Живе речи утехе: Живе речи утехе

Вечерње праштања у Саборном храму у Новом Саду

Mon, 02 Mar 2020 16:21:14 +0000

Презвитер Срђан Вукић служио је вечерње богослужење са малим повечерјем у Недељу сиропусну, 17. фебруара/1. марта 2020. године, у Саборном храму Светога великомученика Георгија у Новом Саду. Молитве из Великог требника пред почетак Часног поста прочитао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, који је благословио присутни народ и пожелео свима да у здрављу душе и тела дочекају празник Христовог Васкрсења.

Звучни запис беседе

На крају богослужења, уз појање стихира Пасхе, како налаже пракса Цркве пред почетак Васкршњег поста, приступило се међусобном опраштању греха, свештенослужитеља и присутног верног народа Божјег.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Нећемо дозволити да наша кућа Црна Гора прокишњава кроз овај закон!

Mon, 02 Mar 2020 16:19:48 +0000

Након Молебна Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, упркос јакој киши, велики број житеља града под Требјесом кренуо је, заједно са свештенством и монаштвом, у молитвени ход до Трга слободе гдје се сабранима обратио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, који је и предводио литију.

Прота Гојко је казао да је добро што се на овоме тргу послије молитвеног хода, чита Молитва Господња и Симбол вјере у којима најсажетије и најјасније стаје цијела наша вјера: и у кога вјерујемо, и како вјерујемо и до кад вјерујемо:

“Ово је добро да се у смутна времена, у великој гужви, у доста брига које човјек носи у своме срцу, а које нијесу везане само за Господа и светињу, подсјетимо зашто смо кренули у овај молитвени ход и шта је разлог ових наших литија, које јесу истовремено и мирни грађански протести.”

Поручио је да је разлог ових наших литија и овог сабрања наша жеља да покажемо свима, и властима и свим грађанима ове државе да је на помолу спровођење једног јако лошег закона.

“По овој киши ако нијесу све цигле, сви цријепови и даске на крову постављене, може наша кућа – Црна Гора да прокишњава баш кроз тај закон. Зато смо се скупили као на неку мобу да поставимо да све даске, све цигле, да сваки камен наше куће буде на свом мјесту. Тако раде прави домаћини.”

Рекао је да ово радимо зато што смо писмени и што умијемо да саберемо да су два и два четири.

“То радимо и без икакве приче, јер нам нешто из срца и душе говоре они наши преци чијим генима захваљујући смо рођени и мислимо, видимо и слушамо, они наши преци који су први почели да читају Библију и који су знали да има нешто веће и од земаљских блага и мјерила. Ти нам преци и гени не дају да с миром стојимо у моменту када неко покушава од Цркве да направи државно предузеће”.

Коментаришући оптужбе да Црква жели да буде изнад закона, отац Гојко је подсјетио да Црква већ двадесет година моли да се донесе закон који ће уредити односе државе и Цркве.

“Куд ћеш веће бриге за државу, за нашу Црну Гору од тога да се боримо ми, као грађани ове земље, да се донесу добри закони”, упитао је он.

Отац Гојко је казао да је “наш добри брат” предсједник Црне Горе рекао да му не пада на памет да одустане, па иако нас је још више, иако смо још истрајнији.

“Треба да се молимо Богу да и нашем предсједнику Бог просвијетли ум да види да смо ми једнако Црногорци као и он и да ми једнако волимо Црну Гору као што је и он воли, да не кажем да има можда понеки понегдје који је воли и више од њега, па да је сто пута предсједник”.

Нагласио је да треба да знамо да је тек пред нама вријеме молитве, стрпљења и љубави.

“Не смије ништа да нас са тога пута скрене”, поручио је отац Гојко.

Казао је да вечерасс излазимо у један великопосни молитвени вход.

“Па ако Бог да кад се вратимо за Васкрс да затекнемо љепшу Црну Гору, без овога чуда од овога закона. Да се направи љепши и бољи закон, који не прокишњава. То да нам буде на памети, никакви сукобим, никакве подјеле”, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Презвитер Слободан Лукић: Ове литије су залог великог будућег храма љубави и слоге!

Mon, 02 Mar 2020 16:13:56 +0000

Након молебна у саборном храму Светог Јована Владимира, улицама града под Румијом синоћ је прошао крсни вход у коме су учествовале хиљаде вјерника. Архијерејски протопрезвитер барски отац Слободан Зековић је у име барског свештенства, поводом почетка Великог поста, затражио опроштај од вјерног народа сабраног на вечерашњој литији.

„Вечерас и онима који ружно говоре против нас и ових наших литија, онима којима је дато у овом тренутку да врше власт у Црној Гори, и који су изазвали сву ову смутњу, поручујемо да им је, што се нас тиче, пружена рука братске љубави и помирења. Али исто тако, још једеном поручујемо, као и свих минулих дана да нећемо дозволити да се наше светињем скрнаве, а наша света Црква понижава“, рекао је он.

Отац Слободан Лукић, парох црмнички, који је предводио вечерашњу литију рекао је да се учесници литија не горде и не траже ништа индивидуално.

„Сви смо ми овдје дошли дав своје личне циљеве подредимо општем. Ми смо овдје ради Цркве и ради одбране наших светиња.“, казао је он.

Додао је да је и раније било литија на овим нашим горама.

„Ви знате да је румијска литија спустила светотројични храм на врх Румије“, рекао је отац Слободан.

Ове литије су, по његовим ријечима залог једног великог будућега храма.

„Храма љубави, пријатељства и јединства и слоге. И тај храм ће бити као наша задужбина коју ћемо да оставимо нашим потомцима, ако Бог да“, поручио је отац Слободан Лукић.

Извор: Митрополија црногрско-приморска

Најава: Циклус предавања презвитера др Оливера Суботића у Митрополији аустралијско-новозеландској

Mon, 02 Mar 2020 16:12:38 +0000

Српска Православна Митрополија аустралијско-новозеландска, има част да вам представи уваженог предавача за овогодишњи великопосни циклус предавања - високопречасног презвитера др Оливера Суботића.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Митрополит Амфилохије и Епископ будимски Лукијан богослужили у Цетињском манастиру

Sun, 01 Mar 2020 16:01:43 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимски и темишварски г. Лукијан служили су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Лукијан је рекао да смо јуче у Подгорици, на Светосимеоновској литији видјели васкрсење.

Звучни запис беседе

“Видјели смо Цркву која је васкрсла из пепела”, рекао је Епископ будимски.

Поручио је да у наступајућој четрдесетници треба да принесемо дар.

“Али да га принесемо тако што ћемо праштати. Томе нас је учио и Патријарх Павле, то су и ријечи самог Спаситеља”, поручио је Владика Лукијан.

Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је, поздрављајући Преосвећеног Владику Лукијана, казао да је Владика будимски са сјеверних крајева донио благослове дивних светитеља и страдалника наше Цркве кроз вјекове.

“Темишварска и будимска епархија су значајне и за нашу Цркву, али и за Румунску православну цркву, јер оне су уствари основале Румунску православну цркву”; рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит је позвао све на Цетињу на праштање.

“Ако не опростимо једни другима, ни Бог неће опростити. И то је призив, и мени, и свима вама, и свима Цетињанима, свима нашима вјерујућима у Црној Гори и шире од Црне Горе. Да опростимо једни другима да би и Бог опростио наше гријехе”, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је Владици Лукијану поклонио икону Богородице Филеримос

Епископ Лукијан је узвратио Митрополиту Амфилохију тако што му је поклонио реплику иконе Пресвете Богородице коју је Патријарх Арсеније Чарнојевић донио у Темишвар.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Јоаникије богослужио у Ђурђевим Ступовима: Нема среће Црној Гори док се сама са собом не измири!

Sun, 01 Mar 2020 16:00:43 +0000

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Сиропусну недјељу, празник Светог великомученика Теодора Тирона, 1. марта 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Звучни запис беседе

Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и братија Манастира уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Епископ Јоаникије, који је казао да је свакоме од нас потребно покајање, да тражимо опроштај од Бога, зато нам је Господ Исус Христос заповиједио како да се молимо и дао нам ону најсавршенију молитву Оче наш.

„Продужетак те Господње молитве је она Великопосна молитва у којој се тражи од Бога да нам душу сачува од духа љености, мржње, пакости, злопамћења и да усели у нама дух добри да имамо добра настројења, добре мисли, добре намјере, да нас оспособи Господ за добра дјела, да нас оспособи да не осуђујемо ближње своје“.

„Ако бисмо нешто добро учинили, али уз то осуђујемо своје ближње и, не дај Боже, имамо мржњу према њима, онда то добро Бог неће примити и од њега нећемо вајде имати“, казао је Преосвећени Епископ.

Поучавао је сабране да су хришћани призвани да се моле Богу, да од Бога траже милост за добра дјела, да не осуђују своје ближње, него да се мире са њима, да држе отворено и чисто срце.

„То Господ од нас тражи и ако тако чинимо Он ће нас наградити и услишити наше молитве. Врло често, људи се моле за нешто добро, али нијесу схватили да треба да очисте своје срце од мржње, да опросте и чуде се што им Бог молитву није услишио. Најчешће због тога, може бити да, понекад, Господ из васпитних разлога, на дуже стазе, некоме не даје свједочанство да је његова молитва услишена, али и поред тога треба се увијек молити за добро. Онда Господ, ако види да је човјек истрајан, награди га и стоструко за његову истрајност у добру“, бесједио је Владика Јоаникије.

Навео је да почиње Велики Часни пост, а да се, истовремено, наша света Црква заједно са вјерним народом налази се пред искушењима од власти Црне Горе.

„Наставићемо и даље са одржавањем литија недељом и четвртком, с тим што ће литија у Беранама четвртком полазити у 17 часова, по молби свештеника и народа, који због обавеза не могу да стигну раније“.

„Не дај Боже да у те литије идемо са мржњом. Ми само јавно свједочимо и показујемо своје неслагање са злом, јер овај закон, који је донесен у Скупштини Црне Горе, у њега је уграђена страшна неправда према Цркви. Тај закон је донесен са злом намјером. А ми призивамо на дијалог, на измирење у добру, и мирно излазимо. Нема таквих великих скупова нигдје у свијету да људи кад се боре против неправде нијесу полупали ниједан излог, да нијесу запалили ниједно ауто, да нема ниједне псовке, зле ријечи или било чега другог“.

„Има истините ријечи, која, можда, некога погађа. И треба да је буде, ако је ријеч истинита, на право мјесто и у право вријеме. У будуће треба тако да буде и да се боримо. Боримо се истином и правдом, молећи се и за пријатеље и за непријатеље, молећи се да све нас Господ заједно уразуми и просвијетли и знамо, свједочимо то да нема мира, ни среће Црној Гори док се она сама са собом не измири, док се не измири са својим прецима, док се не покаје за своје гријехе, за злочине које су браћа браћи чинила, за невино проливену крв, за бацање у јаме. Свега тога је било и треба нам покајање свима због тога да би нам Господ опростио, али, нажалост, видимо, да поједини на тим злим дјелима, на бацању своје браће у јаме, ја их знам, макар, 15-ак по Црној Гори, али их има много више, хоће на томе да граде будућност. На томе се ништа добро није саградило, нити ће се саградити“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије,

Он је пожелио срећан и благословен почетак Великог Часног поста.

„Свима на здравље, на спасење, на духовно обновљење да буде. Пост је велика прилика да се обнови наша душа и наша вјера. Црте лица Божјег да се обнове у нама, јер смо сви створени по слици и прилици Божјој, сви смо боголики. Та боголикост се највише пројави, засвијетли из дубина нашег бића кроз Часни пост. Уколико га постимо како ваља, пост је радостан, свијетао, даје нам нову снагу, нову радост, нови живот“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Владика Сергије: Недеља праштања нас уводи у тајну Великог поста!

Sun, 01 Mar 2020 15:59:40 +0000

У недјељу сиропусну (бијеле покладе) на светог великомученика Теодора Тирона, 1. (17) марта 2020. године Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у Катедралном Храму светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу.

Звучни запис беседе

Владици су саслуживали: протопрезвитер Бојан Митрић, презвитер Дејан Мандић (Митрополија загребачко-љубљанска) и протођакон Немања Рељић.

У својој литургијској бесједи Владика је поучио о значају данашњег дана и празника који прослављамо. Данас се присјећамо оног Адамовог изгнања из раја након што је прекршио заповијест дану му од Господа, ону заповијест која је била својеврсни први пост, он је погазио ону људску природу коју ће тек Син Божији својим Васкрсењем ослободити прародитељског гријеха и урођеног страдања, жалца смрти.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Владика Методије: Улазећи у Велики пост вјерни се припремају да гледају лице Божије!

Sun, 01 Mar 2020 15:58:43 +0000

Епископ диоклијски Г.Методије, викар Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у недјељу праштања, уочи Часног поста, 1.марта 2020. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог великомученика Теодора Тирона.

Саслуживали су му архимандрит Сергије из Америке, као и острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакон Роман, јереј Ненад Бубања парох бучичко-виницки и лубнички из Епархије будимљанско-никшићке, као и јерођакон Јаков, сабрат Цетињског манастира.

Одговарала је острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.

Посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце.

На крају богослужења сабранима се бесједећи обратио Владика Методије, који је казао да улазећи у Велики васкршњи и Часни пост вјерни се припремају да гледају Лице Божије.

– Спремамо се за ту свејтолост Васкрсења и само онај човјек који се дубоко смири, гдје је Христос рекао ”блажени су они који се смире и који дубоко у себи осјете и открију Лик Христов”, он ће видјети тај Лик. Онај Лик који се мјесецима гледа у овим литијама које иду кроз све градове Црне Горе – рекао је Преосвећени Владика.

Само онај који се смирио, додао је Владика Методије, тај ће и да се покаје, а онај који доживи дубоко покајање, биће у стању да опрости.

– Само ако опростимо једни другима, опростиће Господ гријехе наше. Само кроз дубоко смирење, кроз дубоко покајање и праштање са свима ближњима, ми ћемо доћи у стање задобијања благодати Светог Духа. То је оно што смо осјетили на овој Литургији кад смо примили Тијело и Крв Христову, примили живога Бога у себе. То ниједне ријечи не могу исказати – нагласио је Владика Методије и честитао сабранима почетак поста и пожелио да Господ све удостоји стања смирења духа.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ нишки Арсеније богослужио у Хиландару

Sun, 01 Mar 2020 15:57:47 +0000

Света царска српска лавра Хиландар је прославила своју ктиторску славу, Светог Симеона Мироточивог. Гост хиландарског братства је био Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније.

Беседа Епископа Арсенија

Поздравне беседе игуман Методија и владике Арсенија

Беседе за празничном трпезом игумана Методија и владике Арсенија

У Хиландар су за празнично бдење пристигли монаси из манастира Ватопеда и Григоријата, хиландарских келија са Свете Горе, монаштво и свештенство из Србије и српских земаља као и поклоници са разних страна. На празничном богослужењу којим је началствовао владика Арсеније, за десном певницом појали су монаси из хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. За левом су појали хиландарски монаси и хор „Свети Симеон Мироточиви“, који је уједно прославио свог небеског заштитника и славу хора.

Извор: Манастир Хиландар

Обновљено око 75 % Хиландара

Sun, 01 Mar 2020 15:56:48 +0000

О обнови Хиландара, за Студио Б говори директор Задужбине Хиландара, Миливој Ранђић. Према његовим речима до сада је обновљено 75% оштећеног комплекса свете царске лавре.

Саопштење Црквеног Сабора Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци

Sun, 01 Mar 2020 12:13:17 +0000

Под председавањем Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја, ванредни Црквени сабор Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, 29. фебруара 2020. године, донео је следећу одлуку:

1. Српска Православна Црква у Северној, Средњој и Јужној Америци ради уклањања неспоразума поново потврђује своје нераздељиво и несумњиво унутарње јединство и наглашава да је била и остала канонски и јерархијски саставни део аутокефалне Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, Србија.

2. Ванредни Црквени сабор усваја одлуку Светог Архијерејског Синода Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“.

3. Све кораке по питању Устава оставити Епископском савету и Светом Архијерејском Синоду на решавање и, када се постигне усаглашена верзија, исту доставити Светом Архијерејском Синоду за Свети Архијерејски Сабор.

4. О овој одлуци Црквеног сабора известити све црквено-школске општине и све црквене јединице на подручју Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци.

Извор: Епархија источноамеричка

Патријарашка Литургија у храму Светог Георгија у Клирвотеру

Sun, 01 Mar 2020 10:21:47 +0000

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 29. фебруара 2020. године свету архијерејску Литиргију у храму Светог великомученика Георгија у Клирвотеру на Флориди.

Саслуживали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј, новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, канадски Mитрофан, шумадијски Јован, западноамерички Максимом и буеносајрески и централно-јужноамерички Кирило уз велики број свештеника из свих епархија Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци.

На крају свете Литургије сабраном народу се обратио домаћин, епископ Иринеј:

-Ваша Светости, најмилији и најдражији оче и наследниче пута светосавског, вођо наша кроз овај свет и кроз овај живот који нас води у Царство небеско, добро сте нам дошло још једном од свег срца заједно са вашом делегацијом и свом браћом архијерејима који су се сабрали на данашњи дан. Свом свештенству и народу Божјем кажите коју реч утехе реч јер су дошли овде гладни и жедни Вашег цењеног и светог присуства. Поучите их да се одустане од писанија, од злобних дела и злих намера, да живимо сви у слози, Свети Сава нека нам буде у помоћи.

Ваша Светости, дајте нам ону жељену кап јединства Христове свете Цркве као што сте нам то доделили на данашњи дан кроз свето причешће из светог путира. Јер данас причешћујући се из једне чаше и од једнога хлеба, показали смо и доказали да смо ми заиста следбеници нашега оца Саве, првог Архиепископа српског и просветитеља, а ви као његов достојни наследник и наследник великог првог српског патријарха Јоаникија, дошли сте овде, као свој међу својима, да нас поучите, да нас чврсто држите за руку и да нас водите кроз тај светосавски свет и кроз ову таму ка светлости Христовог васкрсења и Његовог Царства небеског.

Јавни и јасни доказ, Ваша Светости, да смо ми сви без изузетка жељни тог јединства јесте ово данашње сабрање. Видимо се како су се испуниле речи Светог Игњатија и других светих отаца који су рекли када се свештенство и ђаконство и народ Божји сабере око свог архипастира ту је пуноћа Цркве свете. И заиста ово је пуноћа наше Цркве овде у Северној, Средњој и Јужној Америци. Благословите нас, поучите нас, помилујте нас, узмите нас за наше испружене руке и водите нас са светиљком вашом, светиљком коју је упалио Свети Сава и која се никада неће угасити. Амин! Боже дај!

Још једном и од свег срца: живели и добро нам дошли, најсветији Владико, најсветији архипастире, најсветији оче, амин! Боже дај, реците сви од свег срца: Живели Свјатјејши!.

Затим присутнима се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј:

-Ваше драго Преосвештенство, много хвала на речима, верујем, из срца и душе искрене. Нека Господ чује ваше речи и нека благослови вас и сав овај благочестиви и христољубиви народ Божји. Браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре! Хвала Господу на овом великом дару. Хвала Господу што нас је удостојио, мене посебно, да данас одслужимо свету Литургију у овом дивном храму заједно са вама који сте део народа нашега иако сте далеко од своје матице и својих духовних корена, али сте ви у срцу свете Српске Православне Цркве, нераздвојени од другог народа који живе у својој отаџбини. Ви сте деца Цркве Христове, деца Цркве Светосавске, и ма где били и ма где се налазили ви сте у молитвама наше свете Православне Цркве.

Силом прилика многи су се нашли далеко од своје отаџбине, али по речи Божјој - свугде је земља Божја. Ви сте тако овде, али у срцу наше свете Цркве све нас води Господ и наш равноапостол наш просветитељ и учитељ Свети Сава који нас је за свагда привео Христу Господу нашем и учинио нас народом Божјим и народом Христовим. Благо свима нама који се налазимо под благодатном заштитом Божјом и наших светих угодника. Сви смо ми деца Христова и чланови једине Свете Саборне Апостолске Цркве, а Црква је један духовни брод који нас води тихом и мирном пристаништу. И док год смо ми на броду, чији је бродар сам Исус Христос, не треба да мислимо много о свему, него да своје мисли и своје потребе и све своје невоље поверимо Ономе који их може решити на добро и у нашу корист.

Ми данас живимо, браћо и сестре, у времену и у свету који има много путева и много стаза, али само је један пут прави и истинити - то је Христов пут, браћо и сестре. Није се нико други усудио да каже: Ја сам пут, истина и живот, осим Господа, Спаситеља нашег Исуса Христа. Христос нас све позива да следимо Његов свети пут. Тај Христов пут осмишљава и даје смисао нашем животу овде на земљи и он нас води правом и истинском животу нашем, нашој правој домовини. Док смо на том путу знајмо да смо на путу истине. Црква наша је тело Христово, а ми смо чланови тога тела. И дужни смо да чујемо шта нам Господ поручује. И то што чујемо преко Цркве своје, да то претворимо у свој живот и своје духовно живљење. Данас многи проповедају неке своје истине али то су истине људске а не Божје истине. Христос је открио своју мисију у светом Јеванђељу и преко своје Цркве. То је права истина живота нашега и зато, браћо и сестре, будимо верни Цркви својој и вери својо иако често и страдамо у овоме животу ради те истине, Господ ће наградити за тај труд што смо остали верни Његовој истини и Његовој цркви.

У свом поздравном говору, Владика помену да нам је потребно јединство: јединство у вери, јединство у Цркви, јединство у хришћанском животу. Ми смо као народ по броју мали и да бисмо опстали у овом свету који у злу лежи морамо бити у добру а не у оном другом - само у добру и у истини коју нам је Бог открио. Та истина никога није преварила нити га одвела на неки пут који нам није користан. Зато будимо поносни и радосни што смо чланови једне Христове Цркве. Никада не заборавимо шта је Господ за нас учинио. Открио нам тајну истине о Богу, открио тајну нас самих и нашега живота, а највећа тајна јесте истина о Богу. Те истине треба да се држимо, браћо и сестре, и знајмо да смо на правом и истинитом путу Божјем.

Ви свакако пратите шта се дешава сада у нашој отаџбини као и у читавоме свету. Нажалост, дошло је време да су многи устали против Христове истине и они чине оно што није ни Богу ни нама мило. Али да знамо да је Бог изнад свих нас и да ће сви они који су верни богу и Његовој истини остварити оно што је смисао живота. Пред собом имамо из наше историје велике личности, дивне примере које треба да прихватамо и следујемо и у нашем животу. Вас који сте овде молим да сачувате оно што сте примили од ваших родитеља и предака, а то је вера наша православна и наслеђе које смо добили кроз ту веру. Потрудите се да оправдамо своје име хришћанско. То је велико име када се називате именом Христовим. То име оправдајмо својим светим животом. Будите верни Христовој Цркви и јединству у тој Цркви. Т је воља Божја а воља Божја је светиња за нас.

Благодарим Господу још једном што ми је указао прилику да се заједно са вама Господу помолим и да вам пренесем благослов, жеље и поздраве наше свете Цркве у отаџбини и нашега народа. Никада не заборавите да сте део тога народа. Ма где живели ми смо у јединству духовном. Нека Господ благослови вас, ваше породице и вашу децу, да буду достојни Христовог и имена светосавског. Чувајте своје дивне обичаје, чувајте крсну славу, чиме се разликујемо од других православних хришћана, али по речима Светог апостола Павла, сваки наш дом је мала православна црква. Када славимо славу и кад икону имамо и пред иконом кандило прислужено - ми смо Црква Христова и Господ обитава како у нама тако у нашим домовима.

Помолите се Господу за наш народ у Црној Гори. Ја сам једно време живео и радио у Црној Гори и знам каква је Црна Гора била у том времену. Цркве нису само биле празне него су биле претворене у штале за овце, козе и друге животиње. Богу хвала, данас је друго стање и друге прилике. Та вера која је била потиснута у њиховом животу сада се разбудила и распалила у души народа црногорског. И оно што каже велики Његош: Удар нађе искру у камену. Тако да је засветлила душа црногорског народа који данас брани своје светиње. И молимо се Господу и надамо се Господу да ће их одбранити.

Не заборавите наше свето Косово и Метохију, нашу свету земљу, нашу Палестину и наш Јерусалим. Све што је велико и вредно тамо је поникло. Данас моћници и моћне силе овог света желе да то отму од нас. И оно што је најтрагичније, траже да им сами то поклонимо. А који паметни човек то може да учини? Да поклонимо себе, да будемо робови других? Jа се надам у Светог краља Стефана Дечанског, који почива у свом манастиру у Дечанима, у оне многе саркофаге патријараха и архиепископа српских у Пећкој Патријаршији и преко хиљаду светиња које су остале и поред многих рушења, паљења и страдања њихових, да ће Косово бити сачувано. Али, помолимо се и ми Господу и светима из рода нашега и светима из рода хришћанскога да очувамо наше светиње на Косову и Метохији.

Нека вас све Господ благослови својим благословом. Дозволите ми на крају да кажем: Ми вас очекујемо у Србији и српским земљама! Очекујемо да се вратите тамо одакле сте дошли. То је молба целог српског народа и народа српских земаља. Да поновим речи које сам рекао јуче: Где је зрно клицу заметнуло нека ту и плод цвета. Живели и благословени били ви и ваше породице и деца.

* * *

Патријарх српски г. Иринеј је честитао Епикопу новограчаничко-средњезападноамеричком г. Лонгину јубилеје - 45 година од монашења и 35 година владичанства:

-Нашем драгом владици Лонгину, кога због његове особине и његове мирноће коју носи у себи сви волимо, поводом 45 година од монашења и 35 година од кад је постао архијереј уз знак захвалности од свих архијереја који су овде присутни дарујемо му икону Мајке Божје са жељом да му Господ подари дуг живот на радост Цркве Христове и народа нашега, а посебно народа његове епархије. Аксиос!

Патријарх српски г. Иринеј даривао је епископа Лонгина сребрном панагијом.

Протођакон Дамјан Божић

Извор: Инфо-служба СПЦ

Патријарх Иринеј: Не заборавите своје духовне корене!

Sat, 29 Feb 2020 22:01:31 +0000

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је 28. фебруара 2020. године и Српску православну парохију Светог великомученика Георгија у Клирвотеру.

Патријарха српског г. Иринеја и Епископа шумадијског г. Јована дочекао је домаћин, Епископ источноамерички Иринеј заједно са Епископима новограчаничко-средњезападноамеричким г. Лонгином, канадским г. Mитрофаном, западноамеричким г. Максимом и буеносајреским и централно-јужноамеричким г. Кирилом и многобројним верницима. После вечерње службе коју су служили јеромонах Серафим (Балић), протојереји-ставрофори Раде Мирић и Никола Чеко, јереји Ђорђе Веселиногић и Јован Маријанац и протођакон Милош Ждрале, присутнима се обратио епископ Иринеј и пожелео срдачну добродошлицу Свјатјејшем Патријарху:

-Најсветији и најдражи оче Српске Православне Цркве! Користим ову изванредну прилику испред Епархије источноамеричке, која је изабрана да буде домаћин овом Црквеном Сабору, да Вас свесрдно поздравим заједно са уваженим Епископом шумадијским г. Јованом који је у Вашој пратњи као члан Светог Архијерејског Синода и браћу архијереје из Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, као и испред овог васколиког скупа богобојажљивог народа, свештенства и монаштва у Христу. Добро сте нам дошли у Име Господње! Доносите нам велики благослов из наше Матице, из првопрестоног града српског Београда, доносите нам благослов Светога оца Саве на чијем сте трону Ви данас наследник његов, доносите нам благослов Светога патријарха Јоаникија, првог Патријарха српског, и у току ове године славимо стогодишњицу васпостављања наше Патријаршије и уједињење српских земаља у једној Цркви Српској и Православној. Поучите овај добар народ који се сабрао овде, да види свог првог Предстојатеља, да виде свога оца у Христу и поучите их из веома богате ризнице Вашег знања и Вашег светог искуства. Још једном, од свег срца добродошли у Име Господње! Ис пола ети Деспота!

Патријарх Иринеј се обратио бираним речима:

-Хвала, драги Владико, на овим дивним братским речима из срца мени упућеним и брату Јовану, који ме прати на овом путу. Моје срце је пуно велике радости видећи вас, браћо и сестре, на овом вечерњем богослужењу и заиста нема ништа лепше и радосније, али не само за нас него и за Створитеља нашега, а посебно за Светог Саву, нашег духовног родитеља, нашег апостола, који нас је привео Христу и светом Јеванђељу.

Наш Господ је свугде и на свакоме месту. Види и зна не само наша дела, него и оно што мислимо у дубини свога срца. Све је откривено пред Лицем Божјим. Свугде се можемо Богу молити - и у шуми, и на ливади, на свакоме месту, али се близина Божја највише доживљава и осећа у светим храмовима. Црква је дом Божји, браћо и сестре. Не само Божји, него дом наш духовни у коме се Оцу своме молимо молитвом заједничком. Појединачна молитва је позната нашем Господу, али највећа моћ молитва када се молимо у већем броју. То Господ жели од нас, то Црква наша Света жели од нас, то наша историја српска жели - да види свој народ у Цркви својој. Лепо је чути кад неко каже "ја верујем" и нема човека да не верује. Ако не верује Богу и ономе што је Господ рекао кроз свето Јеванђеље, свете апостоле и свете угоднике Своје, он верује у неке друге ствари које нису од Бога него од људи. А све што је од људи, то је релативно, а оно што Господ каже и што је рекао и што чини, то је апсолутно Божанска Истина. Господ жели да ту истину прихватимо. Али кад кажемо да верујемо, то није пуноћа наше вере. Пуноћа вере јесте живот по Христу, живот по Јеванђељу, живети онако како су наши свети живели, како су живели свети апостоли, како је живео Свети Сава и сви његови, они који су дошли на овај свет после Светог Саве. Да! То Господ жели од нас и мени је заиста радосно срце што вас видим и желео бих, молим се Господу, да сваке недеље будете присутни у светоме храму.

Наши преци, велики и славни, нису градили манастире и цркве да улепшају село црквом као грађевином, него да се састају и да се заједнички Богу моле, да присуствују светој Литургији, том најбожанскијем богослужењу нашем. Отуда је један Апостол рекао, а то понавља сваки свети угодник Божји: "Угледајте се на мене онако као што сам се ја угледао на Христа". Тако, Богу хвала, ми, православни Срби, имамо толики број светих и великих угодника Божјих као дивне примере на које треба да се угледамо и чијим стопама и путевима и ми да живимо и идемо. То треба да чинимо, браћо и сестре. Тој истини да учимо децу нашу.

Никада не треба заборавити да је породица, да су отац и мајка први учитељи своје деце. Оно што чују и што виде од својих родитеља, то ће остати трајни капитал њихов. Зато родитељи морају водити рачуна и како живе и како и чему уче своју децу. Нажалост, у нашем времену, породица је веома уздрмана. Родитељи су децу препустили школама. То није лоше, али је лоше што улица у највећем делу васпитава нашу децу. Зато и видимо и чујемо шта се све дешава у нашем времену и код нас и у читавоме свету. То је страшно браћо, и зато - родитељство је велики дар Божји и сваки родитељ ће одговарати пред Богом за живот и васпитање своје деце. Зато доведите децу у Цркву, да чују реч јеванђељску, да присуствују светом богослужењу, то оставља трајни траг у њиховој души. Сутра ћемо, ако да Бог, наставити ову реч проповеди а вама сада желим свако добро од Господа.

И оно што бих још овом приликом и сваком приликом рекао: налазите се далеко од своје Родине, своје Отаџбине. Не заборавите своју Отаџбину, не заборавите своје духовне корене и по могућству гледајте и да се вратите отуд одакле сте дошли. Велики наш песник Његош је рекао. "Где је зрно клицу заметнуло, нека онде и почива", а наша клица је у нашим родитељима, прародитељима и тамо далеко у нашим светим и великим прецима. Нека вас Господ благослови Својим благословом сада и увек и у векове, Амин!

протођакон Дамјан Божић

Извор: Инфо-служба СПЦ

Прота Дарко Ђого у Подгорици: Сусрет у крсним ходовима је сусрет и срећа васељенских размјера!

Sat, 29 Feb 2020 14:49:01 +0000

Светосимеоновска бесједа протојереја-ставрофора др Дарка Р. Ђога, ванредног професора ПБФ Светог Василија Острошког, Универзитета у Источном Сарајеву, изговорена у Подгорици, 29. фебруара, 2020. године:

Ваша преосвештенства,

Часни оци,

Драга браћо и сестре у Христу,

Стара српска ријеч „срећа“ долази од још старије ријечи срешта, која означава сусрет. Срећа – то је сусрет, сусрет је наша једина срећа. Ево нас управо у таквом једном сусрету данас у Подгорици, у Немањиној Рибници. То је сусрет у једном Божијем данас када показујемо да све што се тиче једне ћелије и једнога ока Тијела Христовог, дотиче се цијелог тијела и кроз светотајински крвоток пролази кроз срце и ум цијеле Православне цркве, ма гдје она пребивала.

Налазимо се у у Подгорици, у Немањиној Рибници, на великом мјесту. Налазимо се на мјесту једнога Завјета. Данашњица је углавном опијена идентитетима, људи парадирају идентитетима, људе се боре за идентитете, људи се мрзе због идентитета. Али идентитета има разних, чак у свакоме од нас има и може бити неколико осјећаја припадања: породици, граду, нацији, језику, држави, вјери, Цркви. Међутим, нијесу идентитети мјера човјекова, него Завјет. Најприје: Завјет Бога Исака, Аврама и Јакова, а највише и најприје, за нас православне хришћане, Завјет између Новога Израиља Цркве Божије и Бога нашег у Крви и Васкрсењу Сина Божијега. Тај Завјет су затим живјели, и у наш живот преточили, Св. Апостол Павле и кроз вијекове настављали равноапостолни Свети Јован Владимир и Свети Владимир, кнез и крститељ Руси, Свети Симеон Мироточиви, чиј спомен данас прослављамо, рашки, зетски и рибничко-подгорички и син његов Свети Сава.То је Завјет да неће остати ниједан кутак васељене непросвјећен свјетлошћу Христовом која просвећује све и свја, Завјет да неће остати ни Стари Рас ни стара Рус без Духа Светога. То је зато увијек један једини, истовјетни Завјет, немањићки, светосавски и световладимирски. Тај Завјет је мјера сваког идентитета и сваке државе и сваког политичког уређења. Не ратује Свети Сава ни са ким по себи, као што одавно не ратује ни Свети Владимир кнез наш. Народи и државе, закони и устави, ратују или узимају благослов од тих Светитеља и сами се опредјељују за тај Завјет и однос ка њему. А историја је показала да, и поред привремених успјеха, чак великих, ратовања против тог Завјета, ниједна држава и царство нијесу издржали ту борбу, а да се нијесу сами у себи окрунили, немајући утемељење у оном вјечном и надвременитом. Надвјечан је наш предивни Христос, а вјечно и вјечито само оно на Христу, Светом Сави, Светом Симеону, Светом Владимиру Кијевском и Светим Антонију и Теодосију кијево-печерским сазидано. Наше „ко јесмо“ одређено је тим Завјетом који је дат на овом мјесту, оно „ко јесмо“ одређено је тиме шта су наши свети преци учинили прихватајући и ширећи благослов Божији, благослов Цркве. Тако је започео наш заједнички пут, пут који је мјера и Србије и Републике Српске и Црне Горе, и Русије и Украјине и Бјелорусије и Грчке и Румуније и сваке земље и сваког царства. Оно „ко јесмо“ одређено је тиме „какви јесмо“. А ми смо данас срећни, јер смо заједно у том Завјету и срећи. У тој срећи нема разлике и раздвајања. У исто вријеме смо овдје, на Немањином граду, код куће, дома, баш као што смо код своје куће, дома, када одемо у Свето Кијево. Своји смо и наше су цркве и острошка светиња и Свето Почајево.

Једина мала сјенка у нашој срећи и љубави јесте једна неразумна потреба наше браће да испарцелишу и приватизују Царство Божије на земљи. Како да човјек не буде тужан, докле год има људи који се осјењују крсним знаком, а који сматрају да постоје границе међу православноим народима и његовим светињама, тужна и несрећна браћа наша која никако да појме да се светиње не посједују већ Свети Бог посједује све људе, па је светиња мјера нашег живљења, а нијесу наше жеље мјерила светињама. Тако су у јануару 1992. у Черновицама људи знали да се светиње бране тако што браниш „светитеља“, човјека који није само номинално „светиетељ“, како наша словенска литургијско-језичка традиција назива сваког епископа, већ јесте човјек који живи животом свједочења светости и освећења сваког напора људског. Ако су напади и тужни прогони Цркве започели у Украјини 1992, да би се само пренијели 2020. у Црну Гору, онда је и наша борба за светиње заправо започела већ тада. А можда је и она започела још прије осам вијекова, па те молимо, Свети Симеоне Мироточиви, оче и земљаче наш, и тебе, Свети Саво, оче и земљаче наш, дајте мир Вукану и Стефану, да се братска зађевица не претвори у омразу, већ у подсјетник јачине братске љубави. И тебе молимо, Свети кнеже Владимире, да поново будеш са нама, да се синови твоји не свађају да ли си крштен на Херсону или на кијевском Хрешчатику, већ све синове твоје сабери и учини да побацају у Дњепар идоле новца, власти, моћи, политике, ради којих се крв братска пролива и дјеца твоја плачу. Нека Свети Рас и Света Рус, Рибница и Кијево, буду свједоци да је сила завјета, сила љубави, јача од омразе и уврјеђености, подјеле и посесивности.

Оно што се данас дешава у Црној Гори јесте обнова једног давног завјета који није само светосавски, већ и световладимирски, свеправославни. Ово је срећа, сусрет у крсним ходовима, сусрет васељенских размјера. Васељена није квантитативни, количествени већ квалитативни, качествени појам – универзум може бити ознака за самоћу и пустињу непрегледних звијезда, али оно што универзум чини васељеном јесте васељенска љубав, наш Христос Бог, живљење те љубави која освећује и осмишљава све створено у васељени. Управо ради васељенске жртве и васељенског богословља Светог Григорија Богослова, ми волимо Цркву којој је он једно вријеме служио. Ради васељенских златних уста Злаоуста, ми волимо Цркву Цариграда. Не постоје васељенска јурисдикција, васељенска ароганицја, васељенска претензија – све то је супротно од истинске васељенскости. Данас се у Подгорици и цијелој Црној Гори рађа или, боље речено, обнавља истинска православна светосавска васељенскост, која није никакав административни већ богословски појам. У таквој светосавској и световладимирској васељенскости, једина мјера јесте мјера Христова, мјера љубави и служења.

Зато, драга браћо и сестре, дозволите ми да примивши данас благослов од Блаженога Митрополита Онуфрија, завршим ову Светосимеоновску бесједу ријечима великог савременог кијевског пјесника, кога сам на срећу имао прилике да упознам приликом мог првог путовања у Кијев, академика Бориса Олејника:

Осінившись триперстями,

у вірі – єдині,

Ми укріпимо зладою

душу і плоть!

І якщо навіть світ

нас полишить, як нині, –

Ми – незборні, бо з нами

Господь!

* * *

Осјењени тропрстијем

У вјери заједно

Укрјепимо усред злобе и душу и плот

И ако нас сав свијет сада

Заборави биједно

Нека нам је свеједно

С нама је Господ!

Извор: Митрополија црногорско-приморска