Живе речи утехе: Живе речи утехе

Владика Јоаникије: Борба је тек почела!

Fri, 07 Feb 2020 22:57:34 +0000

Митрополиту Амфилохију и владики Јоаникију уручена је данас награда „Повеља ’Просвјете“, која се уручује за допринос у очувању српског идентитета и саборности српског народа. Како сазнајемо, митрополит Амфилохије није могао да присуствује додели, па је епископ Јоаникије награду примио и у његово име.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је, обраћајући се присутнима на церемонији уручења награде, изразио наду да ће борба против зла, неправде и издаје уродити плодом.

„Подршка целог српског народа, а можемо рећи и целог православног и културног, охрабрује нас да истрајемо. Зато ће нам ваша подршка требати и убудуће. Борба је тек почела!“, поручио је Јонакије.

Владика је навео да су се литије, које се четвртком и недељом одржавају у Црној Гори, али и у региону, од једног спонтаног покрета народа претвориле у велике свенародне свечаности.

„Добили смо утеху од Бога и охрабрење. Осећамо да заједно са нашим народом на литијама иду анђели, као и свети Василије и Свети Петар Цетињски и да нас прати благослов. Видели сте 80-годишњег старца који је од манастира Дубочице прешао босоног по овој зими 20 километара до Пљеваља. У овој нашој литији иде се као на ходочашће. Ово и јесу ходочашћа“, рекао је владика.

Међутим, додао је он, још нема прилике за тријумф јер борба траје и неизвесна је.

Он је поновио да је црногорска власт донела закон који је заправо удар на цркву, веру и православље.

„Друге вере у Црној Гори су регулисале своје вере путем уговора и тим уговорима су обезбеђена сва права. А овај закон је намењен само за СПЦ с циљем да се на државу прекњиже све наше старе светиње, да се угрози православље и да се црква и народ понизе“, објаснио је он.

Говорећи о награди, рекао је да је доживљава као велику подршку њему лично, али и подршку свештенству и распетом народу и распетој цркви у Црној Гори.

„Преносим вам благослов Свете Горе и поздраве митрополита Амфилохија“, поручио је он.

Митрополит Амфилохије због обавеза на литијама које предводи у Црној Гори није могао да дође у Београд.

Додела награде отворена је светосавском химном „Ускликнимо с љубављу“, након чега се окупљенима обратио председник београдског одбора „Просвјете“ Милимир Мучибабић.

Он је рекао да се одбрана националних интереса тренутно прелама преко судбине СПЦ у Црној Гори.

„Тамо је на делу расрбљавање сопственог народа. Политичка елита у Србији и Српској не сме затварати очи над овом чињеницом. Очито је да је циљ разних глобалних и регионалних центара моћи да српство у исконском смислу нестане и буде сведено на кумановску Србију“, рекао је Мучибабић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Значајан допринос проучавању старе српске рукописне и штампане књиге

Fri, 07 Feb 2020 22:56:42 +0000

Објављен каталог Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког у Епархији шумадијској.

Сарадња јагодинске Црквене општине и Завичајног одељења градске библиотеке у претходном периоду крунисана је крајем 2019. године једним веома важним пројектом, који потписују свештеник Миломир Тодоровић и виши библиотекар Нада Димитријевић. Публикација Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког објављена је са благословом Епископа шумадисјког г. Јована. Издавачи су Намесништво беличко и манастир Јошаница.

После увода, представљен је табеларни приказ старих рукописних књига, затим је дат опис рукописних књига са врло добрим репродукцијама, следе одељци Српска рана штампана књига и Српска штампана књига 18. и 19. века, Руска штампана књига, Румунска штампана књига, као и посебан приказ свих богослужбених књига који може да помогне читаоцу и истраживачу који користи тај каталог.

Монографија Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког представља резултат позитивног односа према локалном културном наслеђу и даје значајан допринос проучавању старе српске рукописне и штампане књиге уопште.

Рецензент публикације био је презвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, а редактор др Жарко Војновић, начелник одељења за библиографију Народне библиотеке Србије.

Како каже проф. Ранковић, публикација је заправо каталог старих рукописних и штампаних богослужбених и црквених књига које се налазе у манастирима, црквама, установама и приватним библиотекама на поменутој територији. Методологијом представљања резултата истраживања, снабдевеност релевантним подацима и релевантном и савременом упутном литературом ова монографија заслужује своје место у области археографије старе српске књиге. Публикација Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког важна је збирка која доноси податке, који могу да буду третирани као историјски извори. Објављени подаци о различитим књигама могу да буду мултидисциплинарно корисни у оквиру историјске научне методологије и зато је ова монографија посебно важна и потребна јер може да послужи и као образац за даља истраживања.

Важно је истаћи да су у научном процесу, историјски извори посредници, односно веза између доба у коме настају књиге и доба у коме се анализирају и тумаче, што ова публикација и сведочи. Због наведеног неопходно је истаћи марљивост оних који су ову збирку уредили и објавили, а препорука је да рад наставе и на ширем географском простору.

Каталог на микроплану испуњава оно што представља апсолутни национални интерес: попис и представљање рукописног и штампаног блага на подручју Србије, као и свих традиционално српских крајева. Потпуна слика о њему може се стећи само ако се свест о потреби израде комплетног регистра културних добара покаже у локалној средини. Мозаик који се добија из оваквих делића нагласиће, са своје стране, и њихову особиту вредност на општем нивоу. Ова књига стога сведочи о одговорности оних вредних и савесних радника који не само да чувају наслеђе прошлих векова, него га чине живим и делотворним и за будуће.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Састанак радне групе за прославу милешевског јубилеја

Fri, 07 Feb 2020 22:55:12 +0000

У епископском седишту у Пријепољу 6. фебруара 2020. године одржан је састанак радне групе за прославу јубилеја 800 година манастира Милешеве, којим је председавао Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије.

Чланови радне групе коју чине председник општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић, директор пријепољског Музеја г. Звонко Мадић, директор Дома културе у Пријепољу г. Вељко Кијановић, директор Туристичке организације Пријепоља г. Небојша Свичевић, архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић и секретар Одбора за прославу милешевског јубилеја протојереј-ставрофор Марко Папић, са Епископом су разговарали о даљим активностим везаним за прославу осамстогодишњице манастира Светог Саве, славне Милешеве, која ће низом духовних, културних и спортских догађаја бити обележена и у овој календарској години.

Такође, разматране су идеје о уређењу путног правца из града Пријепоља до самог манастира и изградњи Светосавског дома у манастирском комплексу.

Локална самоуправа ће према речима председника општине бити на располагању Епархији, јер је јубилеј од изузетног значаја и за сами град Пријепоље који је у свету препознатљив по Милешеви и Белом Анђелу.

Саговорници су се сагласили са eпископом Атанасијем који је нагласио да је веома важно да Општина Пријепоље и Епархија милешевска буду у доброј координацији како би прослава овог значајног јубилеја протекла онако како и приличи светињи каква је Милешева.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Прота Обрен Јовановић на литији у Никшићу: Ово је силазак Светог Духа на народ Божји и Педесетница Црне Горе и ове Цркве!

Fri, 07 Feb 2020 22:53:31 +0000

Након Молебна Пресветој Богородици, који је у четвртак 6. фебруара 2020. служен у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, литија вјерног народа прошла је улицама града, исказујући на миран, достојанствен и хришћански начин, неслагање са неуставним и дискриминаторским Законом о слободи вјероисповјести у Црној Гори.

Упркос веома хладном и вјетровитом времену, вјерни народ, сабран у крсном ходу, предвођен свештенством и монаштвом Епархије и Митрополије црногорско-приморске, прошао је улицама Никшића, уз молитву и духовне пјесме, са иконама и црквеним барјацима до Трга слободе.

Молитвено сабрање, у којем се налазило око 30 хиљада људи, поздравио је свештеник Миодраг Тодоровић, никшићки парох.

„Кад се молимо, молимо се за род свега свијета и за сједињење свих, за мир нашег Никшића, за сједињење народа у њему, за мир у Црној Гори. Овдје смо заједно ми дјеца, и бјелаша, и зеленаша, и четника, и партизана, и оних који су били на Голом отоку, и оних који су их тамо спремали. Овдје смо сви једно. У овој великој литији, у овој непрестаној молитви, учествују и наша браћа, наше комшије, наши пријатељи, људи у плавим униформама; они нам обезбјеђују да мирно прођемо овим улицама док траје молитва. Нека их Бог благослови и подари им свако добро за добро чињење“, казао је о. Миодраг, позивајући све на мир, јер, како је истакао, само се из мира може све најбоље и најчеститије родити.

Он је, у име никшићког свештенства, поздравио групу ходочасника, која је јутрос кренула пјешке из манастира Бијела, како би учествовали у молебну и литији кроз Никшић. Ријечима добродошлице поздравио је и архимандрита Данила (Љуботињу) из Пероја у Истри.

Вјерном народу обратио се свештеник Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске:

„Желим да вам пренесем благослов од ћивота Светог Петра Цетињског Чудотоворца, који се молио пред ћивотом Светог Василија, који је клечао за свој народ у онај вакат, а сигурно да се данас обојица пред Престолом Небеским моле се за све нас, за читаву Црну Гору и све људе добре воље широм свијета. Такође, желим да пренесем поздраве и благослове Преосвећеном Епископу Јоаникију и вама од Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Амфилохија који, ових дана, борави на свештеној и Светој Гори Атонској, гдје је отишао да и он клекне пред оним светињама и да се надахне оне најсветије молитве из врта Мајке Божје, да би Бог дао мир у Црној Гори, у цијелом свијету и љубав у срцима свих народа широм шара небеског.“

Ово што се, ових дана, дешава у Црној Гори је, сматра он, велика милост Божја, посјета Божја нама вјернима и свима, које је наш подвиг надахнуо, широм околних земаља, у региону и читавом свијету.

„Ове наше свештене литије и овај наш ход којим на молитвени начин изражавамо протест против овог безаконог Закона је једна нова димензија, коју дајемо читавом свијету у културолошком и социолошком смислу. Како један мали народ на западном Балкану, који је задњих деценија представљан да овдје живе људи са племенском свијешћу, да је управо овај народ показао и дао нову димензију читавом свијету како се на достојанствен, молитвен начин протестује против неправде, против неистине“, рекао је свештеник Јовановић.

Додао је да молитвени скупови и сабрања показују да су овдје живјели не само јунаци, него и наши свети преци, те је из корјена, који су нам оставили, никао овај дивни народ, дивна омладина, дивни људи.

„Заиста, родио се диван и благословен народ. То је показатељ да оно што су нам причали наши ђедови и бабе, поред огњишта кад смо ложили бадњаке, да је то истина и онда нам је Бог дао да и ми доживимо у нашем времену, да и ми можемо и ова дјеца, која носе иконе у својим рукама, не само да кажу да су слушали и читали, него да су доживјели и да ће наша покољења која долазе чути за ово што се дашава данас у Црној Гори, ово чудо Божје и ова милост Божја“, казао је отац Обрен.

Страдања нашег народа, кроз славне битке, када је бранио част, достојанство, образ и своју вјеру, па страдања часног монаштва, свештенства са Митрополитом Јоаникијем, и у оном „лудилу“, када је страдала Ловћенска капела личи, по ријечима протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, на распеће нашег народа и Црне Горе.

„Онда долази онај тајац, као што је био тајац међу апостолима и женама Мироносицама када су Христа положили у гроб и запечатили, навалили онај велики камен. Каква је неизвјесност била у њиховим умовима и срцима да ли ће се оне ријечи, које им је Он говорио и остварити. Тај период ми личи на период комунизма овдје у Црној Гори, који је сахрањивао Бога и говорио да Бога више нема, да народ мора да се окрене себи, а да човјек мора да постане бог и да се само он пита.

А онда долази оно тридневно Васкрсење свето, које ми личи на период `90.-их година, када се пробудила вјера у нашем народу, не само овдје у Црној Гори, него широм гдје живе православни хришћани, када је почело да се обнавља свештенство, монаштво, храмови, манастири, вјерни народ, оно што је било запустјело, што смо мислили да је умрло и нестало. Обновљена је душа народа, а то су најљепши храмови Духа Светог, то сте ви, браћо и сестре, драга дјецо Божја“, бесједио је о. Обрен.

Свједоци смо, истакао је он, и великих догађаја освећења светиња и храмова, у којима су учествовали представници помијесних и других хришћанских Цркава. Мислили смо тада да нас Бог походи и ти се догађаји својим значајем и љепотом могу упореди са самим Вазнесењем Христовим.

„Мислили смо да мимо овога не може се ништа љепше, благословеније и светије у Црној Гори догодити. Али, како пише у светом Јеванђељу, после Спасовдана Господ одлази и сједа с десне стране Бога и Оца својега, Творца свих нас и обећава својим ученицима и народу Божјем: Будите сабрани у граду Јерусалиму, јер ћу вам послати Духа Утјешитеља и да онда идите да крстите све народе у име Оца и Сина и Светог Духа. И, заиста, у Педесети дан, када су апостоли били сабрани на једном мјесту, у благом повјетарцу, спустио се Дух Свети у виду огњених језика на главе апостола.

Ја бих ово чудо у Црној Гори, ове свештене литије, назвао да је ово силазак Светог Духа на овај народ Божји и да је ово Педесетница Црне Горе, Педесетница ове Цркве Божје и свих вјерника и сваког дивног створења који овдје живи и дијели парче неба над овом земљом. Само оно што је од Бога, што је благословено, што је од Духа Светог може да носи мир. Ово што ми радимо јесте Мир, који проносимо из храма кроз градове, носећи мир у срцима нашим, а гдје је мир ту је и Љубав, гдје је љубав ту су правда и истина и све оно што је свето и честито“, поручио је свештеник Обрен Јовановић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Котор: Царства пролазе, а светиње остају!

Thu, 06 Feb 2020 21:19:00 +0000

“Закон о слободи вјероисповјести, ако би се не дај Боже почео спроводити, а неће, просто би поломио Устав Црне Горе на неколико мјеста, да нема те рисанске болнице, која би га закрпила”, оцијено је ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Након молебана у которској цркви Светог Николе, о. Гојко Перовић је кроз Стари град предводио литију против поменутог Закона.

“Док ми шетамо нема примјене Закона. Док ми не станемо гдје је нама по вољи и срцу, а ми нисмо никакви падобранци у овој земљи већ грађани Црне Горе, да се не пребројавамо и има нас доста, док ми, који дајемо суверенитет овој држави не станемо како се нама свиђа и да цитирам предсједника Црне Горе, свиђело се то коме или не”, казао је прота Гојко.

Он је казао Закон о слободи вјероисповјести дијели људе, дијели хришћане, дијели Которане…

“Када би се почео примјењивати, онда би на једну страну били ми испред ове цркве, а на другу они испред цркве Св. Трипуна, наша браћа католици, а то ни они неће”, казао је о. Перовић, навевши затим ставове римског папе и секретара Которске бискупије.

Рекао је и да Закон крши Устав кроз одредбе о једнакости свих грађана пред судом, о одвојености Цркве од државе и ону која говори да су сви закони једнаки и “да не може један закон ударати на други, на онај прије њега написан”.

“Зато смо и устали, Да нам се не сруши држава у којој живимо. Да и наша дјеца сутра, кад крену у цркву или у школу, знају што је чије. Макар се овдје у овом граду увијек знало што је чије.Тако да, нити ћемо са овог пута скретати, нити ћемо се на њему заустављати док се добро не разумијемо и не измиримо да никоме једна длака с главе не фали”, казао је прота.

Он је одбацио оптужбе да се литијама изазивају немири:

“Па ми смо унијели молитву. Од кад су почеле литије смањио се и број кривичних дјела. Не зато што смо ми попови неки специјални људи, него је молитва Цркве унијела мир међу народ и тако треба и да остане.”

Казао је и да је молитвени ход истовремено и грађански протест.

“Протест православних вјерника, грађана Црне Горе, грађана Котора, против једног насиља и против једног противправног акта, тзв. закона, усвојеног крајем прошле године у Скупштини Црне Горе, којим би требало да се уреде односи између Цркве и државе. Наша Православна црква се и годину прије усвајања закона трудила и молила и вукла за рукав, и што кажу од прага до прага, од врата до врата и Скупштине и Владе и посланика и страних амбасада, да се такав закон не усвоји, јер то није закон, него једна смутња. Молили смо, кумили, тражили, али нико није хтио да нас чује. Данас смо имали прилике да сједимо са неким људима из власти који нас питаше што нам је, што толико шетате, чему то води, прави се тензија, гужва… Ми смо рекли шетаћемо најмање онолико колико је прошло времена да нико није хтио да нас чује када се требало договарати. Да Бог да сјутра да се тај закон макне и донесе бољи и ми више овим поводом сигурно шетати нећемо.

У овом ходу кроз Стари град прошли смо поред цркве Св. Трипуна која броји 900 година, цркве Св. Луке од преко 800, цркве Св. Николе која има читав један вијек и више како се направила. Па погледајте колико се само држава промијенило и царстава. Само од кад су те цркве, а да не причам зидине Котора. Сваки вијек је донио по неко царство. Али да ме неко не би схватио погрешно, ми се молимо за благостање и напредак Црне Горе, државе у којој живимо. Међутим, та држава и људи који је воде, ако су паметни, а јесу, требало би само да се окрену и да виде како царства брзо пролазе. Па нека ова земља хиљаду година напредује и плодове рађа, али да се зна, царства пролазе а светиња остаје”, казао је ректор Цетињске богословије.

Истакао је да је Котор град у којем су се одувијек знале “регуле”.

“Она црква Св. Трипуна је под управом епископа из Рима, с којим нисмо у литургијској заједници, али знамо гдје је, како се зове и што ради. Ова црква и она Св. Луке увијек је била, ако не директно, а онда индиректно, под благословом Пећкога патријарха. Тако је и дан данас. Дакле, епископ Рима и пећки патријарх, или ако хоћете цариградски, московски, то су институције које стоје вјековима, а државе се мијењају. Што би било од цркава да је свака била у власништву неке државе. Ове зидине знају за регуле, правду, законе… Цивилизација која је изградила овај град и цркве зна за правду и законе. И још тада су људи знали да је немогуће у једно ставити црквену и државну имовину. То је знао и Иван Црнојевић и књаз Никола и Валтазар Богишић, кад је писао Општи имовински законик и јасно као бијели дан раздијелио што је црквена, а што државна имовина”, казао је протојереј-ставрофор Гојко.

У осврту на клип једне политичке партије која афирмативно говори о Закону о слободи вјероисповјести, рекао је да је овај акт “усвојен мимо препорука Венецијанске и Европске комисије које су препоручивале да се не доноси док се сви не договоре”.

“По овом Закону би се светиње преписале на државу, након чега би неки орган одлучивао ко ће да служи, а ко не у том храму”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Вечерас је најављено одржавање “велике грбаљске литије” која ће у недјељу 09. фебруара у 15 часова кренути од тзв. Кртољске раскрснице према манастиру Подластва, а коју ће предводити архијерејски намјесник бококоторски, парох которски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић и ректор Цетињске богословије, протојереј – ставрофор Гојко Перовић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Торжествено сабрање у крушевачком насељу Мудраковац

Thu, 06 Feb 2020 19:39:40 +0000

Дана 6. фебруара наша Света православна Црква прославља свету преподобну мати Ксенију Петроградску и свету Ксенију Римљанку.

Мати наша Ксенија се и ове године литургијски прославила у крушевачком насељу Мудраковац. Свето евхаристијско сабрање предводио је гост из Архиепископије београдско-карловачке протојереј Драган Радовановић, парох при Вазнесенском храму у Београду, уз саслужење протојереја-ставрофора Ђорђа Милојковића, протојереја-ставрофора Живојина Којића, протојереја Бладимира Трошића, протојереја Данијела Стефановића, јеромонаха (Сергеја Радивојевића), јереја Ненада Драгичећвића, јереја Далибора Весића и протођакона Драгана Мијајловића.

По отпусту вернима се обратио отац Драган и у својој беседи заблагодарио Светој Ксенији што нас је сабрала у толиком броју, затим се вернима обратио протојереј Иван Цветковић, старешина храма. Славски колачар Иван Топаловић са породицом припремио је богато послужење за све присутне. За време славске трпезе изведен је и пригодан уметнички програм.

Извор: Епархија крушевачка

Епископ Сергије посетио Патријарха српског, Председника Србије и Директора канцеларије за вере

Thu, 06 Feb 2020 17:49:26 +0000

Владика Сергије у посети код Патријарха Иринеја

У патријаршији Срспкој у Београду, данас 6. фебруара 2020. године Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија. У разговору са Патријархом Иринејем владика Сергије се дотако актуелних тема у Цркви и Епархији бихаћко-петровачкој.

Епископ Сергије код Председника Вучића

Истога дана, Његова Екселенција Предсједник Републике Србије господин Александар Вучић примио је Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија у палати Предсједника у Београду. Предсједник Вучић и владика Сергије разговарали су о актуелним темама у друштву и подршци нашем нашем народу и Цркви на простору Епархије бихаћко-петровачке.

Епископ Сергије код г. Милете Радојевића

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије посјетио је и господина Милету Радојевића, Директора канцеларије за вјере у Влади Реблике Србије у Београду. Господин Радојевић и владика Сергије разговарали су будућим пројектима и подршци нашем народу и Цркви на простору Епархије бихаћко-петровачке.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Владика Јован: Ако Божанску реч читамо са вером, смирењем и тражећи од Цркве тумачење, онда ћемо је правилно разумети!

Thu, 06 Feb 2020 17:48:18 +0000

У четвртак 6. фебруара 2020. године, када наша света Црква прославља св. Ксенију Римску и св. Ксенију Петроградску, Владика Јован је служио свету Литургију у Старој Милошевој цркви у Крагујевцу уз саслужење архијерејског намесника лепеничког протојереја-ставрофора Сава Арсенијевића, јереја проф. Владана Костадиновића и драгог госта из Епархије аустијско-швајцарске презвитера и пароха бечког Миљана Антића.

Звучни запис беседе

Владика је беседећи рекао да: “Ако Божанску реч читамо са вером, смирењем и тражећи од Цркве тумачење, онда ћемо је правилно разумети. Потребно је да се владамо достојно Господа и Јеванђеља, угађајући Му у свему. Тако можемо наћи своје божанско назначење и остварити га. То можемо са трудом, дајући превагу духовном у себи и одричући се лоших навика. Бог обитава у срцу човековом, те је чисто срце најмилији дом Господњи.

Једина права радост за нас је живети у Богу и по Богу. Љубав је од Духа Светога. Ми дајемо срцем. Дух Свети даје љубав. Где је љубав нема мржње, злобе, пакости и надмености. Чистом човеку је све чисто, а прљавом човеку је прљаво срце и мрзи друге људе, обожавајући самог себе. Зато ако хоћемо да живимо у Господу, треба да чистимо себе, најпре своје мисли, речи и дела”, била је поука вернима Владике Јована.

Извор: Епархија шумадијска

Састанак директора Управе полиције и представникâ Митрополије црногорско-приморске

Thu, 06 Feb 2020 17:46:13 +0000

Представници Управе полиције и Митрополије црногорско-приморске састали су се данас и договорили заједничке обавезе и одговорности поводом одржавања литија.

Из Управе полиције поновили су да ће обезбјеђивати све скупове пријављене у складу са позитивним законским прописима и утврђеним процедурама, али да не могу обезбјеђивати кретање грађана дуж магистралних и других путева.

„Представницима Митрополије црногорско-приморске предочен је став Управе полиције да полиција у будуће не може обезбјеђивати кретања грађана дуж магирстралних, регионалних и локалних путева због безбједности свих учесника у саобраћају. Ово се не односи на дефинисане и пријављене трасе градских литија“, саопштено је из Управе полиције.

Казали су и да се заједничка одговорност односи на мир и безбједност свих грађана.

Технички детаљи у вези одржавања безбједности на литијама у наредном периоду прецизније ће се дефинисати међусобним договорима и о томе ће јавност бити благовремено обавијештена“, наведено је у саопштењу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Завршена вишедневна посјета изасланика Епископског савјета Вашингтону

Thu, 06 Feb 2020 09:39:32 +0000

На крају свога вишедневног боравка у Вашингтону, у духу миротворства Светога оца и првоучитеља нашега Саве, који је у тешка времена латинског поробљавања Балкана походио и пријатеље и непријатеље своје земље, и православне и инославне, очински настојећи да их приволи мирним рјешењима свих несугласица и сукоба, изасланици Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори, Његово Преосвештенство, епископ диоклијски, г. Методије, и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, састали су се са представницима канцеларије госпође Чели Пингри, чланице Конгреса, која обавља функцију копредседавајућег тзв. „црногорског кокуса“ у Конгресу САД.

„Кокусима“ се у Конгресу САД називају удружења његових чланова који се окупљају по основу заједничког мишљења, заједничких ставова и начела у вези са одређеном проблематиком, у овом случају у вези са проблематиком државе Црне Горе. Током састанка изасланство Епископског савјета упознало је са жаљењем канцеларију гђе Пингри са чињеницама угрожености људских права и озакоњеног прогона Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Сама гђа Пингри се у току дана срела са предсједником Скупштине Црне Горе, Иваном Брајовићем, који је искористио позив за традиционални „Молитвени доручак“, да се у Вашингтону нађе пар дана раније, довољно да се обавијести о томе шта је изасланство Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори ових дана овдје радило.

Упркос свим његовим покушајима да у својим сусретима и са другим америчким државним службеницима порекне недобронамјерност многих досадашњих, а прије свега ових посљедњих законодавних потеза црногорске државе према Српској Православној Цркви и њеним Епархијама у Црној Гори, гђа Пингри изразила је јасно своју личну забринутост и, подсјећајући да су за Конгрес САД људска права и њихово поштовање ствар од суштинског значаја, истакла да ће она сама темељно размотрити тамошње стање људских права и надзирати њихову заштиту.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протонамесник Филип Јаковљевић: Покажимо састрадалност са браћом у Црној Гори!

Wed, 05 Feb 2020 18:57:31 +0000

Свети апостол Павле нас учи да је Христос „глава Цркве“. На његове речи деветнаест векова касније надовезује се Преподобни Отац Јустин Ћелијски говорећи да је Црква „богочовечански организам који стално узраста“.

Када страда део човековог тела, страда читав организам. Тако је и у Цркви – када део страда, читава Црква састрадава са њим. У најновијим догађајима у Црној Гори поводом Закона о слободи вероисповести, видимо да народ страда због неправде.

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, у Епархији ваљевској од 28. децембра 2019. до Божића 2020. служена су богослужења која су за циљ имала молитвени вапај Господу да помогне страдалном народу у Црној Гори. Молитве за братски народ нису престале, а верницима је препоручено да их узносе и у својим домовима. Молитвену подршку архијерејима, свештенству и верном народу у Црној Гори Епархија ваљевска наставиће молебаном у Храму Ваксрсења Христовог и литијом градским улицама 9. фебруара 2020. године, најавио је протонамсник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Милутина.

На платоу испред Храма Васкрсења Христовог у 16 часова биће служен молебан, којим ће началствовати Епископ ваљевски Г. Милутин. После молебана и обраћања Владике Милутина, кренуће се литијски улицама Ваљева: Синђелићевом, Карађорђевом и Војводе Мишића до Покровске цркве, а потом Улицом Др Пантића и Синђелићевом назад до Храма Васкрсења Христовг.

Како Црква представља заједницу верујућих људи, а дом у ком се слави слава и гори кандило испред иконе представља Цркву у малом, позивамо све људе добре воље да се тог дана окупе на платоу саборног храма и из својих домова понесу иконе. Да литија буде молитвени ход и вапај Господу Исусу Христу за помоћ страдалном народу у Црној Гори – рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Милутина.

Закључујући најаву овог веома важног догађаја, протонамесник Јаковљевић замолио је све који желе да дођу да се у литији понашају као на Литургији или било ком другом богослужењу. Да сви заједно будемо у мирној шетњи прожетој молитвом, да завапимо Господу да помогне браћи у Црној Гори. Да, како се на Литургији поје, „благодат Господа Христа, љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа буде са свима нама“.

Извор: Епархија ваљевска

Владика Јован: Као што нам је потребан овоземаљски хлеб да одржимо тело, тако нам ради одржања душе потребан и небески Хлеб који је Реч Божија!

Wed, 05 Feb 2020 18:48:31 +0000

У уторак 4. фебруара 2020. године, на празник светог апостола Тимотеја и светог преподобномученика Анастасија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ралетинац. Епископу су саслуживали: протосинђел Николај, игуман манастира Саринац, протојереј-ставрофор Живота Марковић и јереј Слободан Савковић, парох великопчеличкои.

Звучни запис беседе

За певницом су појале монахиње манастира Липар и Ралетинац, предвођене високопреподобном игуманијом манастира Липар Тавитом, уз присуство великог броја народа који се сабрао око свога Архијереја.

Током свете Литургије, преосвећени Владика се обратио верујућем народу беседећи о важности Речи Божије као насушне хране за задобијање вечног живота. Преосвећени Владика је подсетио да као што нам је потребан овоземаљски хлеб да одржимо тело, тако нам ради одржања душе потребан и небески Хлеб који је Реч Божија.

Епископ је говорио и о важности послања свештеника ради душа које су гладне Бога. “Господ је рекао: “Дођите сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити”, што значи да нас Бог одмара опраштањем грехова, али једино ако слушамо праведно и испуњавамо реч Божију, једино тако можемо осетити и близину Божију и присутство Божије”, закључио је преосвећени Владика.

Извор: Епархија шумадијска

Митрополит Амфилохије: У Црној Гори је васкрсао народ!

Wed, 05 Feb 2020 18:34:17 +0000

То што се сада дешава у народу у Црној Гори, то је за мене неко живо чудо. Пробудио се народ! Све што је рађено од 1941. године рађено је у страху, на мржњи, на убиствима и злочинима. Наједанпут, народ се ослободио и то је оно што је најважније у овом тренутку. Овим ријечима Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у интервјуу за Глас Српске описује дешавања у Црној Гори поводом усвајања спорног Закона о слободи вјероисповијести.

– То је закон који повампирује лењинизам и дух лењинистичко-стаљинистичко-титоистичке револуције. Оно што су лењинисти говорили и радили послије револуције, отимајући имовину и храмове, то практично ради данашња власт у Црној Гори, само што они иду још дубље од онога што су код нас радили комунисти послије Другог свјетског рата. Они су тада национализовали задужбине, имања, али нису храмове. Али данас, у 21. вијеку, повампиривати, у име демократије, европских вриједности, једну такву идеологију, како је ја називам богоубилачку и братоубилачку, то се у овом тренутку дешава само у Црној Гори – каже Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Интервју преносимо у цијелости:

Синод СПЦ недавно је најавио апелацију Уставном суду Црне Горе поводом спорног закона. Докле се стигло са припремом те апелације?

Та иницијатива је већ припремљена, односно налази се при крају. За претходну иницијативу се испоставило да је поднијета без сагласности Синода и Епископског савјета СПЦ у Црној Гори. Ми смо затражили да се она повуче и надамо се да ће ова наша иницијатива ускоро бити пред Уставним судом.

Црногорски премијер Душко Марковић најавио је да ће Митрополији упутити нови позив за дијалог. Да ли сте добили тај позив?

Добили смо тај позив. Међутим, тај њихов дијалог траје као монолог од 1945. године до данас. Од 2015. године покушавају наводно да успоставе дијалог, али што се тиче СПЦ, то је покушај наметања њиховог схватања. И поводом првог приједлога Закона о вјерским заједницама није било суштинског дијалога, јер један од основних недостатака тог првог и овог новог закона је и то да они лишавају Цркву њеног дугогодишњег имена. Ова Црква се зове Црквом двије хиљаде година, а не вјерском заједницом. Али природно је да се они према Цркви понашају онако како су као кумровечки ђаци научили од својих учитеља.

Да ли комунистичка идеологија доживљава препород на овим просторима?

Та трагедија је свеукупно присутна у земљама бивше Југославије, али посебно у Црној Гори. То је једина новоникла државица гдје се вратио споменик Јосипу Брозу у Подгорици. Чак говоре да ће да врате и назив Титоград.

Да ли је случајно да је највећи удар на СПЦ кренуо отуда гдје се налазе највеће светиње – рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста?

То није случајно, јер Црна Гора је матица наше државности и црквености. Одавде су и Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, а овдје је и први српски храм с почетка 11. вијека. Бог је дао да су одавде и велики светитељи Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски. Али захваљујући и благодарећи њима и њиховом присуству данас имамо оно што се догађа у Црној Гори. Имамо једно васкрсење народа!

Неки кажу да је Црна Гора одувијек била најатеистичнија држава?

Тачно. Међутим, ово што се сада дешава у народу, то је и мени неко чудо живо. Наједанпут, народ се пробудио ослобођен страха, а буђење народа у Црној Гори допринијело је јединству свеукупног српског народа и Цркве у Републици Српској, Србији и широм свијета.

Ви стално позивате на смиривање тензија, али власт у Црној Гори одговара на сасвим други начин?

Они покушавају да испровоцирају и да васкрсење народа тумаче као политичко. Међутим, ово је заиста пробуђени народ који само брани своје светиње.

Да ли је Мило Ђукановић очекивао овакав одговор на спорни закон?

Није очекивао, сигурно. Они су вјероватно рачунали, кад је све кренуло, да ће то трајати дан или два. Међутим, то је толико дубоко, то је биће народа, а као примјер често наводим моју малу куму Уну. Њу је на литији у Подгорици отац држао на раменима, а она је, тада некрштена, у рукама држала икону. Наишао је полицајац који се насмијао кад је видио дијете, а она се окренула и рекла му: “Шта се смијете? Ово је много озбиљна ствар!” Касније сам је крстио и она је сада моје кумче, али тим ријечима је рекла све. Много је озбиљна ситуација, а бојим се да ови на власти то нису схватили.

На литијама је присутно и по неколико десетина хиљада људи. Може ли власт то тек тако да игнорише?

Признајем, и ја сам изненађен овом пробуђеношћу народа, од дјетета до старца. Нарочито омладина, која није често улазила у цркву. Многи од њих су и некрштени, а сад смо за Богојављење крстили стотину њих на пливању за Часни крст. Дакле, то је изнад свега једно духовно буђење. Нажалост, власт себе поистовјећује са Црном Гором и понаша се тако да онај ко је против њихових одлука, он је против Црне Горе. То је апсурд! Како Митрополија црногорско-приморска може бити против државе коју је створила?!

Да ли је ова борба против спорног закона прерасла у једну врсту борбе за српски национални идентитет?

Апсолутно. Борба за достојанство, идентитет народа, његовог бића, душе, за српски, а ако хоћете и црногорски идентитет. Јер ово данас није црногорство, то је монтенегринство.

Како гледате на стално наметање црногорског идентитета и црногорске државности?

Они сад на основу онога што се догодило за вријеме комунизма, ретроактивно, заборављајући ранијих десет вијекова, граде идентитет Црне Горе. Позивају се на Црну Гору краља Николе која ни по својим границама, ни по свом садржају и менталитету нема никакве везе са овом филџан-авнојевском Црном Гором, рођеном у Титовом Јајцу. Кад сам се срео са господином Ђукановићем, он ми је тада рекао: “Створили смо границе Црне Горе, сад ћемо да стварамо идентитет.” Па како да ствара идентитет државе и народа који се стварао и створио кроз вијекове? Али Ђукановић је таквог менталитета, иако до 1997. године није показивао такве знаке.

Често Вам се приговара што сте га подржали на изборима 1997. године против Момира Булатовића?

Ја сам тада у Рисну држао молебан и позвао сам народ да изађе на изборе и рекао сам: “Гласајте за кога хоћете, само немојте за атеисту”, а он се тада није декларисао као атеиста.

И народ је препознао њега као вјерника у односу на Момира Булатовића?

Јесте и зато се каже да сам га ја “устоличио”, иако апсолутно нисам позвао народ да гласа за њега. Међутим, он је у то вријеме тражио од мене и да га одведем код Патријарха Павла, а нисам могао то да одбијем. Он је као атеиста и неокомуниста дошао овдје у Цетиње да цјелива ћивот Светога Петра, а онда и да ложи бадњак. Међутим, испоставило се да је само водио вјешту политику, да је манипулисао и да је то што је радио чист политички прагматизам. Али, запамтили су му Цетињани да је бадњак наложио наопако.

Да ли овакво понашање Ђукановића води у сукобе? Видјели смо да је недавно претучен младић у Подгорици?

Затворили су и 17 људи, Марка Милачића, мајку Милана Кнежевића, чак и они сами, њихови посланици изјављују да су спремни на грађански рат, до те мјере иду.

Појавиле су се приче да изопштени свештеник Дедеић жели да нову тзв. црногорску православну цркву оснује под окриљем Ватикана. Да ли је то могуће и да ли сте упознати са ставом Папе Фрање поводом овог питања?

Садашњег папу познајем још из Аргентине. Показао се као веома озбиљан и на случају канонизовања Алојзија Степинца, када је основана мјешовита католичко-православна комисија, тако да сам апсолутно увјерен да нема разговора о томе.

Чини се да су подјеле у православљу никад веће и да је ситуација веома лоша. Како Ви гледате на њих и ко Вам је ближи данас – Цариград или Москва?

Нашој Цркви је најближа Црква Божија, света, саборна и апостолска. Бескрајно поштујемо Цариград, тамо смо рођени, а са друге стране по вјери, језику и крви смо блиски Русима. Цариград је дуго распет и у веома тешкој ситуацији, али онаква поставка око украјинске цркве штети и Цариграду и јединству православља.

Одлука васељенског Патријарха Вартоломеја о давању томоса „Украјинској православној цркви„ изазвала је велике подјеле. Иако је Вама и СПЦ дао пуну подршку, ко гарантује да неће промијенити мишљење у вези са Црном Гором, а видимо и да су омекшали његови ставови у вези са Македонском православном црквом?

Што се тиче Црне Горе, сигурно неће промијенити став. Што се тиче цркве у Македонији, ту је већ друга прича. Ја се надам, а то је рекао и васељенски патријарх, да без разговора и договора са СПЦ неће то урадити. Ја се надам у Бога, јер ако то уради, без договора, то би тек било катастрофално и за њега и за православну Цркву у цјелину. И ово са Украјином је било катастрофално за садашњу и будућу улогу Цариградске патријаршије.

Како одговарате на тврдње да заступате своје интересе и желите своју цркву?

Видио сам да су покушали изманипулисати патријарха, Синод и нас овдје, али то су морбидне лажи таблоида и жуте штампе. Идеја о обнови будимљанско-никшићке епархије потекла је одавде, а када сам 2006. предложио да се оснује Епископски савјет, жеља ми је била да имамо веће присуство Цркве Христове и српске овдје у Црној Гори, да ту више није само један митрополит.

Како мислите да ће цијела ова ситуација да се заврши?

Ако они желе да граде државу на безакоњу, то је њихов проблем. Али овај народ не може да трпи тиране. И ако они не схватају да је ово из народа, да је захтјев дубински, они морају да оду с власти. Ми смо спремни за искрен дијалог, а не на овај начин како они то желе. Црква је настала на дијалогу Бога и човјека, природе, неба и земље са човјеком.

Могу ли се покајати и промијенити свој став?

Ја вјерујем у то, али како су кренули, тешко. Без покајања нема спасења и то је сва прича.

Постоји ли јединство у врху СПЦ?

Апсолутно, у то нема никакве сумње! Ми смо људи, нисмо партија и имамо различитих мишљења, али око суштинских питања постоји апсолутно јединствен став. То је и примјер Косова, гдје је СПЦ у својим саопштењима увијек заузимао недвосмислен став, а иста ситуација је и што се тиче Црне Горе.

Да ли је ово у Црној Гори пробни балон, да ли би овакав закон сутра могла предложити власт лажне државе Косово са намјером да отме Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу и остале српске светиње?

То је сигурно. Они су тамо већ припремили један такав закон. Зато је ово дупли гријех црногорске власти, након што су срамно признали тзв. државу Косово, иако су признали да је 85 одсто народа овдје било против те одлуке.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Радост монашења у Световазнесенском манастиру

Wed, 05 Feb 2020 18:26:36 +0000

На дан 22.јан/4. фебруара 2020. године у Манастиру Вазнесењу у Овчарско-кабларској клисури сабрала се пуноћа Цркве да прослави Божијег угодника Светог апостола Тимотеја, ученика Светог апостола Павла, молитвеног заступника игумана Манастира Вазнесења архиманрдита Тимотеја, по коме је на монашком постригу добио име.

Службом Благодарења – Светом Евхаристијом, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архимандрита Серафима, игумана Манастира Суково, јеромонаха Илариона, сабрата Манастира Преображења, свештеника Милоша Костића из Крушевца и Игора Аризановића из Лесковца, као и протођакона Александра Грујовића. Том приликом, Епископ Јустин замонашио је у чин Мале схиме брата Предрага Станковића, искушеника овога манастира, давши му монашко име Кипријан.

Поучавајући верни народ после прочитаног одељка из Јеванђеља, Епископ Јустин је, честитајући имендан архимандриту Тимотеју, подсетио све на то како је и чиме је Господ призвао и уловио своје ученике и читаву васељену. Он то није учинио силом или неким декретом или упутствима и правилима. Није им обећавао почасти у овоме свету, није им рекао да ће бити велики и силни, него им је рекао: Ја вас шаљем као овце међу вукове. Али Он је собом донео љубав, кротост, смирење и благост и они пођоше за Њим.

Осврнувши су у беседи на још један догађај који се данас збио у Цркви Божијој, на примање монашког пострига, подсетио је све верне да је монаштво изникло из Цркве. Монах је молитвеник за читав свет, моли се да цео свет прими Духа Светог.

После заамвоне молитве Епископ је благосиљао славско кољиво у част и спомен Светог апостола Тимотеја.

Извор: Епархија жичка