У Недељу Православља, првој недељи Часног поста, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију Светог Василија Великог у Саборном храму у Нишу. Преосвећени Владика Арсеније произнео је током Свете Евхаристије надахнуту беседу о Недељи Православља, коју у целини можете чути у наставку.

 

Звучни запис беседе

 

"Бог је урамио лик свој, икону своју у блатњаво тело човечије, зато је сваки човек мали Бог у блату" започео Владика Арсеније своју беседу тумачењем  Преподобног оца Јустина Ћелијског речи из Књиге Постања. "Прва недеља Часног поста - Недеља Православља је прослава Светих икона, прослава лика Христовог по коме нас је Бог Отац створио" каже Епископ нишки у својој беседи.

 

 

Извор: Радио Глас

 

Прва недјеља Часног поста, Недјеља Православља, којом се прославља побједа над иконоборством, када наша Света Црква молитвено прославља Прво и Друго обретење главе Светог Јована Крститеља, литургијски је прослављена у острошкој светињи 8.марта 2020. љета Господњег.

 

Звучни запис беседе

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Светом службом Божијом началствовао је јеромонах Неофит, а саслуживали су му протојереј Данило Дамјановић мојковачки парох и острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

 

Прије причешћивања вјерних, ријечима празничне бесједе сабране је поучавао о. Данило, који је између осталог подсјетио да је Света и блажена царица Теодора повратила Цркви оно што је њено, повратила иконе и свете мошти и повратила молебане и парастосе за невино пострадале мученике и исповиједнике Светог Јована Дамаскина, те да данашњи дан прославља управо тај велики догађај.

 

 

– Седми васељенски сабор је спасио образ Цркви, спасио иконе, спасио свете мошти, јер је прије тога датума безбожни цар Лав трећи, византијски цар прогонио цркву. Нашао се у то вријеме неко ко је хтио да подигне глас и дигао глас против Бога и светиње Његове, али га је Господ уклонио и сачувао Цркву Своју. Зар овај данашњи закон не личи на такве акте које су доносили нажалост византијски безбожни цареви, крштени људи који су знали и за Цркву и за Литургију и за причешће? Али срце је њихово било окамењено – рекао је о. Данило.

 

Данас се опет умјесто моштију говори да су кости, хоће законским прописима да одлучују како да се молимо Богу, да теологију и богословље прилагодимо људском ограничењу, нагласио је о. Данило.

 

 

– То је апсурд. То је горе од иконоборачког сабора и јереси и свих иконоборачких и црквеноборачких сабора. Као су тада Свети Јован Дамаскин и свети мученици и исповједници  и свети благословени честити народ, устали у заштиту светиње, образа, будућности и Цркве, тако и данас стојимо достојанствено, свето, непорочно, побожно, богоугодно, братољубиво и свједочимо чији смо ми народ, коју цркву волимо и у чије се име крштавамо и чије Свето Божије име исповиједамо – закључио је о. Данило.

 

 

Извор: Манастир Острог

 

Поводом данашње свечане литије која је након Свете архијерејске литургије у Цетињском манастиру одржана на Цетињу, предвођена Његовим високопреосвештенством Митрополитом црногорско-проиморским г. Амфилохијем, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, казао је да није у питању “протестна шетња” већ традиционална литија која се сваке године обавља у Недјељи православља, првој недјељи Великог и Часног поста, и то у свим православним пријестоницама свијета, па тиме и на Цетињу.

 

 

“Да подцртам, ово се радило и у вријеме краља Николе, а у новијем времену, последњих 30 година“, подсјетио је отац  Гојко Перовић и додао: „Овим, иначе, није прекршена никаква полицијска забрана како су јавили неки медији, јер се литија није кретала уобичајено улицама града, већ онако како је и сугерисано – манастирским имањем“.

 

Овогодишњи крсни ход је прошао од Цетињског манастира до Цркве Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру и назад. Ранијих година литија се кретала од Цетињског манастира према Цркви Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру, преко трга краља Николе, затим Његошевом улицом, преко Балшића пазара до Влашке цркве и назад до Цетињског манастира.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Дана 4. марта 2020. године, у среду прве недеље Великог поста Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је прву овогодишњу Литургију Пређеосвећених Дарова у саборној цркви – Храму Христа Спаситеља у Москви. По завршетку богослужења поглавар Руске Православне Цркве се обратио верницима одржавши проповед.

 

 

Пост, молитва, покајање и милосрђе су средства помоћу којих човек може духовно да преобрази свој живот, да постане другачији. Заправо, циљ поста се и састоји у томе да прекинемо ланац свог свакодневног живота, окове који нас везују за раније навике, склоности и уобичајени начин живота.

 

Пост снажно улази у наш живот – и у виду дисциплине повезане с ограничењима у исхрани, и као обичај да што чешће одлазимо у храм Божији и присуствујемо богослужењима која прилично дуго трају. Све ово се не уклапа у обичан живот већине људи. Може се рећи да је пост извесна шок-терапија кад у медицинске сврхе с треба продрмати људски организам како би почео да ради другачије. Пост је известан потрес наше свести, утицај на нашу вољу и на наша осећања како бисмо постали свесни потребе за истинском променом свог живота.

 

Кад кажемо да су пост, покајање, молитва и милосрђе средства за утицај на нашу душу ми на известан начин правимо програм свог религиозног живота, а оно што се не сме нарушити јесте скуп обавезних правила. Религиозни живот не може постојати без покајања, без свести о својим греховима, а ако човек није свестан својих грехова, не може се рећи да је верник.

 

У животу сам често имао прилике да сретнем људе који су на својој првој исповести с недоумицом реаговали на питања: за шта желите да се покајете? Који вас грех мучи? У прво време ми се чинило да је одговор врло неочекиван, а касније сам се навикао: „Па заправо, ни у чему не грешим, живим као сви други.“ То значи да је у свести многих људи грех несумњиви злочин једнак злочину којима се крше људски закони. Међутим, човек може бити грешник, а да не прекрши ниједан људски закон, и притом може бити врло угледан члан друштва, јер и угледан човек може да крши главни закон по којем треба да живимо – закон Божији.

 

Да бисмо заиста збацили са себе слојеве свакодневне греховности потребни су нам одређени одлучни поступци. И пост нам са својим дугим богослужењима пуним дубоког смисла, с молитвама, песмама и читањем Светог Писма помаже да на известан начин са стране погледамо саме себе и да себе више или мање објективно оценимо. А без ове објективне оцене не може бити истинског покајања, јер објективна оцена претпоставља откривање у себи грехова неправде, несавршенства, злих речи и рђавих дела које смо упућивали или упућујемо на адресу својих ближњих.

 

Да бисмо узрастали у молитви и у подвизима, не треба да имамо на уму само оно што треба да радимо, већ треба да покушавамо да то остваримо у свом животу. Није нимало лако то учинити, зато што је једна ствар мисао, па чак и молитва, а друга је остварење узвишених мисли, остварење заповести Божијих у свом свакодневном животу. Велики пост нам нуди да узвишену теорију хришћанства сјединимо са својом животном праксом.

 

То није увек једноставно. Није сваки човек у стању да своју веру поткрепи стварном побожношћу. Међутим, Велики пост је управо оно време кад треба да нађемо у себи снаге – снагу разума, снагу воље и снагу осећања – како бисмо покушали да остваримо узвишене моралне захтеве хришћанства у свом животу. Велики пост нам предлаже да се у значајној мери ограничимо у ономе на шта смо навикли, он захтева од нас улагање напора.

 

Колико год човек да покушава да се вештачки натера на нешто, то му неће поћи за руком. Зато је истински пост који нам Црква нуди далек од било какве вештачке егзалтације. Знамо да је пракса вештачке егзалтације заступљена у многим култовима и религијама. Међутим, емоције брзо долазе и брзо одлазе и никакав емоционални утицај не може у човековом животу да формира стабилно присуство врлина. Међутим, Господ нам открива дивну могућност – да кроз молитву, кроз пост и кроз милосрђе стекнемо у свом срцу узвишена осећања и способности које нас заиста мењају набоље кад их остварујемо у свом животу.

 

 

Покајање је промена нашег ума, наше воље, то је освећење наших осећања; и таквим покајањем треба да буде испуњен Велики пост којим се припремамо за сусрет са Светлим Христовим Васкрсењем. Амин. Нека вам је срећна среда прве недеље!

 

 

Извор: Православие.ру

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 7. марта на Теодорову суботу, са свештенством Свету архијерејску литургију у Манастиру Свете Матроне у Доњем Грбљу.

 

 

На велику духовну радост сабраних равноангелни чин су примиле и предале себе Господу расофорне сестре Марија и Јована и крштена је слушкиња Божија Славица, која је на крштењу добила име Матрона.

 

Високопреосвећени владика Амфилохије је казао да је Ријеч Божија и сам Господ који се оваплотио, присутан у свим земаљским збивањима већ 2000 година:

 

“Све што се догађало и што се догађа часно и божанско, истински људско, на овој земљи догађа се сагласно Његовој личности и звању, Његовом призвању нама људима. 2000 година милиони људских душа иду за Господом који је пут, истина и живот, ходе Његовим путем.”

 

Подсјетио је да данас поред Светог Великомученика Теодора Тирона прослављамо дивну и чудесну подвижницу Христа Бога нашега, Свету Матрону Московску којој је посвећен овај свети храм у Доњем Грбљу, мученицу и страдалницу на земљи, коју је Бог прославио у Царству Своме. Истакао је владика да је овај дивни празник обиљежен радошћу “примања ангелскога лика од стране наших расофорних сестара Марије и Јоване, а у исто вријеме печата дара Духа Светога наше сестре Славице, нове Матроне”:

 

“Име Славица је чудесно, преко њега ју је призвао Господ да слави живога Господа у све дане свога живота, а преко Матроне да носи Часни крст Христов и ходи за Господом.”

 

Нагласивши да је велики Божији дар данашње тројство које је принјето Господу, запечаћено Духом Божијим, Митрополит Амфилохије је рекао да је то Божије знамење и наставак чудеснога дјела и остваривања онога призвања јеванђељскога, Христовога, апостолскога, да носимо Христов крст по Његовим ријечима: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за Мном.

 

“Тај глас Христов, ријеч Његова ево и данас одјекује у људским срцима и обнавља људске душе. И призива на истински живот по Богу, на остваривање истинског звања човјековог у Христу васкрсломе из мртвих, који ће доћи да суди живима и мртвима и Његовом Царству неће бити краја.”

 

Господ нас призива да се покајемо јер се приближило Царство небеско, а оно је, како је казао, у нама: “Бог као вјечна љубав који нас призива на ту и такву љубав и према Богу и према ближњима”.

 

Архиепископ цетињски је поручио да нас Господ који је животодавац, свјетлост овога свијета,  призива да будемо дјеца свјетлости а не дјеца таме и мрака. Да будемо свједоци те Христове свјетлости, “да се наша свјетлост свјетли пред људима да би људи видјећи наша добра дјела славили Оца нашега на небесима”.

 

Подсјетивши на ријечи Христове: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити, Митрополит је казао да се оне и данас потврђује управо на нашој Цркви у Црној Гори, те да је Црква Божија гоњена и прогоњена, и да је то оно што се догађало са њом кроз сву историју.

 

“Гоњена је и прогоњена од владара…моћника, лажних учитеља, али Црква Божија је опстала и опстаје носећи крст Христов. И као што Христос није дошао да Му служе него да служи и живот Свој жртвује за ближње своје, тако и они који су у Цркви Божијој и носе Његов треба да су спремни да служе и живот свој жртвује за ближње своје. И тиме кроз њих да се открије Бог љубави вјечне као једино наше звање и призвање и на земљи и у вјечности”, казао је на крају литургијске бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

Након што је у малом храму посвећеном Светом Пророку Амосу и Мученику Виту благословио и пререзао славски колач у част Свете Матроне Московске, Високопреосвећени владика Амфилохије је казао да име Господње прослављамо на мјесту гдје се гради храм посвећен овој подвижници и да се преко оних који се овдје прослављају обједињују сви земаљски народи:

 

“Тако се спајају свјетови и обједињују у један Христов боголики народ који није рођен за земљу него причешћивањем Тијела и Крви Господа Бога и Спаса нашега за живот вјечни и непролазни. Мисија Цркве је да од свих земаљских народа створи један Божији народ који се не рађа за земљу и пролазне вриједности већ за непролазно Царство Божије”, поручио је Митрополит Амфилохије.

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је обишао и Манастир Светог Архангела Михаила у Бјелићима. 

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

На Теодорову суботу, дана 07. марта 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову.

 

 

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, парох боровски, јереј Миленко Гребић, парох у пензији, јереј Драган Сердар, парох боровски и ђакони Војислав Николић и Здравко Бошковић.

 

На светој Литургији био је присутан господин Зоран Баћановић, начелник општине Борово.

 

”Свако искушење доноси једну другу димензију за духовни живот. Не можемо имати да искушења немамо, не можемо живети да греха немамо. Ако живимо у љубави у нади и вери превазићи ћемо свако искушење. Бог човеку шаље искушење испитујући срце, дубину духовног живота свакога од нас појединачно. Најбољи пример за то налази се у Старом Завету, пример праведнога Јова” - рекао је Владика Херувим.

 

 

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

 

Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије служио је данас, 7. марта, у Теодорову суботу са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето причешће.

 

 

У прву суботу Свете четрдесетнице наша Црква молитвено прославља догађај који се десио са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се хришћани оскрнавили, Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. 

 

У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пјева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII  вијеку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI вијеку Митрополит Јован Евхаитски.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

“Сукоби и мржње су за нама, а пред нама је љубав. А то свједоче лица учесника литије која носе неку чудесну радост. Наша мисија је од почетка, братска слога, мир и међусобно праштање”, казао је  за Вијести протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радио Светигоре.

 

 

Отац Никола је у сусрет сјутрашњем празнику, Недјељи православља, истакао да смо као хришћани позвани на стрпљење и делање кроз свједочење истине, правде и љубави Божије. Томе нас, како је казао, управо учи и Недјеља православље, побједа која се чекала читав један вијек.

 

“Сви бринемо, и свима кроз главу пролазе разноразне мисли, и то је, у неку руку природно и оправдано. Међутим, у име Цркве која протесте води, и која их води на начин молитве и литијског хода, поручујем: Нема сукоба, нема крви, нема мржње. На улицама је нова Црна Гора, слободна Црна Гора, Црна Гора која припада свима нама. То је наша лијепа будућност… Сукоби и мржње су за нама, а пред нама је љубав. А то свједоче лица учесника литије која носе неку чудесну радост. То је наша мисија од почетка, братска слога, мир и међусобно праштање”, поручио је протојереј Никола Пејовић.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј дао је посебан интервју последњег дана боравка у Епархији источноамеричкој СПЦ у Њујорку, који је Радио "Слово љубве" добио ексклузивно право да емитује благодарећи протођакону др Дамјану Божићу, главном и одговорном уреднику листа "Православље" и часописа "Теолошки погледи". 

 

Звучни запис разговора

 

У разговору који је водио протођакон др Јован Аничић, директор Просветног одбора Епархије источноамеричке, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј говори о управо завршеној посети Сједињеним Америчким Државама, утисцима са управо завршеног црквено-народног сабора одржаног у Клирвотеру, важности очувања јединства наше Цркве и саборности народа, сарадњи са медијима и избегавању дезинформација које су стизале са друге стране Атлантика. 

 

Свјатјејши такође говори о томе како Црква у дијаспори треба да се односи према законима земаља у којима живи и делује, како види даљи однос државе Црне Горе према нашој Цркви у тој земљи и најважнијем питању и највећој рани нашег народа - Косову и Метохији. После интервјуа, емитовали смо беседу Његове Светости из Храма Светог Герогија у Клирвотеру од 28. фебруара 2020.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

РЕАГОВАЊЕ ПРАВНОГ САВЈЕТА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ НА НАВОДЕ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ И МИНИСТРА ПРАВДЕ ЗОРАНА ПАЖИНА У ВАШИНГТОНУ.

 

 

Потпредсједник Владе и министар правде Зоран Пажин је по ко зна који пут, овога пута у Вашингтону приликом сусрета са сенатором Роном Џонсоном, изнио читав низ нетачних и политикантских оцјена о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Евидентно је да се на сваки начин покушава прибавити недостајућа међународна подршка дискриминаторном и неуставном Закону.

 

Нетачан је Пажинов навод да Закон ”испуњава највише стандарде људских права и слобода” и да је ”далеко најлибералнији закон у окружењу који гарантује једнака права свим вјерским заједницама”. Закон, на жалост, не само да не испуњава него радикално дерогира и суспендује основне и минималне стандарде у погледу колективног аспекта остваривања права на слободу вјероисповијести. Веома бисмо се се радовали да је овај закон, како тврди Пажин, ”најлибералнији у окружењу”, али је стварност, на жалост, битно другачија.

 

Пажин није обавијестио свога саговорника да је Православна Црква прије доношења Закона, заслугом садашње и претходних Влада Црне Горе, лишена права на закључење Темељног уговора у истом обиму права и обавеза као и Римокатоличка црква, Исламска и Јеврејска заједница. Нико од независних правних експерата није изнио оцјене о Закону попут Зорана Пажина, а ”праведност” законских одредби су најбоље осјетили грађани Црне Горе, који у великом броју, истрајно, упорно, мирно, неодступно и достојанствено у литијама исказују свој протест против дискриминаторних и неуставних законских одредби.

 

Жалосно је што високи званичник Владе Црне Горе о трошку грађана доводи у заблуду међународне саговорнике оцјенама да ”Закон угрожава само оне који свој интерес виде у ширењу етничких и вјерских тензија и нестабилности на Балкану”. Уз констатацију да је недостојно предсједника Владе и министра правде да вријеђа достојанство грађана Црне Горе, указујемо да честити народ у Црној Гори, као ни Митрополија, никада нису имали, нити данас имају интерес у ширењу било каквих тензија и нестабилности. Напротив, одговорност за тензије и велико узнемирење грађана се налази у Закону, који је једнострано, нетранспарентно и дискриминаторно припремила Влада, чији је Пажин потпредсједник. Јавност треба да зна да је управо Зоран Пажин кључна питања људских права прогласио за политичка и да се та људска права не црпе из Устава и конвенција него из воље предсједника Црне Горе и ДПС-а Мила Ђукановића. Умјесто нетачних и тенденциозних изјава било је коректније да потпредсједник Владе свом саговорнику, али и јавности, објасни зашто је ограничавао и суспендовао дијалог са нашом Црквом прије доношења Закона.

 

Темељне вриједности Црне Горе не подривају православне литије и истрајни молитвени протести грађана него закон, чији је један од кључних креатора Зоран Пажин. Призивање ”деведесетих” од главних актера и сљедбеника деведесетих није ништа друго до политикантство које нема никакве везе са достојанством Црне Горе као државе и које вријеђа интелигенцију просјечног грађанина. Проблем је у овом случају иницирала Влада и на њој је највећа одговорност за повратак мира и спокоја међу вјернике и грађане Црне Горе. Надамо се да је потпредсједник Пажин сада, много више него прије усвајања Закона и изазивања друштвене нестабилности, схватио суштину и значај дијалога о слободи вјере као једном од најосетљивијих питања људског друштва.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Поводом писања појединих портала да је Епископ Јоаникије присвојио цркву коју СПЦ није градила извјештавамо јавност о следећем:

 

 

У Листу непокретности број 268 КО Горња Поља на кат. парцели број 81, налази се уписано „ Вакуфски посјед Црква Горња Поља“, без посебно означеног титулара односно власника исте.

 

На захтјев мјесног пароха, као правни заступник Епархије Будимљанско – Никшићке дана 15. 11. 2019 године, Управи за некретнине – Подручна јединица Мојковац, поднио сам  захтјев ради  исправке  уписа  на објекту. Ово из разлога што приликом излагања података аерофотограметриског премјера, нико од представника Епрахије Будимљанско -  Никшићке  од стране Комисије за излагање није позват да учествује у поступку, приликом утврђивања  својинских права.

 

Консултујући стручну литературу, ( речник Вујаклија ) произилази да назив „ Вакуф“ значи институт исламског права  који означава неко добро које нека особа  својевољно издвоји из своје имовине  предајући га Алаху.

 

Из овог разлога а имајући у виду територијалну организацију  Православне цркве, захтјевом је тражено једино  да се црква у Горњим Пољима у „ В“ листу као зграда број 1 упише  на Епархију  Будимљанско - Никшићу, што је логично и једино могуће.

 

Управа за некретнине Црне Горе – ПЈ Мојковац решењем  број  116-954-309/19 од 19. 12. 2019 године, усвојила је захтјев и дозволила тражену промјену.

 

На назначено решење жалбу је изјавио пуномоћник Општине Мојковац и  Предсједник Савјета Мјесне Заједнице Поља извјесни Радиша Пејовић, који није учествовао у поступку, а према информацијама исти је члан ЦПЦ.

 

Министарство финансија Црне Горе, као другостепени орган, а у чијем саставу је управо Управа за некретнине решењем број 07-2-1812/1-2019 од 30. 01. 2020 године,  усвојила је жалбе  и поништила решење свог органа.  Из образложења решења произилази управо оно  што је прописано  недавно усвојеним Законом о слободи вјероисповијести односно  да Српска православна црква, пред Управним органима Црне Горе на било који начин не може доказати власништво на црквеним објектима.

 

Оно  што је свакако  забрињавајуће  јесте чињеница  да  представници Локалне самоуправе Општине Мојковац и Министарство финансија Црне Горе  очигледно више воле да је Црква у Пољима као вјерски објекат у својини Ислама него православног становништва Општине Мојковац.

 

Након пријема укидног решења, цијенећи  да Црна Гора није правна држава, да  својински власници  односно  Српска православна црква, као власник објекта   законским путем  не може остварити  припадајуће право, повукао  сам захтјев, очекујући  да ће се у будућем периоду  донијети пропис  који ће гарантовати право  својине и за СПЦ као јединог и легитимног  власника вјерског објекта, због чега је  првостепени орган  донио решење о обустави поступка.

 

Из изложеног  неспорно произилази да Епархији  Будимљанско – Никшићкој приликом израде Катастра непокретности  није омогућено учешће у поступку идентификације  и уписа права  на  вјерском објекту  - Цркви у Горњим Пољима,  а да је иста  од стране Комисије идентификована  као „ Вакуфски посјед“ односно објекат у својини  Исламске заједнице,  због чега је једино  тражена исправка очигледне грешке уписа а не промјена  власништва како се погрешно  у информацијама појединих   портала жели пласирати.

 

Свакако  је предметно решење  одличан показатељ како ће се уколико остане у  примјени, усвојени Закон о слободи вјероисповијести, примјењивати и какве ће последице  имати према имовини  Српске православне цркве у  Црној Гори.  

 

Члан Правног Савјета Епархије будимљанско-никшићке

Адвокат Миладин М. Јоксимовић

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј завршио је 5. марта 2020. године успешну посету Сједињеним Америчким Државама.

 

 

Његова Светост Патријарх је допутовао у раним јутарњим часовима 6. марта 2020. године у Београд заједно са чланом Светог Архијерејског Синода, Преосвећеним Епископом шумадијским г. Јованом. У њиховој пратњи се налазио протођакон др Дамјан Божић.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру. На крају богослужења благосиљано је кољиво, у спомен на Светог великомученика Теодора Тирона.

 

 

Владика је рекао да све што се пјева и служи у току прве недјеље Великог поста није ништа друго него је воспоминаније Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

 

“И на сва она збивања од настанка свијета па до Христовог Васкрсења. Зато и почињемо, и читамо у току овога поста од првих поглавља Књиге постања, о настанку свијета”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.

 

Додао је да се онда редом спомињу сва збивања којима је припремано рођење Господа.

 

“И Његово крштење, Његово преображење, Његово распеће и Његово свето васкрсење”, казао је он.

 

Казао је да се посебно на сјутрашњој вечерњој Велике суботе сјећамо Светог великомученика Теодора који је мученички пострадао за Господа.

 

“И који је открио у своје вријеме хришћанима да не једу јела идолослужитеља. Припремио је тада прво кољиво које ми данас овдје имамо пред собом и које је било благословено за спасење и оних који су у то вријеме служили Господу и за спасење свих хришћана до наших времена”, казао је он.

 

Владика Амфилохије је нагласио да је пост припрема душе и тијела, очишћење од тјелесних, душевних и духовних страсти и припремање за свето причешће тијелом и крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

 

“Нарочито на Велики четвртак и касније, на Велику суботу и дан Христовог васкрсења”, закључио је Митрополит Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Народ Пљеваља и околине сабрао се код храма Свете Петке и у четвртaк 5. марта 2020. године да кроз молитву и братску љубав још једном изрази своје неслагање са Законом о слободи вероисповести. Молебан у храму служио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење Епископа милешевског г. Атанасијa, свештенствa и свештеномонаштвa две епархије.

 

 

Након молитвеног обраћања Богу, Пресветој Богородици и свима светима, сви заједно, предвођени Епископима Јоаникијем и Атанасијем, кренули су у још једну мирну молитвену шетњу градом.

 

На тргу испред хотела зауставили су се и сви у један глас изговорили молитву Оче наш. Затим се на позив Епископа Атанасија овој великој народној скупштини града Пљеваља, како је назвао овај величанствени скуп првопастир милешевски, обратио Епископ Јоаникије: – Откуда оволика радост када смо изложени истовремно и великој неправди и дискриминацији? Зато што смо заједно изашли да се боримо против неправде, од старца до детета, сви заједно као једно биће. А знамо, где су деца и где је верни народ Божији, ту су и Анђели Божији и Свеци Божији. Будите уверени да је на вашем челу Свети Сава. Ви сте осетили да се ових дана, када се боримо против неправде и боримо за слободу вере, пише историја. И ви сте сви учесници тих важних догађаја. И борба за правду даје радост и смисао живота, а нарочито кад се боримо за слободу своје вере и својих светиња.

 

– Пошто је Народна скупштина Црне Горе коју сачињавају политичари. вољом владајуће већине, застранила. и отуђила се од свог народа, и већинску веру, Свето и слатко Православље и Светосавље, изложила неправди и дискриминацији, онда смо ми сазвали ову народну скупштину, ову литију, која заседа, која ходи кроз све градове Црне Горе.

 

– Чуди се свет и диви како се ми достојанствено боримо, без страначких подела и обиљежја, само са свенародном слогом, само са истином и правдом Божијом. То је најјаче и то увек побеђује. Наша је снага, драга браћо и сестре, у вери, у правди, у истини, у Богу, у заједништву, нагласио је Епископ Јоаникије.

 

Литија је након молитве и обраћања Епископа Јoаникија наставила даље до храма Свете Петке где су у културно-уметничком програму са стиховима и песмама учествовали Александра Ћировић, Малиша Вукашиновић, Јована Гачевић и гуслар Васо Ђондовић.

 

Епископ Атанасије се захвалио свима на истрајности и ревности за веру и правду Божију. Посебно се захвалио Епископу Јоаникију који је, како је рекао, “вечерашњи наш гост који је истовремено и домаћин, јер је један од нас, из нашег народа, из наше Цркве”.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска