Живе речи утехе: Живе речи утехе

Упокојила се у Господу монахиња Евлалија, настојатељица манастира Светог Николе на Пелевом Бријегу у Братоножићима

Sun, 01 Dec 2019 22:30:22 +0000

Обавјештавамо сву пуноћу црквену да се у недељу вече, 18. новембра/1. децембра 2019. године, упокојила у Господу дугогодишња настојатељица манастира Светог Николе на Пелевом Бријегу у Братоножићима, монахиња Евлалија (крштено име Милена) Тешић.

Монахиња Евлалија (Милена) Тешић је рођена 9. маја 1959. г. у Прњавору (БиХ). Живјела у Кнежевини Лихтенштајн од 1977. до 1997. године. Замонашена је 2. септембра 2004. године у манастиру Дуга Морачка. За настојатељицу манастира Пелев Бријег постављена 1. јуна 2007. године.

Свету заупокојену литургију служиће Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије са свештенством, монаштвом и вјерним народом у манастиру Дуљево у Паштровићима, гдје је поживјела своје посљедње овоземаљске дане, 3. децембра са почетком у 9 часова. Након Литургије, биће служено монашко опијело, а блаженопочивша мати ће бити сахрањена у монашком гробљу манастира Дуљево.

”Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја”.

Вјечан ти спомен, достоблажена мати Евлалија!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Јоаникије позвао вјерни народ на Црквено-народни сабор у Никшићу 21. децембра

Sun, 01 Dec 2019 19:59:00 +0000

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије најавио је данас да заједно са Високопреосвећеним Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, свештенством Митрополије и другим епархијама које су присутне у Црној Гори, 21. децембра организује велик Предбожићни народни сабор који ће се одржати у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. По његовим ријечима на овај начин православни вјерници и Црква још једном желе да скрену пажњу домаћој и страној јавности на неправду којој су изложени, као и да потврде спремност да ће своје светиње бранити, ако буде требало и својим животима.

„Не можемо допустити да се наша вјера прља и понижава, да се газе завјештања наших Светих предака“, поручио је владика Јоаникије у манастиру Ђурђеви Ступови гдје је на празник Светог мученика Платона, 1. децембра, служио Свету архијерејску литургију.

Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије сабранима је саопштио резултате које је Црква постигла у заштити својих права код државе Црне Горе.

По ријечима владике Јоаникија „у правном смислу, апсолутно, потпуно и до краја, је разобличена зла намјера, манифестована, најприје, кроз Нацрт закона о слободи вјере, потом кроз Предлог закона о слободи вјере“, али то, сматра он, није био Нацрт, нити Предлог закона о слободи вјере, него план нове отимачине црквене земље и храмова Божјих.

„Хтјела је наша власт, ја у овом случају не поистовјећујем државу и власт, ми државу поштујемо, поштујемо и власт коју је овај народ изабрао, али смо дужни пред и Богом, и пред свијетом, и пред државом и пред потомством, да бранимо своја права. Без обзира што је на идејном плану, на плану науке и струке, власт потпуно разобличена, она има намјеру да тај закон спроведе“, рекао је Његово преосвештенство.

Подсјетио је да је исту намјеру власт имала и љетос, али је, како је казао, зауставио велики Тројчиндански народни скуп у Подгорици.

„Том приликом смо заједнички као архијереји, свештеници, монаси, монахиње, вјерујући народ, и старо и младо, заједно, једним устима подигли глас против неправде. То је скренуло пажњу домаће, а посебно иностране јавности Европе, па чак и Америке, гдје се културни, цивилизовани свијет чуди како неко може Српској православној цркви, која слави 800 година од утемељења, данас одузимати храмове и принуђавати је да се региструје као секта, као нека новооснована вјерска заједница, да тиме поништи своју историју и све што је радила кроз ових 800 година“, навео је Преосвећени Епископ.

Запитао је како је могуће да се у једној држави дају сва права путем уговора католичкој Цркви, исламској и јеврејској заједници. Са њима је држава потписала уговоре и гарантује им све, а православну Цркву, као најбројнију у Црној Гори и која је стварала ову државу, понижава и доводи у неравноправан положај у односу на претходно поменуте.

„Хтјела је наша власт да се пред свијетом покаже како је демократски расположена, да поштује вјере, његује хармонију међу вјерама и како су све вјере равноправне, па је са овим трима потписала, ето, Јеврејска заједница се у Црној Гори први пут сад појављује и свечано се потписује са њом уговор, и нека, нека потписују. Дакле, хтјела је пред свима, пред Западом, и пред Истоком исламским и пред Јеврејима, да се покаже као веома отворена и благонаклона и да тиме прикрије злу намјеру према СПЦ“, оцијенио је владика Јоаникије.

По његовим ријечима, ових дана, одржан је састанак на коме, ако је ријеч о принципима, о праву, о правди, континуитету православне вјере, која је у Црној Гори толико убједљива и свуда присутна, представници власти нијесу имали шта да кажу.

„Међутим, још више су упорни да спроведу своју намјеру као и остало што су спровели. Како год било, ми се, ако имамо вјере и образа, томе морамо супроставити. Као што су то и наши преци радили. Морамо чувати своју вјеру, и своје храмове, своје светиње. О томе се ради. Није ово никаква борба наша против државе. То је лаж! Ово је борба против неправде! Нападнути смо, морамо се бранити и то нам свако у свијету одобрава, да се бранимо свим могућим цивилизованим и културним средствима. Ми се тако и понашамо“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Преосвећени Епископ је устврдио да у свему овоме постоји још једна зла намјера за шта, како је навео, има доказе. Припремљени закон, напоменуо је он, неће моћи да се примјењује, без обзира да ли ће проћи или не, али то властима није много ни важно.

„Само да прође, било како, да би помогли шиптарима на Косову и Метохији да, по истом принципу, донесу закон којим би одузели све светиње СПЦ и приписали шиптарима, на квази-државу. Ево, нека ме било ко демантује, спреман сам за ове ријечи да одговарам. Ово су тешке ријечи, али нека ме демантују за ово.

О томе се ради и зато још једном морамо скренути пажњу. Прошли скуп у Подгорици, који је био масован, и овај у Никшићу треба да буде, такође, је скренуо пажњу Европе, па је дошло десетак дипломата, дали су врло позитивне изјаве. Културни свијет се пита како може једна секуларна држава да отима храмове, шта ће њој храмови и за шта ће да служе“, казао је владика будимљанско-никшићки. Додао је да немају никаквог основа да то раде, а познато је да онај ко је власник има право да одреди чему ће, оно што му припада, служити.“

Нагласио је да не можемо дозволити да се оно што је власништво Цркве, што је Цркви завјештано, преда у руке једне секуларне, односно, безбожне власти.

„То не смијемо дозволити као народ, ми, свештенство и монаштво, видимо да нас наш народ подржава и то утврђује наше заједништво, нашу чврстину. То и други виде, да је овдје Црква јака, да је вјера јака, а држава се боји што је Црква и вјера јака, па се боји да ће Црква угрозити државу. Никада Црква неће угрозити државу. Може да угрози неправду, зло, отимачину и пљачку. Ми се увијек морамо борити за оно што је народу потребно.

Умјесто да се наше власти позабрину што се испразни сјевер, што оде народ, што се толико лоше прича, сваког дана, о понашању државних функционера, па да заведе реда и обрати пажњу на омладину да не бјежи и однарођује се, пуста села, пусте куће. Томе би требали да се забринемо сви, а понајвише власт која може да учини за народ. Али, они имају преча посла“, бесједио је Епископ Јоаникије.

На Литургији прије Светог причешћа бесједио је и архимандрит Никифор (Миловић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, говорећи о зачалу из Светог јеванђеља о исцјељењу крвоточиве жене и оживљавању мртве дјевојке.

„Свети апостол и јеванђелист Лука нам је данас испричао два догађаја у једној причи – васкрсење Јаирове кћери и исцјељење крвоточиве жене. Шта је то што спаја једну презрену, безимену жену са угледним старјешином синагоге, Јаиром? Једна, једина ствар која може да спаја ове двије личности јесте вјера. Вјера, која је доступна свакоме, вјера која је непоколебљива, вјера која прати храбре. Вјера је учинила да се крвоточива жена исцијелила, а Јаирова кћи да је васкрсла. Велика је ово тајна, вјера нас води ка вјечном животу, а вјечни живот овдје примамо у Светој тајни Тијела и Крви Христове“, рекао је архимандрит Никифор.

Свету архијерејску литургију, 21. децембра, у 9 часова, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служиће више архијереја заједно са Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем и свештенством.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Прота Далибор Милаковић: Са дубоком вјером у Христа све недаће ћемо превазићи!

Sun, 01 Dec 2019 19:56:07 +0000

У недјељу 24. по Педесетници, 1. децембра, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић уз саслужење презвитера Селимира Вагића, пароха новосадског и војног свештеника из Епархије бачке, протојереја-ставрофора Драгана Митровића, протојереја: Мирчете Шљиванчанина и Бранка Вујачића, као и ђакона Павла Божовића. Током Свете литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и храмовни хор Свети апостол и јеванђелиста Марко.

Звучни запис беседе

Након прочитаног Јеванђеља, сабранима се обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је у свом пастирском слову говорио о призвању човјека у Цркви, у заједници црквеној:

„Данашње Јеванђеље нам говори, подсјећа да смо сви призвани на исцјељење и на васкрсење, будући да смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа и самим тим постали чланови Цркве Христове. Такође, тиме што смо чланови Цркве Христове, призвани смо да се спасавамо прије свега од својих гријехова, слабости и прегрешења према Богу и ближњима нашим.“

Отац Далибор је такође подсјетио да је најважније да првенствено духовно оздравимо, будући да је у духовном оздрављењу средиште и језгро нашег спасења:

„Заиста, ако поверујемо у Бога и живот наш градимо са живим Богом, онда ћемо прије свега духовно оздравити, јер духовно оздрављење је веће и важније од тјелесног оздрављења и средиште је нашег спасења. У бити све болести од којих људски род болује у ствари су посјета Божија, милост Божија, љубав, зато што се преко болести исцјељује, чисти биће и душа наша. И вријеме болести јесте вријеме када се дубље суочавамо са самима собом и сопственим слабостима и гријеховима, али и са силом и помоћу Божијом која се у немоћи преизобилно излива на нас и наш живот.“

У даљем обраћању, отац Далибор је указао и на то да дани поста јесу дани када требамо да созерцавамо – сагледавамо милост и љубав Божију и наше сопствене грјехове:

„У ствари, једном ријечју, призвани смо на покајање, призвани смо да увијек и у свему слиједимо Христов примјер и пут. А то ћемо учинити ако се суочимо са сопственом грешношћу и исповиједимо је Богу у Цркви.“

Господ прображава, васкрсава све нас, само ако и ми са наше стране, вјерујемо у Господа и Његову љубав, поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић и закључио:

„То и јесте поука данашње јеванђелске приче, да дубоким смирењем и великом тврдом вјером у Христа, све недаће овога свијета можемо превазићи и Господ ће нас исцијелити, укријепити, као што је и бивало и бива кроз сва времена. Дај Боже да у току овога поста сагледамо своје гријехе, да се покајемо, измиримо и сами са собом, и са ближњима, и са Богом. Да опростимо свима и да се измиримо са свима са којима смо у завади, да нас овај Божићни пост све укријепи, те да из овог поста изађемо још утврђенији у својој вјери, да Божић дочекамо свјетлога срца и да се истински измијенимо на боље и Богу уподобимо.“

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије: Хришћани су призвани да буду носиоци Божанске љубави!

Sun, 01 Dec 2019 14:39:20 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, у 24. недјељу по Духовима, служио је са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Тумачећи прочитано Јеванђеље о исцјељењу крвоточиве жене и васкрсењу Јаирове кћери, Високопросвећени Митрополит је поручио да овај свијет почива на Божанској љубави која се кроз сам дотицај Христове хаљине, појављивала, откривала и извирала, зрачила и зрачи око Њега до данас.

Звучни запис беседе

„Божанска љубав је она кроз коју је Бог створио све што постоји. Божанска љубав је она којом је Господ помиловао и праоце наше, Адама и Еву, када су се огријешили, отуђили од Бога и од Његове хаљине, погазили Његову заповијест. Он им је обећао да ће Ева у мукама рађати, али да ће доћи Онај који ће побиједити демонску силу. И та Божанска љубав се пројавила доласком Сина Божјега који је вјечна Божанска љубав и мудрост, који је дошао и чудотворио и чудотвори до данас.“

Нагласио је да је све што се догађа здраво и свето у овом свијету, засновано на том Његовом присуству и дотицању Њега и Његове хаљине. Љубав Христова није сагласна обичном људском разуму, већ све што се догађало кроз њу превазилази људски разум:

„То су посвједочили дивни Божји угодници кроз вјекове, не само ова жена крвоточива и Јаирова ћерка. Колико је оних који се дотицали Господа, који су се жртвовали Његовом љубављу за свој живот и за живот свијета“, бесједио је владика и казао да је само један број њих записан у календару наше свете Цркве. Подсјетио је да данас прослављамо тројицу таквих мученика Христових: Светога Платона, Свете мученике Романа и Варула Отрока, дијете од 12 година као што је била и Јаирова ћерка.

Свети Платон мученик је мученички пострадао одбивши да се одрекне Христа и поклони лажним идолима. На пријетње да ће га убити, рекао је: Постоје двије врсте живота и двије врсте смрти. Има пролазни живот земаљски и има вјечни непролазни живот. Постоји пролазна смрт земаљска и постоји вјечна и непролазна смрт у паклу. Ја се клањам ономе који је дародавац тог вјечнога живота и вјечне мудрости.

„Љубав Христова, саможртвена љубав је она која је испунила његово биће, ум и душу, као и Светога мученика Романа који је био ђакон Цркве Христове у Антиохији.“

Подсјетивши на његово житије и заједничко страдање са дјететом Варулом за Христа, када су одбили да се поклоне лажним идолима, Митрополит је нагласио да су они претрпјели земаљску пролазну смрт од безбожника свога времена, али су зато задобили вјечни и непролазни живот, и спасили се од вјечне смрти која сналази оне који се одричу живога Бога и вјечнога живота, и који се клањају ономе што је пролазно и ништавно.

У архипастирској бесједи Архиепископ цетињски Амфилохије је нагласио да је основно призвање свакога човјека који се рађа на овој земљи да позна непролазну и вјечну љубав Христову која превазилази разум. Он је казао да су ту љубав познали данашњи мученици које прослављамо, као и сви други безбројни мученици кроз историју рода људскога:

„Свети мученици, страдалници за Христа Господа, жртвовали су се испуњени Христовом љубављу и они су кроз вјекове свједоци те Божанске љубави“, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.

Један од таквих је и Свети Јован Крститељ, који је жртвовао себе за правду и истину Божију, казао је владика и подсјетио да у Цетињском манастиру цјеливамо његову руку и дио Часнога крста, на коме је разапет Господ, као и мошти Светога Петра Цетињскога. Високопреосвећени Митрополит је казао да су свети мученици живи свједоци да је љубав Христова, Бог као љубав, мјера људскога живота:

„Ти свједоци кроз вјекове и данас свједоче и призивају све људе да се поклоне вјечној љубави, а не ономе што је пролазно и смртно, што је ништавно, да се не клањају лажним идолима којих је било и у она древна времена, а којих има и данас можда и више, само што су данас перфиднији.“

Појаснио је да лажни идоли данас добијају друга имена, не зову се више Јупитер и сл, него се зову људска култура, обоготворење културе, култура без култа. А култура је важна, зато што култ, Божија служба тој љубави Божанској, даје значење стварима и предметима, храмовима и ономе што је стварао човјек кроз историју.

„Оног тренутка кад то што је човјек стварао, што назива културом, изгуби истински смисао, и када се кроз њега не служи Богу, него се претвара у идол, и када се њему човјек клања, онда човјек постаје многобожац, клања се смрти и наштавилу и пролазности. У наше вријеме нема ништа мање многобожаца и пагана него у она древна времена, зато је призвање нас хришћана да будемо живи свједоци живога Бога, носиоци те Његове Божанске саможртвене љубави која не тражи своје, која се жртвује и само дарује на начин како је Бог себе даривао човјеку и овоме свијету“, закључио је у својој пастирској бесједи Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Јеромонах Никита: Из вјере као и из извора проистичу сва добра дјела, јер вјера је та која чуда ствара!

Sun, 01 Dec 2019 14:37:12 +0000

У 24. недјељу по Духовима, 1. децембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Платона и Свете мученике Романа и Варула Отрока, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.

Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јеромонах Никита, дугогодишњи сабрат острошке светиње, сада клирик СПЦ у Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, а саслуживали су му острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Бранко Богојевић ластвански парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

Након читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу крвоточиве жене и оживљавању мртве дјевојке, сабранима је бесједио о. Никита, који је између осталог казао да не постоји ништа љепше ни драгоцјеније од чисте и тврде вјере у Бога живога, који је свуда и све испуњава.

– Из вјере као и из извора проистичу сва добра дјела, јер вјера је та која чуда ствара. У данашњем Јеванђељу видимо вјеру жене која је била болесна 12 година од болести опаке, крвоточења, а такве су се жене по Мојсијевом закону називале нечистима. Та жена је потрошила сва своја имања и све своје богатство, вјерујући да ће јој помоћи. Све је било безуспјешно, јер у тим случајевима само Божија рука може да помогне. Чула је за Господа, приступила му, дотакла се Њега и чим Га се дотакла осјетила је да је престала да тече крв из ње – казао је о. Никита и објаснио како је Господ на овом примјеру ученицима показао силу и дубину вјере која спасава.

Заиста је вјера она сила која нас спасава и преображава и која нам даје сваку ревност и сваки подвиг, јер само ко има чврсту вјеру, он чини свако добро дјело , рекао је о. Никита.

– На Божију ријеч све устаје, на Божију ријеч све живи и на Божију се ријеч све одржава, јер Христос јесте Божија Ријеч. Дјевојка је устала, дата оцу, а отац је имао вјеру у Христа и ни најмање није сумњао да Он може да оживи његову кћерку. Зато смо дужни да по вјери ходимо, да по вјери живимо, јер ако вјеру изгубимо, изгубићемо и свој идентитет, и свој живот. Ако изгубимо вјеру, изгубићемо живот вјечни – казао је о. Никита.

Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, међу којима је на велику радост било много дјеце, примили су Свете Тајне Тијела и Крви Господње.

Извор: Манастир Острог

Најава предавања Митрополита Порфирија: Значај поста за духовни живот

Sat, 30 Nov 2019 11:30:58 +0000

Најава предавања протонамесника Бранислава Ђурагића у Школи православне духовности у Новом Саду: Свето Писмо и свети оци

Sat, 30 Nov 2019 11:25:00 +0000

У Требињу промовисан „Општи лист, Тврдошко – савински поменик“

Sat, 30 Nov 2019 10:59:11 +0000

У Музеју Херцеговине у Требињу синоћ је одржана промоција копије књиге „Општи лист, тврдошко-савински поменик“, чији је издавач Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, а саиздавачи: Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња, Музеј Херцеговине у Требињу и Друштво за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог.

Промоцији овог веома важног дјела присуствовали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Њихова преосвештенства Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, градоначелници Херцег Новог и Требиња Стеван Катић и Мирко Ћурић, многобројни културни и јавни радници Требиња и Херцег Новог.

На представљању књиге говорили су Митрополит Амфилохије и приређивачи: владика Атанасије, Горан Комар и археолог Ивана Грујућ.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је поменик у Цркви присутан одувијек, у суштини и сама Црква Христова је памћење, сјећање прије свега на Христа Бога нашега:

„Зато Литугију кад служимо и узимамо хљеб у руке – принос, онда кажемо в воспоминание Господа и Бога и Спаса нашего Иисуса Христа – у спомен Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Он је хљеб живота и ми приносимо тај хљеб који се претвара у Његово тијело. Цијела Литургија није ништа друго него поменик, воспоминание Христа Бога, историје људскога спасења, и до Христа и у вријеме Христа.“

Објаснио је да није случајно да је у Цркви Божијој, на основу њеног духа, управо то сјећање и памћење оних који су крштени у име Свете Тројице и који су уграђивали себе у то Тијело Христа богочовјека кроз вјекове:

„Они се памате и записују, а посебно се записују они који су давали и себе и своје прилоге Цркви Божијој“, рекао је владика Амфилохије и додао да би требало овај поменик да пошаље садашњем предсједнику и премијеру Црне Горе, који су ријешили да отму све храмове у Црној Гори саграђене до 1918. године, тврдећи да су они били државни, при том заборављајући да је ондашња држава била другачија у односу на ову секуларну, као и да је владар био наслиједник митрополита Петровића, који су били и господари и митрополити.

Поменици су драгоцјени, истакао је Митрополит и подсјетио да су они присутни како у нашој Цркви тако и широм православља:

„Нарочито су присутни у Светој Гори, у манастиру Хиландару, гдје се памте имена кроз вјекове и помињу, нарочито за задушнице. Поред овог Тврдошко-савинског поменика, драгоцјен је и Морачки, и ово ме је подстакло да и њега треба фототипски да штампамо. Морачки поменик има имена записана још из XIV вијека, практично од његовог оснивања.“

Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије је поздравио присутне и захвалио се свима који су радили и овај пројекат подржали. Говорећи о самом Поменику, казао је да се могу видјети имена села, насеља и манастира и да је то све рађено са великом љубављу. Уписана су имена: Убли, Кртоли, Луштица, Дрниш, Косово Поље, Требјесин…Кути, Бијела…. и сви остали српски крајеви:

„Све је обухваћено као једна цјелина – народ, и заиста Свети Сава нас све окупља, славимо 8 вјекова његових дјела и резултата.“

Владика је казао да се почаст упокојеном у новије вријеме одаје минутом ћутања, што је нама потупуно туђе, јер ми пјевамо Вјечан спомен – Вјечнаја памјат, то је поменик, да нас Бог спомиње, те да је врло важно да чувамо своја предања.

Подсјетио је да је у Епархији захумско-херцеговачкој много цркава и манастира обновљено.

„Имамо око 250 активних цркава у нашој епархији, Горан Комар је нашао дупло више цркава, црквишта и манастиришта који су сада у рушевинама, али ту је био црквени живот. И то ћемо, ако Бог да, да објавимо у серији књига коју планирамо да приредимо о историји наше епархије са уписаним именима личности“, казао је владика Атанасије.

Што се тиче саме књиге као поменика, Ивана Грујућ је казала да се у књижевности и историји нашега народа она појављује већ од 14. вијека. У Српском речнику Вука Стефановића Караџића помиње се Поменик манастира Беочина, касније се јављају и поменици манастира Крушедола, манастира Светог Прохора Пчињског, манастира Високи Дечани….

„На жалост већи дио поменика наших цркава и манастира није очуван, али имали смо срећу да данас можемо да имамо у нашим рукама Поменик манастира Тврдоша и манастира Савине.“

Горан Комар је казао да је ово сабрање сусрет са прецима који су гледали лице Пресвете на фрескама старе тврдошке цркве и који су прилагали обема, а заправо једном светогоспођинском манастиру. Он је говорио о огромном свенародном подвигу Херцеговине у протеклих пет вјекова, током непрестаних разарања. Истакао је да је од пет књига поменика, сачуван само Тврдошко-савински, и то благодарећи чињеници да су књигу требињски монаси пренијели у манастир Савина.

„Ја ћу се вечерас сјетити два разговора. Сусрета са Преосвећеним владиком Атанасијем 1998. године крај манастирске цркве у Тврдошу. У то вријеме смо већ приредили један препис Општега листа, а владика је изражавао намјеру да штампа Општи лист, да приредимо фототипско издање, али у то вријеме се нијесу могла изнаћи средства за тај подухват. Ево данас, захваљујући Задужбини Кнез Мирослав Хумски, а највише труду њеног оснивача господина Ратковића, ово је дјело приведено крају. Сјетићу се и разговора са оцем Јустином, игуманом савинским, из 2001. године када смо донијели одлуку да објавимо све савинске збирке – фамилијарне поменике Боке которске. Вечерас је и тај план остварен.“

На крају вечери Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије искористио је прилику да Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија упозна са изградњом Православног духовног центра у Мркоњићима код Требиња и позове га на обиљежавање, ако Бог да, 350 година од пресељења на небо нашег Светог Василија Тврдошког и Острошког, 2021. године.

„Општи лист, тврдошко – савински“ је рукописна књига из 17. и 18. вијека која садржи читуље фамилија приложника манастиру Тврдош до његовог уништења и приложника Светоуспенском манастиру Савина кроз 18. вијек. Књига представља препис старијег тврдошког изворника или колекције из XVII вијека, коју су требињски калуђери донијели са собом у Савину након разарања манастира Тврдоша од стране Млечана крајем XVII вијека. У поменику „Општи лист“ налази се око 3700 имена, међу којима су имена чланова породица које су даривале цркве и манастире, имена владара, митрополита, архијереја, игумана, монаха и монахиња.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Владика Атанасије (Ракита): Божић је празник највеће блискости Бога и човека!

Fri, 29 Nov 2019 19:15:50 +0000

У среду 27. новембра 2019. године почео је четрдесетодневни Божићни пост. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије обратио се свим вернима честитајући почетак поста и упућујући све ка великом радосном празнику Божићу: – Запутили смо се ка Божићу.

Звучни запис беседе

Божић је празник највеће блискости Бога и човека. Иде Небо да загрли земљу и Бог да станује са људима и да живи са њима. Родиће се као дете чинећи себе најпријемчивијим свакоме узрасту. Родиће се усамљен да би био друг бескућницима и самотњацима. Биће Он и у заједницама великим, долази свима. Долази највећи гост, треба да га дочекамо најсвечаније.

– И Бог доноси своје дарове. Његови дарови се не виде сви одмах, они ће се видети касније. Бог преображава свет собом, Он ће и себе дати за нас, уместо нас пострадаће на Крсту, али за нас ће и устати, водећи нас у живот.

– Да дочекамо Божић у радости, и као што Бог грли нас тако да грлимо једни друге, пожелео је Епископ Атанасије свима.

Извор: Епархија милешевска

Владика Јован: Дух Свети нас упућује како право ходити и право делати!

Fri, 29 Nov 2019 11:19:14 +0000

У четвртак 28. новембра 2019. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој цркви у Крагујевцу уз саслуживање братства овога светога храма. Литургији су присуствовали ученици 6. и 8. разреда ОШ “Милутин и Драгиња Тодоровић” који су се у великом броју одазвали позиву свог вероучитеља ђакона Уроша Костића, као и ученици ОШ “Драгиша Луковић Шпанац”, који су дошли у пратњи своје вероучитељице г-ђе Милеве Пушоњић-Радовић. Ђаци су руковођени својим вероучитељима узели учешћа у богослужењу, проузносећи молитве на Литургији.

Звучни запис беседе

Беседећи на 64. зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је беседећи поставио питање: “Зашто је важно да пред људима признамо Христа? Зато што то можемо само кроз живот и веру, исповедајући Га својим делима, да би други могли, видећи то, сами да почну да живе вером. Човек је икона Божија и ако не исповеда Христа, ни Син Божији њега неће признати пред Оцем својим. Зато нас Дух Свети бодри, да исповедамо Христа. Јеванђеље сведочи да нас Дух Свети води, бодри, оживотворава, чисти душу, ум, срце и тело. Духа Божијег не гасите у себи. Дух Свети нас упућује како право ходити и право делати. На том путу, пост нам је помоћ. Пост је духовна обнова и препород. Умножимо молитве и добра дела. Читајте Свето Писмо. Чешће долазимо у Цркву, исповедајмо се и причешћујмо се. Ако све то обновимо у нама – испунићемо праву сврху поста”, била је поука Владике Јована.

Извор: Епархија шумадијска

Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу

Wed, 27 Nov 2019 21:23:10 +0000

У Епископском двору у Врању, на дан Светог Јована Златоустог, 26. новембра 2019. године одржан је састанак Програмског савета за организацију Међународног научног скупа Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу, којим је председавао Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије.

На састанку су усвојене тематске целине за Међународни научни скуп који треба да се одржи од 11. до 13. јуна 2020. године у манастиру Преподобног Прохора Пчињског:

Ктитори манастира Преподобног Прохора Пчињског,

Монаштво у доба Преподобног Прохора Пчињског,

Монаштво и игумани манастира Преподобног Прохора Пчињског,

Преподобни Прохор Пчињски и светитељи Православне Епархије врањске,

Свети отац Прохор Пчињски у народном животу и предању,

Манастир Преподобног Прохора Пчињског у историји, науци, култури, књижевности и медицини кроз векове,

Литургијски живот, архитектура, сликарство и уметност манастира Преподобног Прохора Пчињског,

Историјска сведочанства о манастиру Преподобни Прохор Пчињски,

Језик и говори у долини Пчиње.

На седници је разматран предлог учесника Међународног научног скупа, као и предлог термина за пријаву тема и достављање радова, као и друга организациона питања. За секретаре Програмског савета именовани су: архимандрит мр Методије (Марковић), намесник манастира Преподобног Прохора Пчињског; др Драгољуб Марјановић, научни сарадник Филозофског факултета у Београду; и г. Ненад Радуловић, асистент на Филозофском факултету у Нишу.

Извор: Епархија врањска

Славско сабрање у Крагујевачкој богословији увеличао чин монашког пострига професора Јована Прокина

Wed, 27 Nov 2019 14:00:27 +0000

Овогодишње празновање заштитника и патрона крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог отпочело је 25. новембра 2019. године служењем вечерње службе у параклису школе.

Звучни запис обраћања Епископа Јована

Звучни запис беседе Митрополита Порфирија

Звучни запис духовне поуке Епископа Јована

Пре службе, професори, ученици и гости, окупили су се у холу Богословије и уз Ис полла ети деспота и тропар Светом Јовану Златоустом дочекали Преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована. Вечерњу службу служио је Високопреосвећени Mитрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, а у наставку, по први пут у историји те богословије, прослављању школске славе придодата је још једна свечаност – монашење. Чин монашења извршио је владика Јован, а монашки постриг примио је бивши ђак а садашњи професор крагујевачке богословије г. Јован Прокин.

У наставку вечери преломљен је славски колач црквеног радија “Златоусти”.

У уторак, 26. новембра 2019. године, на дан славе, у празничној атмосфери и пуном холу дочекани су архијереји шумадијски Јован и загребачко-љубљански Порфирије, који је и началствовао евхаристијским сабрањем.

После читања Јеванђеља, надахнуту и поучну беседу произнео је митрополит Порфирије: -Свака реч Јеванђеља јесте реч Божија, реч Христова, иако је у прошлости већ изречена, она не губи своју снагу и вечни смисао. Сада смо чули реч Христову, реч Њега самога, која нам открива да је Он дошао у свет, не да би основао неку нову заједницу, идеолошки другачију, не да би утемељио неки нови философски правац који би био само још један више у ондосу на претходне, већ је Господ дошао искључиво и само да спасе људски род.

Истовремено, основао је Цркву своју, да она буде радионица спасења, да она буде предукус Царства Божјег, да она буде Царство Божје међу нама управо кроз овај моменат, кроз свету Литургију. Тако и у причи коју је Господ изрекао, а записао је апостол Јован, Он позива све нас да се угледамо на Њега, да нам Он буде образац и узор. Ми данас славимо једног таквог пастира Христовог, кроз чије дело се пројавила служба Христова.

Тај пастир јесте Јован, прозван Златоустим. Тако је назван због златних и спасоносних својих речи, али те речи нису биле само дивно изречене, нису биле пука реторика, већ су биле испуњене Духом Светим и у себи носиле снагу која се није само дотицала срца свих људи који су га слушали, већ дотиче и наша срца, срца савремених хришћана. Та снага речи проповедника речи Божје није у стилу, није у начину на који је та реч изречена, него је у унутрашњем односу са Богом и Христом.

Ако та реч Јеванђеља није потврђена животом, односно ако не извире из живота по Христу, онда та реч, ма колико лепо била изречена, нема никакву снагу. Ма колико Свети Јован Златоусти имао спасоносу, златну и убедљиву реч, пре свега има спасоносни, врлински живот. Зато сада када славимо светог Јована Златоустог, морамо знати да наша реч има снагу само ако живимо светим животом каквим је он живео”.

Током празничне Литургије, као и сваке године, владика Јован је рукопроизвео матуранте из Епархије шумадијске у чин чтеца, док је професора монаха Јована Прокина рукоположио у чин јерођакона.

По завршетку свете службе уследила је свечана академија коју је отворио хор Богословије, а затим је реткор Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић свима пожелео добродошлицу и најавио даљи програм. Професор јереј Владан Костадиновић, потпомогнут рецитаторима Миланом Јеличићем, Марком Станишићем и Павлом Луковићем, одржао је предавање о историјским приликама у време добијања аутокефалности Српске Православне Цркве. После предавања ученици Дејан Костић (на гитари) и Стефан Стојановић (на фрули) извели су песму Зајди, Зајди. За крај програма хор је уз инструменталну пратњу ученика отпевао песму Играли се врани коњи. Прослава је настављена уз свечани ручак у школској трпезарији, уз песму и пријатно расположење.

Извор: Епархија шумадијска

Епископ зворничко-тузлански Фотије: Врлине које су красиле светог Јована Златоуста, красе и пут митрополита Хризостома!

Wed, 27 Nov 2019 13:59:19 +0000

На празник Светог Јована Златоуста у храму Вазнесења Господњег на Бањи Врућици светом архијерејском Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење надлежног Архијереја зворничко-тузланског г. Фотија, свештеника из више епархија, протођакона Богдана Стјепановића и ђакона Будимира Гардовића.

Разлог сабрања у светињи на Бањи Врућици, поред величања имена Божјег кроз дело и личност Светог Јована, била је седница Катихетског одбора Републике Српске.

У својој беседи, епископ Фотије је честитао имендан митрополиту Хризостому, нагласивши да је пут Светог Јована Златоустог био пут страдања и невоља, пут боготражитељства и љубави према Господу. -Врлине које су красиле тог богоугодника, красе и пут митрополита Хризостома, који је свој живот посветио Цркви страдалној, од Епархије бихаћко-петровачке до Митрополије дабробосанске.

Митрополит Хризостом је заблагодарио Господу и Светом Јовану који су му давали снаге да истраје на своме путу. -Ријечи Слава Богу за све биле су последње ријечи Светог Јована. Оне нас напомињу и упућују да и наш славослов имена Божијег овим ријечима треба да буде свеживотан, од дана рођења до дана нашег пресељења у Господу, поручио је Митрополит.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Епископ жички Јустин: Свети Јован Златоуст је имао велику ревност и храброст!

Wed, 27 Nov 2019 13:57:52 +0000

На дан када света Црква прославља свештени спомен Светог Јована Златоуста, Архиепископа цариградског, Преосвећени Епископ жички г. Јустин је предстојао литургијским сабрањем у храму Светог Саве у Краљеву.

Велики проповедник речи Божје, устројитељ литургијске Анафоре која се најчешће служи у храмовима широм православне васељене, Свети Јован је украс Православља. На готово свим апсидама које красе свештенодејствени олтарски простор осликан је тај литург као саслужитељ Господа Исуса Христа – Великог Архијереја и Првосвештеника „Свештенослужитеља Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек“ (Јевр 8, 2). Његове речи су „излазећи као златне поуке позлатиле срца верних“, поручује нам једна од стихира са вечерњег богослужења које најављује дивни празник.

Сабрани око свог епископа Јустина, братство храма Светог Саве са верујућим народом Божјим узносили су молитвене прозбе и благодарења којима је Златоустовим трудом украшена најсветија литургијска служба, Тајна над Тајнама и извориште осталих светотајинстава и свештенорадњи. Посебно радује што су поред свештеника били присутни и верни који Светог Јована прослављају као свог заштитника и крсну славу. Имали су прилику да се са својим светитељем упознају на начин који му највише и приличи – литургијски.

У наставку, епископ Јустин им је свима честитао славу, поучавајући сабрање речима које објашњавају значај великог светитеља у животу Цркве. Наглашавајући мноштво дарова којима је био од Господа дарован Златоусти, Владика је приметио велику ревност и храброст коју је тај дивни пастир имао у проповедању Истине. -Њу је исповедао увек, чак и онда када је она тешко падала моћницима овога света, владарима велике Византијске царевине. Сви треба да се запитамо ко је наш Бог и чији смо ми. Овај свет пролази, а Господ остаје па је само у Њему прави смисао нашег постојања и деловања. Свети Јустин Ћелијски нас је поучавао да не тражимо мучеништво, али и да од њега не бежимо уколико будемо на то позвани. Кроз данашњи празник нам се даје велика благодат да духовно јачамо, рекао је владика Јустин.

Извор: Епархија жичка