Живе речи утехе: Живе речи утехе

Епископски Савет СПЦ у Црној Гори: Молимо се Богомладенцу Христу, да овдашње власти, колико сјутра, нађу начина да ван снаге ставе антиуставни Закон!

Mon, 06 Jan 2020 12:46:33 +0000

У свијетлу радосног божићног празника и бројних народних окупљања пред црногорским светињама, позивамо вјерни народ са свештенством Цркве Божије, да истраје у својим мирним и молитвеним протестима, у борби за слободу и права православних вјерника у Црној Гори. Молимо се Богомладенцу Христу, да овдашње власти, колико сјутра, нађу начина да ван снаге ставе антиуставни Закон који су недавно, у глуво и мркло доба ноћи, усвојили у црногорској скупштини, или да изгласају нови, који ће поправити и унаприједити овај поменути.

Али ако све буде као до сад – као протекле године, и као претходне четири године – када представници Владе нијесу хтјели да чују ни за какав договор са нама, апелујемо на сваку хришћанску душу, да истраје у протестима за своја грађанска и вјерска права, која су им загарантована Уставом ове земље и њеним, раније донијетим, законима, као и међународним, универзалним људским прописима. У случају да црногорске власти наставе са досадашњом једностраношћу, ми се морамо наоружати стрпљењем и упорношћу, пуним љубави и вјере.

Лако може бити, да ће нам за чекање ове земаљске правде, требати више времена него што можемо и замислити. А опет, молимо се Господу, да просвијетли разум судијама Уставног суда, да измјере по Божијој и људској правди, нашу скору иницијативу и да обзнане оно што већ сви виде – како овај и овакав законски текст није у складу са Уставом ове земље, да не помињемо међународно право и правду. То би отворило врата здравом и цивилизованом договору, на добро свих грађана ове земље.

Зато, молимо се Богу да разлози за наше протесте нестану – колико сјутра, а да нас, опет, исти Господ укријепи да истрајемо, ако треба, у недоглед!

Од када се, ако Бог да, наврши тродневно прослављање Рождества Христовог, па у наредним данима, Црква ће организовати протестна окупљања, мирна, молитвена и ненасилна – два пута седмично. Четвртком и недјељом увече, у термину у ком су се и до сада одвијали, послије вечерње службе и молебана, у мјесним храмовима. Садржај протестних порука, и путању молитвених литија – одредиће народ и мјесно свештенство уз благослов епархијских архијереја. Оно што је сада јасно – док год трају поменута сабрања, њихове поруке морају остати растерећене било какве политизације, странчарења, па и било ког облика национализма, или какве год земаљске идеологије, која нема везе са јеванђелском благом вијести. А све у складу са препорукама Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, од 4. јануара 2020.године.

Мир Божији, Христос се роди!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Божићна порука Митрополита Амфилохија: Рођењем Христа Богочовјека, човјек од смртнога бића постаје бесмртно биће, богочовјечанско биће!

Sun, 05 Jan 2020 14:44:36 +0000

Мир Божији, Христос се роди!

Благословена Нова година доброте Господње!

Поздрављајући се, браћо, овим чудесним поздравом, исто је као да кажемо: човјек се роди! Прави и истински, вјечни човјек се роди! Рођењем Христа Богочовјека, човјек од смртнога бића постаје бесмртно биће, богочовјечанско биће. Тјелесно рођење од мајке представља рођење за смрт. Христово рођење од Богомајке призива свако срце мајке да постане срце Богомајке, по пјеснику, како би свако новорођенче рођењем ”водом и Светим Духом” – тајном крштења, задобило дар богочовјечности, квасац бесмртности и вјечног људског достојанства. То је оно што дарује Црква Божија као Тијело Христово, призивајући свако људско биће, сав људски род у вјечну и непролазну заједницу Оца и Сина и Духа Светога, Бога љубави. Јер, земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека.

Као свједочанство своје богочовјечанске љубави, Исус Христос, савршени Бог и савршени Човјек, оставио нам је тајну Светог Причешћа тијелом и крвљу, распетог и васкрслог тијела свог. Има ли веће и савршеније љубави од те и такве саможртвене Христове љубави, којом нас Богочовјек храни и призива?! Милиони људи из свих земаљских народа и покољења постали су и постају чланови те Заједнице и причасници те и такве Богочовјечанске љубави широм свијета. Само Господ знаде колико је било за вјечни живот и љубав опредјељених душа и на овим нашим просторима, од великог цара Константина, па и прије њега, од кад је овдје одјекнула Божанска ријеч и блага Христова вијест. Опипљиви свједоци овог Божијег народа, Цркве Божије од прадревних времена, јесу древне крстионице, древни храмови, обнављани и подизани до најновијих времена, па и бројне њихове рушевине.

Све је то подизао крштени народ Божији, у славу Божију, за своје и своје дјеце спасење и преображење, просвећење вјечном свјетлошћу Божијом. Својатање светиња од било које власти или властодржаца, нарочито оних обезбожених, секуларизованих, једно је од безумља и безакоња наших дана. Наследници богоубица и братоубица, за које не постоје ни Бог ни душа ни вјечно људско достојанство, који се клањају златном земаљском телету и празном богатству, обоготворују културу без култа (=богослужења) који је рађа. Жељели би, посебно у нашој Црној Гори, да својим нељудским законима, подвргну свете храмове своме властољубљу и частољубљу, отимајући их од Цркве Божије која их је изњедрила и која их рађа. Нарочито храмове из времена крштене Црне Горе краља Николе, одричући се свега онога суштинског што је красило тадашњу Црну Гору: њене вјере православне, Крста часнога, њеног хришћанског морала, вјерности вјечном људском достојанству. Ови модерни идолопоклоници и идолослужитељи кличу својој држави да је вјечна, лишавајући је притом и уништавајући у њој све оно што је чинило и чини истински вјечном.

Зато сваког разумног човјека радује овдашња молитвена и црквена пробуђеност, која је најдивнији украс и најчудеснији божићни бадњак и храм данашње Црне Горе. Пробудила се у народу вјера и вјерност Божијој истини и правди, вјера и вјерност Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Преподобног Стефана Пиперског и Светог Петра Другог. Утамничен у пагански маузолеј, Ловћенски Тајновидац се, са распетог и оскрнављеног Ловћена, радује свом духовно пробуђеном народу, с једне стране, а с друге стране, понавља своју потресну јадиковку: ”Црни дане, а црна судбино! / О кукавно српство угашено, Зла надживјех твоја сваколика, А с најгорим хоћу да се борим!”. У нади, међутим, да ће бити изведен из тамнице и враћен у своју обновљену задужбину посвећену Светом Петру Првом, он се тим, такође, припрема да поново запјева радосну божићну пјесму на Ловћену: ”Славио сам Божић у Витлејем, / Славио га у Атонску Гору, / Славио га у Свето Кијево, / Ал је ова слава одвојила / Са простотом и са веселошћу…”

Благодарећи патријарсима Цариградском и Јерусалимском, Антиохијском и Московском, Митрополиту украјинском Онуфрију и Митрополиту Илариону Руске Заграничне Цркве и свим представницима васељенске Православне Цркве и свима људима добре воље, на божићним молитвама и подршци распетој Цркви и народу Црне Горе, и ми пјевамо ову божићну пјесму Ловћенског Тајновидца и Пророка, као и ону анђелско-пастирску из Витлејема: ”Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља.”

Све вас и све људе на земљи поздрављамо поздравом свеспасоносне истине и вјечног богочовјечанског људског достојанства:

Ваистину се Христос роди!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Божићна порука Митрополита Хризостома: Христовим Рођењем све се промјенило!

Sun, 05 Jan 2020 14:43:00 +0000

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Овим радосним поздравом све вас, који Нас гледате и слушате, срдачно поздрављамо поводом нашег великог и радосног празника Божића. Поздрављамо сво свештенство, свештеномонаштво и монаштво наше богоспасаване митрополије Дабро-босанске, све благочестиве и Православне хришћане. Поздрављамо браћу римокатолике који су већ прославили Божић. У празничном озрачју са великом љубављу и поштовањем поздрављамо браћу муслимане и јевреје који заједно са нама дијеле Авраамовско наслијеђе вјере у једног Бога, и све људе добре воље – независно које су религије или вјере.

Христос се једном Роди у тијелу да свакога од нас појединачно и све заједно сједини са Собом и са Богом Оцем и са Духом Светим. То је суштина тајне Христовог Рођења. Превјечни Бог Логос сједини се са човјеком у времену и простору и постаде човјек. Зато ми хришћани увијек и непрестано пјевамо: С' нама је Бог, разумите народи!

Управо само име Богочовјека Христа које је анђео господњи открио Богородици јесте Емануил, а што преведено значи С' нама је Бог.

Осим поздрава и честитке упућујемо вам поруку охрабрења да вјерујете и да знате да је Господ Исус Христос рођен у Витлејему Јудејском и да је Он истински Бог и истински човјек. Али не било који ,,бог“ неке религије, већ Онај Који Јесте, који је за себе казао Ја Сам Онај Који Јесте. Рођење Онога Који Јесте ми славимо и свима вама то јављамо.

Христовим Рођењем све се промјенило. Гле, све ново настаде, ново вријеме, нови човјек, Нови Савез, Нова Заједница – Црква, коју Господ на себи као на темељу и крајеугаоном камену сазида. Знајући то, браћо и сестре, имамо много разлога: да будемо радосни- умјесто да смо жалосни, весели – умјесто да смо тужни. Бог је с' нама и Он нас избавља од чамотиње овога свијета и времена. Вријеме у којем живимо, прилике и околности у којима јесмо, тешке су и обесхрабрујуће, али не губимо наду и вјеру у помоћ божију. Боље сутра управо је Божић, - празник који нас на то не само потсјећа, већ и позива да вјерујемо и да се надамо, и да не допустимо да нас зли људи и зла времена обесхрабре. Божић је универзални празник - сваке творевине и сваког човјека, свих људи и свих времена. Зато га честитамо свима и свакоме!

Нашавши се пред овом великом и широком тајном божије љубави, покажимо и ми љубав према ближњима и даљњима. Покажимо да јесмо са Христом Господом као што је Он са нама у свом безграничном давању Себе за овај свијет и сваког човјека.

Пјевајмо и узвикујмо: Слава Богу на висини!

Мир на земљи!

Међу људима добра воља!

Да управо тако, дајмо славу Богу, а поштовање човјеку – ближњем и даљњем.

Земљи припада мир, јер је земља богомдани заједнички простор у којем смо сви једнакоправна дјеца божија. Немири су резултат злог дјеловања људи, који злоупотребљавају слободу коју им је Бог дао. Треће што Бог преко светих анђела поручује јесте да међу нама људима буде и влада добра воља. Без добре воље међу људима нема ни мира на земљи, нити славе Богу на висинама.

Радосна вијест, коју анђели објавише овом пјесмом, јесте управо Рођени Христос. Све је у Њему, и слава и мири добра воља. Славећи овај велики празник примимо Рођеног Богомладенца Христа у срца своја, у куће и домове своје, у своје породице и наше заједнице.

Застанимо за тренутак од ове наше свакодневне журбе и пресаберимо се. Размислимо: ко смо и што смо и куда идемо!? Божић није само славља ради. Божић је позив на промјену, да Њиме постанемо бољи људи, богатији вјером, јачи љубављу и надом. Изнад свега испунимо се добротом, којом нас Он обогати. Божић је духовни препород. Христос се Роди да све нас Собом и у Себи препороди!

Опет и поново апелујемо да нам Божић не протече искључиво у разноразним манифестацијама и у материјалним задовољствима, већ себе богатимо вишим и узвишеним вриједностима, које нам Бог увијек и непрестано доноси и даје.

Посебно апелујемо на све људе, браћу и сестре, да себе и свој живот ускладимо са Богомладенцем Христом. Подјеле и завађе, зли језици и горке ријечи које свакодневно слушамо и читамо нека исчезну из наших комуникација. Умјесто тога, допустимо љубави и доброј вољи да надвладају наше разлике и завађе, како оне из прошлости, тако и ове садашње. Мислимо и говоримо различито, јер смо различити, али не допустимо да наше различитости буду испуњене мржњом и нетрпељивошћу. Све је већ виђено и чувено! Смијемо ли пред Божић остати на својим мрзовољама и непријатељствима? Не може нико да каже да љуби Бога којег не види, а да мрзи на човјека – брата свога којег види пред собом.Питаће Бог сваког од нас – а гдје ти је брат твој?

Небрига за човјека давно је превазишла своје оквире и прерасла у небригу за народ, за државу, за отачаство. Такав однос према човјеку, према народу и према држави чини нас све заједно и несрећнима и забринутима. Свима који имају уши да чују нека чују: не заборавимо да је човјек непроцјењива вриједност и да се због њега Сам Бог оваплотио. А гле, ми сваки дан гледамо како се та богочовјекова слика обезврјеђује, и из дубине наше несрећне реалности чујемо вапаје: Докле Господе!? Зато, са теретом одговорности коју носимо позивамо све одговорне и апелујемо да се ово и овакво стање промијени.

Нека нам овогодишњи празник Христовог Рођења - Божић буде свима срећан и благословен, и да у њему видимо пут вјечног живота и нашег спасења.

Мир божији – Христос се роди!

Срећна нам Нова 2020. година!

Митрополит дабробосански Хризостом, с.р.

Извор: Митрополија дабробосанска

Божићна порука Епископа Митрофана: Христос је тајна над тајнама!

Sun, 05 Jan 2020 14:42:41 +0000

Свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше богочуване Епархије канадске Српске Православне Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

“И заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу…” (1 Тим. 3, 16).

Ми смо обавијени тајнама. Тајна је овај видљиви свет. Тајна је невидљиви свет. Тајна је космос или звездани систем. Свака травчица је тајна. Тајна смо ми сами себи. А тек колико је за нас тајна наш ближњи.

Зато велики наш песник и вели: “Тајна чој’ку чојек је највећа”. Или како на другом месту Преподобни Јустин Ћелијски вели: “А кад се око твоје озбиљно загледа у лице ближњег твог, колико тајни и загонетки сагледа у њему! А свака од њих по - урвина!” Али изнад свих тајни је Бог. Никад докучива. И ту тајну ми смо почели потпуније сазнавати Оваплоћењем Сина Божијег. То је светајна. Христос је тајна над тајнама. Он је света тајна. Он је вечна тајна. А то је тајна вере или како је Свети Апостол назива побожност. Божић је показао шта је наш смисао: обожење. Или како рече Св. Атанасије Велики: “Бог је постао човек да би човек постао Бог по благодати”. Зато Св. Јован Златоусти негде вели да је ово празник над празницима. Јер без Витлејема не можемо схватити ни Богојављење ни Преображење, ни Страдања. Да се Христос није оваплотио ништа тога не би било.

Он је објаснио смисао нашега живота. Или другим речима: Он је смисао нашег живота. Он је и једина новина под овим сводом небеским. И остаће такав. Увек чини све новим (Откр. 21, 5). Живимо у свету где се свело на материјално и потрошачко, у свету који се све више удаљава од Бога и Цркве Његове. И не само то, него се удаљава човек од ближњега свога, па и од самога себе. Не налази смисао свога живота. “Ван Богочовека, мисао човека је потпуно бесмислена”, рече један велики наш богослов. Па наставља: “Мука је, свемука, …бити човек без Богочовека Христа; а радост и сверадост је бити човек са Богочовеком Христом”. Божић је празник да се вратимо Богу, Цркви, својим светим прецима, и на крају самима себи. Колико се свакога дана хришћанских породица распада? Колико има дечице која због тога плачу? Колико има самих, напуштених, одбачених, презрених, болесних, старих и младих? Паде ми на памет дивна песма нашег великог песника: Сутра је Празник, своју светлост меку, Кандило баца и собу ми зари, Сам сам, из кута бије сахат стари, И мучни часи неосјетно теку… Зато, сетимо се, драга браћо и сестре, код колевке Богомладенца, свих њих.

Помозимо их материјално и духовно. Због њих се Син Божији оваплотио као и због нас. Он је “постао сиромашан да бисмо се ми Његовим сиромаштвом обогатили” (2 Кор. 8, 9). Не заборавимо Његове речи: “Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће изгубити плату своју” (Мк. 9, 41). Хвала Вам на свакој помоћи, било финансијској, материјалној или пак у раду, нашој Епархији, нашем Манастиру, црквама и свакоме невољнику. Нека Вам Господ строструко врати сваким “даром добрим и сваким поклоном савршеним” (Јак. 1, 17) у Новој 2020. Нека Вас благослови Својим небеским благословом и награди вечним Царством. Од срца Вас поздрављамо радосним речима:

МИР БОЖИЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!

СРЕЋНА И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА 2020 ГОДИНА СПАСЕЊА!

Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом,

ЕПИСКОП КАНАДСКИ

Извор: Епархија источноамеричка

Божићна порука Епископа Јустина: Божић је празник мира, љубави, слоге и јединства!

Sun, 05 Jan 2020 14:41:47 +0000

Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и јединства.

И овога пута драга наша децо духовна прослављамо рођење Богомладенца Христа који је обукавши се у нашу човечанску природу, постао основа, извор и темељ сваког људског узрастања у добру. Враћајмо се увек Божићу, дану Христовог рођења, удубљујући се у Његову истину и поруку, коју нам својим доласком саопштава, потрудимо се да уподобимо свој живот са том Истином, радосно поздрављајући све и сва

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Нека би ови благдани покренули све нас ка новој нади вером у Бога и човека, да се мир Божији усели у срца наша и постане мир свих нас.

Певајући тако Божићну песму анђела и пастира, призивамо на све вас драга децо духовна, Божији мир и молитвено желимо срећну и Богом благословену 2020. годину милости Господње.

Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа,

Епископ жички Јустин

Извор: Епархија жичка

Божићна порука Епископа Атанасија: На Божић нам долази Син Божији као пријатељ, као лекар, као Цар!

Sun, 05 Jan 2020 14:40:52 +0000

У петак 3. јануара 2020. године у Епископском двору у Пријепољу Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је уприличио конференцију за медије на којој је упутио Божићну поруку свим људима добре воље.

Звучни запис обраћања

У сусрет великом празнику пуном радости и љубави Епископ је тим речима и почео своје обраћање: – Љубав и радост су најлепша људска осећања. Долазе нам из општења са спољашњим светом. Треба се отварати према споља, општити, бити способан да чујемо песму славуја, приметити врапчића који се игра, нарочито зими, на хладноћи, испред наших прозора, желећи да завити унутра, да уђе. Може се са сигурношћу тврдити да животност неког бића можемо мерити по томе колико је оно способно да се отвара за спољашњи свет. Пред нама је догађај који је сваке године у стању да нас обрадује, али, треба га приметити, да будемо способни да у њему учествујемо. Не иде то лако, посебно онима притиснутим разним тешкоћама живота, сиромашнима, усамљенима, остављенима. Њима је тешко да се отварају према спољашњем свету, што значи да би тешко могли и да се обрадују, и да воле. Јер љубав и радост су два осећања која се преплићу.

– Божић је догађај када нам Бог, сваке године, показује Себе. О Божићу Бог отвара небеса и показује нам лице своје. Он нам шаље Сина Свога у облику детета које се рађа и које има такав изглед да у Њему сунце видите. Свако ко погледа у лице тога детета може да се обрадује, само нека покуша. Нека се загледа у овај дан који се зове Божић, да се сети шта се тога дана догодило, како нас је Бог погледао, како је дошао да нам посведочи да има неко ко увек мисли о нама, да нас подсети да имамо Пријатеља, да нисмо сами, нисмо остављени. То је Божић, то се догађа на Божић. Долази Син Божији као пријатељ, као лекар, као Цар.

Осим свих лепота које можемо добити и доживети доживљавањем и сагледавањем Божића, владика се накратко осврнуо и на оне којима Божић није на срцу, на непријатеље Бога и Божића: – На жалост, многи се и намерно, срачунато, боре против Божића, желећи да га истисну и да погазе све оно што нам је Бог дао на Божић. Христос има конкуренцију у грешним, ограниченим људима. Многи желе да замене Њега, да заузму Његово место, да себе ставе у центар пажње. Оно што они раде да то буде централни догађај историје. Људи пролазни, смртни, трошни, желе да замене вечног Бога. И Његову науку, и све оно што је Он дао, желе да замене својом плитком назови мудрошћу.

– Ево пред нашим очима шта се догађа на простору Црне Горе. Правда је погажена. Доноси се неправедни Закон. Пазите, закон пун неправде који претендује да се зове Закон, озакоњење незаконитости и безакоња. Гази се људско достојанство, отима се оно што припада Цркви, отимају се светиње, и та отмица се озакоњује, приметио је, поред осталог, Епископ Атанасије у свом обраћању и поздраву пред наступајући празник радости и љубави, Божић.

Извор: Епархија милешевска

Божићна порука Епископа Силуана: Јављање оваплоћеног Бога у свету јесте централни и највећи догађај, најзначајнија прекретница у историји рода људског, у животу човека и света!

Sun, 05 Jan 2020 14:39:46 +0000

Свему свештенству, свештеномонаштву, монаштву и благоверном народу Богомспасаване Митрополије аустралијско-новозеландске Драга ми у Богомладенцу Христу духовна децо по благодати Епископства,

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Сабрани у овој Божићној ноћи као некада мудраци у пећини витлејемској, поклањамо се Богомладенцу Христу, и заједно са анђелима кличемо „слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!“ (Лк. 2, 14).

Поклањамо се Богомладенцу Христу, узносећи благодарност Богу за неизмерну милост Његову, за Дар који примисмо - да прогледамо Богом у овоме свету.

Јављање оваплоћеног Бога у свету јесте централни и највећи догађај, најзначајнија прекретница у историји рода људског, у животу човека и света. Бог се међу људима настањује на најнепосреднији начин, разапиње Свој шатор међу нама, јавља се као Емануил, како Свето Писмо богонадахнуто благовести.

У овом Новозаветном јављању, Бог се јавља људима на један до тада незамислив начин. Он се рађа као младенац, дакле, постаје човек, у свему подобан нама осим греху, и проговара нама људским језиком, а не језиком посредника.

Заправо, Христово рођење, ма колико против њега бунтовао огреховљени разум људски, јесте одговор на најиманентнију потребу рода људског; јесте реализација човековог дубинског вапаја за јављањем Бога на земљи; Бога кога би могли видети, опипати и чути; Бога који би нас загрлио и разумео.

Желећи да нагласи величину јављања Бога у телу, преподобни Јустин Ћелијски благовести да само Бог који зна како је бити човек може да суди човеку! Ове, рекло би се, веома смеле речи Аве Јустина, заправо озвучују дубинску мисао и осећај рањеног човека, његовог вишемиленијумског упереног погледа према Небесима.

Због тога, Богочовек Христос, по речима истог Светитеља, јесте основна Истина Православља, зато што су се Христом, и у Христу, решила сва питања које муче и гризу дух људски.

Ово нам сведочи искуство Цркве, у којој су силом Христовом многи нашли утеху и исцељење, потпуни преображај и обожење.

У јеку разних изазова, који се приметно из године у годину повећавају, јер се умножило безакоње у свету (Мт. 24,12), треба да поставимо себи питање какав би изгледао овај свет да га није обасјала светлост Витлејема? Како би се могло живети у свету без светлости Витлејемске? Без светлости Таворске? Без светлости васкрсења Христовог? У свету који све више личи на пакао него на Божји врт.

Суочени са кризом у друштву и свету, са свакодневним изазовима, са суровим ватреним стихијама које су задесиле Аустралију, треба свој поглед, особито као Црква, да молитвено уперимо ка Небу, ка Богомладенцу Христу.

Свети Оци нас уче да када странствује (лута) човек, када се налази у беспоретку као домаћин творевине, онда и саму творевину уводи у беспоредак, и она по Светом Владици Николају се затим човеку немилосрдно свети.

Због тога треба да се трудимо да у нама заживи Христов човек, Богочовек, лик Новога Адама, да би се природа, коју Бог предаде човеку на старање, препознавши у нама свога домаћина, укротила.

Молимо се и ове Бадње вечери за нашу браћу и сестре на распетом Косову и Метохији. Нека Богомладенац подари утеху и снагу нашем народу да опстану на овој најсветијој земљи српској.

Потресени догађањима у Светонемањићкој Црној Гори, посматрајући систематске нападе који се спроводе према Светосавској Цркви, позивамо наше свештенство и све наше верне да се сви заједно усрдно молимо за нашу браћу у Црној Гори, да не посустану у одбрани вековних Светиња.

Сведоци смо систематског и организованог напада који се спроводи против Цркве Христове широм света са жељом да се Црква ослаби. Да се Њена светлост, која обасјава путеве човечије смањи, да би Њен глас, као глас пророчког упозорења – глас савести, утихнуо.

Због тога вас, драга духовна децо, као Архипастир позивам, да будемо на стражи, да се чувамо лажних „пророка“ (Мт. 7,15), који имају само „изглед побожности, а силе њезине су се одрекли“ (2 Тим. 3,5).

Једна је Света Православна Црква, Саборна и Апостолска, и у Њеном окриљу једна и недељива Светосавска Црква.

Будимо у љубави и миру једни са другима. Мирбожимо се и овога Божића опрашатајући једни другима увреде. Пођимо стопама наших Светих Предака!

Потрудимо се да наши домови, као домаће цркве, а пре свега наше Црквене општине, буду духовне оазе, места препорођаја, духовног узрастања и снажења. Много је важно да нашој деци дамо пример, да их васпитамо и водимо путем Христовог Јеванђеља.

Поздрављам целокупни Светосавски род наш Српски у Аустралији и Новом Зеланду, особито нашу драгу децу и омладину. Нека нас све и овога Божића Богомладенац Христос озари Својом љубављу, дарујући нам све што нам је потребно за наше спасење.

Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!

+ С И Л У А Н

ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

Митрополит Амфилохије: Срце сваке мајке је призвано да буде срце Богомајке!

Sun, 05 Jan 2020 14:37:17 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У току Литургије свето крштење је примила слушкиња Божја Милица. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика Амфилохије је рекао да данас прослављамо Свете Оце.

Звучни запис беседе

„Ми у ове свете дане прво прослављамо Дјетињце, прослављамо најљепшега међу синовима људским Господа нашег Исуса Христа и кроз Њега и преко Њега прослављамо сву дјецу која се рађају овдје на земљи. Јер, дјеца јесу оно најдивније и најчудесније на земљи. Зато је Господ и рекао: Пустите дјецу да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Након Дјетињаца, подсјетио је Владика, прослављамо Материце.

„Прослављамо материнство. Срце сваке мајке је призвано да буде срце Богомајке“, казао је он.

Додао је да данас прослављајући Свете Оце прослављамо, прослављамо све оне који су кроз вјекове припремали Рођење Господа Исуса Христа.

„И оне који су свједочили Њега рођенога од Духа Светога и Пресвете Дјеве“, објаснио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит Порфирије: Дочекујући Божић узнесимо молитве Богомладенцу за свештенство и верни народ у Црној Гори!

Sun, 05 Jan 2020 14:36:25 +0000

У недељу пред Божић, 05. јануара 2020. године, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије уз саслужење свештенослужитеља Саборног храма.

Звучни запис беседе

На крају свете Литургије Митрополит Порфирије је одслужио Молебан за православне у Црној Гори. После Молебана он се обратио верницима и позвао их да се у овим предбожићним данима у својим молитвама сећају православне браће у Црној Гори, који дочекују Божић борећи се, на миран начин, за очување својих храмова и манастира у којима су се вековима молили.

Митрополит је подстакао верне да се у својим обраћањима Богомладенцу Христу моле за мир у целом свету и да се сећају свих оних који су било где и на било какав начин обесправљени.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Епископ Григорије: Богомладенац Христос је нама повратио људскост!

Sun, 05 Jan 2020 14:35:24 +0000

Епископ диселдорфски и све Њемачке г. Григорије служио је јутрос, на Оце, са свештенством Свету службу Божију у саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља рекао је да је Богомладенац Христос нама повратио људскост.

„И још више: учинио је да наша људскост може бити сједињена са Његовим Божанством. Учинио је да наша смртност буде сједињена са Његовом бесмртношћу“, рекао је Владика диселдорфско-њемачки.

Додао је да је страшна ријеч Светога Писма: Шта вриједи човјеку ако и сав свијет задобије, а души својој науди.

„То значи: а Христа се одрекне, а са Христом се не сједини, а с Богом се не помири и с Богом се не узнесе на небо“, казао је Владика Григорије.

Након причешћа вјерних, Влчадика је још једном поучио сабрани вјерни народ који брани своје светиње од властодржаца који незаконом о слободи вјероисповијести атакују на њих.

„Много сам радостан што сам вас видио, што сам био у овој чудесној цркви, која је чудесна као грађевина и коју чините ви, народ Божји, као дјеца Божја. Да будете храбри, да будете оптимисти, да будете радосни и да уносите у овај свијет, пун туге и очајања, радост и љепоту коју ми примамо учешћем у Светој и Божанској литургији од Пресветога и јединога Светога Господа нашега Исуса Христа“, казао је он.

Пожелио је свима благослов и мир Божји у дане Божића.

„Да Бог да да се проведри изнад Црне Горе и да Бог да да ово што видимо овдје у овоме храму буде свуда и на сваком мјесту у Црној Гори. А то значи да буде мир Божји, да буде љубав Божја, да буде слога, да буде једномислије, да буде поштовање међу људима“, рекао је Владика Григорије.

Владици је на љубави и ријечима охрабрења заблагодарио протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар Саборног храма.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Крушевац: Молебан и молитвени ход подршке свештенству и верном народу у Црној Гори

Sun, 05 Jan 2020 14:34:31 +0000

По благослову епископа крушевачког господина Давида, у суботу 4.јануара 2020.године, у претпразништву Рођења Богомладенца Христа, у Саборном храму светог великомученика и победоносца Георгија одслужен је Молебан за нашу страдалну браћу, свештенство, монаштво и верна чада Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Молебан је служен у присуству великог броја свештеникâ, монахâ и верног народа нашег града Крушевца, као и целокупне епархије крушевачке. По обављеном Молебану, свештенсво и народ су прошли улицама града Крушевца у Крсном ходу до споменика Косовских јунака.

Извор: Епархија крушевачка

Епископ Григорије: Нема ништа светије ни важније од људскости!

Sun, 05 Jan 2020 10:14:21 +0000

Синоћ је у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржано предавање и представљање нове књиге Преосвећеног Епископа диселдорфског и њемачког г. Григорија ,,Гледајмо се у очи“.

Прилог Радио-Светигоре

Поздравно слово изговорио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, који се овом приликом захвалио и пожелио добродошлицу уваженим гостима Владици Григорију, проф. др Богољубу Шијаковићу и др Марку Вилотићу на издвојеном времену и пажњи и љубави које су и изњедриле ову посјету Митрополији црногорско-приморској, хришћанској заједници у Подгорици и Саборном храму Христовог Васкрсења. Захвалио и Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију и Епископу захумско-херцеговачком г. Димитрију, који су присуствовали промоцији.

Прво питање које је гостима поставио модератор др Дејан Вилотић, боло је питање политике, уз посебан акценат на то зашто је посебно важно да баш хришћани, а посебно Епископи, имају јасан, недвосмислен став око оног политичког у друштву.

Први је ријеч узео проф. др Богољуб Шијаковић.

Он је истакао да наслов књиге Владике Григорија ,,Гледајмо се у очи“ треба схватити озбиљно и директно. Он је даље појаснио да гледање у очи подразумијева да стојимо лицем наспрам лица, што значи да смо личности. ,,Тако комуницирамо као Божија бића која у себи имају личност, а зато што имамо у себи личност, то значи да имамо достојанство које нико не може да погази и на које нико не полаже право да погази и које је светиња“, рекао је он.

Професор Шијаковић је даље навео да је управо на том темељу хришћанског поштовања интегритета и достојанства личности и израсла цијела модерна цивилизација. ,,Управо на темељу поштовања личности је израсла читава модерна цивилизација – израсла је на темељу хришћанске идеје личности и идеје достојанства коју морамо да поштујемо и штитимо. И у овој књизи и у свим другим књигама и у докторској дисертацији владика Григорије се бави оним другим човјеком, оним човјеком наспрам нас“, истакао је Шијаковић упућујући слушаоце на важност имања бриге и свијести о политичким, друштвеним, моралним и етичким друштвеним токовима, које имају утицај како и на индивидуалном плану, тако и на оном општем, глобалном, свеоубухватном.

,,Када говоримо о политици, она се морамо усредсредити на људско достојанство“, нагласио је он.

Даље навео и чињеницу да постоји заблуда и предрасуда која није плод незнања, која она тенденциозно и манипулативно шири, а то је флоскула и теза да постоји одређени и повлашћени сој људи који је надлежан искључиво за политичка питања. Навео је комунизам као par excellence примјер таквог манифеста.

„Комунизам и сљедбеници комунизма заступао идеју да се само они и руководство могу бавити политичким питањима и судбином цијелог народа, док народ нема право учествовања и одлучивања у питањима везаних за сопствени живот. Ако се не бавите политиком, сасвим је сигурно да ће се политика бавити вама“, нагласио је Шијаковић који је затоим појаснио изворно значење ријечи политика, које у античкој Грчкој значи – јавна ствар, односно јавно добро и јавна заједница – свих људи.

Навео је да је са тог разлога, бављење свештенства и цркве политиком у овом контексту изузетно пожељно, будући да је и у старим напредним системима Црква увијек била коректив, савјест и морални и етички компас друштва, а тако је како даље наводи проф. др Богољуб Шијаковић и у данашњем времену и најразвијенијим друштвима и цивилизацијама. Један од примјера које је навео јесте управо примјер Сједињених Америчких Држава и Републике Њемачке.

,,Црква треба да буде много више присутна у нашем животу. Ако погледате напредне демократије онда ћете видјети нешто што је за нас незамисливо, а то је да рецимо сједнице Скупштине почињу молитвом као што је то случај у Сједињеним Америчким Државама у Америчком конгресу и Америчком сенату. За нас, наше прилике је такође незамисливо да у парламенту имамо свештеника коме може посланик да се обрати за савјет да ли неки закон да гласа. А такав примјер имамо у Бундестагу. Односно, у Њемачком парламенту имате свештенике који су на располагању посланицима да их консултују када треба да дигну руку и гласају неки закон“, рекао је Шијаковић

Владика Григорије се осврнуо на битност имања одговорности и агилности кад су у питања учествовања у друштвеним и политичким токовима, који имају за циљ обликовање будућности:

,,Као неко ко се у склопу своје пастирске службе сусреће непрекидно са животом и свим његовим аспектима, увидио сам да је немогуће да човјек као хришћанин буде равнодушан на оно што се догађа око њега. А посебно је немогуће за хришћанина да буде равнодушан према ономе што треба да буде будућност – оно што је будућност наше дјеце, наше омладине. Уколико смо равнодушни на политику и на оно што она креира, то би значило да нас уопште не интересује шта ће бити са нашом будућношћу – са нашом дјецом“, рекао је он.

Владика Григорије је навео бављење будућношћу као основну ствар за сваког хришћанина, те да се исто не смије бранити.

,,Врло је важно да схватимо да је наше бављење политиком у ствари бављење другим, и хришћанима се не смије забранити основна ствар , а то је најбитнија ствар – гледање у будућност. Јер, као што знамо, наша котва је бачена у будућност и ми идемо за њом. Јер, наша је будућност Бог“, рекао је Владика диселдорфски.

Казао да ништа нема важније ни светије од људскости.

,,И шта се догодило због те тврде вјере хришћана кроз историју и кроз све што су пролазили, кроз страдања, успоне и падове? Догодило се то да су хришћани успјели да наметну овоме свијету једну истину. А то је да нема ништа светије ни важније од људскости, од људске личности и да је највећи гријех потирати људску личност, односно другог човјека“, објаснио је Владика.

Владика Григорије је нагласио да је најсветија дужност сваког човјека одбранити онога другога и сачувати га од зла.

,,Одбранити другога, сачувати га од зла, то је људска дужност најсветија. Дакле, ми морамо да бранимо другога да би ми уопште били људи и да би наша људскост дошла до изражаја. А да би људскост дошла до изражаја човјек мора имати јасну перспективу о будућности, јер таква перспектива доноси наду, а до наде се долази вјером и трпљењем. А нада доноси радост живљења“, поручио је Владика Григорије.

,,Мизерији моћи, једино можемо да се супротставимо радошћу живљења. И у том смислу хришћанство је увијек побјеђивало том радошћу живота, том надом. Зато је важно да надом побјеђујемо, али, исто тако је важно да нас нико не поколеба у том погледу будућности. Због тога морамо бити слободни и због тога се морамо бавити садашњошћу и да објашњавамо прошлост, али и да увијек поставимо шта је наша нада и шта је наш циљ и нико нас не смије у томе спријечити и ограничавати без обзира на припадност и опредјељење.“ закључио је Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ нишки Арсеније служио молебан и предводио крсни ход подршке свештенству и верном народу у Црној Гори

Sat, 04 Jan 2020 22:46:29 +0000

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Арсенија, у суботу 04. јануара 2020. године, у Нишу је одржан Молебан и Крсни ход подршке свештенству и верницима Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Звучни запис беседе

Молитвени скуп отпочео је Вечерњом службом у препуном храму Светог цара Константина и царице Јелене. У наставку служен је Молебан, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније.

Потом је уследио Крсни ход до храма Светог Власилија Острошког Чудотворца у нишком насељу Дуваниште. Велики број грађана Ниша и верника из свих крајева Епархије нишке је молитвено, достојанствено и мирно ходао улицама града Ниша, у знак подршке својој браћи у Црној Гори. На платоу испред храма Светог Василија служен је Акатист овом Божјем угоднику.

На крају се присутнима обратио Преосвећени Владика, позвавши све да се у овим празничним данима непрестано молимо за нашу Цркву и наш народ у Црној Гори.

Извор: Епархија нишка

Митрополит Амфилохије након подгоричке Литије: Отимање храмова од Бога живога најгори је гријех!

Sat, 04 Jan 2020 22:43:41 +0000

И вечерас су хиљаде Подгоричана, предвођене Митрополитом Амфилохијем, учествовале у Литији од Саборног храма Васкрсења Христовог до цркве Светог Димитрија на Крушевцу и назад, у молитвеном отпору антизакону о слободи вјероисповијести. Литији је претходио молебан у Саборном храму Христовог Васкресења.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

На Крушевцу се вјернима обратио протојереј-ставрофор Борис Брајовић, старјешина цркве Светог Димитрија који је рекао да их поздравља црква солунског ратника и Христовог првоборца.

По повратку пред саборни храм Митрополит Амфилохије је вјерном народу пренио благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог синода СПЦ. Замолио је сабране за нарочити аплауз за дјецу.

Властодршцима је поручио да је отимање светих храмова од Бога живога и од светаца Божјих најгори гријех.

Затим је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског прочитао данашње саопштење Светог синода СПЦ, у којем се наглашава да би Закон о слободи вјероисповести било правилније назвати законом против Православне цркве у Црној Гори.

Владика диселдорфски и све Њемачке г. Григорије је казао да у последње вријеме, до ових најновијих догађаја није баш било похвално говорити о свом црногорском поријеклу.

„Сада је највећа похвала ма коме у свијету да је поријеклом из Црне Горе, јер сте ви најживља Црква живога Бога у данашњој Европи. Сваки вјерник у Њемачкој диви се вашој борби за слободу. Према томе, није могуће да ми будемо поражени, јер ко је са Христом, зна да Христос побјеђује“, поручио је владика Григорије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска