У 24. недјељу по Духовима, 1. децембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Платона и Свете мученике Романа и Варула Отрока, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.

 

 

 

Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јеромонах Никита, дугогодишњи сабрат острошке светиње, сада клирик СПЦ у Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, а саслуживали су му острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Бранко Богојевић ластвански парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

 

Након читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу крвоточиве жене и оживљавању мртве дјевојке, сабранима је бесједио о. Никита, који је између осталог казао да не постоји ништа љепше ни драгоцјеније од чисте и тврде вјере у Бога живога, који је свуда и све испуњава.

 

 

– Из вјере као и из извора проистичу сва добра дјела, јер вјера је та која чуда ствара. У данашњем Јеванђељу видимо вјеру жене која је била болесна 12 година од болести опаке, крвоточења, а такве су се жене по Мојсијевом закону називале нечистима. Та жена је потрошила сва своја имања и све своје богатство, вјерујући да ће јој помоћи. Све је било безуспјешно, јер у тим случајевима само Божија рука може да помогне. Чула је за Господа, приступила му, дотакла се Њега и чим Га се дотакла осјетила је да је престала да тече крв из ње – казао је о. Никита и објаснио како је Господ на овом примјеру ученицима показао силу и дубину вјере која спасава.

 

Заиста је вјера она сила која нас спасава и преображава и која нам даје сваку ревност и сваки подвиг, јер само ко има чврсту вјеру, он чини свако добро дјело , рекао је о. Никита.

 

 

– На Божију ријеч све устаје, на Божију ријеч све живи и на Божију се ријеч све одржава, јер Христос јесте Божија Ријеч. Дјевојка је устала, дата оцу, а отац је имао вјеру у Христа и ни најмање није сумњао да Он може да оживи његову кћерку. Зато смо дужни да по вјери ходимо, да по вјери живимо, јер ако вјеру изгубимо, изгубићемо и свој идентитет, и свој живот. Ако изгубимо вјеру, изгубићемо живот вјечни – казао је о. Никита.

 

Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, међу којима је на велику радост било много дјеце, примили су Свете Тајне Тијела и Крви Господње.

 

 

Извор: Манастир Острог

 

У Музеју Херцеговине у Требињу синоћ је одржана промоција копије књиге „Општи лист, тврдошко-савински поменик“, чији је издавач Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, а саиздавачи: Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња, Музеј Херцеговине у Требињу и Друштво за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог.

 

 

Промоцији овог веома важног дјела присуствовали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Њихова преосвештенства Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, градоначелници Херцег Новог и Требиња Стеван Катић и Мирко Ћурић, многобројни културни и јавни радници Требиња и Херцег Новог.

 

На представљању књиге говорили су Митрополит  Амфилохије и приређивачи: владика Атанасије,  Горан Комар и археолог Ивана Грујућ.

 

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је поменик у Цркви присутан одувијек, у суштини и сама Црква Христова је памћење, сјећање прије свега на Христа Бога нашега:

 

„Зато Литугију кад служимо и узимамо хљеб у руке – принос, онда кажемо в воспоминание Господа и Бога и Спаса нашего Иисуса Христа – у спомен Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Он је хљеб живота и ми приносимо тај хљеб који се претвара у Његово тијело. Цијела Литургија није ништа друго него поменик, воспоминание Христа Бога, историје људскога спасења, и до Христа и у вријеме Христа.“

 

Објаснио је да није случајно да је у Цркви Божијој, на основу њеног духа, управо то сјећање и памћење оних који су крштени у име Свете Тројице и који су уграђивали себе у то Тијело Христа богочовјека кроз вјекове:

 

„Они се памате и записују, а посебно се записују они који су давали и себе и своје прилоге Цркви Божијој“, рекао је владика Амфилохије и додао да би требало овај поменик да пошаље садашњем предсједнику и премијеру Црне Горе, који су ријешили да отму све храмове у Црној Гори саграђене до 1918. године, тврдећи да су они били државни, при том заборављајући да је ондашња држава била другачија у односу на ову секуларну, као и да је владар био наслиједник митрополита Петровића, који су били и господари и митрополити.

 

Поменици су драгоцјени, истакао је Митрополит и подсјетио да су они присутни како у нашој Цркви тако и широм православља:

 

„Нарочито су присутни у Светој Гори, у манастиру Хиландару, гдје се памте имена кроз вјекове и помињу, нарочито за задушнице. Поред овог Тврдошко-савинског поменика, драгоцјен је и Морачки, и ово ме је подстакло да и њега треба фототипски да штампамо. Морачки поменик има имена записана још из XIV вијека, практично од његовог оснивања.“

 

Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије је поздравио присутне и захвалио се свима који су радили и овај пројекат подржали. Говорећи о самом Поменику, казао је да се могу видјети  имена села, насеља и манастира и да је то све рађено са великом љубављу. Уписана су имена: Убли, Кртоли, Луштица, Дрниш, Косово Поље, Требјесин…Кути, Бијела…. и сви остали српски крајеви:

 

„Све је обухваћено као једна цјелина – народ, и заиста Свети Сава нас све окупља, славимо 8 вјекова његових дјела и резултата.“

 

Владика је казао да се почаст упокојеном у новије вријеме одаје минутом ћутања, што је нама потупуно туђе, јер ми пјевамо Вјечан спомен – Вјечнаја памјат,  то је поменик, да нас Бог спомиње, те да је врло важно да чувамо своја предања.

 

Подсјетио је да је у Епархији захумско-херцеговачкој много цркава и манастира обновљено.

 

„Имамо око 250 активних цркава у нашој епархији, Горан Комар је нашао дупло више цркава, црквишта и манастиришта који су сада у рушевинама, али ту је био црквени живот. И то ћемо, ако Бог да, да објавимо у серији књига коју планирамо да приредимо о историји наше епархије са уписаним именима личности“, казао је владика Атанасије.

 

Што се тиче саме књиге као поменика, Ивана Грујућ је казала да се у књижевности и историји нашега народа она појављује већ од 14. вијека. У Српском речнику Вука Стефановића Караџића помиње се Поменик манастира Беочина, касније се јављају и поменици манастира Крушедола, манастира Светог Прохора Пчињског, манастира Високи Дечани….

 

„На жалост већи дио поменика наших цркава и манастира није очуван, али имали смо срећу да данас можемо да имамо у нашим рукама Поменик манастира Тврдоша и манастира Савине.“

 

Горан Комар је казао да је ово сабрање сусрет са прецима који су гледали лице Пресвете на фрескама старе тврдошке цркве и који су прилагали обема, а заправо једном светогоспођинском манастиру. Он је говорио о огромном свенародном подвигу Херцеговине у протеклих пет вјекова, током непрестаних разарања. Истакао је да је од пет књига поменика, сачуван само Тврдошко-савински, и то благодарећи чињеници да су књигу требињски монаси пренијели у манастир Савина.

 

„Ја ћу се вечерас сјетити два разговора. Сусрета са Преосвећеним владиком Атанасијем 1998. године крај манастирске цркве у Тврдошу. У то вријеме смо већ приредили један препис Општега листа, а владика је изражавао намјеру да штампа Општи лист, да приредимо фототипско издање, али у то вријеме се нијесу могла изнаћи средства за тај подухват. Ево данас, захваљујући Задужбини Кнез Мирослав Хумски, а највише труду њеног оснивача господина Ратковића, ово је дјело приведено крају. Сјетићу се и разговора са оцем Јустином, игуманом савинским, из 2001. године када смо донијели одлуку да објавимо све савинске збирке – фамилијарне поменике Боке которске. Вечерас је и тај план остварен.“

 

На крају вечери Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије искористио је прилику да Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија упозна са изградњом Православног духовног центра у Мркоњићима код Требиња и позове га на обиљежавање, ако Бог да, 350 година од пресељења на небо нашег Светог Василија Тврдошког и Острошког, 2021. године.

 

„Општи лист, тврдошко – савински“ је рукописна књига из 17. и 18. вијека која садржи читуље фамилија приложника манастиру Тврдош до његовог уништења и приложника Светоуспенском манастиру Савина кроз 18. вијек. Књига представља препис старијег тврдошког изворника или колекције из XVII вијека, коју су требињски калуђери донијели са собом у Савину након разарања манастира Тврдоша од стране Млечана крајем XVII вијека. У поменику „Општи лист“ налази се око 3700 имена, међу којима су имена чланова породица које су даривале цркве и манастире, имена владара, митрополита, архијереја, игумана, монаха и монахиња.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У среду 27. новембра 2019. године почео је четрдесетодневни Божићни пост. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије обратио се свим вернима честитајући почетак поста и упућујући све ка великом радосном празнику Божићу: – Запутили смо се ка Божићу. 

 

Звучни запис беседе

 

Божић је празник највеће блискости Бога и човека. Иде Небо да загрли земљу и Бог да станује са људима и да живи са њима. Родиће се као дете чинећи себе најпријемчивијим свакоме узрасту. Родиће се усамљен да би био друг бескућницима и самотњацима. Биће Он и у заједницама великим, долази свима. Долази највећи гост, треба да га дочекамо најсвечаније.

 

– И Бог доноси своје дарове. Његови дарови се не виде сви одмах, они ће се видети касније. Бог преображава свет собом, Он ће и себе дати за нас, уместо нас пострадаће на Крсту, али за нас ће и устати, водећи нас у живот.

 

– Да дочекамо Божић у радости, и као што Бог грли нас тако да грлимо једни друге, пожелео је Епископ Атанасије свима.

 

 

Извор: Епархија милешевска

 

У четвртак 28. новембра 2019. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој цркви у Крагујевцу уз саслуживање братства овога светога храма. Литургији су присуствовали ученици 6. и 8. разреда ОШ “Милутин и Драгиња Тодоровић” који су се у великом броју одазвали позиву свог вероучитеља ђакона Уроша Костића, као и ученици ОШ “Драгиша Луковић Шпанац”, који су дошли у пратњи своје вероучитељице г-ђе Милеве Пушоњић-Радовић. Ђаци су руковођени својим вероучитељима узели учешћа у богослужењу, проузносећи молитве на Литургији.

 

Звучни запис беседе

 

Беседећи на 64. зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је беседећи поставио питање: “Зашто је важно да пред људима признамо Христа? Зато што то можемо само кроз живот и веру, исповедајући Га својим делима, да би други могли, видећи то, сами да почну да живе вером. Човек је икона Божија и ако не исповеда Христа, ни Син Божији њега неће признати пред Оцем својим. Зато нас Дух Свети бодри, да исповедамо Христа. Јеванђеље сведочи да нас Дух Свети води, бодри, оживотворава, чисти душу, ум, срце и тело. Духа Божијег не гасите у себи. Дух Свети нас упућује како право ходити и право делати. На том путу, пост нам је помоћ. Пост је духовна обнова и препород. Умножимо молитве и добра дела. Читајте Свето Писмо. Чешће долазимо у Цркву, исповедајмо се и причешћујмо се. Ако све то обновимо у нама – испунићемо праву сврху поста”, била је поука Владике Јована.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

У Епископском двору у Врању, на дан Светог Јована Златоустог, 26. новембра 2019. године одржан је састанак Програмског савета за организацију Међународног научног скупа Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу, којим је председавао Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије.

 

 

На састанку су усвојене тематске целине за Међународни научни скуп који треба да се одржи од 11. до 13. јуна 2020. године у манастиру Преподобног Прохора Пчињског:

 

Ктитори манастира Преподобног Прохора Пчињског,

 

Монаштво у доба Преподобног Прохора Пчињског,

 

Монаштво и игумани манастира Преподобног Прохора Пчињског,

 

Преподобни Прохор Пчињски и светитељи Православне Епархије врањске,

 

Свети отац Прохор Пчињски у народном животу и предању,

 

Манастир Преподобног Прохора Пчињског у историји, науци, култури, књижевности и медицини кроз векове,

 

Литургијски живот, архитектура, сликарство и уметност манастира Преподобног Прохора Пчињског,

 

Историјска сведочанства о манастиру Преподобни Прохор Пчињски,

 

Језик и говори у долини Пчиње.

 

На седници је разматран предлог учесника Међународног научног скупа, као и предлог термина за пријаву тема и достављање радова, као и друга организациона питања. За секретаре Програмског савета именовани су: архимандрит мр Методије (Марковић), намесник манастира Преподобног Прохора Пчињског; др Драгољуб Марјановић, научни сарадник Филозофског факултета у Београду; и г. Ненад Радуловић, асистент на Филозофском факултету у Нишу.

 

 

Извор: Епархија врањска

 

Овогодишње празновање заштитника и патрона крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог отпочело је 25. новембра 2019. године служењем вечерње службе у параклису школе.

 

Звучни запис обраћања Епископа Јована

 

Звучни запис беседе Митрополита Порфирија

 

Звучни запис духовне поуке Епископа Јована

 

 

Пре службе, професори, ученици и гости, окупили су се у холу Богословије и уз Ис полла ети деспота и тропар Светом Јовану Златоустом дочекали Преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована. Вечерњу службу служио је Високопреосвећени Mитрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, а у наставку, по први пут у историји те богословије, прослављању школске славе придодата је још једна свечаност – монашење. Чин монашења извршио је владика Јован, а монашки постриг примио је бивши ђак а садашњи професор крагујевачке богословије г. Јован Прокин.

 

У наставку вечери преломљен је славски колач црквеног радија “Златоусти”.

 

У уторак, 26. новембра 2019. године, на дан славе, у празничној атмосфери и пуном холу дочекани су архијереји шумадијски Јован и загребачко-љубљански Порфирије, који је и началствовао евхаристијским сабрањем.

 

После читања Јеванђеља, надахнуту и поучну беседу произнео је митрополит Порфирије: -Свака реч Јеванђеља јесте реч Божија, реч Христова, иако је у прошлости већ изречена, она не губи своју снагу и вечни смисао. Сада смо чули реч Христову, реч Њега самога, која нам открива да је Он дошао у свет, не да би основао неку нову заједницу, идеолошки другачију, не да би утемељио неки нови философски правац који би био само још један више у ондосу на претходне, већ је Господ дошао искључиво и само да спасе људски род. 

 

Истовремено, основао је Цркву своју, да она буде радионица спасења, да она буде предукус Царства Божјег, да она буде Царство Божје међу нама управо кроз овај моменат, кроз свету Литургију. Тако и у причи коју је Господ изрекао, а записао је апостол Јован, Он позива све нас да се угледамо на Њега, да нам Он буде образац и узор. Ми данас славимо једног таквог пастира Христовог, кроз чије дело се пројавила служба Христова. 

 

Тај пастир јесте Јован, прозван Златоустим. Тако је назван због златних и спасоносних својих речи, али те речи нису биле само дивно изречене, нису биле пука реторика, већ су биле испуњене Духом Светим и у себи носиле снагу која се није само дотицала срца свих људи који су га слушали, већ дотиче и наша срца, срца савремених хришћана. Та снага речи проповедника речи Божје није у стилу, није у начину на који је та реч изречена, него је у унутрашњем односу са Богом и Христом. 

 

Ако та реч Јеванђеља није потврђена животом, односно ако не извире из живота по Христу, онда та реч, ма колико лепо била изречена, нема никакву снагу. Ма колико Свети Јован Златоусти имао спасоносу, златну и убедљиву реч, пре свега има спасоносни, врлински живот. Зато сада када славимо светог Јована Златоустог, морамо знати да наша реч има снагу само ако живимо светим животом каквим је он живео”.

 

Током празничне Литургије, као и сваке године, владика Јован је рукопроизвео матуранте из Епархије шумадијске у чин чтеца, док је професора монаха Јована Прокина рукоположио у чин јерођакона.

 

По завршетку свете службе уследила је свечана академија коју је отворио хор Богословије, а затим је реткор Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић свима пожелео добродошлицу и најавио даљи програм. Професор јереј Владан Костадиновић, потпомогнут рецитаторима Миланом Јеличићем, Марком Станишићем и Павлом Луковићем, одржао је предавање о историјским приликама у време добијања аутокефалности Српске Православне Цркве. После предавања ученици Дејан Костић (на гитари) и Стефан Стојановић (на фрули) извели су песму Зајди, Зајди. За крај програма хор је уз инструменталну пратњу ученика отпевао песму Играли се врани коњи. Прослава је настављена уз свечани ручак у школској трпезарији, уз песму и пријатно расположење.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

На празник Светог Јована Златоуста у храму Вазнесења Господњег на Бањи Врућици светом архијерејском Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење надлежног Архијереја зворничко-тузланског г. Фотија, свештеника из више епархија, протођакона Богдана Стјепановића и ђакона Будимира Гардовића.

 

 

 

Разлог сабрања у светињи на Бањи Врућици, поред величања имена Божјег кроз дело и личност Светог Јована, била је седница Катихетског одбора Републике Српске.

 

У својој беседи, епископ Фотије је честитао имендан митрополиту Хризостому, нагласивши да је пут Светог Јована Златоустог био пут страдања и невоља, пут боготражитељства и љубави према Господу. -Врлине које су красиле тог богоугодника, красе и пут митрополита Хризостома, који је свој живот посветио Цркви страдалној, од Епархије бихаћко-петровачке до Митрополије дабробосанске.

 

Митрополит Хризостом је заблагодарио Господу и Светом Јовану који су му давали снаге да истраје на своме путу. -Ријечи Слава Богу за све биле су последње ријечи Светог Јована. Оне нас напомињу и упућују да и наш славослов имена Божијег овим ријечима треба да буде свеживотан, од дана рођења до дана нашег пресељења у Господу, поручио је Митрополит.

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

 

На дан када света Црква прославља свештени спомен Светог Јована Златоуста, Архиепископа цариградског, Преосвећени Епископ жички г. Јустин је предстојао литургијским сабрањем у храму Светог Саве у Краљеву.

 

 

Велики проповедник речи Божје, устројитељ литургијске Анафоре која се најчешће служи у храмовима широм православне васељене, Свети Јован је украс Православља. На готово свим апсидама које красе свештенодејствени олтарски простор осликан је тај литург као саслужитељ Господа Исуса Христа – Великог Архијереја и Првосвештеника „Свештенослужитеља Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек“ (Јевр 8, 2). Његове речи су „излазећи као златне поуке позлатиле срца верних“, поручује нам једна од стихира са вечерњег богослужења које најављује дивни празник.

 

Сабрани око свог епископа Јустина, братство храма Светог Саве са верујућим народом Божјим узносили су молитвене прозбе и благодарења којима је Златоустовим трудом украшена најсветија литургијска служба, Тајна над Тајнама и извориште осталих светотајинстава и свештенорадњи. Посебно радује што су поред свештеника били присутни и верни који Светог Јована прослављају као свог заштитника и крсну славу. Имали су прилику да се са својим светитељем упознају на начин који му највише и приличи – литургијски.

 

У наставку, епископ Јустин им је свима честитао славу, поучавајући сабрање речима које објашњавају значај великог светитеља у животу Цркве. Наглашавајући мноштво дарова којима је био од Господа дарован Златоусти, Владика је приметио велику ревност и храброст коју је тај дивни пастир имао у проповедању Истине. -Њу је исповедао увек, чак и онда када је она тешко падала моћницима овога света, владарима велике Византијске царевине. Сви треба да се запитамо ко је наш Бог и чији смо ми. Овај свет пролази, а Господ остаје па је само у Њему прави смисао нашег постојања и деловања. Свети Јустин Ћелијски нас је поучавао да не тражимо мучеништво, али и да од њега не бежимо уколико будемо на то позвани. Кроз данашњи празник нам се даје велика благодат да духовно јачамо, рекао је владика Јустин.

 

 

Извор: Епархија жичка

 

Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу началствовало је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион уз саслужење свештенства борско-поречког намесништва.

 

 

Након Литургије и ломљења славског колача владика Иларион је поучио сабрани народ својом архипастирском беседом нагласивши велико молитвено заступништво Светог Нектарија Егинског као чудотворца и помагача у најтежим облицима телесних и духовних обољења које сналазе данашњег човека. Тиме је дао подстрек и подсетио да треба умножити пост и молитву како бисмо пребродили сва искушења која нам се чине да су нерешива. Господ кроз своје угоднике и светитеље даје утеху, оздрављење и спасење свакоме човеку који тражи помоћ, додао је Преосвећени владика.

 

Честитајући празник и благословивши поверену му паству, наш Епископ је наставио ову празничну радост уз трпезу љубави у парохијском дому са својим свештенством, председником општине Мајданпек г. Драганом Поповићем, директором ХЕ ,,Ђердап 1“ из Кладова, директором националног парка ,,Ђердап“ и са црквеним одбором доњомилановачке парохије.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије тимочке

 

Пред великим бројем Ваљеваца и неколицине свештеника архимандрит мр Алексеј (Богићевић), игуман манастира Бошњани у Епархији крушевачкој, представио је у уторак 26. новембра у свечаној сали Вишег јавног тужилаштва „Приче из незаборава“, књигу која описује његове сусрете са духовницима и старцима које је сретао током свог полувековног монашког живота. 

 

Звучни запис представљања

 

Једна од основних порука овог дела јесте да елемената добра има свуда око нас и да се у сваком човеку може наћи нешто добро. Оца Алексеја је поздравио јереј Дејан Трипковић, драмски уметник Ђорђе Теодосић је читао приче из поменуте књиге, док се група „Нектарија“ побринула за музички део програма.

 

Повезана вест: 

 

Архимандрит Алексеј: Где је наша душа раздељена грехом, ту треба покајање!

 

 

Извор: Радио Источник

 

У недељу 24. новембра Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин поводом своје крсне славе, Светог архангела Михаила, угостио је у своме дому, Владичанском двору у Краљеву, све архијерејске намеснике Епархије жичке, старешине храмова у Краљеву, као и службенике канцеларије Епископа и ЕУО-а.

 

 

Домаћин је госте дочекао у пријемном салону Епископске резиденције, а потом су све званице прешле у свечану трпезарију где је послужена славска трпеза. У току вечере, по благослову Епископа, госте је поздравио најмлађи архијерејски намесник Епархије жичке, протонамесник Драган Ђорем. У свом поздравном слову намесник таковски, обратио се Епископу и сабраним свештеницима речима:

 

 

„Како је то већ постала дивна традиција, и ове године окупили смо се на овој трпези љубави, на позив нашег духовног оца, пастира и учитеља, јединог и истинитог првосвештеника жртвеника Господњег Богоспасајеме Епархије жичке. Има ли веће радости од родитељског загрљаја за дете, има ли веће радости за духовне синове него када их отац позива себи, поучава и излива благослове на њих. Има ли данас веће радости и части за нас овде сабране свештенике, који свакодневно помињено нашег епископа, који по његовом благослову и у његово име служимо Свету Литургију и остале свештенорадње, од тога да смо на овој трпези данас са њим и око њега.

 

Данас као и свакога дана, браћо свештеници, треба да благодаримо Богу, што нам је даровао Владику Јустина за нашег духовног оца и Епископа. Тек када повремено одемо из наше епархије, па видимо како је другде, схватамо и утврђујемо се у истини колико благо имамо у нашем Епископу. Бог нас је обилато даровао оваквим епископом по Својој великог љубави, упркос нашим гресима и слабостима. Преосвећени Владико, благодаримо Вам на свој љубави коју обилно изливате на нас, на свој жртви коју чините у вођењу и служењу и Богу и својој пастви. Хвала Вам на части и позиву да са Вама поделимо прославу Ваше славе. Честитамо Вам данас и 35 година како сте у свештеном чину, будући да сте на данашњи дан примили свештенички чин у Манастиру Дечани. Овом приликом и на овом месту ред је да се присетимо и велике прославе коју сте недавно организовали у Жичи поводом прославе 800 година аутокефалије Српске Цркве. Свештенство наше Епархије је поносно на успешну организацију овог важног јубилеја. На многаја љета Преосвећени Владико. На многаја љета браћо.“

 

 

Пошто су сви сабрани отпевали многољетствије, Епископ се обратио својим очинским речима поуке. Владика је најпре изразио радост што духовни живот у Епархији напредује. Притом, очински је поучио свештенство да служећи Богу и народу, да се чувају од лицемерја које представља велико искушење и у нашем времену.

 

Преосвећени је приметио да је народ свештенику спреман да опрости погрешке и слабости, ако у њему види искреност, љубав и борбу са слабостима којима смо сви подложни. Као пример искрене борбе и истинског покајања Владика је навео случај једног руског епископа који је пао и сагрешио. Његов преступ је био толико велики да је захтевао рашчињење, али његово покајање је било још веће. И народ видевши искреност у његовом покајању и љубав и нелицемерје која су надоместиле његову слабост, све му је опростио и није хтео да се лиши таквог еписпопа. Као пример аутентичне светости наш Владика је навео Светог старца Порфирија Кавсокаливита, којег је имао благослов лично да упозна и да са њим поразговара. Управо једноставност и искреност са којом је старац прилазио људима откривала је дубину и лепоту његове светитељске личности.

 

На крају обраћања, Епископ се осврнуо и на велика искушења која су задесила у наше дане васељенско Православље. Дубоко свестан опасности пред којом се налази Васељенска Црква и одговорности пред којом се налази Светосавска Црква позвао нас је да се искрено молимо Господу да сачува мир и јединство у Православној Цркви.

 

 

Заблагодаривши Богу, растали смо се у радости са уверењем да сабрани око нашег Епископа и послушни њему као духовном оцу и пастиру можемо пребродити сва искушења која савремени свет ставља пред нас и пред Цркву.

 

 

Извор: Епархија жичка

 

Манастир Свете Тројице у Стањевићима код Будве добио је од Друштва добровољних давалаца крви „Радивоје Пима“ из Будве, плакету за несебичну помоћ и допринос у реализацији успјешно организованих акција добровољног давања крви у Будви, преноси Радио Светигора.

 

 

Плакета је уручена оцу Јефрему, игуману ове светиње, на свечаности поводом Дана Будве, 22. новембра, а у недјељу, на празник Светог великомученика краља Стефана Дечанског, 24. новембра, послије Свете литугије, у Душановој трпезерији стањевићке светиње, сабрали су се представници више удружења добровољних давалаца крви, који су искористили прилику да честитају оцу игуману Јефрему и братији ове светиње, на добијеној повељи.

 

По ријечима монаха др Павла Кондића, сабрата манастира Стањевићи, већ дуже вријеме Друштво добровољних давалаца крви „Радивоје Пима“ из Будве на Аранђеловдан, уочи Дана Будве, организује акцију добровољног давања крви у којој учествују братска удружења из разних крајева бивше Југославије, а манастир сходно својим могућностима даје свој допринос тој хуманитарној акцији.

 

„Више од стотину доборовљних давалаца су били наши гости и ове године. Чланови друштва из Пчињског округа, које чине припадници Пограничне полиције, најчешћи су гости, а ове године по први пут су била и друштва из Јагодине и једно из Београда“, каже отац Павле истичући да су добровољни даваоци крви људи који су психички, физички, ментално и социјално здрави, утемељени и изграђени, тако да те квалитете и тај благородан дух, не само да међу собом размјењују, већ и уносе у манастир.

 

Цио разговор са оцем Павлом, који је водила Оливера Балабан можете да послушате на линку: https://svetigora.com/manastir-svete-trojice-u-stanjevicima-dobio-plaketu-blagodarnosti/

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска