Московски Патријархат, Сретењски Ставропигијални мушки манастир, Његовом Преосвештенству Преосвећеном Јоаникију, Епископу будимљанско-никшићком:

 

 

Ваше Преосвештенство, драги у Христу брате!

 

Са душевним болом и бригом пратим ситуацију која се догађа у, драгој моме срцу, будимљанско-никшиђкој  Епархији СПЦ. Непријатељ рода људског пронашао је ефикасну и разрушилачку стратегију за наношење рана Цркви Христовој. То што се дешавало претходних неколико година у Украјини, понавља се данас и на благословеној црногорској земљи. Користећи политичку силу, људе невјернике, оптерећене земаљском влашћу, стране снаге дестабилизују црквену ситуацију, изводећи неравнодушне људе на улице, покушавајући да предају светиње расколницима, легализујући шизматике, руше оно што је изграђено вјековима и многим страдањима.

 

Очигледно да је период релативног благостања словенских православних Цркава при крају. Због тога осјећамо узнемиреност, а и трепет, јер је Црква Христова у годинама гоњења посебно жива, зато што смо сви призвани ка спасоносном крстоношењу и мучеништву, подобно нашем пастироначалнику Христу.

 

Али ја вјерујем, да као у Украјини, тако и у Црној Гори, народ Божији, чада Православне Цркве, неће допустити светогрђе које су озакониле власти. Вјерујем, да ће Господ заштитити своју Цркву од напада лукавог и неће дозволити да се саврши безакоње. Вјерујемо и у то да постојање Невјесте Христове не зависи од текстова, које састављају свјетске власти.

 

Драги владико Јоаникије, ја се, сваки пут, са великом љубављу сјећам времена које сам провео у древним светињама Ваше епархије, спомињем Ваше гостопримство, братску љубав, заједничке молитве. Посебно је болно видјети како садашњи напади долазе од наше драге браће, од својих саплеменика. Увјеравам Вас да ћемо заједно са братијом Сретењског манастира, чији сам сада намјесник, узносити молитве ка Господу, да Он укријепи Вас и сва вјерна чада Цркве и пошаље изнова мир на свету земљу Црне Горе.

 

Са молитвом за Вас и свједочанством јединства у Христу,

 

АМВРОСИЈЕ

Архиепископ Верејски,

викар најсветијег Патријарха Московског и све Русије,

намјесник Московског Сретењског манастира,

ректор Сретењске Духовне семинарије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово преосвештенство Епископ буносаирески и јужноцентрално-амерички г. Кирило позвао је вјернике у Јужној Америци на појачану молитву због веома деликатне ситуације у Црној Гори. Скупштина у Црној Гори је гласала током ноћи и, нажалост, изгласала закон о „слободи вјероисповести.“ Једна од тачака овог закона каже да цркве и манастири у Црној Гори, који су одувек припадали Српској православној цркви, сада морају бити ИМОВИНА државе Црне Горе.

 

 

Црногорски православни верници, заједно са својим епископима и свештенством чувају своје храмове и манастире и мирно протестују. Приступ градовима широм Црне Горе је блокиран. Митрополит Амфилохије је послао молитвену поруку поред моштију Св. Петра Цетињског.

 

Помолимо се сви да Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки, Свети Арсеније Сремац, Свети Стефан Пиперски, Свети Симеон Дајбабски, чије мошти чувају црногорске манастире пред Богом узнесу своје молитве за Митрополита Амфилохија, владику Јоаникија, владику Методија и сво свештенство и вернике Српске Православне цркве у Црној Гори.

 

Епархија буносаиреска и јужно-централно америчка

 

 

Извор: Епархија буносаиреска и јужно-централно америчка 

 

Саопштење Епархије аустријско-швајцарске поводом усвајања спорног Закона о слободи о слободи вероисповести у Скупштини Црне Горе. 

 

 

Са жаљењем смо примили вест да је Скупштина Републике Црне Горе на своме заседању 26. децембра 2019. године усвојила предлог „Закона о слободи вероисповести“, који је споран за канонску Цркву Христову, за Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, оличену у Епархијама помесне Српске Православне Цркве у Црној Гори.

 

Били смо са неверицом сведоци апсурда који се одиграва у Европи у 21. веку – док је Скупштина расправљала о спорном предлогу закона, верници се нису припремали да славе добијање неких нових верских слобода – на шта би наслов овог акта могао да наведе, већ су се припремали да бране своје светиње. Један наводни закон о слободама доноси скупштина опкољена полицијом, у сред ноћи. Човек не може, а да се са страхом не присети оне страшне ноћи, у којој су старешине народне већале да Спаситеља предају смрти.

 

Изгласавањем овог акта Влада Репубике Црне Горе и посланичка већина у Скупштини починили су оно што се ни најстрашнији окупатори и тлачитељи нашега народа нису усудили да чине – кренули су да одузму све храмове и сву имовину коју је верни народ вековима градио и прилагао, уграђујући у њих и себе, и своје молитве и наде. У томе нема, и не може бити, Божјег благослова.

 

Следујући речима апостола Павла да ако страда један уд, с њим страдају сви удови (1. Кор 12, 26) и ми састрадавамо са свештенством и верним народом у Црноj Гори. Овим путем изражавамо своју солидарност са Преосвећеним владиком Методијем, који је и лично претрпео насиље, и са свим верницима који су изложени – и биће изгледа и убудуће изложени – претњама и злостављањима, зарад онога што пред Богом и пред људима припада Цркви Христовој и њима, јер су то оставили њихови преци као тихо пристаниште пред бурама овога света.

 

Придружујемо се осудама овог безакоња, и позивамо све надлежне правне институције у Црној Гори, као и међународна тела, да овај „закон“ оспоре, јер он представља извртање темељних претпоставки савременог демократског уређења једне државе и односа у њој. Изражавамо своје уверење да овакав акт, и на овакав начин, никада не би могао бити изгласан нигде у Европској унији, нити било где у цивилизованом свету, коме црногорско руководство тврди да данашња Црна Гора стреми и припада.

 

Своју браћу у Христу и по телу у Црној Гори поздрављамо стародревним поздравом – „Мир Божји, Христос се роди!“

 

 

Епархија аустријско-швајцарска

 

 

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

 

Гост радија Светигора био је подгорички парох протојереј Предраг Шћепановић са којим смо разговарали о недавним догађајима као и о усвојеном дискриминаторном закону о слободи вјероисповјерсти и увјерења и правном положају вјерских заједница.

 

Звучни запис разговора

 

Отац Предраг је јуче био цијели дан са вјерним народом на Блажовом мосту у Подгорици гдје се и одржавао молебни протест против усвајања поменутог закона па је за слушаоце Светигоре подијелио своје утиске са тог молебана и навео планове за будуће дјеловање у заштити светиња и имовине Православне Цркве широм Црне Горе.

 

 

Извор: Радио Светигора

 

У петак, 27. децембра 2019. године, када наша Црква прославља свете мученике Тирса, Левкија, Филимона и Аполонија, Његово Преосваштенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Урош Костић, за певницом је појао протојереј Драган Брашанац, а чтецирали су г. др Милосав Ђоковић и г. Владан Степовић.

 

Звучни запис беседе

 

Верницима овог светог храма Владика се обратио беседом у којој је протумачио јеванђељску причу о покушају кушања Господа Исуса Христа од стране јеврејских првосвештеника.

 

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог, браћо и сестре. Кад год читамо Свето Писмо, Јеванђеље, некако често примећујемо како су и првосвештеници и књижевници и фарисеји гледали на сваки начин да лукаво поступе према Христу и како би га могли осудити. И ово данашње Јеванђеље говори нам о њиховом лукавству. 

 

Првосвештеници су заиста увек према Христу поступали лукаво, претварајући се да су побожни, да живе по закону, да су милостиви. Они нису знали, или нису хтели да признају да је Господ Исус Христос срцезналац. Он зна и наше мисли и наше речи и као што Бог зна све шта смо ми учинили у животу своме, Он зна и шта нисмо учинили. Према томе, не треба се претварати, треба живети поштеним животом, јеванђељским животом. Заиста, браћо и сестре, првосвештеници кушају Христа питајући га да ли треба дати порез ћесару. Господ их враћа на то да признају да лукаво поступају према њему, али они то не виде. 

 

Данас нам Јеванђеље поставља питање шта у ствари треба дати ћесару. Треба му дати оно на чему је његово лик, а то је само новац и ништа више. То једино припада ћесару. Даље Христос поставља једно друго питање, много важније, а то је какав је и чији је лик на души човековој. А лик на нашој души јесте Божји лик, Христов лик. Од нашег живота зависи да ли на тај лик Божји на души својој навлачимо прашину и заклањамо га. Човек често својим нехришћанским животом помрачује лик Божји у себи. Бог ипак не дозвољава да човек избрише Његов лик. 

 

У Литургији светог Василија Великог се каже: “Иако смо помрачили Твој лик у себи, нисмо га изгубили”. И то је најважније. Дакле, ћесар има право само на новац, он нема право на душу човекову, али зато је Бог дао човеку власт да може своју душу да спаси. Имамо власт и погубити и сачувати душу своју. Божји лик је утиснут у души нашој. То јасно говори о томе да душа није од овога света. Зато зло мрзи добро. Али треба да знамо да зло у себи једино добрим можемо победити, а добар је Бог. И човек може бити добар онолико колико живи са Богом. 

 

У души је исписан лик Божји, она је својина Божја, али је она и својина наша онолико колико размишљамо о души нашој. И душа и тело у овоме животу сносе одговорност. Зато Господ долази да васкрсне наша тела, да сједини поново душу и тело, али преображено тело, а не трулежно, непролазно тело, а не пролазно. 

 

Благо том човеку који очува у себи лик Божји. У таквом човеку струји сила Божја, и такав је човек радостан. Бог све на свој начин надокнађује. Врло је важно да знамо да је све у овоме свету Божје. Ми треба да дамо Богу себе. Најважније је предати себе Богу. Кад се човек искрено преда Богу, тада човек свој труд предаје Богу. Предајмо себе Богу, ухватимо се за руку Божју и нека нас она руководи”, поручио је Владика Јован у виноградском храму.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

Седница Епархијског управног одбора Епархије нишке одржана је у четвртак, 26. децембра 2019. године у Епархијском двору у Нишу. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, председник Епархијског управног одбора, најпре је поздравио све присутне:

 

 

потпредседника Епархијског управног одбора г. Јовицу Стојановића, чланове: архимандрита Рафаила (Голушина), протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића из Ниша, протојереја-ставрофора Зорана Стојановића из Власотинца, протојереја-ставрофора Слободана Петровића из Прокупља, г. Славишу Ђорђевића из Ниша, г. Дејана Станојевића из Лесковца, г. Младена Стојановића из Лесковца, г. Перицу Јанковића из Каоника и секретара Епархијског управног одбора протојереја Дејана Арсића.

 

Седници су присуствовали: протојереј Борислав Стаменковић, књиговођа и рачуноиспитивач Епархије нишке, протођакон Стеван Кричка, управник Централног магацина Епархије нишке, ђакон Далибор Мидић, архивар Епархије нишке, г. Драган Тадић, управник радија "Глас" и г. Мирослав Стевановић, управник шумске службе Епархије нишке.

 

У току седнице сумирани су резултати рада у протеклој години и поднети су извештаји о раду Епархијских служби, Радија „Глас“, шумарске службе и Централног магацина.Теме седнице биле су поред пословања Епархијског Управног одбора, и отварање црквене књижаре и кројачнице, покретање сајта за интернет продају, издавачка делатност и пројекти Епархије нишке.

 

На крају седнице Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније је упознао присутне и са резултатима обележавања важних јубилеја у организацији Епархије.

 

 

Извор: Епархија нишка

 

Саопштење Епископског савјета Епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори. 

 

 

Обавијештавамо све свештенство, монаштво и вјерни народ Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке да ће се, поводом изгласавања дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница који је по свему уперен против Епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, чиме је погребено право и правда у Скупштини Црне Горе, на свим храмовима, на свака два сата, звонити заупокојена звона до Божића и да ће после вечерњих служби бити служен Молебан Пресветој Богородици који се служи у невољама и искушењима која снађу Цркву Божију и њене вјерне.

 

Епископски савјет Епархија

Српске Православне Цркве у Црној Гори

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

На мосту на Ђурђевића Тари полиција је ноћас, у току протеста против доношења закона о слободи вјероисповијести, брутално претукла Преосвећеног Епископа диоклијског господина Методија. Владику и поједине вјернике су оборили на земљу и тукли прендрецима и ногама.

 

 

Повријеђена су и два вјерника, који су покушавали да га заштите. Једном је поломљен кук, а другом кључна кост и они су хоспитализовани у пљеваљској болници.

 

Овим чином најбоље се потврдила истинитост ријечи премијера Марковића који је у Скупштини рекао да полиција не смије да примијени силу против вјерника, какав закон о слободи вјероисповиједања је усвојен и колико су Црква и вјерни народ слободни у савременој Црној Гори.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Скупштина Црне Горе је, у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године, усвојила дискриминаторан и неуставан Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, претходно одбивши три амандмана, које је преко посланика Демократског фронта, доставила Митрополија црногорско-приморска. Амандмане је претходно одбила и Влада Црне Горе на својој ванредној сједници.

 

 

Митрополија црногорско-приморска и остале епархије Српске Православне Цркве су имале још низ примједби на Предлог закона, на које им никад није одговорено, а вечерас су, ради мира и братске слоге, предложили само три.

 

Достављени амандмани су представљали минимум минимума који је Влади и Скупштини понуђен од Цркве, како би се допринијело смиривању друштвених тензија и предуприједиле тешке посљедице које могу настати доношењем оваквог Закона.

 

Амандман на чланове 62, 63 и 64, који су били најпроблематичнији, гласио је:

Чланови 62, 63 и 64 Предлога закона бришу се и додаје нови члан 62 који гласи:

„Имовинско-правни спорови између Црне Горе и вјерских заједница у погледу вјерских објеката и земљишту који су настали до 1. децембра 1918. године искључиво се могу рјешавати пред надлежним судовима у парничним поступцима у складу са ратификованим међународним уговорима, Уставом Црне Горе, Законом о својинско-правним односима, Законом о државном премјеру и катастру непокретности и другим релевантним прописима.

 

Поступке ће у име Црне Горе водити Заштитник имовинско-правних интереса Црне Горе”.

 

Црногорски режим је одбијањем ових амандмана, који су представљали часни излаз за све у овој нечасној работи, у суштини одбио да се о својинско-правним односима расправља пред судовима ове земље у редовним поступцима, у складу са препорукама Венецијанске комисије. На тај начин су јасно потврђене сумње наше Цркве да се овај Закон, прије и изнад свега, доноси, не да би се обезбједила слобода вјере већ да би се приступило отимачини имовине Православне Цркве и тиме започела реализација циља из програма владајуће партије, који је прокламовао предсједник те партије и предсједник Црне Горе – стварању/“обнови“ нове, државне, подобне и послушне режиму “аутокефалне Црногорске Православне Цркве“.

 

Сву одговорност за посљедице доношења оваквог Закона сносе директно посланици који су гласали за његово усвајање, Влада Црне Горе, која га је предложила, и Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе, изазивајући, нарочито хапшењем опозиционих посланика и насиљем према окупљеним грађанима широм наше земље, нечувене диобе и мржњу и уводећи Црну Гору у ситуацију која никоме добра донијети не може.

 

Захваљујући овоме, православни вјерници у Црној Гори дочекују један од најтужнијих Божића у новијој историји.

 

 

Из Митрополије црногорско-приморске

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

„Ми смо вечерас овдје били као на покајању, као на сахрани! Сахрањена је правда и сахрањен је правни поредак Црне Горе са овако усвојеним законом, са тако лоше сроченим законом, са злом намјером и са оваквим проблемима које је донио Црној Гори“, казао је јутрос Његово преосвештенство Епископ будимљанско никшићки г. Јоникије.

 

 

Владика је ово рекао након што је Скупштина Црне Горе изгласала дискриминаторни Закон о слободи вјероисповјести којим се превиђа отимање имовине Православне цркве у Црној Гори. У свом обраћању народу на Блажовом мосту у Подгорици који је све вријеме засједања Скупштине Црне Горе, молитвено протествовао недалеко од зграде парламента, владика се захвалио сабраном народу на подршци:

 

„Ја прије свега желим да се захвалим нашем честитом народу који је дао подршку својој Цркви, и то не само што долази редовно на богослужења и кад приступа ћивоту Светог Василија, него и што је истрајао до краја у овој законитој и борби против неправде, достојанствено, хришћански изражавајући до краја своје неслагање. Можемо рећи, нека су усвојили, тај закон је већ пропао, већ је мртво слово на папиру. Нека су они живи и здрави, али нигдје у свијету нема да се закон о слободи вјере усваја на овакав начин.“

 

Владика је поручио да то значи да наша борба није престала, већ да ће она само попримити мало другачије облике:

 

„Ми ћемо се организовати. У свим крајевима, у свим градовима, и у свим селима, формираћемо одборе и братства за одбрану светиња. Не можемо допустити да светиње које су наши преци Богу посећивали да се оне скрнаве и да пану у руке безбожника. То неће бити!“

 

Преосвећени Епископ Јоаникије је констатовао да смо научили да се боримо и главе дајемо за своје светиње, али да иако не желимо да правимо раздоре међу браћом, морамо, кад се браћа овако понашају, томе злу дати отпор, али опет хришћански:

 

„Ми смо са овим потврдили наш карактер иако смо, рекла би се, ову битку изгубили, али ово је велика морална побједа и да вас замолим да тај капитал моралне побједе која остаје за вјекове, сачувамо. Оно што је данас говорио отац Предраг Шћепановић и да ове људе који раде свој посао ни у чему не осудимо, али да знамо ко је ово зло замео у Црној Гори.“

 

Замолио је сабрану браћу да се достојанствено у миру, како су и дошли из Храма Христовог Васкрсења, разиђу, након што се испред храма помоле Богу:

 

„Ми ћемо нашу борбу свакако против зла и неправде, а нарочито против скрнављења светиња, наставити, и ако се будемо борили као хришћани свакако и добити, а већ смо много добили. Ова наша борба нас је много оснажила, а они који су на овакав начин усвојили један закон, и то закон о слободи вјере, ја мислим да су већ сами себи рупу велику ископали. Како чинили тако им Бог дао. Амин“, поручио је на крају свог обрађања Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоникије.

 

Након тога свештенство и монаштво, предвођени владиком Јоникијем су се упутили ка Храму Христовог Васкрсења гдје су се помолили за наш Цркву и сав народ, позивајући све на љубав, мир и слогу. Након тога окупљени народ се у миру разишао.

 

Скупштина Црне Горе је гласовима владајуће коалиције (ДПС, СД, Либерална партија, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива и Форца) и три посланика СДП усвојила дискриминаторни Закон о слободи вјероисповјести којим се превиђа отимање имовине Православне цркве у Црној Гори. Закон, којем се жестоко противи већинска Црна Гора је изгласан након сукоба и инцидената посланика Демократског фронта са представницима владајуће већине у парламенту, због чега су приведени.

 

Вјерни народ са својим свештенством широм Црне Горе је достојанствено окупљањима и блокадом важних саобраћаница подигао глас против усвајања овог закона, апелујући на посланике владајуће коалиције да не доносе правни акт који ће унијети раздор и продубити диобе у црногорском друштву.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохија казао је данас након разговора са господом Душком Марковићем, предсједником Владе Црне Горе, и Зораном Пажином, министром правде, да се Црква залаже да закон о слободи вјероисповјести буде донијет сагласно Мишљењу Венецијанске комисије и кроз дијалог са Црквом и осталим вјерским заједницама.

 

 

„Тога истинског дијалога до сада није било, а онако како су неки дјелови Предлога закона формулисани не доносе мир и спокојство у Црној Гори, него несрећу“, истакао је владика Амфилохије.

 

Мишљења је да Влада овакав Предлог закона треба да одложи за послије Божића, подсјећајући на браћу римокатолике који управо славе Христово рођење, позвао је све да у миру и радости и братској љубави прославимо Божић:

 

„Није Божић дан у коме треба да се дијелимо, већ је Божић онај који сједињује небо и земљу, и све земаљске народе у један Божији народ на коме је засновано и утемељено све што је саграђено часно и честито у историји Црне Горе. Само на то призивамо. Дакле да се донесе такав закон који ће донијети мир, срећу и напредак Црне Горе.“

 

Митрополит је одговарајући на новинарска питања шта очекује од Владе, изразио наду да ће Влада услишити молбу и да ће овај закон повући, као и да ће водити дијалог са Православном Божијом црквом у Црној Гори.

 

Владика Амфилохије се захвалио премијеру Мрковићу на позиву за разговор, чиме је показао да је он разуман човјек и премијер.

 

Након тога Високопреосвећени Митрополит се обратио сабраном вјерном народу на мосту Блажа Јовановића доносећи благослов Светога Петра Цетињског и његовог ћивота, са молбом да се браћа не свађају уз поруку да све пролази само Црква опстаје и остаје.

 

Свештенство предвођено Преосвећеним владикама будимљанско-никшићким г. Јоаникијем и диоклијским г. Методијем раније данас је служило молебан, умјесто у Манастиру Светог Симеон Мироточивог на Немањином граду, на мосту Блажа Јовановића, близу Скупштине Црне Горе, гдје их је зауставила полиција која је од раног јутра блокирала центар Подгорице и све прилазе Скупштини.

 

Литија свештенства и вјерног народа је кренула од Саборног храма Христовог Васкрсења гдје је послије Литургије дошло до спонтаног окупљања вјерног народа.

 

Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије казао је сабранима на мосту Блажа Јовановића да је у Скупштину дошао наказни текст Предлога закона о слободи вјероисповјести који није у складу ни са Уставом, ни са међународним стандардима који регулишу вјерска права, те да овај скуп представља израз неслагања са тим законом којим с припрема удар на православље у Црној Гори. Он је истакао да скуп није ни политички ни страначки, већ народни гдје су свештеници и народ заједно.

 

„Наше је да устанемо против неправде, али не оружјем, нити било каквом силом, него само силом истине и правде, са позивом на братску љубав, разумјевање и слогу. Ми јесмо за закон, али не за овакав који је заправо закон о отимању црквене имовине“, поручио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

 

Прије тога Преосвећени владика диоклијски г. Методије је прочитао поруку Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори.

 

Видео прилог (1)

 

Видео прилог (2)

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије казао је данас након одслуженог молебана на мосту Блажа Јовановића, на прилазу Скупштине Црне Горе пред полицијским кордоном, да је у Скупштину дошао наказни текст Предлога закона о слободи вјероисповјести који није у складу ни са Уставом нити са међународним стандардима који регулишу вјерска права.

 

 

„Ми смо се сабрали овдје да изразимо своје неслагање са тим Предлогом закона о слободи вјероисповјести и уопште са таквим поступком до краја. Говори се да је само једна вјерска заједница против тог закона. Подсјећамо да је то Црква која је најдубље утемељена у Црној Гори у цијелој њеној историји и да је то вјера којој припада око 75% становништва Црне Горе. Према томе, кад се каже да је то само једна од многих, заобилази се заправо истина да је тај закон против православља.“

 

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је окупљенима на мосту Блажа Јовановића казао да се овим законом припрема удар на православље у Црној Гори, њену дуготрајну традицију која је освећивала наше претке и толико тога створила у Црној Гори, а истовремено се синхронизовано по истом моделу припрема на Косову и Метохији закон помоћу којег би, као у Црној Гори, отели, опљачкали све српске светиње и на КиМ.

 

„Наше је да устанемо против неправде, али не оружјем, нити било каквом силом, него само силом истине и правде, са позивом на братску љубав, разумјевање и слогу. Овај наш данашњи окуп овдје је позив и опомена, али прије свега водимо рачуна, да буде достојанствен, као и сви наши досадашњи скупови. Не дај Боже било какав инцидент, ово није страначки скуп, нити било која странка може да организује свештенство. Ово је народни скуп и ми као свештеници заједно са својим народом“, поручио је владика Јоникије.

 

Нагласио је да се је свештенство данас могло овдје сабрати много већи број људи, али да им то није био циљ:

 

„Добро зна цио православни свијет у Црној Гори, и ван ње, да се овдје врши неправда и ми смо добили подршку са многих високих адреса, од васељенског до руског патријарха, Свете столице, и са том подршком је указано да је наша борба праведна. Надамо се, ако буде разума, да ће то схватити и народни представници да се закон у овом облику не доноси. Ми јесмо за закон, али не за овакав закон који је заправо закон о отимању црквене имовине“, поручио је Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије сабранима на мосту Блажа Јовановића.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У недјељу, 22. децембра 2019. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије началствоваао је светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу. Митрополиту је саслуживало братство Саборног храма.

 

Звучни запис беседе

 

Бесједећи о прочитаном одломку из Јеванђеља по Луки, у коме се говори о исцјељењу болесне жене у суботу, Митрополит Порфирије је истакао да је човјек већи од закона. „Није човјек створен ради закона и правила, и није смисао човјековог живота да се циљ одређује правилима, него су правила створена и постоје у нашим животима ради нас. Правила постоје ради човјека и она постоје као помоћна средства, као педагози, као упутства кроз која ми развијамо у себи радост, мир, љубав и градимо међусобне односе. Она постоје да бисмо у једном тренутку утврдили себе у добру и да би нам врлина и добро постали спонтани покрети и природан начин нашега живота“.

 

По завршетку Литургије вјерници су се окупили у просторијама Музеја Српске Православне Цркве у Загребу, гдје су полазници вјеронауке извели пригодан програм, који су, предвођени вјероучитељицама Ранком Бркић и Иваном Лукић и диригентицом дјечијег хора Оленом Циглењак, припремили поводом празника Дјетињци.

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

 

У среду 25. децембра, када света православна Црква слави светог Спиридона Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у Бресници, уз саслужење протојереја Саше Антонијевића, јереја Милоша Ђурића и ђакона Немање Стојковића.

 

Звучни запис беседе

 

У богонадахнутој беседи владика Јован је између осталог рекао да данас наша света православна Црква слави великог угодника Божијег и великог Чудотворца. „Заиста, браћо и сестре, прослављамо светитеља који је живот свој саобразио животу Цркве Христове. Његов живот је био живот у Богу и због таквог живота свети Спиридон је постао обиталиште Духа Светога. Њега је Дух Свети учио шта треба да ради, куда да ходи, шта да мисли“.

 

Још је Епископ рекао да су уста светог Спиридона говорила само о премудрости Божијој, а срце му је било испуњено разумом, знањем о вечним и непролазним стварима. Познањем тајни овог и оног света и смислу живота. Смисао живота је да воли Бога и ближњега свога, да више даје себе другима, него што тражи да други дају себе њему. Изнад свега светог Спиридона је красила вера и чисто срце. Био је човек велике вере, али и велике љубави. Био је човек великог богољуба и човекољубља.

 

 

Извор: Епархија шумадијска