Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан је упутио писани апел премијеру Аустралије, поводом прогона монаштва канонске Украјинске Православне цркве у Кијево-печерској лаври. Указавши да "власти у Кијеву и међународне владе прикривају тежак положај монаштва", Владика апелује на премијера да захтева од власти у Украјини "да поштују и бране демократска права, верске слободе и слободе савести, посебно у односу на монаштво у Украјини, Кијеву, Кијево-Печерској лаври и Украјинској Православној Цркви". Ово писмо, које је објавила Митрополија аустралијско-новозеландска, у наставку преносимо у целини:

Поштовани премијеру,

Пишемо Вам у име многих забринутих православних верника широм Аустралије, поводом отвореног прогона и гажења верских слобода и људских права које се, пред нашим очима, дешава у Светоуспенској Кијево-Печерској лаври, иначе познатој као Кијевско-Печерски манастир у Кијеву, Украјина.

Монасима овог древног манастира, који, као и њихови претходници, вековима пре њих, живе у монашкој самоћи и молитви, државне власти у Кијеву наложиле су да до 29. марта ове године напусте манастир Доње Лавре. Братство, као и остатак Украјинске православне цркве (УПЦ), широм Украјине, прогоњено је од стране државе само зато јер је остало лојално канонском поретку и устројству Свете Православне Цркве.

Разлог овог прогона лежи у томе што УПЦ одбија да се покори политици и постане део државно наметнуте националистичке творевине познате под именом „Православна црква Украјине“.

Прогон монаштва поменуте Лавре је заправо део националистичког пожара политички запаљеног и распириваног од стране украјинске владе у Кијеву. У речима игумана братства, Његовог Високопреосвештенства Митрополита Павла, ослушкујемо вапај монаштва ове Лавре: "Дошли смо у Лавру да свој живот посветимо служењу Богу, молитви, народу. Молимо се за нашу државу, па, стога, молимо и данас, у овим тешким временима, да нас Господ заштити. Ми смо грађани Украјине , и молимо властодршце да се не мешају у послове Цркве. Не тражимо заштиту, већ тражимо само једно: спровођење закона државе. Зато, још једном, тражимо и преклињемо: Оставите монахе у манастиру на миру и пружите им прилику да остваре своју основну мисију – молитву!"

Напомињемо да власти у Кијеву и међународне владе прикривају тежак положај монаштва. Стога, апелујем на Вас, премијера наше демократске и суверене државе Аустралије, да урадите праву ствар и захтевате од власти у Украјини да поштују и бране демократска права, верске слободе и слободе савести, посебно у односу на монаштво у Украјини, Кијеву, Кијево-Печерској лаври и Украјинској Православној Цркви.

С поштовањем,

+Силуан

Епископ аустрталијско-новозеландски

Српске Православне Цркве

Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве"

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Епархија рашко-призренска и Дом културе „Грачаница“ поводом Васкршњег поста вечерас, 21. марта 2023. године, са почетком у 19 часова, организују духовну трибину „Покајање као промена ума и начина живота“, на којој ће говорити архимандрит Сава Јањић, игуман Манастира Високи Дечани.

Извор: Дом културе Грачаница фејсбук

Парастос и света архијерејска Литургија служени су у Саборном храму у Требињу 11. марта 2023. године, којима је, по благослову Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија, началствовао Архиепископ катарски г. Макарије, уз саслужење Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и преосвећене Господе Епископа: диселдорфског и немачког г. Григорија, западноамеричког г. Максима, будимљанско-никшићког г. Методија, захумско–херцеговачког г. Димитрија и новобрдског г. Илариона, викара Патријарха српског Порфирија. Преосвећеним Епископима саслуживало је многобројно свештенство и свештеномонаштво пристигло у Херцеговину привучено благодатним даром блаженопочившег Владике Атанасија, известила је Епархија захумско-херцеговачка.

Након Јеванђеља беседио је Владика диселдорфски и њемачки Григорије, рекавши о Владици Атанасију: ”Данас, браћо и сестре, кад служимо ову божанску Службу и кад се подсјећамо тога божанског пророка, Божијег апостола, Божијег мученика, Божијег слуге; смиреног монаха изванредног Епископа и славног учитеља Православља; данас треба да се подсјетимо много више, много снажније него кад је он био жив: на његове ријечи, на његова дјела и изнад свега, на његову љубав. На љубав, како га је још од малена научила мајка, на љубав према птици у гори и према риби у води, на љубав према овом свијету, на љубав према отаџбини, али изнад свега и прије свега да се подсјетимо ради његове љубави на његову љубав према истини, тј. у његовом случају на љубав према Христу.”

По Отпусту сабранима око спомена блаженопочившег Владике беседио je Митрополит црногорско–приморски Јоаникије, започевши речима: ”Ми смо се данас сабрали око Христа Бога Живога, овдје у овоме светом храму, узнијели благодарност Богу на Његовим светим Даровима, причестили се Светим тајнама Христовим, а истовремено смо се сабрали и око спомена блаженопочившега, али у Христу вјечно живога Владике Атанасија, који је отишао од нас, али је истовремено остао с нама.”

Одслуживши помен на гробу блаженопочившег Владике Атанасија беседио је архимандрит Јелисеј, игуман манастира Симонопетра, рекавши о Владици Атанасију: ”Најбољи парастос је да се молимо за покој његове душе и да следујемо његов примјер”.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

У суботу, 11. марта, у храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, у манастиру Грачаница, опростили смо се од вољене и драге нам схимонахиње Теодоре, игуманије манастира Грачаница", објављено је на интернет страници Епархије рашко-призренске. Заупокојену Литургију служио је Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештенства и свештеномонаха Епархије. За певницом су појали ученици Призренске богословије, а присуствовао је и велики број монаха и монахиња, родбине, пријатеља и верника који су дошли да се опросте од вољене нам мати игуманије.

Након Литургије, служено је монашко опело,  на коме је Епископ Теодосије беседио: "Преподобни оци игумани и браћо монаси, преподобне мати игуманије и сестре монахиње, пречасни оци свештеници, професори и ученици Призренске богословије, драга браћо и сестре,

Данас смо се сви сабрали у овој древној свештеној обитељи, да молитвено испратимо нашу игуманију, мати Теодору, из овог пролазног, земаљског и привременог живота, у онај, нама од Бога обећани, непролазни, вечни живот на небу.

Живећи овде на земљи и благодарећи Богу на Његовом дару- својом вером, трудом и подвигом, и наду у безмерму Божију милост и доброту, непрестано тежимо оном лепшем, од Бога нам припремљеном, животу у Царству Небеском.

Чак, шта више, све оно што чинимо и живимо овде на земљи, свој пуни смисао и значај може добити једино у заједници свих Светих и спашених на Небу.

Господње су речи Његовим ученицима да „оно што око не виде и ухо не чу, и у срце човека не дође, то уготови Бог онима који га љубе“. Ове Господње речи и обећање, многи су, живећи земаљски живот у подвигу и труду, имали као водиљу кроз свој живот, да би у датом тренутку ушли у радост Господа свога.

Стојећи данас, сабрани у овом храму, пред одром наше мати Теодоре, сведоци смо ових Христових речи, јер пред нама је наша мати, која је свим својим срц2м и бићем љубила Господа и ближње Своје. Тако су се над њом у правом смислу испуниле ове речи.

Од раног детињства свог, научена од својих честитих и побожних родитеља, двенаестогодишња девојчица Милена (које је име добила на светом крштењу) напушта топли родитељски дом и на Христов позив, попут Светих апостола и жена мироносица, креће за Њим да Му служи целим својим бићем и животом. У тим њеним девојачким данима, за њу није постојала препрека у идењу за Христом, као што ће то показати и касније, током целог њеног живота. Као искушеница трудила се да угоди Господу и сестрама, најпре у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Мрзеници, затим у манастиру Руденици да би, благословом Патријарха Германа, 1955. године дошла у ову свету обитељ Пресвете Богородице, манастир Грачаница, заједно са својом сестром (сада мати Тавитом) и игуманијом Татјаном.

Након четири године, од стране тада Епископа рашко-призренског Павла, бива монашена, добивши име по мученици Теодори, која ће јој бити пример како се воли Господ и како да Му цео свој живот верно служимо.

У свом монашком животу, мати Теодора је прошла кроз многобројна послушања. Никада јој ништа није било тешко и са радошћу и песмом радила је и најтеже послове у манастиру. Сва њена радост и утеха били су јој манастир, мати игуманија и сестре монахиње. Скоро седам деценија свога монашког живота, мати Теодора је подарила овом манастиру, житељима Грачанице и нашој заветној земљи – Косову и Метохији. За то време, она је многе задужила својом несебичном љубављу. Ширином своје душе, она је све грлила и Христом љубила: старе и младе, сиромашне, болесне, и све потребите. Њена милостива рука, била је стално испружена ка онима којима је помоћ била потребна.

На својим послушањима, попут најсветијих, ревновала је за дом Божји, за храм, за манастирску економију, за све посетиоце и ходочаснике, а као игуманија трудила се да свим сестрама буде права мајка, па некад и више од тога. Зато су је сви волели и ценили као особу која је увек била свима све, како би Божанска љубав кроз њу могла да дође до свакога. Та Божанска, несебична љубав, била је главна одлика њеног живота.

Захваљујући тој свакодневној жртви свога духа и живота, и несебичној љубави, којом је стално зрачила, наша мати Теодора се храбро и трпељиво суочавала са многим болестима и тегобама. Била је и остала нама свима пример како се радосно и трпељиво  носи свој Крст кроз овај живот. Остаће нам у памћењу како се молитвом Господу побеђује и болест и сва искушења. Сестре монахиње су је затицале како је посвећено, седећи на свом одру, окретала бројаницу и понаособ се молила многим светитељима, призиваући њихову помоћ за себе и за све којима је Божанска помоћ и милост потребна. С тога је она, свој неизоставни крај у овом земаљском животу, у тешкој болести, лежећи на болесничком одру, окружена љубављу многих, дочекала насмејано, ведрог лица, мирно и спокојно, имајући чврсту веру, да је дошао тренутак да се она сретне са многожељеним Жеником своје душе.

Само пре неколико дана Господ ме је удостојио да је посетим у болници. Иако без свести, прикључена на апарате, наша мати је била спокојног лица. Изгледало је, као да је утонула у дубоку молитву и да жељно очекује када ће њена душа напустити многонапаћено тело и узлетети Господу у наручје. То се, ево, ускоро и догодило. Њена чиста душа је сада са светима и са анђелима, а ми овог тренутка спремамо и њено тело да буде погребено и сахрањено на овом светом месту, у ову свету косовско-метохијску земљу, где почивају кости многих мученика, преподобних и подвижника.

За нашу мати, можемо са сигурношћу данас рећи да је „блажен пут којим данас иде њена душа, јер јој је од Господа припремњено место покоја“. Блажен је данас пут њене душе, јер је посве био блажен и њен живот овде на земљи. Вољеном Господу и Мајци Божијој предала је сву себе и сав свој живот, и зато се она данас неизмерно радује, рекао бих са свима нама заједно. Смрт праведника није губитак, већ је добитак за све нас у Цркви Божијој. Зато, данас сви овде заједно у глас кличемо Господу: Вечан јој спомен и Царство Небеско! Вечан јој спомен код Господа и свих нас. Амин".

Вечан ти спомен, драга наша мати Теодора!

Извор: Епархија рашко-призренска

Епархија рашко–призренска и Дом културе „Грачаница“ у уторак, 14. марта 2023. године, са почетком у 19 часова организују духовну трибину „О молитви“, на којој ће говорити Епископ рашко–призренски и косовко–метохијски г. Теодосије.

Како је на инстаграму најавио Дом културе "Грачаница", духовне трибине биће организоване у овој установи сваког уторка током Васкршњег поста.

Извор: Дом културе „Грачаница“ инстаграм

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије посетио је у недељу другу Часног поста, 12. марта 2023. године, манастир Велику Ремету на Фрушкој Гори где је по благослову и у присуству Епископа сремског г. Василија у манастирском храму св. великомученика Димитрија предводио свету архијерејску Литургију. Владика Сергије је по читању светог Јеванђеља беседио о св. Григорију Палами и значају исихазма у животу Цркве, како кроз историју тако и данас. "Наша борба (у посту) је против поглаварства и власти и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју", нагласио је Владика у беседи. Овом приликом је Владика Сергије поклонио манастиру Великој Ремети и Епархији сремској мошти св. Новомученика бихаћко-петровачких.

Архијерејима су на Литургији саслуживали игуман манастира Трескавица, високопреподобни архимандрит Варнава, протојереји- ставрофори Бранислав Поповић, др Драгомир Сандо и Маринко Радмило, протојереји Никола Деспот парох старопазовачки, Петар Божић парох инђијски, Душан Вишекруна старешина Саборног храма у Руми, Слободан Вуксановић парох карловачки и епархијски ђакон Горан Власац. За певницом су били појци Јован Стругар, Милан Димковић и Сава Мијаиловић, ученици Карловачке богословије са својим професором Јованом Стојановићем, забележио је г. Крсто Калинић, коме и благодаримо за звучни запис беседе Владике Сергија.

После Свете Тајне причешћа и поделе нафоре обављено је сечење славског колача и кољива. Као и сваке године до сада од кад је ова светиња обновљена, кумови су из честите многобројне породице Милановић из Нове Пазове, која традиционално приређује богату посну трпезу љубави за све госте.

Епископ Василије се као домаћин на крају свете Литургије поздравним словом обратио Епископу Сергију и у надахнутој беседи истакао значај светих моштију код нас православних хришћана.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка / Радио "Слово љубве"