У Будимпешти отворена изложба радова монахиње Марије из манастира Јасеновца под називом Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења. На позив Његовог Преосвештенства Епископа будимског г. Лукијана, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 11. фебруара 2020. године Епископију будимску.

 

 

Владика Јован је најпре посетио Сентандреју, где га је у Саборном храму дочекао владика Лукијан, а затим у пратњи домаћина, владика Јован је посетио и храм Светог великомученика Георгија у Будимпешти.

 

У вечерњим часовима истог дана, у организацији Епископије будимске у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти окупљенима је престављена изложба радова монахиње Марије из манастира Јасеновца под називом Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења.

 

Предавањем на тему Јасеновац: поглед из Јерусалима, владика Јован је свечано отворио изложбу. Отварању изложбе, поред многобројних личности из верског и културног живота Будимпеште, присуствовали су и амбасадори Републике Србије г. Иван Тодоров, Босне и Херцеговине гђа Биљана Гутић Бјелица, каоп и изасланик Министарства одбране Републике Србије пуковник Раша Лазовић.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован на дан када славимо Света Три Јерарха, 12. фебруара 2020. године, служио је Божанствену Литургију у цркви Света Три Јерарха у Тополи.

 

Звучни запис беседе

 

Епископу су саслуживали: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протонамесник Никола Илић и ђакон Стеван Илић. Чтецирали су Милан Михаиловић и Ђорђе Петровић. Појао је хор “Опленац” на челу са диригентом госпођом Маријом Ракоњац.

 

Након прочитаног Јеванђелског зачала беседио је владика Јован: “Чули сте, браћо и сестре, да у данашњем Јеванђељу Христос каже “Ви сте светлост свету, не може се град сакрити кад на гори стоји” (Мт, 5,14). Не може се сакрити оно што је горе. Јер то је оно што светли. Тако и ова три светитеља која ми данас прослављамо и поред многих прогона од стране прогонитеља хришћанства, нису остали сакривени јер су њихова дела та која су светлела и која и дан-данас светле свуда по свету. Они су својим хришћанским животом нама растумачили како да ми лакше упознамо Бога. 

 

Њиховим делима црква живи данас и живеће до краја века. Сваки је човек позван да живи у светлости, а не у тами. Зато ће апостол Павле на једном месту рећи хришћанима, “некада сте били тама, а сада сте светлост”. Када? Онда када је дошао Христос, Он је својом Светлошћу разагнао таму овога света. Човек задобија ту светлост ако је у заједници са Богом и онда човек светли. И ми данас имамо задатак да слушајући Јеванђеље, живимо по том Јеванђељу и тако светлимо за оне који не знају за Јеванђеље Христово”.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

На таласима Радио-Беседе слушаоци ће моћи да слушају нову емисију под називом Метанија. Емитовање емисије ће почети у недељу, 16. фебруара 2020. године, у 14 часова. 

 

Звучни запис разговора

 

О саговорницима, концепту и циљевима емисије говорила је аутор емисије, Мирјана Ранковић, новинар и уредник у образовном програму Радио Новог Сада.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас свету архијерејску Литургији поводом храмовне славе Света Три Јерарха у Балатуну поред Бијељине. Преосвећеном Епископу су саслуживали архијерејску намјесник бијељински, протојереј-старофор Љубо Богдановић и умировљени протојереј-старофор Ристо А. Мирковић.

 

 

Светој архијерејској Литургији присуствовало је мноштво свештеника и вјерног народа, што је још више допринијело овој несвакидашјој духовној радости за нашу парохију. Ове године кум храмовне славе је био господин Драгиша Марјановић, а кумства за следећу годину прихватио се господин Недељко Ћорић.

 

У својој бесједи Епископ је посебно нагласио јединство српског народа ма где је он обитавао.

 

''Радујем се да смо се данас сабрали овде у Балатуну да прославимо храмовну славу – Света Три Јерарха који су живели на прелазу између 4. и 5. века али су до данас остали поштовани пред Богом и пред људима. Зато се молимо овој тројици светитеља да нас умудре.

 

Дај Боже да наши православни Срби управо од њих уче, а поготово наша омладина и наша дечица, која је данас овде, и широм наше Епархије, на Литургијама. Да уче о Светом Сави и другим светитељима и да се угледају на њих а на неке примере са телевизије, и онда ће дати Бог да се очувамо.

 

Даће Бог и да завршимо и Заветни храм Светога Симеона и Светога Саве који ћемо градити уз нови аутопут који пролази поред Бијељине од Београда до Бања Луке. Храм који ће сабирати Србе са обе стране Дрине и показивати да смо ми један народ'' – рекао је Епископ Фотије у својој бесједи.

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

 

У среду 12. фебруара 2020. године, на дан када Света Православна Црква прославља три велика светила Цркве Божије, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане манастира Милешеве. Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић.

 

Звучни запис беседе

 

Говорећи о дивним светитељима које Црква данас прославља Епископ Атанасије је рекао: – Данас празнујемо оне светитеље који украшавају Цркву, који су Цркву у оно време уредили, устројили по правим законима вере и понашања и живота, празник светих тројице Јерараха, Василија Великога, Григорија Богослова, Јована Златоустога. Црква је издвојила ову тројицу светих као пример за угледање. Да се поучавамо њиховом науком, њиховим богословљем, њиховим учењем. Да живимо онако како су они живели. Да чујемо њихове речи.

 

– Сва тројица ових дивних светитеља су имали свој специфичан задатак у Цркви, и треба додавати и једнога и другога и трећега. У Цркву свако уноси своје дело, и не може се због тога што је нечије дело добро одбацивати добра дела других људи. Многи ту праве грешку. Сви су се добро изразили, свако је донео, унео свој добри дар, и све те дарове треба слагати заједно. Они су се изразили према потреби Цркве. Према потреби Цркве су дали свој прилог, и зато их је Бог и Црква Божија прославила и прославља заједно.

 

– Сада је потребно највише усмерити пажњу на то да правимо заједницу, да правимо људе који ће бити у слози, који се неће свађати, који неће искључивати један другога, који ће имати саосећање један према другоме. Све треба што је добро додавати једно другоме. Да овај свет напунимо добрим свештеницима, добрим монаштвом, добрим хришћанима, верницима, који неће бити подељени ни по каквим земаљским интересима, који се неће свађати због богатства, због имања, који ће једни друге осећати као браћу и сестре. Такву заједницу треба да градимо, на то нас Бог позива, нагласио је Епископ Атанасије.

 

 

Извор: Епархија милешевска

 

На дан када прослављамо Света Три Јерарха (12. 2. 2020.), у манастиру Крки је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, а саслуживали су господа Епископи бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим и далматински Никодим. Поводом овог великог празника који је слава крчке богословије окупио се велики број верника и уважених гостију, а свима њима на Светој Литургији обратио се Епископ Сергије.

 

 

„Учећи нас тој непресушној љубави коју је сам Господ Исус Христос предао својим ученицима, а преко којих је она дошла и до нас, богоносни Апостол казује да се сећамо својих старешина који нам проповедаше реч Божију. Пред нама се не налази само један лик, већ благодатни извор тројице великих источника богословствовања, мудрости и љубави Божије. Данас прослављамо велика светила православља, те богоносне мужеве који се јавише у тешка времена Цркве Христове, не само да благовесте реч Господњу, него да својом мудрошћу и знањем стану смело пред сва искушења и одупру им се. Време њихове богословске делатности било је смутно за јединство православне вере, са свих страна навалио је демон носећи у себи јерес и погрешна учења. 

 

Данас прослављамо три јединствене личности које су имајући истог Духа у себи и носећи име Христово у срцима својим објавили овоме свету вољу Божију. Имајући у себи световну мудрост испуњену филозофским размишљањем њихове личности красило је строго монашко испосничко настројење, не мањкајући му притом људског трпљења нити исправне духовне власти. Све ове врлине наизглед неспојиве божанска мудрост сабрала је у једно сачувавши све оне карактеристике које су их украшавале, додајући на то све благодат вршења Тајне над Тајнама, оне у коју и анђели Божији желе да завире, а која се зове Литургијом.

 

Ми сви сабрани на овом светом месту данас, под сводовима овог знања Божијег бивамо узнесени у реалност Царства Небескога која нам се открива Духом Светим на божанственој трпези. на којој све бива изречено самим Господом, а оно принесено од наших дарова постаје дар Божији нама, Његово Тело и Његова Крв који нам се дају ради остварења заједнице са Њим.

 

Славећи пастирску и богословску делатност Светог Василија Великог, Епископа кападокијског, ми славимо и оштроумног Григорија, великог богослова, а пажљиво слушајући медоточно слово златоустих уста, бивамо унешени у реалност Царства Божијег. За нас који се из дубине душе молимо за остварење предвечног Божијег плана домостроја Спасења то није ништа страно, већ један показатељ да је Бог са нама и то видљиво, у облику хлеба и вина који натприродно постају Тело и Крв Господња. 

 

Порука коју ми данас можемо да пошаљемо овоме свету коме велика страдања и превирања тек предстоје, ограничава се на поруку Царства Небескога која се излива са престола славе Божије. Света Три Јерарха, небески заступници овога училишта, такође нам доносе литургијску поуку која излази из уста тројице мудрих филозофа и богоносних свештенослужитеља, а која се на концу садржи у кретању ка Христу“, рекао је Епископ бихаћко-петровачки.

 

Након Свете Литургије приређена је свечана Академија коју су својим трудом обогатили ученици богословије „Света Три Јерарха“ и деца из клуба „Далматинско Косово“. Том пригодом Епископ Никодим честитао је свима овај дивни празник и захвалио Владикама Арсенију, Сергију и Херувиму на њиховом труду и жељи да учествују у данашњем слављу. 

 

„Надам се да ће нам они често долазити и доносити нам благослове светиња из њихових крајева, а пре свега да ће наставити да нам доносе радост, јер смо ми, као хришћани, позвани пре свега да ширимо радост.  То нам је оставио сам Господ чије су прве речи након Васкрсења биле: 'Радујте се!' То су нам оставили и сви из ликова светих, као што су и Света Три Јерарха која данас прослављамо, а такође и наши славни преци, да се окупљамо око својих цркава и радујемо се једни другима“, поручио је Епископ далматински.

 

Он је захвалио на доласку свима који су своји присуством увеличали овај дан, калуђерима из других Епархија, представницима других богословија, предстваницима политичких структура Републике Хрватске и свим верницима који су данас на овом светом месту.

 

 

Извор: Епархија далматинска

 

Наша света Црква у среду, 12. фебруара 2020. године, молитвено прославља празник Света Три Јерарха – Јована Златоуста, Григорија Богослова и Василија Великог. Престони празник  Алмашког храма у Новом Саду прослављен је светом архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, свештенства и ђаконства Епархије бачке.

 

Звучни запис беседе

 

У беседи изговореној после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј је поучио верне о значају празника, наводећи да данас прослављамо тројицу великих светилника Цркве. Понекад смо слаби и маловерни, и недовољно се трудимо, мада би требало, уствари, да цео наш живот буде подвиг, као што је био код тројице Јерараха и код свих светих угодника. Кад се каже подвиг, то значи, преведено на данашњи, наш говорни језик: кретање, кретање ка Богу, стално успињање духовном лествицом ка небу. Нема неког статичног, истоветног стања у нашем животу. Наш живот је стални покрет, стална динамика – или навише или наниже, нема ту ни десно ни лево, као у овоземаљским политикама и идеологијама, него или нагоре или надоле, или ка Богу или ка непријатељу Божјем и нашем. То је порука данашњих светих, који су, свако у свом времену – а живели су приближно у исто време, у 4. веку – дали огроман, немерљив допринос Цркви за све будуће векове, казао је Епископ бачки господин Иринеј.

 

После заамвоне молитве, владика Иринеј благословио је принесене славске дарове, колач и жито.   

 

Заблагодаривши Епископу бачком који је узнео молитву за спас душа и свег рода људскога, протопрезвитер Бранко Вујиновић пожелео је владици Иринеју да му Господ подари здравља, снаге и моћи да истраје у временима која су пред њим. Прота Бранко је захвалио и кумовима овогодишње храмовне славе, породици Милошевић, а залог кумства преузела је Месна заједница Салајка, део друге парохије алмашке.

 

 

Молитвено сабрање увеличало је појање хора Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Света три јерарха, са Преосвећеним Епископом каракаским и јужноамериканским г. Јованом из руске Заграничне цркве и свештенством, Свету службу Божију у манастиру Подмаине код Будве.

 

Звучни запис беседе

 

У молитвеној радости Митрополит Амфилохије је замонашио у малу схиму три расофорна монаха: Романа, Герасима и Григорија, а у искушенике обукао Николу, Данијела и Радоја.

 

Током Литургије крштен је и миропомазан слуга Божији Јован.

 

У литургијској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да је сав наш хришћански живот у знаку Пресвете Тројице и да је сва суштина Свете литургије управо благосиљање Царства Оца и Сина и Духа Светога, подсјећајући да сваку службу Божију почињемо ријечима Благословено Царство Оца и Сина и Духа Светога.

 

„Свето крштења је у име Оца и Сина и Духа Светога. Јављање Бога на ријеци Јордану, када се Господ крстио, било је јављање и Богојављање управо Оца, кроз глас који се чуо са небеса, кроз Духа Светога у виду голуба и кроз Господа Христа.“

 

Поучио је сабране да је све што постоји, и у нама људима и у свеукупној божанској творевини, испуњено знаком Свете животворне Тројице, запечаћено печатом Оца и Сина и Духа Светога, које исповједамо и у Оче нашу и у Симболу вјере.

 

„У том знаку Свете Тројице је и оно што се данас догодило у овој древној светињи посвећеној Пресветој Богородици. Тројица наших монаха: о. Роман, о. Герасим и о. Григорије, су примили анђелски чин на дивни празник Три врховна Света учитеља Цркве Божије: Светога Јована Златоустога, Светога Василија Великога и Светога Григорија Богослова. Они су били и остали свједоци Оца и Сина и Духа Светога, и њихов сав живот и све што су написали је у знаку Пресвете и животворне Тројице.“

 

Поред тројице старијих монаха, који су пострижени у име Оца и Сина и Духа Светога и заклели се да ће остати вјерни и да ће вољети Господа и Спаса нашега Исуса Христа у Цркви Његовој до посљедњега свога издисаја, су и три нова послушника подмаинске светиње, који су такође примили првине англескога лика: Данијел, Никола и Радоје.

 

Обнова подмаинске светиње је започела са тројицом монаха: оцем Бенедиктом, о. Агатоном и покојним Захаријем, који су прије 25 година овдје замонашени, благодарећи жртви о. Саве (Коматовића) дивнога монаха. Он је уградио себе и започео обнову ове светиње која је, како је истакао, запустјела од 1838. године када је Петар Други Ловћенски Тајновидац био приморан од аустроугарске власти да напусти Подмаине. Констатовао је да власт увијек врши насиље, и ондашња, па, нажалост, и ова савремена наставља то насиље на Црквом.

 

Митрополит је протумачио да се у Подмаинама све догађа у име Свете Тројице.

 

„Све је чудесно и у знаку Божјем, у знаку Бога љубави: Оца и Сина и Духа Светога. Све је утемељено на оној Божјој Христовој, христоликој љубави. То и јесте смисао хришћанског живота, да ми као хришћани носимо крст Христов Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе нек узме крст свој и нека иде за Мном. 

 

То важи за све хришћане, а посебно важи за монахе који узимају крст Христов на себе и бивају свједоци управо оне прве вјерности Цркви Божијој, Христу Господу, попуст Светих апостола и попут Светих великих учитеља Цркве Божије: Светога Василија Великога, Григорија Богослова и Светога Јована Златоустога.“

 

Након што је благосиљао славски колач, Митрополит Амфилохије је поручио да је све свето и честито од Бога дато за све људе и земаљске народе, те да светиње Божије припадају свему човјечанству.  У том смислу је поменуо некадашњег потпредсједника Владе Црне Горе Зорана Жижића, који је донио одлуку да се ова светиња врати Цркви Божијој и тими поправио и онај злочина аустроугарски и претходне злочине. Помолио се да Бог Зорана Жижића упокоји и пода му рајско насеље, као и да се да попут њега понашају и они који су сада његови наследници на власти:

 

„Не да отимају светиње Божје и врше насиље на светињама, него да помогну да се светиње обнављају и враћају, ради њиховог спасења и спасења народа Божјег, ради спасења и напретка свеукупнога, и Црне Горе и народа нашега, и свеукупнога човјечанства.“

 

Оцијенио је да својатање светиња, поготово од стране власти које су пролазне, данас јесу, а сјутра их више нема, представља једно безумље, чему смо и сами свједоци ових дана.

 

„Нажалост, то се догађа овдје код нас, код наших властодржаца који су обољели од опаке болести зване брзомора, и није опакије болести бивало. И данас још она код нас влада, идеологија брозоморна, идеологија богоубилачка и братоубилачка, идеологија која не обједињује, не сабира у име љубави Божије и људске, него разједињује, ствара расколе, крвопролића и свађе. Дај Боже да те идеологије што мање буде свуда у свијету, а посебно у Црној Гори. 

 

И да се умножи Светотројичина Божија и братска љубав међу свима нама и међу свима људима и свима земаљским народима, силом и дејством Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, закључио је у својој бесједи Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Празник када се заједно прослављају тројица великих светитеља и учитеља Цркве Божије Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст – Три јерарха, моливено је прослављен у острошком манастиру у сриједу 12. фебруара 2020. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор о. Дарко Ђого, а саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, као и протојереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и јереј Милан Станишић сутивански парох из Епархије будимљанско-никшићке.

 

 

Бесједећи после прочитаног јеванђеља које говори да је потребно да као хришћани будемо свјетлост свијету, о. Дарко је казао да управо то свједоче животи тројице великих светитеља Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоустог.

 

– Њихови животи стоје у потпуној супротности са духом данашњице. Данас све што хоће да се покаже свијетлим и благословеним, углавном настоји да то учини неким спољашњим сјајем. Данас се чини да нигдје ни у свијету, ни у цркви човјек не може постати свјетлост и свијетлити људима уколико сам не води рачуна да људи виде, да људи чују. Опсједнути смо потребом да добацимо до других људи. Нажалост, то је дух данашњице, дух пропаганде, дух рекламе. Треба да рекламирамо Јеванђеље да би оно било близу људи. Ако погледамо животе света три јерарха, видјећемо да они нису имали потребе за рекламом. Они су чак морали понекад да се склоне од људи, не од прогона, него од славе овога свијета – казао је о. Дарко.

 

Тројица јерарха које данас прослављамо, рекао је о. Дарко, били су велики богослови, оци чија су дјела остала као трајни темељ вјере.

 

– Свети Василије Велики својим тумачењем шест дана стварања, Свети Григорије Богослов који је допунио брата свога који је написао дјело о стварању човјека и Свети Јован Златоуст чија су дјела небројена по количини и таква да је заиста још за живота заслужио да га људи назову Златоустим – нагласио је о. Дарко и подсјетио да је и међу великим оцима било потребе да се усагласе.

 

Вјековима након њиховог представљења због њихове богословске славе људи су нашли разлог за раздор и неслагање, што је Бог касније претворио у данашњи празник, празник јединства цркве, јединства божанских дарова тројице светитеља. И данас се, казао је о. Дарко слично дешава.

 

 

– И ми смо као Василити, Григорити и Јованити заборавили да најприје припадамо једној Цркви – закључио је о. Дарко и додао да човјек слободан да чини све у славу Божију докле год не шкоди јединству Цркве, које је светиња.

 

 

Извор: Манастир Острог

 

Архимандрит Данило Љуботина из Митрополије загребачко-љубљанске служио је данас, на празник Света три јерарха са цетињским свештенством и свештеномонаштвом Свету литургију у Цетињском манастиру.

 

Звучни запис беседе

 

У литургијској проповиједи рекао је да се данашњи празник у свијету празнује као дан свих хришћанских школа.

 

„Мислим да је код Грка и национални празник, да се празнује као празник школског научног система. Данас празнујемо три највећа ума, највећа стуба хришћанске Цркве и хришћанске цивилизације уопште, непревазиђена до наших времена. Прослављамо Светог Василија великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог“, казао је отац Данило.

 

Додао је да су то три стуба који у свом раду заокружују пратично све оно што јесте хришћанство.

 

„Четврти вијек хришћанства довршио је сву хришћанску мисао, написао скоро све што је требало да се напише, формирао Символ вјере, у што ми хришћани вјерујемо. И написао све литургије које ми до дан данас служимо, као што је Василијева, као што је Златоустова, а и друге које су изашле из те црквене реторике и из тог књижевног и духовног жанра“, рекао је он.

 

Отац Данило је нагласио да нас данашња искушења на неки начин подсјећају на вријеме Диоклецијана и Нерона.

 

„Подсјећају нас на оне који нијесу знали да читају и да пишу оно што је њихов народ дубоко научио“, казао је он и додао да је све чудо у Црној Гори.

 

„Чудо је и ова Богословија из пепела и згаришта, из мучеништва црногорског свештенства убијеног на правди Бога. Они су свјетила на небу. Митрополит Амфилохије, који није имао подршку данас има подршку коју није имао нико  никада. Не вјештачку подршку, него подршку љубави, коју нико никада на овим просторима није имао. Он има подршку љубави свога народа“, закључио је отац Данило Љуботина.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је 9. 2. 2020. Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Мноштву верника који су се овим поводом окупили у Храму Светог Спаса Владика се обратио рекавши да смо се на овај дан сабрали да прославимо празник смирења.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

„Један човек који је био цариник у јеврејском народу дошао је у храм у исто доба када се тамо налазио један фарисеј. У то време цариници су били људи који су од народа узимали порез и то не само оно што је држава прописала, већ онако како су они хтели, грабећи притом што више за себе. Са друге стране, фарисеји су били верска струја која се сматрала познаваоцима закона и уопште примером доброг и богоугодног живота.

 

Из данашњег Јеванђеља чули смо како управо тај фарисеј говори:' Хвала Ти, Боже што нисам као блудници, као крадљивци и отимачи, што нисам као овај цариник који се налази иза мене'. У исто време тај цариник, знајући како су се у тадашње време цариници односили према народу и знајући самога себе, што је најбитније, рекао је: 'Боже, милостив буди мени грешноме' и кроз то је показао много веће смирење него фарисеј и молио од Господа опроштај за своје грехе. Он је желео да промени себе и да кроз то покајање задобије Господа, док фарисеј није сагледао своје биће и свој однос према другима, већ је показао најгору гордост говорећи самом себи да је бољи од других и да зато заслужује Царство Небеско много више од њих.

 

Нажалост, често се и ми више уподобљавамо овоме фарисеју него царинику, који је био пример смирења и показао како треба да погледамо у своја срца и да нам не буде битно како то другима изгледа. Управо када останемо сами са собом и са Господом треба да размишљамо на који начин треба да се поправимо, како смо сви ми уствари мали пред Богом и колико нам је потребна Његова помоћ да се спасемо.

 

Како је то лепо рекао један калуђер из Русије који је велики пријатељ српског народа, отац Игњатије Шестаков да је тај фарисеј имао могућност, као и сви, да изабере – или бити или изгледати – а он је изабрао како изгледати. Ми не треба да се угледамо на њега и да гледамо какви су они поред нас, већ треба да видимо себе. Не треба да судимо о својим ближњима, јер сви ми добро знамо да не можемо да се спасемо једни без других, нити можемо да се уподобимо Господу ако у својим ближњима не видимо само добро, а како се то каже у Библији 'све што створи Господ виде да је добро'.

 

Људи који су са нама и који се труде, па чак и они који су ван Цркве и не верују, такође су наши ближњи и ми, поучени Јеванђељем, у њима треба да видимо само добро и да се надамо да ће и они на неки начин задобити милост Божију“, рекао је Епископ Никодим и поручио да само ако опраштамо дужницима својим и волимо једни друге можемо да се надамо Царству Небеском.

 

 

Извор: Епархија далматинска

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у недељу 9. фебруара, када наша света Црква прославља успомену на пренос моштију светог Јована Златоустог, у храму посвећеном Светом архангелу Гаврилу (Буковичка црква) у Аранђеловцу служио авету архијерејску Литургију.

 

Звучни запис беседе

 

Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Милован Ранковић, јереј Рашко Стјепановић, ђакони Стеван Илић и Александар Бабић.

 

Ово духовно сабрање су својим појањем улепшали чланови хора “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца.

 

Након читања Светог Јеванђеља Епископ Јован нас је подсетио значају припремних недеља пред Велики и Часни Пост. У својој беседи се осврнуо на постојање две врсте људи у Цркви, као што нас поучава и Свето Јеванђеље о царинику и фарисеју. “Оно на шта треба да посебно обратимо пажњу јесте да постимо, али да то буде и пост душе, тј. да се уздржавамо од лошег делања и од гордости. 

 

Наша душа почиње од данас да пости”, рекао је Владика поделивши са верницима и речи светог Јустина Ћелијског који каже: “Наше тело је харфа, а душа је свирач”, чиме је желео да нам приближи важност обједињености поста. “Морамо увек имати на уму да Господ увек види и гледа наша срца. Ми смо ти који одлучујемо кога ћемо угостити у нашим срцима, да ли ће то бити Бог, или пак онај други. 

 

Господ нас подсећа својим речима да он стоји код врата нашег срца и ако отворимо он ће се у њега уселити. Овим чином се показује Божије стрпљење јер он чека човекову слободну вољу коју му је дао да он сам одлучи да ли ће Га примити у своје срце. 

 

Молитва коју произносимо Богу ако је проткана гордошћу, није молитва већ се то претвара у грех. Како молитва може да буде узвишена, исто тако може бити и лажна. Другим људима не требамо судити, да не би и нама било суђено, јер каквим судом судимо, таквим судом ће нам се и судити”, истакао је Епископ Јован.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

Јединство, слога и заједнички рад верног народа, црквеног одбора, епархије и Епископа исказан је у примеру парохије коловратске, храма Светог Николаја Српског у Коловрату.

 

 

Благословом Епископа милешевског г. Атанасија у понедељак 10. фебруара 2020. године у Епархијском двору у Пријепољу потписан је и реализован купопродајни уговор између Александра и Миље Крповић и Мире Глушчевић, као продавца и Епископа милешевског г. Атанасија у име Црквеног одбора храма Светог Николаја Српског у Коловрату, као купца земљишта које се граничи са постојећом портом храма у Коловрату. Овом куповином проширен је постојећи простор око храма чиме се отвара могућност за изградњу парохијског дома за потребе храма, парохијана и свештенства парохије коловратске као и даље уређење црквене порте.

 

Комплетан износ средстава за куповину земљишта даровали су браћа Иван и Владан Матовић из Пријепоља. Да је ово заиста добар пример доброг рада Цркве Христове говори чињеница да је у реализацију овог пројекта била укључена скоро целокупна парохија на челу са парохом јерејем Небојшом Јовановићем и Црквеним одбором у саставу: Бране Петрић, Милан Баковић, Радоман Ћуковић, Предраг и Ненад Тошић, Јован Радуловић, Милинко Меловић, Мирослав и Ђорђе Љујић, Слободан Петрић, Милинко Човић, Предраг Матовић, Жељко Карача и Веселин Пејовић.

 

У реализацији пројекта су учествовали и многи други који су пореклом из Пријепоља и Коловрата а живе на страни као и други дародавци и добри људи. Свако је на свој начин и у оквиру својих могућности помогао да до реализације овог великог пројекта дође. Неко је дао материјални прилог, неко је помогао својим личним радом, неко подстакао и подржао пројекат. И све је реализовано благословом и духовним надзором Епископа Атанасија.

 

Са благословом надлежног епископа у плану је да се уради пројекат парохијског дома и започне његова изградња и уређење комплетне порте, чиме би се направила и уоквирила јединствена целина, на радост и понос свих православних верника Коловрата и околине, њиховог свештеника и Епархије милешевске на челу са Епископом Атанасијем.

 

Састанак и сусрет са Епископом био је и повод да браћа Предраг и Ненад Тошић и Милан Баковић Епископу милешевском г. Атанасију у име групе поклоника уруче пригодан поклон, икону Пресвете Богородице, у знак захвалности за добијени благослов да посете Свету Земљу о Крстовдану 2019. године.

 

 

Извор: Епархија милешевска

 

У дан када прослављамо Преподобног оца нашег Јефрема Сирина, 10. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије, служио је Свету Литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском код Врања, уз саслужење архимандрита: Јована (Радосављевића), Методија (Марковића), игумана Светопрохорске обитељи, Доситеја из манастира Гргетега (Епархија сремска), Јефтимија из манастира Јошанице (Епархија шумадијска) и свештенослужитеља Епархије врањске.

 

 

Преподобни Јефрем заштитник је настојатељници Светостефановске обитељи, високопреподобној мати нашој - игуманији Јефремији, па је том приликом, у току Свете Литургије, Епископ Пахомије благосиљао славски колач и жито.

 

На крају Литургије, Епископ Пахомије се обратио дивном и укрепљујућом беседом и том приликом пожелео срећан и Богом благословен празник свима присутнима а нарочито имендан игуманији. У манастирском конаку, трпезу љубави за све присутне  приредила је игуманија Јефремија са сестринством.

 

 

Извор: Епархија врањска