Из Епархије буеносаиреске и јужно-централно америчке данас су православним вјерницима у Црној Гори упутили поруку поводом Предлога закона о слободи вјероисповјести следеће садржине:

 

 

Вјерни народ Епархије буеносаиреске и јужно-централно америчке, предвођени својим Епископом Кирилом (Бојовићем) и свештенством помно прати дешавања поводом Предлога закона о слободи вјероисповјести, који је директно упућен против једине канонске православне Цркве у Црног Гори. Нарочито интересовање је међу црногорском миграцијом у Аргентини која је окупљена око парохија у Буенос Аиресу, Мадаријаги, Пров. Ћако и Венадо Туертоу. Будући да су и сами морали да стану у одбрану својих храмова, нарочито у Венаду гдје је било безуспјешних покушаја да припадници тзв. Црногорске православне цркве уђу у храм и богослуже предвођени мексиканцем Клаудијом Гагом, шалтерским службеником једне буеносаиреске банке који се представља као „владика ЦПЦ“ Горазд.

 

Из Епархије буеносаиреске и јужно-централно америчке поручују својој браћи да остану вјерни својој Цркви, традицији и духу својих предака. Да се окупљају око свог Митрополита Амфилохија и Епископа Јоаникија и светиња које су изњедриле данашњу Црну Гору. Нарочито упућују молитве Светом Петру Цетињском и Василију Острошком да их Господ укријепи и уједини у једномислију, и да остану достојни благослова својих заштитника.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, ЦЕНТРАЛНОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ

У Чикагу, 7. децембра 2019. године

 

 

Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на поменутим територијама, састао се 6. и 7. децембра 2019. године, у Саборном храму Васкресења Христовог у Чикагу. Састанак је отпочео служењем Свете Архијерејске Литургије којом је началствовао Његово Преосвешенство, Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Г. Кирило. Тиме је Централни Савет још једном потврдио своје јединство у Христу са пуноћом Српске Православне Цркве.

 

Савет је размотрио и донео одлуке о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.

 

Савет је такође обавештен од стране архијерејâ Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве издао акт o обустављању одређених одлука Црквеног Сабора одржаног у јулу месецу 2019. године, које се тичу територијалног ограничења постојећег Устава, као и то да Црквени Сабор, који ће укључути свих пет епархија, буде сазван почетком идуће године. Архијереји су обавестили Централни Савет да ће Епископски Савет СПЦ у Северној, Централној и Јужној Америци, уважити сва упутства Светог Архијерејског Синода. Централни Савет је наведене информације примио к знању и очекује сазивање Сабора од стране Епископског Савета, заказаног за 29. фебруар 2020. године.

 

Одређујући ставке буџета Централног Савета за следећу годину, Савет је потврдио своју финансијску и моралну подршку раду Богословског факултета Свети Сава, смештеног у манастиру Нова Грачаница. Архијереји су умољени да именују Старатељски Савет који ће сарађивати са нашим епископима и пружати им препоруке за побољшање и развој ове теолошке установе.

 

Спољни Правни савет Цркве, ангажован за правна питања у САД, одржао је презентацију везану за упутства која је ово тело дало 2017. године у вези са корпоративном структуром епархија и преименовања, понудивши низ могућности и препорука за обезбеђење остваривања критеријума законских прописа. Исто је примљено на разматрање.

 

Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање удружених напада како на епископе наше Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, тако и на нашу Свету Цркву, изведених путем интернета и разних друштвених мрежа. Поменути напади, који укључују приписивање нечасних мотива и служење сумњивим правним методама, крајње су неосновани и нетачни. Савет потврђује пуну подршку и поверење у епископе и цео Епископски Савет, и позива наше вернике да одбаце све лажне нападе и оптужбе усмерене против истих.

 

Молимо се током овог Божићњег поста за Његову Светост Патријарха Српског Г. Иринеја, за сву црквену јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, да нам Новорођени Спаситељ подари крепост и благодати да наставимо ходити освештаним путем Светог Саве.

 

ЕПИСКОПСКИ САВЕТ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ

6. децембра/23. новембра 2019. године

у Чикагу

 

СВОЈ БОГОДАНОЈ ЦРКВЕНОЈ ПУНОЋИ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ НАРОДА

У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ

 

По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1.Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).

 

Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.

 

Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.

 

Епископски Савет Српске Православне Цркве

у Северној, Средњој и Јужној Америци

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Храмовна слава никољске обитељи данас је прослављена Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ жички Г. Јустин уз саслужење игумана Манастира Вазнесење архимандрита Тимотеја (Миливојевића) и протођакона Александра Грујовића.

 

 

Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ Јустин је поучио верни народ. Ово је дан када Црква прославља Светог Николаја Епископа мирликијског, древног светитеља,  који је делао у време најљућих гоњења Диоклецијана и Максимијана. Рођен је од имућних и знаменитих родитеља Теофана и Ноне који дуго нису имали деце. Као што знамо, у историји наше Цркве многи велики људи су били бездетни, и они дуго нису могли да имају деце.

 

Тако су се и родитељи Николајеви молили Господу да им подари наследника и Господ је ту молитву услишио. Ипак, родитељи убрзо намислише да посвете Николаја Господу, да то буде њихово уздарје јер их је Господ услишио. Прве кораке у духовном животу, Николај је начинио код свог стрица  Николаја Епископа патарског. Они су били из Патаре, места где је хришћанство било у повоју.

 

 

Николај постаје прво свештеник у Патари. Толико се уподобио Човекољупцу Христу да је у своме животу читаво Јеванђеље испунио. Све врлине Христове је уткао у себе и више није живео он него Христос у њему. И највеће чудо, када су му се родитељи упокојили он је раздао целокупно своје имање, које није било мало. И помагао је многима невољнима. Постао је човек без материјалне подршке и једина његова подршка је био Господ Бог.

 

Трудећи се као свештеник намисли да се још више посвети духовном животу. Али Господ му рече: Хајде у свет и спасавај народ у свету, то ће бити твој подвиг. И замонаши се у манастиру који је саздао његов стриц и постаде епископ у Мири ликијској. Сав његов подвиг и труд био је како да помогне ближњем, ништа за себе стицао није. А његове молитве, његова љубав, његова вера у Христа граничила се са вером светих праотаца Авраама, Исаака и многих других који су за Господа све дали, а ништа нису претпостављали Господу Богу. Постао је изабрани сасуд Духа Светога и као такав, кажу да је још за живота светлео, као што је Мојсеј Боговидац имао светлост где год би се појавио. Из његових очију цела је глава светлела, тако га описују у житију. Ако читамо и ако се вратимо у то време можемо замислити како је то било.

 

Свети Николај је присаједињен вечности у Богу. Он и данас као жив плови морима, ходи са путницима на небу, на земљи, на води, свуда где род људски потребује помоћ. Он је присутан, јер му је ту моћ дао Господ Бог зато што Господ Бог који васкрсава, који чини чудеса.

 

 

Од свега што је Свети Николај учинио треба издвојити то да је он будући богат све оставио. Није рекао себи: Да оставим ја нешто мало, можда ће ми затребати у животу, од свог имања поделићу велики део сиромасима, а оставићу за себе мало да имам за старост. Не. Раздао је све, а остао уз Господа. То је равно чуду као када је Господ васкрсао мртве, огромно чудо. Замислите каква љубав, каква вера, нада треба да постоји у човеку да се он толико узда у Господа да му ништа овоземаљско не треба. То је највећа врлина. Да би човек могао то да испуни потребно је да потпуно очисти своју душу од свих земаљских жеља и хтења, да припреми себе за Господа кроз подвиг, молитву и пост.  Изузетну ревност Свети Николај је показао на Првом Васељенском Сабору када је устао против Аријевог погрешног учења.

 

Када примимо Господа, ма шта нам чинили, ништа не треба да се бојимо, јер је Он победио свет. Ми чекамо да нас Господ помилује кроз трпљење за љубав, за неосуђивање. Треба да живимо Црквом и у Цркви Духом Светим, да опонашамо Господа Христа. Често нас стихије овог света запљусну, па се уплашимо и мислимо да нас је Господ оставио. Ипак, не треба да се варамо, све је у промисли Божијој. Исправимо прво себе у истинитој вери и све ће нам добро бити.

 

 

Епископ Јустин је у својој беседи честитао славу игуманији Јелисавети са сестрама, као и свима који славе данас Светог Николаја. Након Свете Литургије сестринство манастира уготовило је трпезу љубави на којој се присутнима обратио архимандрит Тимотеј. Поучио је верни народ да треба да следујемо примеру Светог Николаја и да за почетак од свога вишка дајемо потребитима.

 

 

Извор: Епархија жичка

 

Дана 20. децембра 2019. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини делегацију из Покрајинске владе у Новом Саду: Мирослава Илића, помоћника за сарадњу са Црквама и вјерским заједницама при Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама и Драгана Ђурицу, помоћника за мониторинг и информационе системе при Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине.

 

У срдачном разговору покренуте су теме у вези са пројектима које спроводи Епархија зворничко-тузланска на заштити духовног и културно-историјског насљеђа на простору наше Епархије.

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

 

„Наследници оних који су отимали од народа и Цркве Божије, данас не само што неће да врате оно што је отето, него припремају отимање храмова тврдећи да они наводно припадају држави. Којој држави? Држава је била у вријеме до 1918. године, крштена православна држава и крштени краљ. Црква Христова – Светосавска православна црква била је душа те државе и све што је у њој стварано кроз вјекове овдје, и прије Петровића, од Немањића, Војислављевића, Балшића па до оних који су стварали послије њих кроз вјекове, стварано је и прилагано за душу за вјечни и непролазни живот, даровано народу и Цркви Божјој и као такво и данас остало Божије и народно“, оцијенио је данас Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

Звучни запис беседе

 

Владика је на празник Светог Николаја Мирликијског са свештенством служио Свету службу Божију у манастиру Прасквица у Паштровићима одакле је позвао вјерни народ да прекосјутра сви заједно будемо на свеправославном сабору у Никшићу и цјеливамо мошти Светог Василија Острошког:

 

„Да нас загрли Бог Својом љубављу и да ми Бога загрлимо и да љубављу загрлимо једни друге! Да благословимо Бога и своје претке што су нам оставили ове дивне и чудесне светиње, не да припадају било којој партији или систему, или било ком човјеку, него да буду Божије и истински народне, и данас и увијек.“

 

Помолио се да Бог уразуми и оне који се, како је истакао, тобож у име државе проглашавају за државу, одричући се оне крштене Божије државе која је владала овдје вјековима.

 

„Да и њима Бог подари да се врате памети и разуму, изворном поимању добара земаљских“, казао је владика Амфилохије и подсјетио да причешћем на Литургији сви (епископи, свештеници, народ, дјеца) подједнако примамо Свете Божије дарове, нико више и нико мање.

 

Појаснио је да нас Бог учи, дарујући нам Своје Тијело и Крв, како треба да срце своје и сва што имамо, да дијелимо једни другима на Божији начин:

 

„Христов начин је призив да се сва земаљска добра подијеле свима подједнако у љубави према Богу и према ближњима, онако како се Свето причешће дијели и дарује не само овоме и ономе народу, овој и оној држави, него свима земаљским народима. То је оно што нас је учила и данас учи Црква Божја.“

 

У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да се и данас око Господа сабирају милиони душа као и у Његово вријеме о чему свједочи и данашња јеванђељска прича која каже да се мноштво народа сабрало око Господа и да су сви, нарочито они који су се дотицали Његових хаљина, добијали исцјељење и очишћење од злих духова. Владика је казао да се човјечанство, сви земаљски народи до данас сабирају око Њега као јединога Бога исцјелитеља и спаситеља свијета трудећи се да дотакну Његових хаљина – Њега као пута истине и живота:

 

„Шта је сва историја хришћанства – Цркве Божје до данас, него старање безбројних људских покољења да се дотакну Његових хаљина и да приме у себе дар Њега као вјечнога и непролазног живота. Најчудесније Његове хаљине и оно што се испунило Њиме јесу управо Свети Божији људи и храмови.“

 

Истичући да су храмови у којима се сабирамо кроз вјекове хаљина Христова, владика је рекао да су они мјесто гдје непрекидно силази Дух Свети, онај исти од кога се родио Господ и којим дише све што дише и којим живи све што живи. Свети Божији људи су мјесто обиталишта Христове славе и истине, мудрости, силе и Његовога исцјељење, као што је Свети Николај коме је посвећен храм у манастиру Прасквица, који је храмовна слава, и кога прослављају многи широм васељене, подсјетио је Митрополит и додао:

 

„Шта је друго Свети Николај него је, како и пјевамо, правило вјере и образ кротости, учитељ уздржања, онај у кога се уселио сам Господ, који се дотакао и примио Господа у себе. И његове мошти су постале свето обиталиште славе Његове око којих се окупљају вјековима безбројне душе жедне и гладне живога Бога, да се науче од њега истинској и правој вјери, да се науче кротости и уздржању и да се кроз њега и преко њега дотакну онога који је дародавац живота -Син Божји.“

 

Том вјером у Спаситеља овога свијета живи овај свијет, бесједио је Високопреосвећени појаснивши да се вјером у Христа, што је Свети апостол Павле записао, спасавамо, а не собом и својим знањем, памећу и дјелима:

 

„Само вјера у Њега и дотицање Њега је оно из чега избија та вјечна божанска сила и непролазни живот, и само они људи који се Богом обогате су истински богаташи. Они се не богате оним што данас јесте а сјутра није, не богате се својим знањем ио мудрошћу, не богате се предметима пролазним и ништавним, не богате се отимањем од других, него се богате Богом и све што добију и стекну оно постаје право истинско.“

 

Нажалост, констатовао је владика и данас, као и увијек, безброј је људи који се богате оним што је ништавно и пролазно, јер мисле да је смисао људског живота да стекне што више доктората и знања, познавање природе и себе, као и да стекне земаљска богатства:

 

„Бог многих није данас Бог вјечни и непролазни, него је бог богатство и власт која данас јесте, а сјутра није. Сва историја то свједочи. Сви који су се отимали око земаљске власти и постојали владари земаљски били су и прошли, и не зна им се ни мјеста гдје су били и боравили, а једини који је остао за памћење, и који ће бити запамћени до краја свијета и вијека, јесте Господ наш Исус Христос и они који су се Њиме обогатили.“

 

Нагласио је да је примјер тога и Свети отац Николај који се помиње иако је живио почетком 4. вијека, док нико не помиње владаре из тог времана. Даље је истакао да се помиње и владар Свети цар Константин који је кроз часни крст прогледао духовно и срео се и посвједочио Христа, док су владари моћници, и прије и послије њега до наших времена, који се памте по злу, били и прошли:

 

„Колико је било моћника Наполеона, Хитлера и Мусолинија, Стаљина и Лењина, Мао Це Тунга, а данас једва им имена памтимо. Прашина попала по њима и њиховим недјелима и злочинима и све што се урадило на њима је проклетство. А они који су се дотакли хаљина Христових и Христу Богу поклонили, који су задобили вјечну божанску силу, они остају и опстају и  задобијају дар вјечнога и непролазнога живота – Царство небеско.“

 

Христов призив је „Покајте се јер се приближила Царство небеско“ а Царство небеско је у човјеку, у срцу његовом, и то је оно ради чега се рађа човјек на земљи:

 

„Не рађа се човјек ради онога што је пролазно, него да кроз то пролазно и кроз себе као пролазно биће, додиром и примањем онога што је вјечно и непролазно задобије вјечни и непролазни живот и постане вјечно и бесмртно биће.“

 

Архиеписикоп цетињски је казао да и ми долазимо у храм да се дотакнемо хаљина Христових, као и они који су живјели у Његово вријеме, да се дотакнемо ријечи Христове јер то јесте сила Његова:

 

„Његову благу вијест – Јеванђеље да чујемо и примимо у своје срце да нас освети и просвети, очисти и благослови. Да примимо Њега у себе кроз овај свети храм, кроз Духа животворног кога призивамо на свакој служби Божјој да сиђе и освети и на нас и предложене дарове, и учини нас обиталиштима и храмовима славе и силе Божје, силе Духа Светога, а наше дарове које смо принјели, вино и хљеб, да се преобразе и претворе у Тијело и Крв Христову. И кроз њих да нам се открије тајна Бога као истинске љубави, Бога који није тражио да Му служе него је служио и Себе принио, и непрекидно приноси, за живот свијета, дарујући свијету Крв и Тијело Своје, обогаћујући овај свијет Собом као вјечном љубављу и призивајући сав род људски на ту љубав и према Богу и према ближњем који је икона живога Бога.“

 

Након Литургије благосиљани су славски колачи манастирског храма Светог Николе и многобројних свечара. Митрополит је затим служио парастос игуману Борису Кажанегри истичући да се он није богатио земаљским добрима, као многи његови савременици који су отимали од народа и Цркве Божије, већ се Богом богатио:

 

„Њему Бог да душу прости и свима који почивају у овоме светоме гробљу, који су себе и своју вјеру уградили у ову светињу те је она постала и остала стамена. И свима приложницима и добротворимо, свештенослужитељима ове свете обитељи да Господ подари Царство небеско и вјечни покој, да их  Господ упокоји у њедрима Аврама, Исака и Јакова, и да им буде вјечна и непролазна памјат“, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Кад се носе мошти Божјег угодника, с њима иду и небески анђели, небеске силе и то је за све благослов Божји, ако знају тај благослов да приме. Друго је за оне који тај благослов не знају да приме, противе се и само навлаче оно што није добро на своју душу. 

 

 

Није се добро противити светињи, а посебно Светом Василију Острошком, казао је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије у емисији ТВ Нови „У жижи“, одговарајући на новинарско питање како коментарише противљење ДПС-а изношењу светитељевих моштију из Острога и њиховом доласку у Никшић, 21. децембра.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је у четвртак, 19. децембра 2019. године – на празник Светога Николаја Мирликијског, на светој Литургији у Николајевском храму у Новом Саду, а саслуживали су Епископ мохачки г. Исихије, протопрезвитери Владан Симић, секретар Епархије бачке, и Миодраг Андрић, настојатељ храма, као и ђакони Мирослав Николић, Александар Билић и Огњен Верић.

 

 

После прочитане јеванђелске перикопе владика Иринеј је казао да је данас слава свих православних Срба и Српкиња.

 

Свети Николај је веома познат и омиљен свуда: у Грчкој, Русији и широм хришћанскога света, али само ми имамо обичај и традицију Крсног имена или славе. Треба од срца да прослављамо угоднике Божје и да Господу благодаримо за тај дар што нам показује истину откривену у Светоме Писму да Бог не оставља себе непосведоченим ни у једноме нараштају. У сваком хришћанском нараштају има мноштво светих, праведних, Божјих људи, људи који заиста представљају сетву Господњу. Пример за све те богооткривене истине наше вере и нашега живота је и живот и делање светитеља којега данас прослављамо. Он је био не само ревнитељ чистоте вере него и човек огромне љубави и милосрђа, поручио је Преосвећени честитајући славу настојатељу и парохијанима Николајевског храма, као и свим свечарима, онима који светитеља Николаја прослављају као небеског покровитеља.  

 

Током свете Литургије Епископ бачки г. Иринеј у чин протопрезвитера произвео је протонамесника Миодрага Андрића, настојатеља Светониколајевског храма.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније слави Светог Николаја Мирликијског чудотворца као своју крсну славу. Тим поводом је у Саборном храму у Нишу служена Света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Г. Порфирије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Г. Никодима и Преосвећеног Епископа нишког Г. Г. Арсенија.

 

Звучни запис беседе Митрополита Порфирија

 

Звучни запис беседе Епископа Арсенија

 

Пресвећеним Владикама саслуживало је бројно монаштво и свештенство нишке Епархије, као и гост из Архиепископије београдско-карловачке протођакон Дамјан Божић.

 

Благољепију Свете Литургије допринело је појање НЦПД „Бранко“, под диригентском палицом госпође Саре Цинцаревић. Бројни верни народ је испунило нишки Саборни храм и већина њих се причестила.

 

У току Свете Службе служен је чин освећења славских дарова, а пригодном беседом Владики нишком славу је честитао Високопреосвећени Митрополит Порфирије:

 

"Честитам Владико Вама Вашу Славу и молим се Богу да Вам да пре свега вере чврсте, чисте, праве вере, вере Светог Николаја, вере Православне. Ако то имате, ако имате веру у Христа, онда слободно можемо рећи да Вам не треба ништа више. Јер ако имате истинску и праву веру, у њој је све садржано - и љубав и подвиг и труд и жртва и Распеће, али изнад свега и Васкрсење."

 

Владика Арсеније се захвалио на честиткама и подсетио на историјске и духовне везе ове две Богомспасаване Епархије, које повезује Свети Исповедник Доситеј, који је за живота био архипастир и у Нишу и у Загребу.

 

 

"Наше две епархије не повезује само братска и хришћанска љубав, повезује нас једна историјска личност - Свети Доситеј, Епископ нишки, а потоњи Митрополит загребачки, Исповедник кога обе наше епархије имају као свога молитвеника пред Богом и свога заштитника и то је још једна спона која повезује Ниш и Загреб."

 

Након свете Литургије уследила је трпеза љубави у Светосавском дому у Нишу, где су Преосвећеном Владики славу честитали уважени гости, међу којима и Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Г. Порфирије, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Никодим, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Г. Јован, Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Г. Пахомије, представник римокатоличке цркве у Нишу Дон Марко Трошт, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Марко Николић, начелница нишавског Управног Округа госпођа Драгана Сотировски, председник скупштине Града Ниша, мр Раде Рајковић, председници општина Града Ниша - Небојша Коцић, Александар Ждрале, Братимир Васиљевић, Дејан Јовановић, градоначелник Пирота Владан Васић, председници општина Куршумлија - Радољуб Видић, Гаџин Хан - Марија Цветковић, Медвеђа - Небојша Арсић, Лебане - Иван Богдановић, Бела Паланка - Горан Миљковић, Димитровград - Владица Димитров, командант Копнене Војске РС генерал-потпуковник Милосав Симовић, бригадни генерал Слађан Стаменковић, начелник Војне болнице у Нишу пуковник др Јовица Станојковић, представници Завода за заштиту споменика Љиљана Берић и Миле Вељковић, директор КПЗ Дејан Панић, директор Аеродрома Србије Михајло Здравковић, директор ЈКП Медијана Драгослав Павловић, припадници јавног и културног живота града Ниша.

 

 

Извор: Епархија нишка

 

У четвртак, 19. децембра 2019. године, када наша Црква слави светог Николаја Архиепископа мирликијског Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио свету Литургију у манастиру Грнчарици, поводом славе ове свете обитељи. Епископу су саслуживали: протојереј - ставрофор Милан Борота, протојереј - ставрофор Спасоје Јанковић, протојереј Милан Благојевић и протођакон Иван Гашић.

 

Звучни запис беседе

 

После прочитаног Јеванђеља, Епископ је беседио и истакао да славити светог Николаја значи молити се уз принос жита и колача, као и знати тропар овог светитеља који је ништа друго до препричано житије светог Николаја. “Тога ради, наш долазак у Цркву, као тело Христово, као дом Божији, треба да буде испуњен вером, али оном јеванђелском вером. Управо свети Николај био је образац и путоказ вере и као такав он нам даје пример како да живимо, како да се спасавамо, због чега га ми и славимо као светога. 

 

У таквом примеру ми видимо да треба најпре да иштемо Царство Небеско и правду његову, а све ће нам се друго додати. Кроз ту молитву и смирење, милосрђе и милостињу, свети Николај је угодио Богу на небесима али и људима на земљи. То се јасно види и у његовом житију, види се да је узвисивао Бога због чега нам је постао молитвеник и посредник. Највећа врлина светог Николаја је милостиња, која и нама треба да буде пример. Тако ће и нас Бог помиловати, јер ако нема милости Божије, онда нема ни нама спасења. А Господ је милостив и човекољувив и хоће да се ми спасемо, али не на свој начин него у Цркви. Јер мудрост овога света није спасоносна. Мудар је онај који живи по речима Божијим и испуњава их. 

 

Зато је правило вере, образ кротости и учитељ уздржања био свети Николај. Другим речима, за спасење потребна је јака вера, кротост и уздржање. Поред ове три врлине битно нам је смирење, јер ако имамо смирење ми ћемо слушати Бога и спашћемо се. Данашње Јеванђеље говори о томе и његове речи казују нам да онај који научи прво себе и изврши речи Јеванђеља, пребиваће у Царству Божијем. Зато треба да читамо Јеванђеље да би по њему живели. 

 

Зато нам је дао Бог и Цркву и свете оце који нам помажу да Јеванђеље разумемо и применимо, да га применимо као и свети Николај који је држао најпре оне две Господње заповести - љуби Господа свога и ближњега свога. Кроз ове две заповести поштују се и остале. Свети Николај је поштовао обе тако што је до Бога долазио преко човека. Његово чињење добра ближњима било је пројава љубави према Богу. Зато је толико слављен и зато га и Срби воле”, поучио је Владика Јован.

 

При крају своје проповеди Владика је заблагодарио Господу што нам је дао такве светитеље да живе међу нама и да се ми можемо угледати на њихов живот. Владика је нагласио да и данас има светих људи само је на нама да ли ћемо их препознати и признати. На самом крају Преосвећени се помолио да молитвама наших светих и светог Николаја и ми добијемо Царство Небеско које прво мора бити у нама самима.

 

 

Прослава славе настављена је трпезом љубави коју је уприличила високопреподобна игуманија Домника са својим у Христу сестрама.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

Поводом празника Светог Николаја, у Манастиру Тврдошу, Свету Архијерејску Литургију служили су Епископ ЗХиП Димитрије и умировљени Епископ ЗХиП Атанасије, уз саслуживање свештенства и монаштва наше и сусједних епархија. 

 

 

Након читања Светог Јеванђеља бесједио је Владика Атанасије. Послије освећења славског колача и жита, Епископ  Димитрије је поздравио све присутне и честитао славу Еп. Атанасију и свима свечарима. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе Владике Атанасија, настављено је у  трпезарији славским ручком.

 

 

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

 

Прота Бранко: „Црквени медиј има задатак да истину наше вере презентује на прави начин.“

 

Звучни запис беседе

 

На дан када наша света Црква молитвено прославља спомен на свету великомученицу Варвару и преподобног Јована Дамаскина, 17. децембра 2019. године, две установе Епархије бачке: Радио-Беседа и Школа црквеног појања Свети Јован Дамаскин, посебно свечано прославили су свог небеског покровитеља и заступника пред Господом.

 

 

Протопрезвитер-ставрофор Бранко Ћурчин, настојатељ Вазнесењског храма на Клиси, служио је свету Литургију у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. После благосиљања славских дарова прота Бранко честитао је славу и пожелео дуг и плодотворан рад медијским делатницима Радио-Беседе и полазницима Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин.

 

 

Важно је и врло одговорно радити у Радију и представити истину наше вере на овај начин. Велики су изазови данас медијски. Медиј је јако важна институција за преношење информација људима. Знате и сами шта је медиј – онај који посредује. Хвала Богу да постоје црквени медији као што је Радио-Беседа, који има задатак да истину наше вере презентује и брендира на прави начин, зато је велика одговорност на онима који раде на Радију, и молимо се нека им Бог дâ снаге, разума и расуђивања да овај посао раде што богоугодније. Честитамо и Школи појања. Црква се моли да Бог благослови оне који љубе благољепије дома Божјега, а то је исто јако одговорно и важно да негујемо благољепије богослужења, казао је прота Бранко.  

 

 

На светој Литургији појао је хор Школе појања при Црквеној општини новосадској, под руководством јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. У просторијама Црквене општине новосадске приређена је трпеза љубави.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Повезане вести: 

 

 

 

Дана 5/18. децембра 2019. године, навршава се седам година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића).

 

 

Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик.

 

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност.

 

Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле.

 

Као епископ жички, блаженопочивши  владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску  службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца).

 

 

У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја.

 

О лику и делу блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића) у оквиру емисије Светотајинско богословље, на таласима Радио-Беседе, говорио је катихета Бранислав Илић. У првом делу емисије било је речи о животопису блажене успомене епископа жичког Хризостома, а други део емисије био је посвећен његовом прегалаштву и неизмерном доприносу у области литургијског богословља. Наведену емисију можете послушати ОВДЕ

 

 

Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Хризостоме!

 

 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота 

 

Према извештају настојатеља манастира Свете Тројице у Дубници код Нове Вароши – Епархија милешевска, игумана Теофила, поднетом надлежном Епископу милешевском Атанасију 16. децембра 2019. године, умировљени епископ Филарет је, рано ујутру тога дана, отпутовао из  манастира Свете Тројице и потврдио да одлази са простора Епархије милешевске.

 

 

Подсећамо да је умировљени епископ Филарет, сагласно договору постигнутом између њега, Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Епископа милешевског Атанасија, од 16. децембра 2017. године па до истога датума ове године у статусу заслужног и уваженог госта, боравио у манастиру Свете Тројице у Дубници.

 

Међутим, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који увек тежи ка савршеним и најбољим решењима, због чега одлуке Архијерејских Сабора изражавају заједнички и најмудрији глас Цркве, на свом мајском заседању 2019. године, разматрајући и ову тему, закључио је да би било боље и целисходније решење овог питања ако би умировљени епископ Филарет боравио изван простора Епархије милешевске, и зато је Свети Архијерејски Сабор донео такву одлуку.

 

Својим oдласком из манастира Свете Тројице у Дубници 16. децембра 2019. године епископ Филарет је извршио ту одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са његовог мајског заседања 2019. године.

 

Из Канцеларије Епископа милешевског

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Светом Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави, у сриједу 18. новембра у острошком манастиру саборно и молитвено прослављен је празник Светог новомученика Станка Острошког, чије се мошти чувају у цркви њему посвећеној, која је изграђена и освештана прије 14 година на стијени изнад цркве Свете Тројице у склопу Доњег Острога.

 

 

Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење острошких свештенослужитеља и бројног свештенства.

 

Сабрани који посте Божићни пост, а који су се покајањем и молитвом припремали, примили су Свето Причешће.

 

На крају богослужења Владика Методије је са острошком братијом и вјерним народом благосиљао и пререзао славски колач.

 

Честитајући сабранима празник, а монаху Станку имендан, Владика Методије је казао да као што је Свети Сава Освећени био узор нашем Светом Сави, првом српском просветитељу и учитељу, после је Свети Сава био узор светом Станку мученику ида је Свети Станко одражавао и оне пастире који су први благовијестили долазак Христов, на земљу, кад су људи пјевали заједно са анђелима испред Витлејемске пећине „Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља“.

 

„Та храброст, доброта, чедност, повјерење у Бога које је имао Свети мученик Станко, а изнад свега и прије свега његова љубав коју је имао према Богу, из које су проистекле све његове врлине, његова храброст, неустрашивост и исповједништво, нека нам буду узир и путоказ у нашем животу“, рекао је Владика Методије.

 

Он је казао да нема љепших примјера благодати Божије, него што је Свети Василије Острошки, његов Свети Ђакон, Свети мученик Станко у овој црквици и Свети Арсеније у Ждребаонику.

 

„Нигдје толико великих и славних светитеља и угодника Божијих, на тако малом мјесту као овдје, нигдје. Да нам они буду узор, путоказ и укрјепљење и нада и утјеха да ће све бити у реду, да је Господ с нама. А ко ће против нас кад је Господ с нама“ нагласио је Владика Методије.

 

Прослава празника настављена је за славском трезом љубави у Доњем Острогу.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска