Живе речи утехе: Живе речи утехе

Протопрезвитер-ставрофор Драгомир Убипариповић: Обновимо право материнство!

Sun, 29 Dec 2019 20:00:56 +0000

У недељу 28. по Духовима 29. децембра 2019. године, у храму св. Цара Константина и Јелене на Вождовцу, празничну беседу посвећену данашњем дану посвећеном мајкама произнео је парох ове цркве, протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић.

Звучни запис беседе

"Речи "Бог" и "мајка" су две најразумљивије речи на свим језицима на свету", рекао је о. Драго који је подвукао да је "Бог на небу а мајка на земљи". "Мајка нас воли какви год да смо..., а мајка није само она која је родила дете" истиче о. Драгомир.

У календару Цркве подједнако је и женских и мушких имена, ту су и разна имена - мајке, девице, мученице, исповеднице, дечица женског пола - које су све подједнако учествовале у домотроју спасења људскога, подсетио је о. Драго. Уздигнимо молитве пред Пресветеом Богородицом свакодневно, упућује о. Драго, који подвлачи да су наш народ сачувале Мајка Божија и мајка српска.

Извор: Радио Слово љубве

Божићни број "Жичког благовесника"

Sun, 29 Dec 2019 20:00:01 +0000

У очекивању радосног празника Рођења Бесмртног Бога међу нама смртнима, светлост дана и сусрет са очима читалаца дочекао је нови број часописа Жички благовесник.

Заједно са Светим Николајем Охридским и Жичким на првим страницама путујемо кроз време сусрећући тројицу источних мудраца на путу поклоњења Богомладенцу Христу. Речи Златоустог проповедника из рода нашега помажу нам да осетимо и разумемо догађај који је најављиван од пророкâ, а потом, пре више од две хиљаде година у скромној витлејемској пећини остварен нас ради и нашега спасења.

Чувајући од заборава догађај прославе великог јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, преносимо и текстове који су забележили најважније тренутке прославе чији смо домаћин, као Епархија жичка, имали част да будемо.

У тексту посвећеном руској миграцији и Српској Православној Цркви у периоду 1920-1940. протојереј-ставрофор Љубинко Костић је издвојио неколико личности које су свака на свој начин и у различитим областима стваралаштва обогатиле нашу Помесну Цркву дометима оствареним на просторима величанствене царске Русије. Податак да је ревносни јеромонах Митрофан Романов, сродник царске породице, био у овом периоду на дубовској парохији у селу Гокчаници, потресно је сведочанство како је у овом свету све неизвесно и крхко.

Подсећања ради и опомене, преносимо текст „О Македонији и Македонцима“. Према запажању чувеног швајцарског форензичара и осведоченог српског пријатеља Арчибалда Рајса, све величанствене победе српског војника прокоцкане су недостојанственим и корумпираним држањем српских политичара. Тако је било и са Македонијом.

Слободан Чкребо нас кроз стихове упознаје за ликом и делом Епископа шабачког Максима (1839-1842), који је био из рода Чкреба са територије села Вранеша код Врњачке Бање. Простори наше данашње Епархије били су у саставу шабачке Епархије, па тако овај трагично страдали српски Владика заслужује пажњу да га се сетимо и о њему нешто научимо.

Ту је и текст посвећен схватању Ериха Фрома о љубави према самом себи као основу здравог личног и друштвеног живота. Често несхваћена и погрешно тумачена, ова тема заслужује посебно време за промишљање. Овде је томе значајно допринео и труд аутора текста.

Доносимо и наставак текста Џима Фореста о Митрополиту Антонију (Блуму), у преводу ђакона Стефана Милошевског.

Следи увек радо читана Страница православног хумора, по избору протонамесника Дејана Марковића.

Трудом протојереја Светолика Марковића, читаоци овога пута имају прилику да се у рубрици Интервју упознају са Милованом Данојлићем. Овај познати песник, родом са простора наше Епархије, на искрен и веома трезвен начин одговара на многа питања која је са не мањом пажњом и важношћу сачинио прота љишки.

Драган Хамовић нас у рубрици Лирски благовесник води кроз стваралаштво Растка Петровића. Истичући различите фазе стваралаштва, издваја везаност за православне корене који су као духовно откривење Петровића инспирисали док је боравио на просторима Македоније, некадашње Старе Србије. О томе најбоље сведоче редови из текста „Божићна звона кроз векове“:

„Неколико стотина манастира средњег века, представљају нешто од најлепшег, најзаноснијег и најпривлачнијег, чиме се одликује ова земља, коју с нараштаја на нараштај својом називамо. Провести неколико недеља под њиховим сводовима, тумачити себи једну по једну њихову икону […] Ето то значи понова научити корачати, дисати, осетити велико плавило неба над собом, и мирне младе шуме близу својих ноздрва.“

У рубрици Веронаука, Марко Трајковић, докторанд ПБФ у Београду, нам приближава време између два светска рата и положај Веронауке у Краљевини Југославији у том периоду. Разлике, али и сличности, са којима се данас суочава одржавање Веронауке у школама широм Републике Србије могу бити од користи за шире сагледавање и извлачење поука, као и корисних смерница за будућност. Текст се овде не завршава, већ представља увод који ће бити настављен у идућим бројевима часописа.

Вероучитељ Милан Милутиновић пише о успесима наших вероучитеља на фестивалу Креф.

Вероучитељ Дарко Главоњић нас упознаје са радом Основне школе „Иво Андрић“ из Прањана, са издвојеним одељењима у неколико села рудничког краја. Овде се могу пронаћи сведочанства која упућују на чињеницу да је просвета код Срба нераскидиво, па чак и у новијој историји 19. века, везана за нашу Свету Цркву у њене вредне свештенике.

О акредитованом стручном семинару који је за вероучитеље одржан у Краљеву пише вероучитељ Филип Зеленовић.

Протођакон Александар М. Грујовић у рубрици Летопис богослужења прати богослужбене активности Епископа жичког Г. др Јустина.

Протонамесник Александар Р. Јевтић,

уредник часописа

Извор: Епархија жичка

Епископски савјет: Само договор је истинска побједа Црне Горе и њених грађана!

Sun, 29 Dec 2019 16:23:16 +0000

Саопштење за јавност Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори - Подгорица, 29. децембар 2019.

Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори, којег по одлуци, Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из маја 2006. године, чине епископи Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске, сабрао се у Подгорици 28. и 29. децембра љета Господњег 2019.

На сабрању није учествовао Епископ диоклијски Методије, викар Митрополита црногорско-приморског, који је због примјене физичке силе над њиме од стране Полиције на мосту на Ђурђевића Тари 26. децембра, задржан на Војномедицинској академији у Београду. Сабраћа архијереји му желе брз опоравак и повратак.

Након одслуженог Молебана Пресветој Богородици који се служи у невољама и искушењима, у суботу, 28. децембра, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одржана је сједница Епископског савјета на којој су архијереји говорили о новонасталој ситуацији у којој се нашла Света Црква Божија Православна, након усвајања у Скупштини Црне Горе антиуставног, отворено антицрквеног и дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

Епископи су се сагласили да је доношење оваквог Закона, уз многа кршења процедуре и неусаглашености са међународним стандардима, те без одговарајућег дијалога, несумњиво уперено против Православне Цркве, конкретно Српске Патријаршије, будући да су остале традиционалне Цркве и вјерске заједнице спорна питања већ уговорно ријешила са црногорском државом, што није омогућено Српској Православној Цркви. Да је то тачно потврђују, како изјаве највиших државних функционера и припадника владајуће партије, тако и дискусије посланика те партије у црногорском парламенту, а нарочито одбијање црногорских власти да прихвате било које понуђено рјешење од стране Цркве. Већ данима смо свједоци јавног ликовања свих ненавидника Православне Цркве и острашћених новоцрногорских националиста, углавном освједочених безбожника, који прослављају побједу над Црквом Христовом. Такви заборављају древну истину Светог Писма да Цркву Божију „ни врата пакла неће надвладати“. Многи су моћници долазили и пролазили, али је Црква Божија остала и опстала. Архијереји из Црне Горе одбијају све оптужбе да је Црква Божија у Црној Гори експонент или остатак било какве великодржавне или политичке идеологије. Управо супротно, ово што се намјерило са усвајањем овог Закона и отимачином црквене имовине, треба да послужи својеврсном дисциплиновању Цркве не би ли она прихватила да буде слушкиња идеолошко-политичке матрице актуелног црногорског режима. Једина „идеологија“ Цркве и једино њено служење кроз вијекове је било, и остаће – Јеванђеље Божије и служење Христу Богу нашему, распетоме и васкрсломе.

Епископи су потврдили закључке са своје телефонске сједнице од 26. децембра 2019. године и изразили одлучност да се овој неправди с којом је Црква суочена супроставе користећи све домаће правне механизме, али и обраћајући се свим релевантним међународним институцијама за заштиту људских права и слобода.

Епископски савјет саопштава јавности своја сазнања да се врло сличне одредбе, којим се отима црквена имовина у Црној Гори, налазе у процедури и пред приштинским органима власти, те да је намјера да се Епархији рашко-призренској Српске Патријаршије одузме право својине над нашим древним светињама на Косову и Метохији.

Епископски савјет и сви епископи појединачно изражавају приврженост нашој осмовјековној традицији и остају до краја вјерни канонском устројству Пећке/Српске Патријаршије, подсјећајући да је свака од њихових епископија насљедница древних епископија, које је почетком 13. вијека основао Свети Сава, први архиепископ српских и поморских земаља.

Епископи позивају православни вјерни народ Црне Горе да не клоне духом и да се узда у Бога и Његову силу. У овим предбожићним данима треба да се сабирамо у храмове на молитву и својим хришћанским достојанством и одважношћу, не насједајући на провокације оних којима је циљ раздор међу браћом, те тако покажемо да нас црногорски режим ни најмање није поколебао нити уплашио у нашем одлучном настојању да бранимо наше светиње и наша вјерска права и слободе. „Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи.“

Све црквене заједнице наших епархија су слободне да, у духу хришћанског мира и братске слоге, на прикладан начин, молитвено исказују свој став против угрожавања основних права и слобода вјерника.

Јавно позивамо све полицијске снаге и њихове старјешине, све до Предсједника и Премијера, да не примјењују силу, па, ето, чак и над епископима, који се мирно окупљају ради одбране и остваривања својих вјерских права. Подсјећамо их да смо им небројено пута јавно саопштавали да презир према Православној Цркви, какав се показује посљедњих скоро двије деценије, а нарочито пројављен у процесу припреме и доношења овог срамног законског акта, може довести до лоших посљедица за црногорско друштво, нарушавања мира и братске слоге, који су непроцјењиво благо сваког савременог друштва. Доношење оваквог закона не служи на част и благослов ни онима који су га предложили, ни онима који су га изгласали и прогласили и тиме су сви они који су православни, са жаљењем констатујемо, сами себе искључили из Православне Цркве, те су стога одлучени од Светих Тајни и налажемо нашем богољубивом свештенству да им, по ријечима Светог Петра Цетињског, „никаквога посла црковнога“ не обавља, до њиховог покајања, за које се молимо.

Позивамо носиоце власти да скупе снаге и, у најкраћем року, отворе истински дијалог да се поправи што се поправити може, прије него што евентуална примјена овог Закона постане извор за озбиљне друштвене диобе са несагледивим посљедицама. Само би договор био истинска побједа Црне Горе и свих црногорских грађана.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије: Храмови припадају народу, а не безбожницима!

Sun, 29 Dec 2019 14:04:00 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије, захумско-херцеговачки Димитрије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, служили су данас у Недјељу Светих праотаца са свештенством Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици уз молитвено учешће великог вјерног народа.

На крају Свете литургије Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благословио је овај Сабор у име Господње, Сабор који, како је рекао, започиње овдје на земљи, а наставља се у вјечности, вјечном Царству Божијем. Он је нагласио да је ово најтврђи и најнепоколебљивији Сабор коме припадају милиони душа из свих земаљских народа од времена Христовог до данас:

„Сабор око Христа Господа, распетога и васкрслога, који сабира све оне који исповиједају име Његово и дарује им Себе самога, Своју љубав и Своје Тијело и Крв. Има ли ишта светије и величанственије него да неко жртвује тијело своје и крв своју за ближње своје и народ свој? И то је оно око чега се ми сабирамо, што нас сабира, не само данас овдје, него у вјечности.“

Митрополит је казао да је цар Константин видио часни крст на небу и око њега сабрао своје царство: Он није отимао, већ је градио храмове Божије и хришћанима који су били гоњени дао слободу и вратио отете храмове:

„И тај повратак храмова је трајао до данашњих дана, цар Констанин је и овдје оставио свога трага“, рекао је владика и подсјетио на крстионицу на Михољској Превлаци гдје је и започела Света Митрополија црногорска и приморска, као и на крстионицу на Златици из времена његовога наследника цара Јустинијана, који је, такође, широм васељене оставио трагове градећи, а не отимајући храмове од хришћана, као што се догађало прије цара Константина.

Подсјетио је владика и на обичај код нас у народу да се закива проклети цар Дукљанин, који је отимао храмове и убијао хришћане, као и на древно предање да се то исто чини и у Подгорици на Везировом мосту:

„У његово вријеме има безброј мученика записаних у календару пострадалих за вјеру Христову. Није добро да се данас у Црној Гори они који су на власти враћају проклетоме цару Дукљанину и да отимају храмове грађене за славу Божију. Није добро за њих, а да не говоримо о Црној Гори“, бесједио је владика.

Додао је да подгорички храм припада Светом Васкрсењу Христовом, Светоме граду Јерусалиму, као што други храмови припадају оним свецима којима су посвећени, прије свега, а онда и онима који их граде и сабирају се око њих и који се причешћују у њима:

„Храмови припадају њима, а не безбожницима – сљедбеницима проклетога цара Дукљанина. У овој Црној Гори цара Констанитана, цара Јустинијана, Црној Гори Светога Јована Владимира, који је жртвовао себе за светињу Божију и мир, и они који су њихови насљедници као владари треба да одаберу њихов пут, пут Светих Божијих владара све до Светога Петра Цетињскога, Светога Василија Острошкога који су кроз вјекове градили храмове посвећујући их живоме Богу, призивајући народ да се крштава, вјенчава у тим храмовима. Таквом народу припадају ти храмови.“

Нагласио је да су пред нама два пута и да је на нама да се као у древна времена опредијелимо, или ћемо за проклетим царом Дукљанином, да не да Бог, или ћемо за Светим Јованом Владимиром, Светима Петром Цетињским, Светим Василијем Острошким:

Митрополит се запитао коме треба да припадну мошти Светога Василија, ко са њима да располаже?! Свети Василије је припадао, прије свега, Христу Богу, светињи Његовој, а онда народу Божијем за кога је жртвовао себе и све што је имао“, рекао је владика и подсјетио на његову клетву упућену онима који се дрзну да отимају имовину Цркве.

Истичући да се он налази на трону Светога Петра Цетињскога, Митрополит је објаснио да су епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије умировљени Атанасије, на трону Светога Василија Острошкога, а да ови који данас владају хоће да ограниче Цркву Божију, која је безгранична.

„Дај Боже, да у Црној Гори не буде сљедбеника проклетога цара Дукљанина! Нажалост, оно безакоње које је сада дио Скупштине Црне Горе прогласио за закон, није закон већ безакоње проклетога цара Дукљанина. Говорим пред Богом пред овом светињом, пред овим Светим сабором, који је сабор вјекова. Ми припадамо сабору Светих апостола Светога Петра и Павла,Тита,… Светога цара Константина и Јустинијана… Надамо се у Бога да ће се и ова власт садашња у Црној Гори уразумити. “

Говорећи да је доста отето од народа, Цркве у вријеме Јосипа Броза, владика је казао да садашња власт не само да неће да врати отето, већ хоће поново да отима храмове:

„Мало су узели од овога народа. Неће тако моћи! Надам се у Бога да ће да их уразуми и врати Светоме ћивоту Светога Петра Цетињскога и Светога Василија Острошкога, као што се око тих ћивота сабирају милиони људи, чак и они који нијесу православни.“

Митрополит је исказао захвалност полицији која је, не по својој жељи, добила наредбу да напада народ Божији, а то није чинила. Зато што је посвједочио вјеру, истину и слободу, сачувавши савјест и образ Црне Горе владика је одликовао Златним ликом Светог Петра Другог Ловећенског Тајновидца службеника Центра безбједности Никшић Милоја Шћепановића, који је након 30 година стажа дао отказ јер није хтио да учествује, како је рекао, у акцији полиције против грађана.

Поздрављен бурним аплаузом, Шћепановић је захвалио на одликовању истичући да није ништа посебно урадио, исповједао је вјеру Христову и поштовао Бога и Светога Василија, и није хтио на свој народ: „Боље кући часна образа, него с пендреком прљава.“

На крају Литургије Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да Црква наставља да ради оно што је радила кроз вјекове и позвао вјерне да у што већем броју учествују у молебнима Пресветој Богородици за мир, здравље, спасење и помирење свих, који се служе у свим храмовима и који ће се служити до Божића. Такође до Божића ће звонити и заупокојена звона с обзиром на то да је у Скупштини Црне Горе умрла правда и право.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Атанасије (Јевтић): Црква је непобједива и она сабира не разједињује!

Sun, 29 Dec 2019 14:03:38 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије, захумско-херцеговачки Димитрије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, служили су данас у Недјељу Светих праотаца са свештенством Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици уз молитвено учешће многобројног вјерног народа.

Звучни запис беседе

У литургијској бесједи Преосвећени владика умировљени Атанасије је казао да смо ми припадници – Божја дјеца једне Свете Саборне Апостолске Цркве и да је саборност карактер православља – Христов карактер те да зато имамо Сабор апостола:

„Кад год се окупимо на Светој литургији, а она је Небески сабор на земљи, предверје неба, почетак вјечнога непролазнога Царства Божијега, ми исповједамо ту своју припадност Саборној васељенској Христовој небоземној Цркви. Сабор Светих отаца, Светих мученика, Светих исповједника и праведника то је Црква Христова, тијело Његово, изливена љубав Бога Оца и заједница Духа Светога. Зато да се радујемо долазећи у храмове као мјеста окупљања тога Сабора непрозлазнога.“

Подсјетио је владика да су свети хришћански владари почев од цара Константина, који је зауставио гоњење Цркве од безбожних римских власти, градили храмове. Цар Консатантин основао је Нови Јерусалим, и гдје год је ишао оснивао је цркве: од Цариграда до свога роднога Ниша и даље до краја васељене. Поред многобројних цркава у Богом спасаваној Епархији захумско-херцеговачкој саградио је неколико храмова: Тврдош, Павлов манастир и многе друге цркве. Истакао је да су тај константипољски дух слиједели његови наследници, владари, јерарси, Свети оци, тако је Свети Сава на Сабору у Жичи о Спасовдану 1220. године, рекао: Оци нам оставише и ево ја уђох у то наслијеђе:

„И тако је оснивао и он цркве и епископије. Наша од Светог Саве основана епископија је била у Стону на Пељешцу“, казао је владика и додао да се ова Епархија протезала свом долином Неретве до Милешеве, као и да је и данашња Црна Гора припадала овој Епархији све док свештеномученик Гаврило Рајић није Светога Василија који је већ 12 година столовао у Стону, послије у Тврдошу, премјестио у источни дио те епархије у данашњи Никшић, ондашњу, такође, Херцеговину. Онда су створене и друге епархије.

„Свети Сава је створио Зетску епархију на Превлаци и тако редом све до Раса и других крајева гдје живи српски и православни народ. Данас смо ми на том сабору и овдје је наш и ваш архипастир. Митрополит који је по вјековноме предању егзарх Пећкога трона, што значи испостава Пећког трона. Наслијеђе је ишло директно и ми смо данас у Светосавској Пећкој патријаршији. То је апостолска Црква, апостолска Патријаршија. И храмове које подижемо и које су подизали наши преци, Свети Петар, Свети Василије, Свети Петар Херцеговачки, и редом новомученици. Сви храмови Божији су Небо на земљи.“

Као што је Господ рекао: „Многе су обитељи у дому Оца Мога“, тако су многе обитељи по овој земљи, као сазвежђа звезда тако су храмови наши и тако су мјеста слављења Божјега ради спасења нашега, бесједио је владика Атанасије благосиљајући сабране који се окупљају, сабирају око своје Цркве:

„Црква сабира не разједињује! Нарочито ми је мило што доводите дјецу, учите их да су саборна бића и да се окупљамо на сабор са свима Светима. Кажу и нови Свети оци: Црква је сабор са свима Светима. Почиње од тога што држимо у срцу, уму, вјери својој, љубави и нади својој сабор са свима Светима. Нека је овај дан благословен, дан васкрсења Христовога у Храму Васкрсења. Ми смо народ васкрсења.“

Поручујући да је Бог јачи од свих, умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије је посвједочио да када приђу ћивоту Светог Василија особе поседнуте ђаволом, ђаволи дрхте пред Богом живим и његовим угодницима, јер је Бог јачи од ђавола и увијек побјеђује:

„Храбрите се, вјерујте, нека не гасне вјера ваша, и мир ваш у души, мир којим поздрављају и владика и свештеник: Мир свима, и одговара побожни народ: И духу твоме, теби, твоме духу такође мир. То је један исти Дух Свети који прожима тијело Цркве и све нас. Духом Светим смо крштени, Њиме смо миропомазани, Духом Светим благословени, Духом Светим се Литургија остварује, не нашим силама него Духом Свете Тројице, Треће лице Свете Тројице, али равно Оцу и Сину.“

Даље је владика истакао да смо сви позвани на Небески сабор да будемо саборници Свете Тројице јер Црква је сабор и сабира:

„То је тестамент, наслијеђе од Светих царева, од Светих архијереја“, казао је Епископ Атанасије и, кад је Свети Василије благословом Патријарха свештеномученика Гаврила Рајића из Новог брда родом са Косова, премештен ондашњи Оногошт, данашњи Никшић, назвао је Источно-херцеговачка или Херцеговачка друга епархија, а остао је заједнички. Данас он помаже.“

Ходите земљом са пуно вјере и наде и љубави, поручио је владика Атанасије, јер није добро да имамо мржњу према било коме и она прије свега убија онога који мрзи, разара му јединство:

„Немој да се гордимо, будимо смирени. Мајка Божја, дјевојчица од осам година кад је уведена у храм Божији и послије ишла код рођаке Јелисавете, мајке Јована Крститеља, спјевала је пјесму: Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спасу мому. Што погледа на смирење слушкиње Своје, јер од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји, па онда додаје једну врло дубоку мисао да богате Господ растури мислима гордим срца њиховога.“

Објаснио је да је модерни човјек постао шизофрен, зато што се горди и мисли да он много значи, а уствари, како је рекао праведни Јов, завршава као храна црвима у гробу:

„Нека се присјете сви они који хоће насиље Цркви Божјој, да је Црква Божја непобједива, неодољива. Свети Немања који се родио овдје превео је оно грчко Исус Христос побеђује (НИКА) – Исус Христос одоле, тако пише око његовога крста, јер то је сила Цркве да она одолева нападима. Велики светитељи, као Јован Златоусти, говорили су Црква Христова је нападана, али лађа Христова никад неће потонути. Зато стојимо добро, стојимо са смерношћи и исповједајмо вјеру у Свету Тројицу. Останемо боголики и богочежњиви, и Бог ће бити са нама, наш Бог се тако и зове: С нама је Бог – Емануил и не бојмо се никога „, закључио је у својој бесједи владика умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Јован: Речи које се најчешће понављају у Светом Јеванђељу су Царство Небеско и Љубав!

Sun, 29 Dec 2019 14:02:45 +0000

У суботу, 28. децембра 2019. године, када Црква прославља светог свештеномученика Елефтерија и преподобног Павла, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Вреоцима, надомак Лазаревца, у колубарско-посавском намесништву.

Звучни запис беседе

Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник опленачки и рачански, протојереј-ставрофор Раде Тодоровић, гост из Епархије шабачке, протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник колубарско-посавски, игуман Доситеј Хиландарац, настојатељ манастира Светог великомученика Георгија у Ћелијама, као и протођакон Иван Гашић, јерођакон Јован Прокин и ђакон Никола Урошевић. Благољепију сабрања допринело је појање “Србских православних појаца” из Београда.

Поучном беседом Владика Јован је подсетио окупљене вернике на важност редовног читања и пруочавања Светог Писма за православне хришћане. Ова књига нуди човеку одговоре на сва питања која у животу можемо поставити. Зато Свето Писмо и јесте Књига над књигама. Речи које се најчешће понављају у Светом Јеванђељу су Царство Небеско и Љубав. “То Царство Небеско се налази у сваком човеку, када он живи Богом. Такав човек у себи има веру, наду, милосрђе... А темељ врлинског живота је смирење.”, поучавао је Владика Јован.

Извор: Епархија шумадијска

Епископ Фотије: Да ли желимо да приступимо Христу?

Sun, 29 Dec 2019 14:01:49 +0000

У храму Светог пророка Илије у Буквику, на дан успомене на Светог свештеномученика Елефтерија и других са њим, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије је служио свету архијерејску Литургију.

-Пуноћа наше вере је кад дођемо из свога дома у храм са жељом и намером да се причестимо Телом и Крвљу Христовом. То ми проповедамо. Најважније је да схватимо да је Свето Причешће пуноћа наше вере. Потребно је да сваки пут када долазимо у свети храм преиспитамо своју савест и упитамо се: Да ли би ја могао да се причестим или не бих могао? Потребно је да се боримо са собом на том главном плану, а то је: Да ли желимо да приступимо живоме Христу у светој Литургији', поучио је присутне епископ Фотије.

У току свете Литугије Епископ је рукоположио Лазара Илића из Обудовца у свештени чин ђакона. У току Литургије су освештани живопис и иконостас у односном храму.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Епископ Сергије: Господ позива све, но ипак има оних који налазе многе изговоре да би приступили Христу и сјединили се са њим!

Sun, 29 Dec 2019 14:00:51 +0000

У недјељу 28. по Духовима, недјељу Праотаца (Материце) дана 26. (9) децембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије посјетио је Бихаћ и предводио свету архијерејску Литургију у параклису светих жена Мироносица.

Звучни запис беседе

Владици су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Далибор Ненић парох бихаћки, протопрезвитер Бојан Митрић парох прве парохије петровачке, протонамјесник Јован Бањац парох друге парохије петровачке, презвитер Немања Балабан парох крењеушко-вођенички и протођакон Немања Рељић.

У својој литургијској бесједи Епископ се обратио омилијом у којој је протумачио параболу о Господаревој вечери повезујући је са светом Литургијом на коју Господ позива све, но ипак има оних који налазе многе изговоре да би приступили Христу и сјединили се са њим. Тада ће Господ призвати све оне друге са „тргова и улица“ и тако ће напунити Царство Своје, а они позивани биће бачени у таму најкрајњу.

Послије свете Литургије Владика је подијелио поклоне најмлађим члановима литургијске заједнице, а трпеза љубави припремљена је у парохијском дому.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Епископ Херувим: Требамо да пустимо Христа да уђе у наша срца и душу!

Sun, 29 Dec 2019 13:59:52 +0000

Епископ Херувим: ”Требамо да пустимо Христа да уђе у наша срца и душу, да они буду место где ће обитавати Христос, да та вечна Тајна као кандило сија у нама и у потребно време доноси своје плодове. Требамо увек да слушамо Цркву Божју, да се поучавамо речима Светога Јеванђељa".

На Материце, дана 29. децембра, када Црква прославља светог пророка Агеја и свету Теофанију, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Архангела Михаила у Белом Манастиру.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Владо Кљајић, умировљени парох, протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски и ђакон Војислав Николић.

Епископ Херувим проузнео је следећу беседу:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и спасење ово сабрање данас у Белом Манастиру, у нашој цркви посвећеној светом Архангелу Михаилу. Заиста благодат Божја делује, сабира наш верни народ у цркву Божју, да буде причасник вечних Тајни кроз Тело и Крв Христову. Данас смо заиста осетили ту радост и испуњење јер смо примили вечне Дарове Живота који нам отварају врата Царства Небеског и испуњавају нас врлинама. То су дарови које ми требамо да сабирамо у овоземаљском животу. Тако чинећи задобићемо венац вечне славе и уврстићемо се са десне стране Оца, са светим Божјим угодницима који су у свом овоземаљском животу служили Христу као Цару Васељене и Господару наших живота.

Требамо да пустимо Христа да уђе у наша срца и душу, да они буду место где ће обитавати Христос, да та вечна Тајна као кандило сија у нама и у потребно време доноси своје плодове. Требамо увек да слушамо Цркву Божју, да се поучавамо речима Светога Јеванђеља. Свети апостол Лука нас је речима данас увео у Тајну коју смо данас окусили, Тајну Живота кроз Тело и Крв Христову.

Тако треба да живимо, да носимо то са собом, да долазимо на службе Божје, на свете Литургије, да се у Христу сабирамо. Христос треба да нам постане Путовођ у животу, да нам Он буде Нада и Љубав. По свом подобију ми смо мали христоси, али морамо у сваком случају да се трудимо, да сабирамо врлине и вечна добра која нас упућују на живот у Цркви Божјој.

Нема живота ако нисмо у Цркви Божјој, нема нигде Наде и Љубави какву нам Христос даје. Ако сагледамо обичног човека који је без Бога онда видимо да његова љубав прође и нестане. Ако смо у Цркви Божјој, ако имамо љубави према Христу онда је то вечна Љубав. Христос се и рађа из велике Љубави према човеку да наша љубав не буде тренутна и пролазна него да поприми вечну димензију у свакоме човеку. Ако нас Бог воли не можемо ни ми бити другачији, не можемо не волети друге поред себе. Сви смо мали христоси и требамо да проносимо Тајну Оваплоћења, тј. Рађања, али и Васкрсења које је пуноћа Живота. Требамо да се поучавамо из тих истина, из догмата које учимо о закону нашег живота. Јеванђеље треба да се преточи у дело, у дело благословено у Христу. Када смо овако сабрани, када је пуна црква, заиста је због благодатног Дара Светога Духа. Свети Дух нас сабира и позива да долазимо на свете Службе Божје где нас милује и греје пламена љубав Христова. Христова љубав надопуњује недостатке свих нас, свакога појединачно почевши од мене и свештеника свако има своје мане и недостатке. Христова пламена љубав нас увек милује и сагорева наше недостатке, да бисмо једни другима могли бити браћа и сестре.

Свети апостол Павле увек позива верне са ”браћо и сестре”. Није позивао само у оно време, него позива у сва времена. Зато што ми у Цркви Божјој требамо да будемо браћа и сестре, и да то што овде осетимо и носимо одавде треба да траје и да се изграђује. Требамо увек да обнављамо ту истину да смо сви ми браћа и сестре у Христу и да својим животом проносимо ту лепу поуку којом нас поучава свети апостол Павле.

Радујем се што сам данас овде са вама, што могу поделити радост данашњег празника мајки – Материце, који је наша света Црква одредила. Нажалост, данас се неки одричу тог благословеног дара, не желе да рађају и испуне Божју заповест ”Рађајте се и множите се…”. Требамо увек да будемо свесни да испуњавамо тај благослов Божји. Прошле недеље смо прослављали Детињце, данас прослављамо Материце, а следеће недеље су Оци. Видимо како Црква брине о породици која је темељ нашега постојања у овом свету. Породица треба да буде благословена и многодетна. Не треба да се повучемо након једног или двоје деце и да кажемо ”Ето то је мој допринос”. Требамо да се трудимо да наше породице буду многољудније, јер једино тако можемо опстати и остати на овим просторима. Онда је то нада и крепкост за живот нашег народа на овим просторима. Црква Божја се увек бринула за своје и моли се Богу за свој народ.

Честитам вам празник Материца и нека је благословена наша заједница овде у Барањи благословена, нека се очува и сачува свој јези и културу јер ћемо једино тако бити наследници светога Саве и светога Симеона – проносиоци Светосавског духа и наслеђа.

Живели! Срећни и благословени били! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Протопрезвитер-ставрофор др Дарко Ђого: Један од највећих дарова које људско биће може имати је дар материнства!

Sun, 29 Dec 2019 13:58:00 +0000

У 28. недјељу по Духовима – светих Праотаца, другу пред Божић 29. децембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Материце и празник Светог пророка Агеја и Свете Теофаније Царице, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор Дарко Ђого, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Миленко Јекић которски парох и јерођакони Роман и Зосима, острошка сабраћа, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

После читања зачала из Светог Јеванђеља о званим и изабраним, сабране је бесједећи поучавао о. Дарко, који је тумачећи ријечи Светог Писма казао да прочитана прича може бити схваћена као прича о народу Божијем, али и као прича о свим народима, групама, људима, идентитетима.

– Народ Божији се углавном посвети својим активностима и самом себи и то је вјечити проблем свих народа који хоће да живе свој живот, народа који се предаје гордости, посвећености себи, а не позиву Божијем. Онда заиста такви народи почињу на позив Божији да се одричу силе Божије и да налазе изговоре зашто да не учествују у Царству Божијем. Од свакидашњих послова, до великих прослава, од изговора ”купих њиву и одох да је пробам”, до изговора ”ожених се и не могу ти доћи”. Такви народи се одричу силе Божије. Онда Господ призове врло често и оне народе који живе можда на неком окрајку историје, као некада Словене, преко светих Кирила и Методија, да они буду ти који ће учествовати у Царству Божијем, да они буду ти које ће Господ призвати – казао је о. Дарко.

Подсјетио је да је један од највећих дарова које људско биће може имати, дар материнства, те да Црква Божија управо данас прославља тај дар. Према ријечима Апостола Павла, мајке ће се спастити рађањем дјеце, што данас нажалост, казао је о. Дарко, многи осуђују.

– Најлажнија од свих лажних ријечи данас је ”пустите ме да живим” јер духовна смрт је у данашњем свијету названа животом. Данас млад човјек живи док се заправо предаје смрти. Тек кад почиње његов живот када себе даје другом бићу и када тим давањем себе настане треће биће и породица заличи на цркву, то је данас названо крајем живота. Ми немамо пречег задатка данас него да се не миримо са лажним језиком, са лажима са којима живимо – казао је о. Дарко и нагласио да се великом ријечју завршава данашње Јеванђеље, ”много је званих, али мало изабраних”.

Извор: Манастир Острог

Владика Методије се опоравља на ВМА од последица полицијске интервенције

Sun, 29 Dec 2019 11:28:00 +0000

Преосвећени епископ диоклијски г. Методије примљен је прије три дана на Војно Медицинској Академији у Београду због посљедица полицијског насиља које се догодило у ноћи између 26/27. децембра ово године када се нашао на мосту на Тари у Пљевљима са вјерним народом који је протествовао због изгласавања дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести и увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори.

Владика Методије је, дан после тог немилог догођаја, у разговору за радио Светигору, истакао да се осјећа добро и да је само угруван. Међутим, након детаљног љекарског прегледа установљено је присутно унутрашње крварење, као и бројне огреботине и модрице по цијелом тијелу.

Обзиром да владика Методије има хроничне проблеме са венама, како саопштава медицинско особље ВМА, унутрашња крварења су веома ризична и захтијевају интезивно лијечење и сталну терапију.

Владика Методије је, описујући догађај, саопштио за радио Светигору, да је то изгледало јако непријатно и да су у једном тренутку полицајци почели да газе људе и да их вуку, тако да се створила велика гомила људи који су били притиснити и да је право чудо што неко у тој гужви није задобио теже повреде са озбиљним потребама. Такође је констатовао да је и сам у једном тренутку мислио да је крај и да ће изгубити свијест.

Поред свега тога, владика Методије је опростио полицајцима и поручио да се нада да полиција више неће примјењивати силу над својим обесправљеним и пониженим народом.

Молимо се Господу исцјелитељу и Мајци Божјој да укријепи владику Методија и да му дарује исцјељење, а полицајцима покајање да не каљају образ и част, јер ћемо живјети заједно и сјутра.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Литургијско сабрање у Жабљу

Sun, 29 Dec 2019 07:18:00 +0000

У недељу Светих Праотаца, 29. децембра 2019. године, протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други и настојатељ Светосавског храма у Новом Саду, служио је свету Литургију у храму Преноса моштију Светога Николаја Мирликијског у Жабљу, уз саслужење свештенства архијерејског намесништва жабаљског.

Беседећи по прочитаном јеванђелском зачалу, прота Бранислав је указао на улогу Цркве у свету и на њену спасоносну мисију. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, житељи Жабља и осталих места архијерејског намесништва жабаљског имали су прилику да се, у току литургијског сабрања, поклоне и целивају честицу моштију Светога Саве, која је свечано дочекана испред жабаљске светиње.

У години прослављања великог јубилеја – осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, у свим парохијама архијерејског намесништва жабаљског уприличене су пригодне свечаности.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Саопштење вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске

Sat, 28 Dec 2019 20:07:16 +0000

Сабрани на Светој литургији у Цетињском манастиру, крај моштију Светог Петра Цетињског, предвођени нашим оцем и учитељем, Високопреосвећеним Митрополитом Амфилохијем, ми вјероучитељи Црне Горе, који смо призвани да учествујемо у васпитању православне дјеце и омладине, осјећамо дужност, пред ученицима и родитељима да се огласимо о околностима који су изазвани доношењем Закона о слободи вјероисповијести и увјерења и правном положају вјерских заједница, који ће се у многоме односити и на наш рад.

У Црној Гори, православна вјерска настава похађа се у преко шестдесет школа вјеронауке које окупљају више од двије хиљаде ученика. Сви они, са својим родитељима и наставницима су погођени доношењем овог и оваквог Закона који се, уз бројне дискриминаторне норме које одступају од европских стандарда, супроставља постојећој пракси већине држава.

Православна Црква већ три деценије говори о неопходности увођења вјерске наставе у редовни школски систем. Овај вапај наших ђака, родитеља и наставника, наишао је на вишедеценијско игнорисање државних институција. Схватајући неопходност стицања ових знања и сабирања дјеце у Светој литургији, Црква је организовала бројне Школе вјеронауке у свим градовима и мјестима, већим манастирима и готово свим парохијама, без икакве помоћи надлежних у ресорних Министарствима просвјете и културе.

Ове, већ неповољне околности, за извођење вјерске наставе, угрожене су додатно доношењем поменутог Закона. У дијелу Закона који регулише вјерско образовање (Чл. 51-59) додатно се отежава чак и садашњи облик вјеронауке кроз ригидне и ограничавајуће одредбе које садрже и новчане казне за вјероучитеље.

Закон о слободи вјероисповијести ограничава постојање и рад школа вјеронауке по питању простора одржавања наставе, нарочито забрањујући одржавање часова ван Цркава и пратећих објеката (Чл. 51 ст.1). Закон угрожава и родитеље и њихово право да одлучују о образовању своје дјеце до петнаесте године. (Чл 51. ст.2). Високим новчаним казнама је запријећено вјероучитељима да не смију организовати наставу више од 260 дана у години (Чл. 51 ст.3). Веома значајна мисија вјероучитеља међу дјецом која одрастају у старатељским породицама ограничена је неоправданим изостављањем старатеља из корпуса оних који могу дати сагласност дјеци за похађање вјерске наставе (Чл. 52). Читавим сетом норми садржаним у члановима Закона о слободи вјероисповијести (Чл. 53-59), прописано је мноштво дискриминаторних нетипичних ограничења за оснивање и функционисање вјерских школа. Њима је нарочито погођена најстарија средњошколска установа у Црној Гори – Богословија Светог Петра Цетињског, која је претеча Универзитета Црне Горе.

Читав низ отежавајућих околности за вјерску наставу које су се могле избјећи веома лако, доказ су да није вођен суштински и институционалан дијалог са Православном црквом. Као последицу таквог диктата предлагача и скупштинске већине имаћемо низ препрека са којима ће се сусријетати вјероучитељи, родитељи, и што је најжалосније дјеца, која су нам Јеванђељем дата као узор свима који теже уласку у непролазно Царство Оца и Сина и Светога Духа.

Умјесто да нам актуелна власт помогне да се наш простор дјеловања прошири у овом тешком времену, када су моралне вриједности у друштву пољуљане, они желе да нам ускрате и оно што је Црква с великом муком вијековима стицала.

Црква Христова се кроз двомиленијумско трајање суочавала са најтежим искушењима и нападима, који, упркос свему, нису успјели да спријече ширење ријечи Божије међу дјецом.

Вјерни својој учитељској служби и својој мајци Цркви светосавској, настављамо да испуњавамо нашу свету дужност у духовном и свеукупном образовању најмлађих, као и чувању наших светиња. И овом приликом апелујемо на државне органе Црне Горе да врате вјерску наставу у државне школе.Такође их подсјећамо на Христове ријечи, које су темељ нашег живота и служења: „Пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им, јер таквих је Царство Божије.“ (Лк 18,16)

Сву дјецу Црне Горе и цијелог свијета, као и њихове родитеље, поздрављамо радосном истином:

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Додатак:

Закон о слободи вјероисповијести ограничава рад школа по питању простора одржавања наставе, нарочито забрањујући одржавање часова ван Цркава и пратећих објеката (Чл. 51 ст 1). Изложена одредба не само да не садржи изричито одређење вјерских објеката и других објеката у којима се може изводити вјерска настава, већ не прецизира ни ко би и на основу којих критеријума процјењивао да ли је неки објекат примјерен за извођење вјерске поуке. Нарочито смо забринути прописивањем санкције за непоштовање ове магловите норме новчаном казном до 2000 евра и то за самог вјероучитеља.

Овај Закон угрожава и родитеље и њихобо право да васпитавају дјецу у складу са својим увјерењима (Чл 51. ст.2). Други релевантни закони предвиђају узраст од 15 година као старосну границу која је неопходна за доношење одлука о даљем школовању и образовању. У том смислу овај Закон дискриминише родитеље јер њиме дјеца добијају право да без сагласности родитеља напусте вјерску наставу већ од 12 година.

Став 3 овог члана Предлога закона радикално ограничава право на слободу вјероисповијести. Одредбом да се вјеронаука може изводити само када ученици немају наставу у школи, Закон такву поуку у значајној мјери отежава. Наиме, наш план и програм предвиђа присуство литургијским сабрањима и другим служба ао славама и празницима који се неријетко подударају са школом која радом у обије смјене покрива готово читав дан. Онемогућавање рада школа вјеронауке запечаћено је пријењом новчаном казном од 200 до 2000 евра уколико се вјероучитељ оглуши о ову дискриминаторну норму.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Амфилохије примио новог амбасадора Србије

Sat, 28 Dec 2019 19:19:52 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије примио је данас на Цетињу новог амбасадора Србије у Подгорици Владимира Божовића.

Током сусрета Владика и амбасадор Божовић разговарали су о ситуацији у Црној Гори након усвајања дискриминаторског закона о слободи вјероисповијести и о другим актуелним темама важним за живот Цркве и народа.

Извор: Митрополија црногорско-приморска