 

Стога се ова жена није усуђивала да дотакне руку Христову, али је имала такву веру да је сама рекла: “Ако се само дотакнем хаљине Његове, оздравићу” (Мт 9,21). И видевши ту веру Господ наш Христос јој из свог човекољубља рече: “Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је” (Мт 9,22). Из ових речи Господњих видимо да је вера основ нашега живота. Али не било која вера, не било кава вера, поготово не сујеверје, не маловерје, већ вера јеванђелска, као што је била у овој жени, она вера за коју Господ и нама каже да ћемо моћи и брда да премештамо уколико је имамо макар у мери зрна горушичиног. То је вера која нас чини правим људима, Божијим људима, вера која нам помаже да дођемо до правога знања. 

 

Сво знање које стекнемо у своме животу није спасоносно уколико у њему нема вере. То наравно не значи да не треба да стичемо знање, али морамо и знати да вером ходимо, а не знањем, како каже свети апостол Павле. Јер знање људско, без вере производи гордост, сујету. Вера нас заправо уводи у знање. Вера је свеосвећујућа, како кажу свети оци. Вера је свевидеће око, јер вером видимо Бога. Вера је душа која види Бога, осећа Бога, а преко Бога она види и човека. Без Бога не можемо сагледати ни заволети човека, а не можемо ни човека без Бога. Другим речима без богољубља нема ни човекољубља, а без човекољубља нема ни богољубља.

 

Вера је лични сусрет са Христом, али нам је уз веру потребна и благодат Божија. Јер благодаћу Божијом се спасавамо, каже свети апостол Павле. У прочитаној данашњој посланици, свети апостол Павле поручује хришћанима да не примају узалуд благодат Христову. А благодат је сам Господ наш Исус Христос. Благодаћу живимо, благодаћу се спашавамо и зато често и понављамо речи на светој Литургији: “Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом”. У Христу, у Благодати, је наше освећење, наше преображење, наше обожење.

 

И примљена благодат може не користити примаоцу уколико је човек злоупотреби. Као што нам и вера не помаже уколико је злоупотребимо, а ни љубав, која је веза савршенства, не помаже нам уколико је злоупотребимо и уколико је сведемо на интерес. Уколико све то злоупотребимо онда значи да не живимо у благодати Божијој. То ће значити да не живимо у Духу Божијем већ да живимо у духу своме, духу овога света. Дух овога света нам говори да је све и сва у овоме свету, да на овоме свету опстајемо и да на овоме свету и нестајемо. То је доказ да не живимо у благодати Божијој, доказ да немамо веру у васкрсење и живот вечни који су основ наше вере. Благодат Божија нам се даје кроз свете тајне и свете хришћанске врлине, али она у нама остаје бесплодна уколико је не унесемо у свој живот, у своју природу, у своје биће у које нас је Господ из небића привео, тј. уколико благодат Божију не унесемо у душу своју”.

 

 

После свете Литургије, трудом оца Новака, старешине храма, за све присутне уприличена је трпеза љубави, након које је Преосвећени Владика обишао рушевине манастира Кастељана са архитектом господином Вујадином Радованићем, као и будућим пријатељима манастира.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

На празник Преподобне мати Параскеве, дана 27. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски служио је свету архијерејску Литургију у храму Преподобне мати Параскеве на Доброј Води у Вуковару.

 

 

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, први парох вуковарски, протојереј-ставрофор Слободан Блажић, први парох боровонасељски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, ђакон Срђан Лукић и ђакон Војислав Николић.

 

Овом приликом Епископ Херувим је рукоположио ђакона Срђана Лукића у чин презвитера.

 

Епископ је у својој архипастирској беседи измеђуосталог рекао: Видимо да је благословен пут који је следила Света Петка, јер где год се данас служи Служба Божија окупља се мноштво нашег народа, окупља се око Олтара Божјега, око Тела и Крви Христове и тако прославља ову дивну светитељку, нашу мајку Параскеву. Заиста је данашњи сабор у овој светој обитељи на Доброј Води пример како света Петка сабира наш народ, како се моли Богу да целокупни наш род буде крстоваскрсан, народ охристовљен и обожен, достојан награде Царства Небеског.

 

 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

 

Његово Преосвештенство Епископ рибински и даниловски Г. Венијамин из Руске Православне Цркве, који је, ових дана, гост Епископије будимљанско-никшићке обишао је, на празник  Светог апостола Јакова, у уторак 22. октобра 2019, у послеподневним часовима, у пратњи Епископа домаћина Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, светиње у Пиви.

 

 

Гостујући Архијереј из Руске православне Цркве посјетио је, најприје, спомен-цркву Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима и  поклонио се светој жртви новомученика долских, које је наша Света Црква, недавно, прибројала лику Светих.

 

 

Увежени гост боравио је, потом, у Пивском манастиру, древној светињи, која плијени живописом, богатством обредних предмета, рукописних и штампаних богослужбених књига. Након што се поклонио светињи, посвећеној Успенију Пресвете Богородице, Преосвећени Епископ Јоаникије је драгом брату у Христу из сестринске Руске Цркве показао манастирску ризницу у којој се, између осталог, чува и Повеља, коју је руски цар Александар I уручио ондашњем игуману пивском Арсенију Гаговићу.

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка