Живе речи утехе: Живе речи утехе

Торжествено прослављена Крсна слава Епископа Пахомија

Sat, 04 Jan 2020 15:04:31 +0000

У навечерје празника Светог Игњатија Богоносца, 01. јануара 2019. године и Крсне славе Његовог Преосвештенства Епископа врањског Г. Пахомија, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Г. Давид, служио је празнично бденије у Саборном храму Свете Тројице у Врању, уз саслужење архимандрита мр Методија Марковића игумана манастира Преподобног Прохора Пчињског, протојереја-ставрофора Небојше Стојадинова и ђакона Андреја Јелића.

На дан празника и Крсне славе, 02. јануара 2019. године, Литургијским сабрањем у Саборном храму Свете Тројице у Врању началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије, уз саслужење Преосвећених Архијереја: шумадијског Г. Јована, крушевачког Г. Давида, брегалничког Г. Марка, стобијског Г. Давида и врањског Г. Пахомија.

Након прочитаног Јеванђеља, празничну беседу произнео је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Г. Давид, а на крају Свете Литургије народу се обратио и Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије честитајући Крсну славу домаћину данашњег сабрања. Славски колач и жито благосиљао је Епископ шумадијски Г. Јован.

После Свете Литургије, Епископа Пахомија посетили су Преосвећени Архијереји: браничевски Г. Игнатије и нишки Г. Арсеније и честитали Крсну славу. Крсну славу Епископу Пахомију честитао је и господин др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије. Литургијско сабрање својим појањем увеличале су и монахиње из манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском и Светог великомученика Пантелејмона у Лепчинцу.

По завршетку Литургије, свештенство, монаштво и верујући народ честитао је Епископу Пахомију славу у Епископском двору, а трпеза љубави за све присутне приређена је у сали Црквене општине Врање.

Након трпезе љубави, реч благодарности домаћину, произнео је Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игнатије.

Извор: Епархија врањска

Литургијска радост у Петропавловом манастиру

Sat, 04 Jan 2020 15:03:35 +0000

У четвртак 2. јануара, у Петропавловом Манастиру је Св. Архијерејском Литургијом, свечано и у духу живе и делатне хришћанске саборности, прослављен празник Св. свештеномученика Игњатија Антиохијског.

Сабравши се око овог ранохришћанског светитеља-мученика (неки као око своје Крсне славе, неки као око небеског заштитника чије име носе, али сви као око незастаривог и увек надахњујућег сведока и исповедника вере коју живимо), предвођени својим оцем и Архијерејем Димитријем а уз саслуживање данашњег свечара Владике Григорија, Владике Атанасија, бројних свештеника и свештеномонаха наше и суседних епархија и молитвено учешће многобројне деце, верника, монаха и монахиња, птица, цвећа и богоданог јануарског сунца, на најлепши и најаутентичнији начин – благодарећи Господу у Светој Евхаристији на свим Његовим даровима, просећи помоћ у страдањима и невољама кроз која као Црква Његова пролазимо и радујући се једни другима у љубави – на најлепши начин смо отворили круг божићних празника.

Након Свете Литургије, радост и заједничарење настављени су у манастирској гостопримници, уз трпезу љубави и речи искреног благодарења.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Из Артемијевог раскола вратио се под окриље Српске Православне Цркве

Fri, 03 Jan 2020 21:09:00 +0000

Слава Богу, бивши клирик секте екскомуницираног лаика Марка Радосављевића (некада владике Артемија), брат Жељко Јовановић, вратио се из раскола у Христову Цркву.

Наиме, после духовног разговора са епископом Шумадијским Г. Јованом, Жељко се искрено и дубоко покајао за свој некадашњи живот у секти размонаха Артемија и вратио се Мајци СПЦ. Он је пре два дана канонски рукоположен у чин ђакона у храму преподобног Јоаникија Девичког у Крагујевцу, а данас је у храму свете Петке у Крагујевцу од стране владике Јована рукоположен у чин свештеника.

Отац Жељко ће од данас служити Богу и роду у истинској Цркви Христовој у духу љубави, смирења, послушности, поста и молитве.

У Бечеју обележeна 78-годишњица Рације у Бачкој, помен служили архијереји Иринеј и Исихије

Fri, 03 Jan 2020 14:11:56 +0000

Епископ Иринеј: „Жртве никада – ни у својој молитви, ни у својим душама – нећемо заборавити”.

Звучни запис беседе Епископа Иринеја

У Бечеју – месту у којем је пре 78 година на најсвирепији начин живот изгубило више од двеста особа – у петак, 3. јануара 2020. године, одржан је централни помен у знак сећања на невино страдале Србе, Јевреје и Роме у злогласној Рацији у јужној Бачкој.

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је парастос у храму Светога великомученика Георгија у Бечеју, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија и свештенства наше Епархије. Беседећи по завршетку парастоса, владика Иринеј је казао да узносимо молитве за покој душа свих невино пострадалих оне хладне зиме 1942. године.

Народâ у целини нема ни потпуно невиних ни потпуно кривих за зло у овоме свету, али они људи са именом и презименом, она лица која су директно вршила злочине не смеју бити заборављени, а жртве њихове још мање. Жеља је и молитва свих нас да доживимо време када ће то бити само историјско сећање, а не и горка реалност. То време није још на видику, а да ли ће га бити или не – не зависи од нас. Оно што можемо и што смо дужни то је да барем сами доприносимо ширењу цивилизације љубави – у име вере у Бога, у име вечних и непролазних етичких и духовних вредности човечанства. Нека Бог дâ да у том духу деламо – колико је у нашој моћи – са чврстом и непоколебивом надом на Бога да је Он Господар историје, а не људи; да ће на крају тријумфовати Христос, а не антихрист; светлост, а не тама; правда, а не неправда; и Бог, а не сатана. Жртве никада – ни у својој молитви, ни у својим душама – нећемо заборавити, јер их не смемо заборавити, казао је Епископ бачки.

После парастоса, на платоу испред Светогеоргијевског храма, молитвени помен је, у име Јеврејске заједнице Србије, служио господин Исак Асиел, врховни рабин Србије.

Присутнима су се обратили г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе и г. Драган Тошић, председник Општине Бечеј. Венце су положили представници Скупштине Војводине, Покрајинске владе, Општине Бечеј, представници амбасада Израела и Мађарске, као и Меморијалног друштва Рација 1942.

Молитвеном обележавању 78-годишњице Рације у Бачкој присуствовали су и г. Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, госпођица Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и верни народ Бачке.

На Божић 1942. године, у јужној Бачкој, фашисти Миклоша Хортија извршили су погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Рација је почела 4. јануара у Чуругу, а настављена је и у другим мeстима Бачке: Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Србобрану, Локу, Гардиновцима, Вилову и Жабљу.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Саопштење ЦО Никшић: Физички нападнут свештеник Мирко Вукотић

Fri, 03 Jan 2020 14:04:57 +0000

У ове дане предбожићне радости, када у граду Светог Василија десетине хиљада људи у највећем миру у молитвеним литијама свједоче и потврђују своју вјерност Богомладенцу Христу чије рођење ишчекујемо, обавјештавамо црногорску јавност да се десио незапамћен догађај у новијој историји Црне Горе.

Наиме, дана 3. јануара око поднева у градском парку у Никшићу, лице У. К. је ничим изазвано пролазећи поред никшићких свештеника Слободана Јокића, Остоје Кнежевића и Мирка Вукотића упутио низ увреда и псовки, позиве на прогон и линч СПЦ и њеног свештенства и вјерника, користећи најприземније псовке. Свештеник Вукотић му је пришао ближе рекавши: „Извини брате да ли се познајемо, и који је разлог таквог агресивног понашања?“ Умјесто одговора, поменуто лице га је песницом снажно ударило у предјелу лица, од задатог ударца свештеник се једва одржао на ногама и његове наочаре су одлетјеле под оближње возило. И након овог чина нападач је наставио да упућује пријетње и псовке удаљујући се у правцу градске капеле. Бројни грађани, који су се случајно затекли на лицу мјеста су били затечени и изразили своју спремност да свједоче о овом срамном догађају. О овом криминалном чину, нападу на свештеника – службено лице СПЦ обавијештена је полиција, која је привела преступника у просторије ЦБ. Напад на свештено лице је кажњиво по КЗ ЦГ, у смислу распиривања вјерске и националне мржње и угрожавања личне сигурности.

Нажалост, још једном се види, да је једнострани и непромишљени чин оваквог доношења Закона без дијалога и сагласности Цркве произвео смутњу, подигао тензије у друштву у Црној Гори, а поједини представници власти су својим изјавама и оптужбама Цркве, да Црква подстиче немире и насиље и позива на грађанску непослушност, у ствари створили атмосферу у којој је нормално и пожељно насрнути на православног свештеника. Иначе, свештеник Мирко Вукотић, парох кочански, потиче из угледне црногорске породице која је Црној Гори кроз њену историју дала значајне личности.

Очекујемо оштру и недвосмислену осуду овог срамног чина од Предсједника државе, Владе и града Никшића.

У Бадњој недјељи још једном позивамо на мир и братску слогу и достојанствено хришћанско понашање упућујући божићни поздрав: „Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископски савјет у Црној Гори: Нећемо дозволити политизацију

Fri, 03 Jan 2020 11:29:22 +0000

Саопштење за јавност Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори, Подгорица, 2. јануар 2020.

Са свог састанка код храма Светог Ђорђа у Подгорици, Епископски савјет саопштава да овако снажно хришћанско, светосавско и народно јединство у Црној Гори показује чврсту ријешеност наше Цркве и њених вјерника да не дозволи политизацију овог питања са било које стране.

Веома је важно да тако и остане и да се никако не допусти да ико инструментализује Цркву за било какве политичке или идеолошке интересе.

У исто вријеме, понављамо да су достојанствене и молитвене литије најбољи вид еванђелског отпора неправди која је задесила Цркву од стране црногорских власти.

Унапријед се ограђујемо од свих могућих инцидената, које би неко могао исценирати ових дана око Бадњег дана и Божића, а о чему до нас допиру поуздана обавјештења, чији би циљ био компромитација хришћанског мирног отпора широм Црне Горе. Црква не позива нити ће позивати на насиље било какве врсте, али ће показати одлучност у одбрани својих светиња и вјечног људског достојанства.

Одговорност за разбуктавање подјела и диоба лежи, прије и изнад свега, на онима који су, без прихватања истинског дијалога, донијели накарадни, антиуставни и дискриминаторски не-закон о отимању храмова и црквене имовине Српске Православне Цркве. На свакоме је православном вјернику, с друге стране, одговорност да не насједне на ту провокацију и да се с љубављу односи према свим људима, по угледу на Господа нашега Исуса Христа.

Наша Црква наставља своју правну борбу и у том смислу је основан међународни експертски тим чији је мандат да, у сарадњи са домаћим правним тимом, који се већ годинама бави овим законом, заступа интересе наше Цркве на територији Црне Горе пред релевантним међународним институцијама.

Било какве објаве које се шире по медијима или друштвеним мрежама у име Епископског савјета или појединих епископа, а њих је ових дана превише за појединачне деманте, нису вјеродостојне и ни на који начин не представљају ставове наше Цркве, уколико се не налазе и на званичним сајтовима наших епископија, већ служе само за стварање још веће смутње у друштву и, нарочито, међу вјернима.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Молитвена подршка Епархије нишке Цркви Божијој у Црној Гори

Thu, 02 Jan 2020 15:06:48 +0000

Желећи да сви дамо свој молитвени допринос у наставку борбе против зла и неправде, који су озакоњени у спорном закону којим се угрожавају верска права свих православних у Црној Гори овом приликом обавештавамо сво свештенство, свештеномонаштво и верни народ богоспасаване Епархије нишке да ће од данас па до Бадњег дана, закључно са недељом 5. јануаром, у свим храмовима где за то постоје услови, након редовних вечерњих богослужења, овим поводом бити служен Молебни канон Пресветој Богородици.

Повезана вест:

Саопштење Епископа нишког г. Арсенија: Усрдно се молимо Господу, да уразуми власти у Црној Гори да увиде своја огрешења о закон здравог разума и својим поступцима прекину прогон Цркве Божије!

Такође молимо подручно нам свештенство да у свакодневним јутарњим и вечерњим богослужењима, као и у Светим Литургијама у предстојећу суботу и на Недељу Светих Отаца - Оце, умноже своје молитве тако што ће у Мирној јектенији, у прозби: „За благоверни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, за христољубиву војску...“ уметнути: „...и за очување православног народа и светиња у Црној Гори...“ а исту прозбу, као и обично, завршити речима: „...да им Господ Бог помогне да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо“. У Сугубој јектенији, у прозби: „Још се молимо за благоверни и христољубиви род наш...“ треба уметнути „...за очување православног народа и светиња у Црној Гори...“ и прозбу завршити речима: „...и за све православне хришћане“.

На Великом входу, такође, помињати православни народ и светиње Црне Горе.

Овом приликом позивамо верни народ Епархије нишке да у што већем броју узме учешће у овим молебанима те да умножи своје личне молитве како у храмовима тако и у својим домовима. У ишчекивању свеосвећујућег празника Рођења Христовог, и мира који Он собом доноси, уздајући се у силу Божју која се у немоћи показује, надамо се избављењу и спасењу моћном руком Његовом.

Епископ нишки Арсеније

Извор: Епархија нишка

Владика Јоаникије: Лажу то што причају да су хтјели да се договоре! Само су хтјели да фингирају дијалог, кога није било!

Thu, 02 Jan 2020 14:13:27 +0000

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог Игњатија Богоносца, Светог Данила Другог, архиепископа српског, Свету архијерејску литургију у храму Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу. Током светог богослужења Преосвећени Епископ је у свештенички чин рукоположио досадашњег ђакона, теолога Огњена Фемића.

У архипастирској бесједи Владика је говорио о Светом Игњатију Богоносцу и Светом Данилу Другом, архиепископу српском који је као Епископ хумски столовао у Бијелом Пољу. У његово вријеме обновљена је, проширена и украшена светиња храм Светих Петра и Павла.

Владика Јоаникије је оцијенио да се „врши страшна неправда над СПЦ и осмишљен, испројектован удар на православље у Црној Гори“. Ми смо, као хришћани, истакао је он, дужни да дамо отпор и устанемо против неправде, што је овај народ са својим свештеницима и учинио.

„Подсјећамо ову државу и цијелу домаћу и међународну јавност на ону основну истину да држава стоји на грађанину, као што Црква стоји на вјернику, али за државу то има још веће значење. Ако је, ових дана, толико грађана Црне Горе православне вјере изразило своје неслагање са неправдом која се чини, приликом доношења Закона, и ако је било толико наших оправданих реакција, и излазак на улице, када је све, већ, доведено до апсурда, онда сваки тај излазак и свак ко је изашао, свједочи да је тај закон ништаван и да није донесен у складу са вољом већинске Цркве у Црној Гори“, констатовао је Владика будимљанско-никшићки.

Казао је да се, према томе, закон мора да повуче.

„Тако би то било у свакој цивилизованој, а нарочито у оној проевропској држави, како данас говоре. Међутим, Црна Гора се са овим законом враћа у примитивизам, овај закон није у складу ни са правом, ни са правдом, нити са међународним стандардима, он је само у складу са злом вољом и похлепом оних који желе да отму црквену имовину, и да понизе Цркву Свету Божју православну, и нашу свету вјеру. Ми не смијемо дозволити да се газе завештања Светог Kнеза Мирослава, и Жупана Првослава, и Стефана Немањића ктитора Мораче, и Светога Василија Острошког , и осталих Божјих угодника из рода нашега, који су су подизали светиње, Богу их и цркви посвећивали, намјењивали их за покој својих душа. И власти говоре да они неће скрнавити Светиње, али послије ће говорити чим се упишу, да су они власници па могу са њима да раде шта хоће. И већ су рекли шта би жељели да ураде од наших светиња -да их дијеле коме они хоће и како хоће и да их претворе у бизнис и да понизе нашу свету вјеру. Не смијемо то, драга браћо и сестре, дозволити и ми се боримо колико можемо. Али не боримо огњем и мачем, него истином и правдом. А када је све доведено до апсурда изашли смо да јавно посвједочимо своје неслагање са својим народом и на улице. Наша борба није ни против кога лично, него против неправде. Тражимо од наших власти да овај закон повуче, или да га радикално измијене у оним дијеловима који су за цркву неприхватљиви“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.

Подсјетио је да су се властодршци са свима су се договорали осим са СПЦ.

„Договарају се и са пчеларима и са ловцима, када мисле да донесу уредбе или законе о пчеларима, ловцима или риболовцима и било којој другој заједници мањој или већој, а са најбројнијом вјерском заједницом – Црквом Православном нису хтјели да се договоре. То што причају да су хтјели да се договоре лажу, само су хтјели да оставе утисак, да фингирају дијалог, кога није било“, казао је он.

Све то је, додао јеон, било наметање.

„И ми не можемо да прихватимо никакво наметање, а разговор, дијалог и договор братски увијек, ради добра и цркве и државе, а посебно ради добра нашега народа. Ето, драга браћо и сестре, због чега се ових дана сабирамо. Сабирамо се, обједињујемо и духовно се снажимо кроз наше заједништо, примањем Светих Тајни и кроз дијељење ове муке и неправде која је снашла наш род. Али кроз то јачамо, зато што смо са Христом и зато што војујемо у име Христово истином и правдом. И ништа то нама није непознато. Црква у овом свијету и вијеку је војујућа црква, која за истину и правду војује увијек. И жели братску љубав и слогу, тамо гдје нема доброте, љубави и слоге, нема ни праве вјере. Ми смо се објединили и када смо јединствени знамо да, ако са Христом страдамо и подносимо ове муке и патње, да ћемо са њиме и побиједити, јер крст Господњи колико је симбол страдања Христовог толико је и знак његовога Васкрсења и над смрћу, и над сваким злом и неправдом“, закључио је владика Јоаникије.

Он је пожелио да Божић вјерницима донесе радост и да она уђе у сваки дом и породицу. Посебно је честитао новом свештенослужитељу олтара Господњега, свештенику Огњену Фемићу, који је данас рукоположен.

“Огњен се данас лијепо спремио. Лијепо се образовао и није журио да прими свештенички чин све док није осјетио у своме срцу да га је Господ заиста призвао на свештеничку службу. Радио је и друге послове, упознао људе, упознао карактере, стекао искуство и сада спремно ступа на свештеничку службу. Он ће добити једну велику парохију поред града Никшића, гдје је све спремно за новог свештеника да се тамо настани, и народ га тамо жељно чека. И даће Бог да га укријепи, да његова свештеничка служба засвијетли и да буде и њему на спасење и на спасење свима онима којима он буде свештеник и духовник и парох. Да се обједињавамо око престола Божјег, око колијевке Христа Богомладенца да својом љубављу препородимо и себе и своје породице, пријатеље и непријатеље. Амин, Боже дај” бесједио је владика Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење Епископа нишког г. Арсенија: Усрдно се молимо Господу, да уразуми власти у Црној Гори да увиде своја огрешења о закон здравог разума и својим поступцима прекину прогон Цркве Божије!

Thu, 02 Jan 2020 14:04:48 +0000

Са великом жалошћу пратимо догађаје који ових дана помрачују празничну радост наступајућег Празника Христовог Рођења како за нашу браћу и сестре православне хришћане у Републици Црној Гори, тако и за нас у Епархији нишкој. Исти услед братске љубави и у наша срца уносе горчину и тугу поводом насилног и неправичног изгласавања дискриминаторског и богоборног Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница у Црној Гори усмереног против епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Са забринутошћу страхујемо због мера које власт у Црној Гори предузима док једнострано, одбијајући сваки дијалог, бесправно укида свако право јединој канонској и историјској Цркви Божијој у Црној Гори. Посебно смо затечени и применом физичке силе црногорске полиције над Црквом, њеним епископима и вернима, и стојећи пред Тајном Божића, не можемо а не увидети сличност у богоборним потезима црногорских власти са дрскошћу којом некада беше заслепљен Ирод. Слично њему који, владајући се по критеријумима „света који у злу лежи“ и у неправди јачега имајући своју „правду“, покуша да насиљем оспори божанско право Витлејемском Богомладенцу насрћући на достојанство Његовог живота, и ми данас видимо обесправљење и несртање на хришћанско достојанство и основно начело слободе вероисповести гарантовано како Уставом Црне Горе, тако и небројеним обавезујућим међународним правним актима.

Отуда се усуђујемо да, седећи на катедри Епископа Константиновог родног града, уместо овог „иродовског“ модела силе, неправде и насиља, укажемо на образац за угледање у овој ситуацији модел власти једног светог владара, онога кога је историја због његове мудре владавине овенчала називом „Велики“, а чији је Милански едикт о слободи вероисповести већ 17 векова незаменљиви предложак и темељ сваком државном законодавству које се тиче слободе вероисповести и правног статуса хришћанске Цркве у модерним државама, а који опет овим спорним законом очигледно бива намерно превиђен и занемарен, тиме стављајући савремено црногорско законодавство по овом питању у раван са непросвећеним и варварским државама антике, али и са њиховим сродницама у бруталности и нетолерантности – тоталитарним режимима ХХ века.

Стога нудимо текст Константиновог Едикта као подстицај на преиспитивање савести свима који сматрају да су овим законом „демократски“ поставили темеље „модерној држави“ Црној Гори, занемаривши 1700 година старе темеље слободе вероисповести и права верских заједница у хришћанској Европи, и том својом „модерношћу“ постајући апостоли најназаднијих и дискриминаторских тековина далеке богоборне прошлости, у борби са којима је оно што данас називамо цивилизованим светом изнедрило свој идентитет. Таквима Равноапостолни цар Константин Велики поручује:

„И, између осталог, ево шта ми одлучујемо што се односи на хришћане: њихова места на којима су они имали обичај да се раније окупљају... нека ова места буду уступљена поменутим хришћанима бесплатно и без захтевања било какве надокнаде... И пошто ови хришћани немају само она места у којима су имали обичај да се окупљају, већ имају и друга места, што је познато, а која не припадају њима појединачно, него достојанству њихове заједнице, што ће рећи хришћанском друштву, ти ћеш наредити да сва њихова добра по закону који смо претходно навели, буду апсолутно враћена, без икаквог оспоравања поменутим хришћанима, то јест њиховом телу и заједници.“

Нека би се и његове молитве и „васпитно карање“ његове речи придружиле молитвама и заступништву Светог краља Јована Владимира, Светог Василија Чудотворца Острошког, Светог Петра Цетињског, Светог Стефана Пиперског, Светог Симеона Дајбабског и Светог Арсенија Сремца Архиепископа српског, и свих светих од рода нашег у Црној Гори просијалих. Имајући све ово на уму, најсрдачије подржавамо браћу Архијереје у Црној Гори црногорско-приморског Амфилохија, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, захумско-херцеговачког Димитрија, диоклијског Методија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, уједно и састрадавајући са њима и повереним им верним народом.

Усрдно се молимо Господу, да уразуми власти у Црној Гори да увиде своја огрешења о закон здравог разума и својим поступцима прекину прогон Цркве Божије, а да православном народу у Црној Гори Господ умножи Своју благодат и силу, како би храбро поднео сва искушења и нанету неправду и одолевши сачувао своје светиње у којима се на понос њихових предака вековима слободно прославља Име Божије. У ишчекивању свеосвећујућег празника Рођења Христовог, и мира који Он собом доноси, поздрављамо браћу Архијереје и сав богољубиви народ православни у Црној Гори уздајући се у силу Божију која се у немоћи показује, надамо се избављењу и спасењу моћном руком Његовом.

Епископ нишки Арсеније

Извор: Инфо-служба СПЦ

Епископ Иларион: Народни обичаји које негујемо пред Божић почивају на Христовом Јеванђељу!

Thu, 02 Jan 2020 14:03:57 +0000

У другу недељу пред Божић – Недељу Праотаца, када се обележава и народни празник Материце, Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом у манастиру Букову.

Узносећи молитве у заједници са братством манастира и верним народом, благосиљањем и преламањем славског колача протосинђел Енох прославио је свој имендан.

Владика Иларион честитао је окупљенима празник и у беседи истакао да лепи народни обичаји које негујемо пред Божић почивају на Христовом Јеванђељу: -Ово дрешење и везивање симболично представља оно о чему су говорили и шта су наговештавали старозаветни пророци а то је да је Господ дошао да силом својом одреши људе од греха који наслеђују и чине као слабашна бића али и да их веже љубављу својом за себе.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Божићни поздрав Епископа Диселдорфа и Немачке Г. Григорија

Thu, 02 Jan 2020 14:03:00 +0000

Са званичне интернет странице Епархије диселдорфске и немачке доносимоБожићни поздрав Његовог Преосвештенства Епископа диселдорфског и немачког г. Григорија.

Протопрезвитер-ставрофор Обрен Јовановић: Народе Божији, ви сте нови исповједници Православља!

Thu, 02 Jan 2020 14:01:16 +0000

Драга дјецо Божија!

Је ли било љепшега, величанственијега и мирнијега и благословенијега свештенога хода од овога ноћашњега хода, који је кренуо из Храма Христовог Васкрсења, допутовао до Цркве Светога Ђорђа Побједоносца и поново се вратио Христовом Васкрсењу? Све што је најсветије, најљепше, најчеститије под капом небеском, све извире из гроба Васкрслога нашега Исуса Христа. Све оно што је требало да се каже рекао је ноћас и отац Велибор, а чули смо и читали ових дана, јер мислим да нема теме која је данас присутнија у Црној Гори, у региону, у читавом свијету, од православних хришћана и онога што се дешава овдје у Црној Гори.

Ноћас из овога града светога, града Светога Симеона, освештанога овим Гробом Васкрсења Христовога, овим светим храмом, дужни смо да поздравимо све оне широм Црне Горе, који на овакав диван, достојанствен, благословен, миротворачки начин, проходе улицама цијеле Црне Горе.

Да поздравимо нашу браћу из Пљеваља, из града Патријарха Варнаве Росића, који су вечерас (њих) више од 10.000 шетали улицама мирно и молитвено.

Да поздравимо дивно племе васојевићко, који су се окупили, више од 10.000, у Беранама, окупили су се око Ђурђевих Ступова.

Да поздравимо браћу Бјелопољце, град Кнеза Мирослава! Знамо да је Свето Јеванђеље Мирослављево писано за Петрову цркву. Јављају нам да је Владика Јоаникије са преко 15.000 људи шетао градом. Поздрављамо Владику Јоаникија и благословени народ. Оно што је значајно, што нам јављају, то је да и велики број муслимана шета Бијелим Пољем и пружају подршку браћи са којим живе и дијеле ово парче неба.

Да поздравимо град Светог Василија Острошког, Никшић, којим такође проходи више од 10.000 људи, проносећи благослов Светога Василија свима онима који следују његово име и свима онима који се покају за огрешење према њему и према Цркви Божијој!

Да поздравимо и часну Боку, град Херцега Стјепана, гдје такође шета хиљаде и хиљаде људи.

Да поздравимо и прву катедру зетских епископа, Тиват, Превлаку-Иловицу, гдје ноћас шетају, па и они проносе мир и љубав Црном Гором!

Да поздравимо град Светог Симеона, Котор! И они се вечерас моле Богу и шаљу мир свему свијету!

Да поздравимо часне Паштровиће, Будване! И они су ноћас са нама као једно!

Да поздравимо древни град Светога Јована Владимира! Ноћас и Барани шетају, а оци нам јављају, ноћас су и браћа католици са њима, шетају улицама Бара и дају подршку својој браћи православцима!

Поздрављамо све оне који су са нама и у Србији, и у Русији, и у Грузији! И у Цариграду и у Москви! У Јерусалиму и широм Православља!

Данас, они који су мислили да ће ово чудо донесено и изгласано, да нас подијели, оно не само што је ујединило Црну Гору, него је ујединило и Православље и читаво Хришћанство!

Вечерас имамо и дужност да поздравимо онога светога и остарјелога Ђеда, који ноћас клечи пред ћивотом Светог Петра Цетињскога! Они који су ово чињели, мислили су да, ако ударе на пастира, да ће стадо растјерати! Ђедо свети стари, који ноћас клечиш са воштаницом у ћелији Светога Петра, ниси сам! Некада и она тишина која ових дана на Цетињу влада, више говори од ријечи и од онога што би некад требало да буде мучно и бучно. Али ћивот Светог Петра зна како ће проговорити када буде требало! Поздрављамо те, остарјели и свети Ђедо, из Храма Христовога Васкрсења и знај да је народ Божији са тобом!

Драга браћо и сестре, драга дјецо!

Да вечерас имам језик и ум Јефимије монахиње, која је писала Похвалу Кнезу Лазару, недостајале би ми ријечи!

Да вечерас имам ум и разум Деспота Стефана, који је писао Слово Љубве, не бих имао и немам ријечи којима бих могао да похвалим и одам у име Цркве Божије, оду и похвалу вама, народе Божији!

Данас сам размишљао и пар реченица записао, посвећених нашем православном народу и свим људима добре воље у Црној Гори:

Драга браћо и сестре, драга дјецо!

Ви сте најљепши и најдивнији храм, који се у овој духовној обнови Црне Горе обновио и саградио посљедњих неколико деценија!

Ви сте, народе и дјецо Божија, најпрецизнији уговор, који Црква и држава могу да имају, јер свака одредба тога уговора је вашом молитвом, постом и љубављу дефинисана!

Народе мили и благословени!

Ви сте најбољи закон који је написан у новијој историји Црне Горе, јер ријечи тога закона нијесу мртво и непримјењиво слово и регула на папиру, већ су ријечи и слова тог закона, ваша чиста срца испуњена Господом, који је једини пут, истина и живот!

Ко може и помислити, а камоли да тврди, да ова Црква Божија Православна не постоји у Црној Гори?! Да она нема правни субјективитет и континуитет?! Ви сте, народе Божији, прави и истински субјективитет и континуитет ове Цркве Божије Православне, која је дала све оно што је часно и честито и достојно спомињања у Црној Гори! Јер наш устав је Свето Јеванђеље, у коме је записана Ријеч Божија, на којој се градило све оно што је свето и вјечно у Црној Гори!

Чусмо, драга браћо, ових дана, да цркве, манастири, црквене задужбине и имања нијесу црквена и народна, него треба да буду отети и подржављени. Помињући неки датум из новије историје, тиме постављајући некакву границу временску. Знају ли они да је у Црној Гори сваки хришћанин и храм стар 2000 година?! Да је Христово крштење и наше крштење?! Да је Христово Васкрсење и Његов живоносни гроб, датум градње сваке цркве у Црној Гори?! Зато оно што припада Христу Богу нашем, и оно што су градили они који су у Његово име крштени, може бити само црквено и народно и може припадати само народу Христовом, Божијем, а то јесте Цркви Православној!

И на крају, народе Божији, понављамо јеванђелске ријечи Апостола Павла: „Ви сте печат мог апостолства у Господу, то је моја одбрана пред онима који ме осуђују!“

Народе Божији, мили и благословени! Немам ријечи коју да вам кажем, а да буде достојна ваше жртве!

Ви сте, са својом Црквом, нови исповједници Православља, чувари части, истине и образа Црне Горе! Благословени били!

Мир Божији, Христос се роди!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епархија бањалучка прославила јубилеј Српске Цркве

Wed, 01 Jan 2020 19:49:00 +0000

У Концертној дворани Културног центра Бански Двор 29. децембра 2019. године одржана је свечана академија поводом јубилеја 800 година самосталности Српске Православне Цркве.

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем је благословио присутне и у пригодној беседи истакао значај личности Светог Саве за српски род. „Свети Сава нам је дао животну снагу којом смо могли савладати све потешкоће које смо имали у протеклих осам вијекова и са истом виталношћу и оптимизмом улазимо у ново стољеће,“ нагласио је Преосвећени Владика.

Потом је прочитана Саборна посланица Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве која је упућена верницима поводом великог јубилеја.

Присутнима се обратио и протојереј Драган Максимовић, старешина Саборног храма Христа Спаситеља, говорећи о садашњем стању и историјату Епархије бањалучке.

Током свечане академије наступили су Хор свештеника Епархије бањалучке, Мешовити хор СПД „Јединство“, Мешовити хор Академије уметности Бања Лука и Дечији хор СПД „Јединство“.

Свечаној академији су присуствовали преседница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, директор Секретаријата за вере г. Драган Давидовић, министар рада и борачко-инвалидске заштите г. Душко Милуновић, градоначелник Бање Луке г. Игор Радојичић, свештенство Епархије бањалучке и многобројни вјерници.

Организатор свечане академије је Епархија бањалучка.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Апел за одбрану СПЦ у Црној Гори

Wed, 01 Jan 2020 17:56:00 +0000

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад неоспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето.

Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“.

Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо да се:

од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, које је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васљенској Патријаршији. Царска Русија је максимално подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носиоца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије.

круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом

негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања)

оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека

епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава.

путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове.

Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику.

Извор: Митрополија црногорско-приморска