Благословом предстојатеља Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, на празник Сретења Господњег светом архијерејском Литургијом у зајечарском Саборном храму биће прослављена епархијска слава. 

 

 

Монах Игнатије Марковић: Кратак историјат Епархије тимочке

 

 

Јула 1833. године књаз Милош посетио је Тимочку Крајину, која ће тек на Сретење 1834. године, заједно са 6 нахија Карађорђеве Србије, бити присаједињена Србији. Дан након Сретења 1834.г. успостављена је Тимочка Епархија, а за њеног првог Епископа хиротонисан је у Саборној цркви у Крагујевцу Доситеј Новаковић из околине Прилепа, калуђер зографски, протосинђел Нишкога Митрополита Мелентија који мученички од Турака на трећи дан Духова пострада заједно са виђенијим нишким грађанима, па игуман и архимандрит манастира Горњака.

 

У ово време у Зајечару, седишту Тимочкога Владике, постојала је мала црквица (подигнута тек 1830. године, јер се народ овога краја сакупљао на Службу Божију у манастиру Светих Апостола Петра и Павла у Грлишту, недалеко од Зајечара) у којој ће Владика Доситеј служити своју прву службу на Васкрс 1834.г. Већ на пролеће је почела да се зида Саборна Црква Рођеwа Пресвете Богородице, а сам се кнез заузео да се црква што пре заврши. За зидање цркве коришћен је камен од старих надгробних споменика, а грађани су били обавезни да раде на подизању цркве. Цркву је освештао Епископ Доситеј 23. децембра 1834. године. Владика је и у свом Двору имао капелу са свим потребним богослужбеним кwигама, данас се у Епархијској библиотеци чува његов Архијерејски служебник на грчком језику писан.

 

Епископ Доситеј је пренео седиште Епархије из Зајечара у Неготин 1839. године јер није успео да Зајечарце умоли да долазе на богослужења (данас је потпуно другачија слика). Он је имао удела у стварању првог црквеног закона, новцем помагао читаонице, школе, Гимназију а био је и члан Српског ученог друштва. Епархијом је управљао 20 година и сахрањен у старој Неготинској цркви.

 

Други Епископ је 1854-1865. године Герасим Стојковић из Великог Арада, богослов сремскокарловачки, професор београдске богословије (предавао пастирско богословље, моралку, догматику, литургику и катихетику), калуђер враћевшнички.

 

Трећи је Евгеније Симеоновић 1865-1880. године из Беле Цркве, богослов вршачки, регистратор кнежеве канцеларије, професор београдске богословије (заједно са својим претходником на трону Неготинских Епископа), калуђер манастира Манасије. Нарочито је имао љубав према благоqепију богослужења.

 

Мојсије Вересић из Страгара код Крагујевца, калуђер манастира Благовештеwа, богослов београдски, па професор исте, Шабачки Епископ 1868-1874. године, пензионисан а онда Епископ Неготински 1880-1883. године. Познат по својој администрацији Митрополијом Београдском, после протеривања великог Митрополита Михаила.

 

Епархија је 1886. године укинута, а онда 1890. године обновљена под именом Тимочка. Поново седиште: Зајечар.

 

Мелентије Вујић је пети Епископ ове Епархије, 1891-1913. године. Он је из села Осеченице код Ваљева, калуђер је враћевшнички и као калуђер завршио је београдску богословију. Затим се школовао у Кијевској Духовној Академији, а по завршетку исте поставqен је за Ректора Призренске богословије (1889-1891). Из свете Косовско-Метохијске српске земље дошао је за Тимочког Владику. Свети Владика Мелентије заиста је био и јесте дивна личност у историји нашега народа и наше Цркве. Осећао је сваку народну муку, гледао да помогне свуда где то може и материјално и поуком. Храбрио је свештенике и учио их Јеванђељу Божијем, припремао их за тешка времена која ће доћи, добар део њих и за мученичко страдање које ће доћи за време Првог светског рата. Пошто није успео да реши материјално стаwе свештеника, како је обећао када је Владика постао, повукао се са Епархије у Манастир Хиландар. У Хиландару се својски и мушки трудио да се обнови општежиће. Своје завештање оставио нам је и у писаној форми, па су од тога две wегове кwиге приређене (има их још неприређених у његовој заоставштини): Духовно злато којим се небо купује (приредио Свети Владика Николај) и Духовна градина (приредио Епископ Атанасије Јевтић). Упокојио се 1921. године и сахрањен је на хиландарском манастирском гробqу.

 

Шести Епископ Тимочки био је др Иринеј Ћирић 1919-1921. године. Епископ Иринеј је из Сремских Карловаца, ученик Московске Духовне Академије (која ове године обележава 190 година), калуђер хоповски, па придворни патријаршијски ђакон и библиотекар у Сремским Карловцима, професор богословије сремскокарловачке. Један од најученијих qуди свога времена, познат и по богословским али и по публицистичким радовима, овде се показује и на делу: сакупqа свештенство, оспособqује цркве за богослужеwа, проповеда...

 

А онда за Тимочког Владику долази, велики и непоколебиви стуб Цркве, Емилијан Пиперковић, 1921-1970. године. Рођен је у Липљану на Косову, где га је крстио свештеномученик Дена Дебељковић (пострадао од Бугара). Нижу гимназију завршава у Солуну, богословију на Халки (ту му је школски друг био Васељенски Патријарх Атинагора). Као питомац САСабора дипломира на Теолошком факултету у Атини 1918.г., а после годину дана докторира на тему: "Источни Илирик и право Цариградске Патријаршије над њим". Замонашен је 1911. године. Суплент је београдске реалке, па после неколико дана професор сремскокарловачке богословије 1920-1921.г. Као јеромонах био је у комисији за обнову Српске Патријаршије у Цариграду. До краја живота бавио се богословским радом, а објављивао је и по тадашњим грчким часописима.

 

Осми Епископ Тимочки Методије Муждека, 1971-77. године, из Славоније, је дугогодишњи професор и Ректор Призренске богословије, познат по цитирању Светога Писма. Он је био ученик Светог Јована Шангајског. Иза њега су остала његова предавања, беседе...

 

Девети Епископ Тимочки је Милутин Стојадиновић, 1978-1992. године, из Горњег Ковиља, калуђер и игуман Крушедола, први Ректор после Другог светског рата обновqене богословије у Сремским Карловцима.

 

Владика Јустин Стефановић, Чачанин, калуђер и игуман Манастира Црна Река. Он је 1992. године администрирао Епархијом Тимочком, а онда после упокојења Епископа Милутина, постао Тимочки Епископ 1993. године. Напред смо навели, када смо говорили о Епископу Доситеју, да у Зајечару није исто стаwе као у његово време - да Зајечарци данас иду у Цркву. О другачијем стању говори и чињеница: да су тридесетак младих Зајечараца и Зајечарки који су у последњих десет година изабрали монашки живот по манастирима ове и других Епархија наше Цркве. Сигурно је да и у томе избору има плодова труда Епископа Јустина.

 

Додатак:

 

Садашњи Епископ, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г.  Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково.

 

Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика.

 

Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета.

 

На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Прошлог, 2019. Лета Господњег предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој прославио је јубилеј - пет година преданог и плодоносног архипастирског служења.

 

 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

 

На позив премијера, сјутра ће се састати чланови Епископског Савјета СПЦ са г. Марковићем и делегацијом Владе Црне Горе.

 

 

Митрополит је у писму од прије неколико дана саопштио да Митрополија и остале Епархије СПЦ у Црној Гори остају отворене за састанак али под условом да присуствују сви чланови Епископског Савјета СПЦ у Црној Гори.

 

„Уколико сте спремни да првенствено разговарате о Закону као узроку проблема и начинима за њихово рјешавање, односно о уклањању спорног Закона, односно његових противуставних дискриминаторних одредби из правног поретка Црне Горе, обавјештавамо Вас да би у том случају у разговору са Вама као предсједником Владе Црне Горе са нама учествовали и њихова преосвештенства епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије“, навео је између осталог у писму митрополит Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У четвртак 13. фебруара 2020. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој цркви у Крагујевцу, уз саслужење братства овога светога храма.

 

Звучни запис беседе

 

У својој беседи, Владика Јован је нагласио: “Кир и Јован, светитељи које наша Црква данас прославља, били су лекари, али су поред земаљских лекова, људе лечили и духовним даровима. Грех отуђује човека, пре свега његова гордост. Свети Кир је болесне пре свега упућивао на покајање. Све што поседујемо је дар од Бога, а највећи дар је душа човека. 

 

У власти човека је да ли ће своју душу спасти или погубити. Господ је послао апостоле да проповедају Јеванђеље, а они су своју благодат и свој дар усадили у душе људи. Они нису злоупотребили свој дар. За ревност човека, Дух Свети дарује дар на дар. Сваки дар је пут од земље до неба и од човека до човека. Зато је Господ наш Исус Христос за себе рекао да је Он Пут, Истина и Живот”.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

Дана 12. фебруара, када Света Црква слави Светог Василија Великог, Светог Јована Златоуста и Светог Григорија Богослова – Света Три Јерарха, у новој пожешкој цркви прослављена је храмовна слава.

 

 

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслужење: архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Вазнесења, архијереског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, протојереја-ставрофора Милића Драговића, протојереја-ставрофора Далибора Милошевића, протојереја Небојше Дабића, протојереја Милана Поповића, протојереја Војка Михаиловића, јереја Рада Марића, јереја Божа Главоњића, старешине овог храма, јереја Дејана Војисављевића, јереја Небојше Вукадиновића, јереја Милана Ђокића, протођакона Александра Грујовића, ђакона Станимира Мирковића, ђакона Томислава Гајића, ђакона Радомира Митровића, ипођакона Дејана Камиџорца, чтечева Бојана Милошевића и Саше Варагића. Присуствовале су и игуманија Наума из Манастира Успења и игуманија Јелисавета из  Манастира Никоља.

 

У очинској беседи Владика се обратио верном народу изражавајући велику част и радост што се налазимо у храму који је посвећен великим светилима цркве.

 

 

Преосвећени је рекао: „Трудом и љубављу овај храм узраста, а са њим узрастамо и ми у меру висине раста Христовог. Света Три Јерарха су своје знање преточили у богопознање и то богопознање описали у својим делима као догматски сусрет са истинским Богом. Они нису себи поставили задатак да буду учитељи народа. Нити су поставили задатак да ће њихове књиге бити читане и да ће тиме остварити себи име. Њихова имена су записана у Књизи Живота. Живели су пре око шеснаест векова, али су они и сада живи пред Богом. Због тога данас славимо њихов подвиг. Читајући њихова дела можемо да се уверимо у њихову велику веру у Бога, као и у њихово трпљење, страдање у гоњењу. Били су гоњени, омаловажавани, баш као и Христос Који нам је рекао да ћемо имати невоље у овом свету, али да се не бојимо јер је Он победио свет.

 

Постоји само један Владар, Цар царева, Господар господара, а то је Христос. Због тога што Он влада животом, смрћу и душама нашим. Хришћанин треба у смирењу да заблагодари и затражи опроштај од Бога, а не да тумачи да ли је Црква на правом путу. Црква Божија иде ка своме одређењу две хиљаде година и не може да застрани. Од постанка света људи су говорили да је човек центар света, да је он силан и моћан. Из тога је настао хуманизам. Човек је велики само када се управи на пут и промисао нашег Спаситеља. Када уђе у заједницу са свима светима у Цркви Божијој. Тада он спознаје себе, своје слабости и призива Божију помоћ. Нека нас Он просвети, да уђе у нашу нарав, нашу вољу, да нас охрабри, подигне и подсети да смо синови светлости. Хришћанин само читајући Свето Писмо, Псалтир, дела Светих Отаца, треба да се упозна са етосом нашег живота, а Црква се стара за вечно битије сваког од нас.

 

 

Данас Света Три Јерарха благосиљају ово место, наш народ и породице, показујући нам пут који води у Царство Божије. Нека је срећна слава овом граду и свима присутнима. Амин.“

 

Након заамовне молитве, Преосвећени Владика је пререзао славски колач са свештенством, сабраним верним народом, домаћином храмовне славе господином Божидаром Пановићем и градоначелником града Пожеге господином Ђорђем Никитовићем.

 

 

По изласку из храма, уприличена је славска трпеза коју нам је својим прилогом омогућио председник ЦО Пожега господин Божидар Пановић. Речима благодарности Преосвећеном Владици, као и свима присутнима, обратио се старешина храма јереј Божо Главоњић, пожелевши свима молитвену заштиту данашњих светитеља Божијих.

 

 

Извор: Епархија жичка

 

У среду 12. фебруара 2020. године свечаним евхаристијским сабрањем у цркви Рођења Пресвете Богородице у Неготину прослављена је пета годишњица постојања и слава Верског добротворног старатељства Епархије тимочке – Света Три Јерарха. 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом а саслуживали су му протојереј-ставрофор Ранко Јовић, јереји Марјан Керчуљ, Марко Пајчин, Марко Јокановић, ђакони Бранислав Јоцић и Вук Јовановић и архиђакон Илија (Јовановић). На литургијске прозбе одговарао је хор неготинског Саборног храма који овај празник такође прославља као своју славу.

 

Након благосиљања и ломљења славског колача са секретаром епархијског ВДС-а ђаконом Вуком Јовановићем, Епископ тимочки обратио се сабраном народу. У пригодној беседи владика Иларион истакао је значај Света Три Јерарха за устројство Цркве и изразио благодарност за доживљено изливање Божанске благодати на светој Литургији. Потом је заблагодарио у своје лично име и у име архиђакона Илије Црквеној општини Неготин и старешини неготинског Саборног храма оцу Марку Пајчину на одеждама које су им овом приликом дароване.

 

Посебну захвалност Епископ је упутио ђакону Браниславу Јоцићу, службенику ВДС-а Архиепископије београдско-карловачке, који је присуствовао прослави као и господину Владимиру Марјановићу, добротвору и приложнику из Београда, који стипендира двојицу студената Епархије тимочке, и уручио им поклоне као израз искрене братске љубави.

 

По завршетку свете Литургије прослављање овог великог празника настављено је у просторијама Црквене општине Неготин где је уприличена трпеза љубави.

 

 

Извор: Епархија тимочка

 

Са благословом Његовог Преосвештенства г, Василија, Епископа сремског, уз труд и залагање Организационог одобора за обележавање јубилеја, 1. и 2. фебруара 2020. године под сводовима Богословије „Светог Арсенија“ у Сремским Карловцима одржана је међународна научна конференција под називом 225 година Карловачке богословије - Црквена просвета: прошлост, садашњост и будућност.

 

 

Повод за одржавање скупа био је управо значајан јубилеј који сведочи о дугим годинама постојања најстарије српске богословије (Карловачка богословија је прошле – 2019. године напунила 225 година), а исти је имао за свој циљ да стављајући акценат на улогу Карловачке богословије у процесу образовања, истакне и значај и улогу црквене просвете уопште у процесу изграђивања Цркве као Тела Христовог.

 

На почетку научне конференције поздравно слово одсутног Епископа срепмског г. Василија прочитао је јереј Станко Лакетић, професор приправник. Поред еминентних научника и истраживача из наше земље – протојереја мр Јована Милановића, в.д. ректора Богословије, ђакона Петра Николића, монаха Игнатија (Марковића), др Светозара Бошкова, др Бориса Стојковског, др Предрага Ђоковића, др Жарка Димића, др Радована Пилиповића, Ненада Стојановића, Јована Стојановића, Бојана Грујичића – који су се представили веома занимљивим рефератима, организаторима скупа су посебну част учиниле професор Универзитета у Бечу др Ана Кречмер и професор Светотихоновског универзитета у Москви др Наталија Јурјевна Сухова, захваљујући чијем учешћу је горепоменута конференција попримила међународни карактер.

 

Сами излагачи су имали намеру да кроз приказивање трајања и одређених специфичности ове богословије, покажу који су и какви домети црквене просвете уопште. Посебно је било излагање гостујућих професорки др Кречмер и др Сухове из иностранства, јер се показало да су специфичности црквене просвете и искуства које баштини Карловачка богословија и наша света Црква препознате и уважене у свету. Важно је истаћи да организатори конференције намеравају да у догледно време публикују зборник радова њених учесника.

 

Свесни чињенице да на мапи богословског образовања у Срба Карловачка богословија заузима истакнуто место организатори конференције се надају да ће иста бити важан импулс у учвршћивању сарадње тог светог училишта како са другим школама оваквог профила, тако и са разним научним институцијама које се занимају и у ово време феноменом просвете и школства.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У Будимпешти отворена изложба радова монахиње Марије из манастира Јасеновца под називом Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења. На позив Његовог Преосвештенства Епископа будимског г. Лукијана, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 11. фебруара 2020. године Епископију будимску.

 

 

Владика Јован је најпре посетио Сентандреју, где га је у Саборном храму дочекао владика Лукијан, а затим у пратњи домаћина, владика Јован је посетио и храм Светог великомученика Георгија у Будимпешти.

 

У вечерњим часовима истог дана, у организацији Епископије будимске у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти окупљенима је престављена изложба радова монахиње Марије из манастира Јасеновца под називом Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења.

 

Предавањем на тему Јасеновац: поглед из Јерусалима, владика Јован је свечано отворио изложбу. Отварању изложбе, поред многобројних личности из верског и културног живота Будимпеште, присуствовали су и амбасадори Републике Србије г. Иван Тодоров, Босне и Херцеговине гђа Биљана Гутић Бјелица, каоп и изасланик Министарства одбране Републике Србије пуковник Раша Лазовић.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован на дан када славимо Света Три Јерарха, 12. фебруара 2020. године, служио је Божанствену Литургију у цркви Света Три Јерарха у Тополи.

 

Звучни запис беседе

 

Епископу су саслуживали: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протонамесник Никола Илић и ђакон Стеван Илић. Чтецирали су Милан Михаиловић и Ђорђе Петровић. Појао је хор “Опленац” на челу са диригентом госпођом Маријом Ракоњац.

 

Након прочитаног Јеванђелског зачала беседио је владика Јован: “Чули сте, браћо и сестре, да у данашњем Јеванђељу Христос каже “Ви сте светлост свету, не може се град сакрити кад на гори стоји” (Мт, 5,14). Не може се сакрити оно што је горе. Јер то је оно што светли. Тако и ова три светитеља која ми данас прослављамо и поред многих прогона од стране прогонитеља хришћанства, нису остали сакривени јер су њихова дела та која су светлела и која и дан-данас светле свуда по свету. Они су својим хришћанским животом нама растумачили како да ми лакше упознамо Бога. 

 

Њиховим делима црква живи данас и живеће до краја века. Сваки је човек позван да живи у светлости, а не у тами. Зато ће апостол Павле на једном месту рећи хришћанима, “некада сте били тама, а сада сте светлост”. Када? Онда када је дошао Христос, Он је својом Светлошћу разагнао таму овога света. Човек задобија ту светлост ако је у заједници са Богом и онда човек светли. И ми данас имамо задатак да слушајући Јеванђеље, живимо по том Јеванђељу и тако светлимо за оне који не знају за Јеванђеље Христово”.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

На таласима Радио-Беседе слушаоци ће моћи да слушају нову емисију под називом Метанија. Емитовање емисије ће почети у недељу, 16. фебруара 2020. године, у 14 часова. 

 

Звучни запис разговора

 

О саговорницима, концепту и циљевима емисије говорила је аутор емисије, Мирјана Ранковић, новинар и уредник у образовном програму Радио Новог Сада.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас свету архијерејску Литургији поводом храмовне славе Света Три Јерарха у Балатуну поред Бијељине. Преосвећеном Епископу су саслуживали архијерејску намјесник бијељински, протојереј-старофор Љубо Богдановић и умировљени протојереј-старофор Ристо А. Мирковић.

 

 

Светој архијерејској Литургији присуствовало је мноштво свештеника и вјерног народа, што је још више допринијело овој несвакидашјој духовној радости за нашу парохију. Ове године кум храмовне славе је био господин Драгиша Марјановић, а кумства за следећу годину прихватио се господин Недељко Ћорић.

 

У својој бесједи Епископ је посебно нагласио јединство српског народа ма где је он обитавао.

 

''Радујем се да смо се данас сабрали овде у Балатуну да прославимо храмовну славу – Света Три Јерарха који су живели на прелазу између 4. и 5. века али су до данас остали поштовани пред Богом и пред људима. Зато се молимо овој тројици светитеља да нас умудре.

 

Дај Боже да наши православни Срби управо од њих уче, а поготово наша омладина и наша дечица, која је данас овде, и широм наше Епархије, на Литургијама. Да уче о Светом Сави и другим светитељима и да се угледају на њих а на неке примере са телевизије, и онда ће дати Бог да се очувамо.

 

Даће Бог и да завршимо и Заветни храм Светога Симеона и Светога Саве који ћемо градити уз нови аутопут који пролази поред Бијељине од Београда до Бања Луке. Храм који ће сабирати Србе са обе стране Дрине и показивати да смо ми један народ'' – рекао је Епископ Фотије у својој бесједи.

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

 

У среду 12. фебруара 2020. године, на дан када Света Православна Црква прославља три велика светила Цркве Божије, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане манастира Милешеве. Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић.

 

Звучни запис беседе

 

Говорећи о дивним светитељима које Црква данас прославља Епископ Атанасије је рекао: – Данас празнујемо оне светитеље који украшавају Цркву, који су Цркву у оно време уредили, устројили по правим законима вере и понашања и живота, празник светих тројице Јерараха, Василија Великога, Григорија Богослова, Јована Златоустога. Црква је издвојила ову тројицу светих као пример за угледање. Да се поучавамо њиховом науком, њиховим богословљем, њиховим учењем. Да живимо онако како су они живели. Да чујемо њихове речи.

 

– Сва тројица ових дивних светитеља су имали свој специфичан задатак у Цркви, и треба додавати и једнога и другога и трећега. У Цркву свако уноси своје дело, и не може се због тога што је нечије дело добро одбацивати добра дела других људи. Многи ту праве грешку. Сви су се добро изразили, свако је донео, унео свој добри дар, и све те дарове треба слагати заједно. Они су се изразили према потреби Цркве. Према потреби Цркве су дали свој прилог, и зато их је Бог и Црква Божија прославила и прославља заједно.

 

– Сада је потребно највише усмерити пажњу на то да правимо заједницу, да правимо људе који ће бити у слози, који се неће свађати, који неће искључивати један другога, који ће имати саосећање један према другоме. Све треба што је добро додавати једно другоме. Да овај свет напунимо добрим свештеницима, добрим монаштвом, добрим хришћанима, верницима, који неће бити подељени ни по каквим земаљским интересима, који се неће свађати због богатства, због имања, који ће једни друге осећати као браћу и сестре. Такву заједницу треба да градимо, на то нас Бог позива, нагласио је Епископ Атанасије.

 

 

Извор: Епархија милешевска

 

На дан када прослављамо Света Три Јерарха (12. 2. 2020.), у манастиру Крки је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, а саслуживали су господа Епископи бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим и далматински Никодим. Поводом овог великог празника који је слава крчке богословије окупио се велики број верника и уважених гостију, а свима њима на Светој Литургији обратио се Епископ Сергије.

 

 

„Учећи нас тој непресушној љубави коју је сам Господ Исус Христос предао својим ученицима, а преко којих је она дошла и до нас, богоносни Апостол казује да се сећамо својих старешина који нам проповедаше реч Божију. Пред нама се не налази само један лик, већ благодатни извор тројице великих источника богословствовања, мудрости и љубави Божије. Данас прослављамо велика светила православља, те богоносне мужеве који се јавише у тешка времена Цркве Христове, не само да благовесте реч Господњу, него да својом мудрошћу и знањем стану смело пред сва искушења и одупру им се. Време њихове богословске делатности било је смутно за јединство православне вере, са свих страна навалио је демон носећи у себи јерес и погрешна учења. 

 

Данас прослављамо три јединствене личности које су имајући истог Духа у себи и носећи име Христово у срцима својим објавили овоме свету вољу Божију. Имајући у себи световну мудрост испуњену филозофским размишљањем њихове личности красило је строго монашко испосничко настројење, не мањкајући му притом људског трпљења нити исправне духовне власти. Све ове врлине наизглед неспојиве божанска мудрост сабрала је у једно сачувавши све оне карактеристике које су их украшавале, додајући на то све благодат вршења Тајне над Тајнама, оне у коју и анђели Божији желе да завире, а која се зове Литургијом.

 

Ми сви сабрани на овом светом месту данас, под сводовима овог знања Божијег бивамо узнесени у реалност Царства Небескога која нам се открива Духом Светим на божанственој трпези. на којој све бива изречено самим Господом, а оно принесено од наших дарова постаје дар Божији нама, Његово Тело и Његова Крв који нам се дају ради остварења заједнице са Њим.

 

Славећи пастирску и богословску делатност Светог Василија Великог, Епископа кападокијског, ми славимо и оштроумног Григорија, великог богослова, а пажљиво слушајући медоточно слово златоустих уста, бивамо унешени у реалност Царства Божијег. За нас који се из дубине душе молимо за остварење предвечног Божијег плана домостроја Спасења то није ништа страно, већ један показатељ да је Бог са нама и то видљиво, у облику хлеба и вина који натприродно постају Тело и Крв Господња. 

 

Порука коју ми данас можемо да пошаљемо овоме свету коме велика страдања и превирања тек предстоје, ограничава се на поруку Царства Небескога која се излива са престола славе Божије. Света Три Јерарха, небески заступници овога училишта, такође нам доносе литургијску поуку која излази из уста тројице мудрих филозофа и богоносних свештенослужитеља, а која се на концу садржи у кретању ка Христу“, рекао је Епископ бихаћко-петровачки.

 

Након Свете Литургије приређена је свечана Академија коју су својим трудом обогатили ученици богословије „Света Три Јерарха“ и деца из клуба „Далматинско Косово“. Том пригодом Епископ Никодим честитао је свима овај дивни празник и захвалио Владикама Арсенију, Сергију и Херувиму на њиховом труду и жељи да учествују у данашњем слављу. 

 

„Надам се да ће нам они често долазити и доносити нам благослове светиња из њихових крајева, а пре свега да ће наставити да нам доносе радост, јер смо ми, као хришћани, позвани пре свега да ширимо радост.  То нам је оставио сам Господ чије су прве речи након Васкрсења биле: 'Радујте се!' То су нам оставили и сви из ликова светих, као што су и Света Три Јерарха која данас прослављамо, а такође и наши славни преци, да се окупљамо око својих цркава и радујемо се једни другима“, поручио је Епископ далматински.

 

Он је захвалио на доласку свима који су своји присуством увеличали овај дан, калуђерима из других Епархија, представницима других богословија, предстваницима политичких структура Републике Хрватске и свим верницима који су данас на овом светом месту.

 

 

Извор: Епархија далматинска

 

Наша света Црква у среду, 12. фебруара 2020. године, молитвено прославља празник Света Три Јерарха – Јована Златоуста, Григорија Богослова и Василија Великог. Престони празник  Алмашког храма у Новом Саду прослављен је светом архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, свештенства и ђаконства Епархије бачке.

 

Звучни запис беседе

 

У беседи изговореној после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј је поучио верне о значају празника, наводећи да данас прослављамо тројицу великих светилника Цркве. Понекад смо слаби и маловерни, и недовољно се трудимо, мада би требало, уствари, да цео наш живот буде подвиг, као што је био код тројице Јерараха и код свих светих угодника. Кад се каже подвиг, то значи, преведено на данашњи, наш говорни језик: кретање, кретање ка Богу, стално успињање духовном лествицом ка небу. Нема неког статичног, истоветног стања у нашем животу. Наш живот је стални покрет, стална динамика – или навише или наниже, нема ту ни десно ни лево, као у овоземаљским политикама и идеологијама, него или нагоре или надоле, или ка Богу или ка непријатељу Божјем и нашем. То је порука данашњих светих, који су, свако у свом времену – а живели су приближно у исто време, у 4. веку – дали огроман, немерљив допринос Цркви за све будуће векове, казао је Епископ бачки господин Иринеј.

 

После заамвоне молитве, владика Иринеј благословио је принесене славске дарове, колач и жито.   

 

Заблагодаривши Епископу бачком који је узнео молитву за спас душа и свег рода људскога, протопрезвитер Бранко Вујиновић пожелео је владици Иринеју да му Господ подари здравља, снаге и моћи да истраје у временима која су пред њим. Прота Бранко је захвалио и кумовима овогодишње храмовне славе, породици Милошевић, а залог кумства преузела је Месна заједница Салајка, део друге парохије алмашке.

 

 

Молитвено сабрање увеличало је појање хора Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Света три јерарха, са Преосвећеним Епископом каракаским и јужноамериканским г. Јованом из руске Заграничне цркве и свештенством, Свету службу Божију у манастиру Подмаине код Будве.

 

Звучни запис беседе

 

У молитвеној радости Митрополит Амфилохије је замонашио у малу схиму три расофорна монаха: Романа, Герасима и Григорија, а у искушенике обукао Николу, Данијела и Радоја.

 

Током Литургије крштен је и миропомазан слуга Божији Јован.

 

У литургијској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да је сав наш хришћански живот у знаку Пресвете Тројице и да је сва суштина Свете литургије управо благосиљање Царства Оца и Сина и Духа Светога, подсјећајући да сваку службу Божију почињемо ријечима Благословено Царство Оца и Сина и Духа Светога.

 

„Свето крштења је у име Оца и Сина и Духа Светога. Јављање Бога на ријеци Јордану, када се Господ крстио, било је јављање и Богојављање управо Оца, кроз глас који се чуо са небеса, кроз Духа Светога у виду голуба и кроз Господа Христа.“

 

Поучио је сабране да је све што постоји, и у нама људима и у свеукупној божанској творевини, испуњено знаком Свете животворне Тројице, запечаћено печатом Оца и Сина и Духа Светога, које исповједамо и у Оче нашу и у Симболу вјере.

 

„У том знаку Свете Тројице је и оно што се данас догодило у овој древној светињи посвећеној Пресветој Богородици. Тројица наших монаха: о. Роман, о. Герасим и о. Григорије, су примили анђелски чин на дивни празник Три врховна Света учитеља Цркве Божије: Светога Јована Златоустога, Светога Василија Великога и Светога Григорија Богослова. Они су били и остали свједоци Оца и Сина и Духа Светога, и њихов сав живот и све што су написали је у знаку Пресвете и животворне Тројице.“

 

Поред тројице старијих монаха, који су пострижени у име Оца и Сина и Духа Светога и заклели се да ће остати вјерни и да ће вољети Господа и Спаса нашега Исуса Христа у Цркви Његовој до посљедњега свога издисаја, су и три нова послушника подмаинске светиње, који су такође примили првине англескога лика: Данијел, Никола и Радоје.

 

Обнова подмаинске светиње је започела са тројицом монаха: оцем Бенедиктом, о. Агатоном и покојним Захаријем, који су прије 25 година овдје замонашени, благодарећи жртви о. Саве (Коматовића) дивнога монаха. Он је уградио себе и започео обнову ове светиње која је, како је истакао, запустјела од 1838. године када је Петар Други Ловћенски Тајновидац био приморан од аустроугарске власти да напусти Подмаине. Констатовао је да власт увијек врши насиље, и ондашња, па, нажалост, и ова савремена наставља то насиље на Црквом.

 

Митрополит је протумачио да се у Подмаинама све догађа у име Свете Тројице.

 

„Све је чудесно и у знаку Божјем, у знаку Бога љубави: Оца и Сина и Духа Светога. Све је утемељено на оној Божјој Христовој, христоликој љубави. То и јесте смисао хришћанског живота, да ми као хришћани носимо крст Христов Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе нек узме крст свој и нека иде за Мном. 

 

То важи за све хришћане, а посебно важи за монахе који узимају крст Христов на себе и бивају свједоци управо оне прве вјерности Цркви Божијој, Христу Господу, попуст Светих апостола и попут Светих великих учитеља Цркве Божије: Светога Василија Великога, Григорија Богослова и Светога Јована Златоустога.“

 

Након што је благосиљао славски колач, Митрополит Амфилохије је поручио да је све свето и честито од Бога дато за све људе и земаљске народе, те да светиње Божије припадају свему човјечанству.  У том смислу је поменуо некадашњег потпредсједника Владе Црне Горе Зорана Жижића, који је донио одлуку да се ова светиња врати Цркви Божијој и тими поправио и онај злочина аустроугарски и претходне злочине. Помолио се да Бог Зорана Жижића упокоји и пода му рајско насеље, као и да се да попут њега понашају и они који су сада његови наследници на власти:

 

„Не да отимају светиње Божје и врше насиље на светињама, него да помогну да се светиње обнављају и враћају, ради њиховог спасења и спасења народа Божјег, ради спасења и напретка свеукупнога, и Црне Горе и народа нашега, и свеукупнога човјечанства.“

 

Оцијенио је да својатање светиња, поготово од стране власти које су пролазне, данас јесу, а сјутра их више нема, представља једно безумље, чему смо и сами свједоци ових дана.

 

„Нажалост, то се догађа овдје код нас, код наших властодржаца који су обољели од опаке болести зване брзомора, и није опакије болести бивало. И данас још она код нас влада, идеологија брозоморна, идеологија богоубилачка и братоубилачка, идеологија која не обједињује, не сабира у име љубави Божије и људске, него разједињује, ствара расколе, крвопролића и свађе. Дај Боже да те идеологије што мање буде свуда у свијету, а посебно у Црној Гори. 

 

И да се умножи Светотројичина Божија и братска љубав међу свима нама и међу свима људима и свима земаљским народима, силом и дејством Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, закључио је у својој бесједи Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска