Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије служио је данас, 7. марта, у Теодорову суботу са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето причешће.

 

 

У прву суботу Свете четрдесетнице наша Црква молитвено прославља догађај који се десио са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се хришћани оскрнавили, Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. 

 

У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пјева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII  вијеку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI вијеку Митрополит Јован Евхаитски.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

“Сукоби и мржње су за нама, а пред нама је љубав. А то свједоче лица учесника литије која носе неку чудесну радост. Наша мисија је од почетка, братска слога, мир и међусобно праштање”, казао је  за Вијести протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радио Светигоре.

 

 

Отац Никола је у сусрет сјутрашњем празнику, Недјељи православља, истакао да смо као хришћани позвани на стрпљење и делање кроз свједочење истине, правде и љубави Божије. Томе нас, како је казао, управо учи и Недјеља православље, побједа која се чекала читав један вијек.

 

“Сви бринемо, и свима кроз главу пролазе разноразне мисли, и то је, у неку руку природно и оправдано. Међутим, у име Цркве која протесте води, и која их води на начин молитве и литијског хода, поручујем: Нема сукоба, нема крви, нема мржње. На улицама је нова Црна Гора, слободна Црна Гора, Црна Гора која припада свима нама. То је наша лијепа будућност… Сукоби и мржње су за нама, а пред нама је љубав. А то свједоче лица учесника литије која носе неку чудесну радост. То је наша мисија од почетка, братска слога, мир и међусобно праштање”, поручио је протојереј Никола Пејовић.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј дао је посебан интервју последњег дана боравка у Епархији источноамеричкој СПЦ у Њујорку, који је Радио "Слово љубве" добио ексклузивно право да емитује благодарећи протођакону др Дамјану Божићу, главном и одговорном уреднику листа "Православље" и часописа "Теолошки погледи". 

 

Звучни запис разговора

 

У разговору који је водио протођакон др Јован Аничић, директор Просветног одбора Епархије источноамеричке, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј говори о управо завршеној посети Сједињеним Америчким Државама, утисцима са управо завршеног црквено-народног сабора одржаног у Клирвотеру, важности очувања јединства наше Цркве и саборности народа, сарадњи са медијима и избегавању дезинформација које су стизале са друге стране Атлантика. 

 

Свјатјејши такође говори о томе како Црква у дијаспори треба да се односи према законима земаља у којима живи и делује, како види даљи однос државе Црне Горе према нашој Цркви у тој земљи и најважнијем питању и највећој рани нашег народа - Косову и Метохији. После интервјуа, емитовали смо беседу Његове Светости из Храма Светог Герогија у Клирвотеру од 28. фебруара 2020.

 

 

Извор: Радио Слово љубве

 

РЕАГОВАЊЕ ПРАВНОГ САВЈЕТА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ НА НАВОДЕ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ И МИНИСТРА ПРАВДЕ ЗОРАНА ПАЖИНА У ВАШИНГТОНУ.

 

 

Потпредсједник Владе и министар правде Зоран Пажин је по ко зна који пут, овога пута у Вашингтону приликом сусрета са сенатором Роном Џонсоном, изнио читав низ нетачних и политикантских оцјена о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Евидентно је да се на сваки начин покушава прибавити недостајућа међународна подршка дискриминаторном и неуставном Закону.

 

Нетачан је Пажинов навод да Закон ”испуњава највише стандарде људских права и слобода” и да је ”далеко најлибералнији закон у окружењу који гарантује једнака права свим вјерским заједницама”. Закон, на жалост, не само да не испуњава него радикално дерогира и суспендује основне и минималне стандарде у погледу колективног аспекта остваривања права на слободу вјероисповијести. Веома бисмо се се радовали да је овај закон, како тврди Пажин, ”најлибералнији у окружењу”, али је стварност, на жалост, битно другачија.

 

Пажин није обавијестио свога саговорника да је Православна Црква прије доношења Закона, заслугом садашње и претходних Влада Црне Горе, лишена права на закључење Темељног уговора у истом обиму права и обавеза као и Римокатоличка црква, Исламска и Јеврејска заједница. Нико од независних правних експерата није изнио оцјене о Закону попут Зорана Пажина, а ”праведност” законских одредби су најбоље осјетили грађани Црне Горе, који у великом броју, истрајно, упорно, мирно, неодступно и достојанствено у литијама исказују свој протест против дискриминаторних и неуставних законских одредби.

 

Жалосно је што високи званичник Владе Црне Горе о трошку грађана доводи у заблуду међународне саговорнике оцјенама да ”Закон угрожава само оне који свој интерес виде у ширењу етничких и вјерских тензија и нестабилности на Балкану”. Уз констатацију да је недостојно предсједника Владе и министра правде да вријеђа достојанство грађана Црне Горе, указујемо да честити народ у Црној Гори, као ни Митрополија, никада нису имали, нити данас имају интерес у ширењу било каквих тензија и нестабилности. Напротив, одговорност за тензије и велико узнемирење грађана се налази у Закону, који је једнострано, нетранспарентно и дискриминаторно припремила Влада, чији је Пажин потпредсједник. Јавност треба да зна да је управо Зоран Пажин кључна питања људских права прогласио за политичка и да се та људска права не црпе из Устава и конвенција него из воље предсједника Црне Горе и ДПС-а Мила Ђукановића. Умјесто нетачних и тенденциозних изјава било је коректније да потпредсједник Владе свом саговорнику, али и јавности, објасни зашто је ограничавао и суспендовао дијалог са нашом Црквом прије доношења Закона.

 

Темељне вриједности Црне Горе не подривају православне литије и истрајни молитвени протести грађана него закон, чији је један од кључних креатора Зоран Пажин. Призивање ”деведесетих” од главних актера и сљедбеника деведесетих није ништа друго до политикантство које нема никакве везе са достојанством Црне Горе као државе и које вријеђа интелигенцију просјечног грађанина. Проблем је у овом случају иницирала Влада и на њој је највећа одговорност за повратак мира и спокоја међу вјернике и грађане Црне Горе. Надамо се да је потпредсједник Пажин сада, много више него прије усвајања Закона и изазивања друштвене нестабилности, схватио суштину и значај дијалога о слободи вјере као једном од најосетљивијих питања људског друштва.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Поводом писања појединих портала да је Епископ Јоаникије присвојио цркву коју СПЦ није градила извјештавамо јавност о следећем:

 

 

У Листу непокретности број 268 КО Горња Поља на кат. парцели број 81, налази се уписано „ Вакуфски посјед Црква Горња Поља“, без посебно означеног титулара односно власника исте.

 

На захтјев мјесног пароха, као правни заступник Епархије Будимљанско – Никшићке дана 15. 11. 2019 године, Управи за некретнине – Подручна јединица Мојковац, поднио сам  захтјев ради  исправке  уписа  на објекту. Ово из разлога што приликом излагања података аерофотограметриског премјера, нико од представника Епрахије Будимљанско -  Никшићке  од стране Комисије за излагање није позват да учествује у поступку, приликом утврђивања  својинских права.

 

Консултујући стручну литературу, ( речник Вујаклија ) произилази да назив „ Вакуф“ значи институт исламског права  који означава неко добро које нека особа  својевољно издвоји из своје имовине  предајући га Алаху.

 

Из овог разлога а имајући у виду територијалну организацију  Православне цркве, захтјевом је тражено једино  да се црква у Горњим Пољима у „ В“ листу као зграда број 1 упише  на Епархију  Будимљанско - Никшићу, што је логично и једино могуће.

 

Управа за некретнине Црне Горе – ПЈ Мојковац решењем  број  116-954-309/19 од 19. 12. 2019 године, усвојила је захтјев и дозволила тражену промјену.

 

На назначено решење жалбу је изјавио пуномоћник Општине Мојковац и  Предсједник Савјета Мјесне Заједнице Поља извјесни Радиша Пејовић, који није учествовао у поступку, а према информацијама исти је члан ЦПЦ.

 

Министарство финансија Црне Горе, као другостепени орган, а у чијем саставу је управо Управа за некретнине решењем број 07-2-1812/1-2019 од 30. 01. 2020 године,  усвојила је жалбе  и поништила решење свог органа.  Из образложења решења произилази управо оно  што је прописано  недавно усвојеним Законом о слободи вјероисповијести односно  да Српска православна црква, пред Управним органима Црне Горе на било који начин не може доказати власништво на црквеним објектима.

 

Оно  што је свакако  забрињавајуће  јесте чињеница  да  представници Локалне самоуправе Општине Мојковац и Министарство финансија Црне Горе  очигледно више воле да је Црква у Пољима као вјерски објекат у својини Ислама него православног становништва Општине Мојковац.

 

Након пријема укидног решења, цијенећи  да Црна Гора није правна држава, да  својински власници  односно  Српска православна црква, као власник објекта   законским путем  не може остварити  припадајуће право, повукао  сам захтјев, очекујући  да ће се у будућем периоду  донијети пропис  који ће гарантовати право  својине и за СПЦ као јединог и легитимног  власника вјерског објекта, због чега је  првостепени орган  донио решење о обустави поступка.

 

Из изложеног  неспорно произилази да Епархији  Будимљанско – Никшићкој приликом израде Катастра непокретности  није омогућено учешће у поступку идентификације  и уписа права  на  вјерском објекту  - Цркви у Горњим Пољима,  а да је иста  од стране Комисије идентификована  као „ Вакуфски посјед“ односно објекат у својини  Исламске заједнице,  због чега је једино  тражена исправка очигледне грешке уписа а не промјена  власништва како се погрешно  у информацијама појединих   портала жели пласирати.

 

Свакако  је предметно решење  одличан показатељ како ће се уколико остане у  примјени, усвојени Закон о слободи вјероисповијести, примјењивати и какве ће последице  имати према имовини  Српске православне цркве у  Црној Гори.  

 

Члан Правног Савјета Епархије будимљанско-никшићке

Адвокат Миладин М. Јоксимовић

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј завршио је 5. марта 2020. године успешну посету Сједињеним Америчким Државама.

 

 

Његова Светост Патријарх је допутовао у раним јутарњим часовима 6. марта 2020. године у Београд заједно са чланом Светог Архијерејског Синода, Преосвећеним Епископом шумадијским г. Јованом. У њиховој пратњи се налазио протођакон др Дамјан Божић.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру. На крају богослужења благосиљано је кољиво, у спомен на Светог великомученика Теодора Тирона.

 

 

Владика је рекао да све што се пјева и служи у току прве недјеље Великог поста није ништа друго него је воспоминаније Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

 

“И на сва она збивања од настанка свијета па до Христовог Васкрсења. Зато и почињемо, и читамо у току овога поста од првих поглавља Књиге постања, о настанку свијета”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.

 

Додао је да се онда редом спомињу сва збивања којима је припремано рођење Господа.

 

“И Његово крштење, Његово преображење, Његово распеће и Његово свето васкрсење”, казао је он.

 

Казао је да се посебно на сјутрашњој вечерњој Велике суботе сјећамо Светог великомученика Теодора који је мученички пострадао за Господа.

 

“И који је открио у своје вријеме хришћанима да не једу јела идолослужитеља. Припремио је тада прво кољиво које ми данас овдје имамо пред собом и које је било благословено за спасење и оних који су у то вријеме служили Господу и за спасење свих хришћана до наших времена”, казао је он.

 

Владика Амфилохије је нагласио да је пост припрема душе и тијела, очишћење од тјелесних, душевних и духовних страсти и припремање за свето причешће тијелом и крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

 

“Нарочито на Велики четвртак и касније, на Велику суботу и дан Христовог васкрсења”, закључио је Митрополит Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Народ Пљеваља и околине сабрао се код храма Свете Петке и у четвртaк 5. марта 2020. године да кроз молитву и братску љубав још једном изрази своје неслагање са Законом о слободи вероисповести. Молебан у храму служио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење Епископа милешевског г. Атанасијa, свештенствa и свештеномонаштвa две епархије.

 

 

Након молитвеног обраћања Богу, Пресветој Богородици и свима светима, сви заједно, предвођени Епископима Јоаникијем и Атанасијем, кренули су у још једну мирну молитвену шетњу градом.

 

На тргу испред хотела зауставили су се и сви у један глас изговорили молитву Оче наш. Затим се на позив Епископа Атанасија овој великој народној скупштини града Пљеваља, како је назвао овај величанствени скуп првопастир милешевски, обратио Епископ Јоаникије: – Откуда оволика радост када смо изложени истовремно и великој неправди и дискриминацији? Зато што смо заједно изашли да се боримо против неправде, од старца до детета, сви заједно као једно биће. А знамо, где су деца и где је верни народ Божији, ту су и Анђели Божији и Свеци Божији. Будите уверени да је на вашем челу Свети Сава. Ви сте осетили да се ових дана, када се боримо против неправде и боримо за слободу вере, пише историја. И ви сте сви учесници тих важних догађаја. И борба за правду даје радост и смисао живота, а нарочито кад се боримо за слободу своје вере и својих светиња.

 

– Пошто је Народна скупштина Црне Горе коју сачињавају политичари. вољом владајуће већине, застранила. и отуђила се од свог народа, и већинску веру, Свето и слатко Православље и Светосавље, изложила неправди и дискриминацији, онда смо ми сазвали ову народну скупштину, ову литију, која заседа, која ходи кроз све градове Црне Горе.

 

– Чуди се свет и диви како се ми достојанствено боримо, без страначких подела и обиљежја, само са свенародном слогом, само са истином и правдом Божијом. То је најјаче и то увек побеђује. Наша је снага, драга браћо и сестре, у вери, у правди, у истини, у Богу, у заједништву, нагласио је Епископ Јоаникије.

 

Литија је након молитве и обраћања Епископа Јoаникија наставила даље до храма Свете Петке где су у културно-уметничком програму са стиховима и песмама учествовали Александра Ћировић, Малиша Вукашиновић, Јована Гачевић и гуслар Васо Ђондовић.

 

Епископ Атанасије се захвалио свима на истрајности и ревности за веру и правду Божију. Посебно се захвалио Епископу Јоаникију који је, како је рекао, “вечерашњи наш гост који је истовремено и домаћин, јер је један од нас, из нашег народа, из наше Цркве”.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

И ове вечери улице града под Румијом освештао је крсни ход. Након молебна који је служен у Саборном храму Светог Јована Владимира, вјерни народ је, предвођен јерејем Николом Пејовићем, главним и одговорним уредником Радио Светигоре, кренуо у литију уобичајеном трасом, од Саборног храма улицама Јована Томашевића и Владимира Роловића кроз центар до булевара и назад до храма. Отац Никола се хиљадама сабраних Барана обратио словом подршке и љубави:

 

 

 

“Часни оци, браћо и саслужитељи, драги Барани, драга дјецо, помаже Бог!  Нека је срећан и благословен почетак Великог и Часнога поста. Налазимо се у првој недјељи тог најдивнијег богослужбеног периода у току године када се од нас очекују и највећи плодови. И заиста вријеме Часнога поста је вријеме када човјек треба да се врати у ону нулту тачку, тачку небића, одакле се најбоље види сва ништавност, смртност, пропадљивост и пролазност и човјека и свијета који нас окружује. Али из те нулте тачке, тачке небића и ништавила најсјајније се види безобални океан љубави Божје из које Бог ствара човјека по својој слици. Из те тачке небића обасјани том љубављу и том свјетлошћу, ми као у огледалу гледамо све вјекове који су прохујали до дана данашњега. Из те тачке небића, ми гледамо и сагледавамо наше благочестиве цареве, ктиторе, градитеље светих храмова. У њима сагледавамо и све наше славне претке и светитеље, од Светога Јована Владимира па и прије њега, од Христових времена па до Светог Симеона Мироточивог, Светога Саве до данашњих дана, од Светога Петра Цетињског, Василија Острошког до нових светитеља који се откривају у ове наше дане. Из те нулте тачке ништавила, најбоље човјек може да види и себе и своју породицу и своје савременике и свијет који га окружује и своју државу. Из те нулте тачке небића ми гледамо и ове догађаје и у њима нам се открива сва љепота и сва тајна и сва сила Божја која се пројавила у ове наше дане. Мислили смо да се градитељски подухват нашег Митрополита и времена у коме он предстоји Црквом у Митрополији црногорско-приморској привео крају, а онда је Бог попустио искушење и пред нас се појавила најљепша и најдивнија грађевина, а то сте ви!

 

Пројава свих ваших лица, ваше вјере, ваше љубави није ништа друго него свједочанство да су храмови, сви који су до дана данашњега грађени и ови који су грађени у ово наше вријеме, грађени у славу Божју и зато ми сагледавајући себе и Цркву нашу из те нулте тачке, видимо и велико страдање наше Цркве послије Другог свјетског рата, видимо пустош и видимо десетак свештеника који чувају да се кандило вјере не угаси у Црној Гори. Из те нулте тачке ми се дивимо тим свештеницима који су опстајали у најтежим временима, а ја ћу само навести два примјера која сам лично чуо од проте Радојице Божовића, који ми је причао када је негдје седамдесетих година отишао код једног човјека који је био на некој функцији да му помогне да обнови мало цркву, да је закрпи да не прокишњава, он му је рекао: „Дођи, попе, сједи, попиј, не да ти нећу дати, него бих ја волио да је срушимо.“ Такво је било вријеме. И још једну причу, коју ми је испричао прото Момо Раичевић када је истих тих година служио у Подгорици у храму Светога Ђорђа. Дође на недјељну литургију и почне возгласом „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа“, окрене се и види сабласно празну цркву. Каже, прота Момо: „Окренем се и ухватим се за часну трпезу и почнем да плачем.“ И заиста, нема ништа тужније за свештеника него да служи у празном храму. И управо гледајући ту њихову вјеру, ту њихову љубав и ту ревност за Дом Господњи, доласком  нашег Митрополита, разгрнуо се тај пепео и из тог жара њихове вјере, израсли смо ми овдашњи свештеници.

 

Из те нулте тачке ништавила, ми сагледавамо и нашу државу. И схватамо да они људи који не почињу да гледају себе и свијет око себе из те тачке ништавила и пролазности, него из своје сујете, гордости и властољубља, они у овим нашим молитвеним ходовима могу само да виде себе и зато виде рушитеље државе. То су двије тачке из које може човјек да сагледа себе. То су двије крајности у којима се одвија сва драма човјекова, да ли ћемо себе гледати из те тачке ништавила, загледани у Христа Бога и њиме мјерити све, и себе и своју породицу, и своју Цркву, и прошлост и садашњост и будућност, или ћемо мјерити све собом. Ако собом мјеримо све, онда су сва наша дјела ништавна и пролазна, а ако мјеримо Христом, наш живот и наша дјела остају вјечна.  И само оно што је Христом измјерено, Њиме заквашено и Њиме освештано, оно траје вјечно. Зато смо ми данас у Црној Гори једини борци за вјечну Црну Гору.

 

Ово је период када још интензивније треба да праштамо једни другима, да праштамо и нашим непријатељима и заиста Бог допушта да ове литије трају да би се и ми у њима у умивали и исправљали и постали све свјетлији и све бољи. Зато и ми и са овог мјеста, из дубине свога срца, говоримо и свједочимо и пред Богом и пред људима да никога не мрзимо и да све позивамо на покајање и на праштање и да се сви сјединимо, не у нашим разликама и нашим разним идеологијама и погледима на свијет, него да се сви саберемо око Онога Који нас је све из небића, из те тачке ништавила провео и произвео у биће. Једино око Њега сабрани, ми  можемо градити праву и истинску будућност и зато су ове литије управо велики благослов Божји, дар Божји за сваки град, за сваког човјека, за сваку породицу и за цијелу нашу државу и за цијели наш род. Зато не могу да схватим да данас у Црној Гори може неко да се оглуши о клетву Светога Петра Цетињскога или Светога Василија Острошкога, да може нечија рука у исто вријеме да препише имовину коју је нека породица оставила за покој свога сина, брата, мајке, оца, а у исто вријеме да грли своје дијете и своје унуче. У томе је трагедија и зато се надамо у Бога да неће Господ дозволити да се на томе гради наша будућност, него да ће нас благословити као што нас је благословио и сачувао много пута до сада. И зато је важно да ове литије никад не престану, зато је важно да се оне не смањују јер, што нас више има, иако није важан број,  умножава се наша љубав и умножава се милост пред Богом. И зато ми и са ове вечерашње барске литије, шаљемо поруку мира, љубави и поруку да иако смо створени из небића и ако се својим умом и својим срцем враћамо у то небиће да је ипак Бог за нас одредио живот вјечни и непролазни и да као људи, ако имамо људског достојанства, морамо стојати часно и достојанствено пред Богом, пред својим прецима и пред својим потомцима.

 

Нека би Господ дао да сви православни хришћани запосте овај пост, да се умножи наш подвиг, да се умножи молитва и да се умножи свака наша врлина јер то је наше једино оружје. Ми другога оружја немамо и нећемо да имамо и нити нам треба. Јер нам се Господ у Цркви Божјој открива и дарује као свеоружје Божје. Кад се Њиме причешћујемо, ми примамо сву вјечност, примамо не само Христа Бога, него и Оца Небескога и Духа Светога и зато се открива да човјек није само створен по лику и по слици Божјој, него да је створен и призван да буде и прилика Божја. Нека би Господ дао да кроз ове литије умивени у благодатни дар покајања, испуњени праштањем, братољубљем и богољубљем, и ми достигнемо мјеру и висину раста Христовога, како бисмо били достојни светиње коју бранимо јер ми знамо да смо хришћани грешни и да имамо слабости, али ми не бранимо свој гријех, нити се њему клањамо, него чувамо хришћанство и вјеру православну и Цркву која је света и непорочна. Нека би Господ примио овај наш мали труд и ово велико одрицање јер наш излазак на улице је нова исповијест Христа Бога, Њега као Бога љубави, Бога који даје истину и правду, вјечну и  непролазну и нека би вама и вашим породицама даровао здравља, љубави и вјере и свих плодова земаљских и небеских, а онима који су кренули на све начине, не бирајући средства да ураде оно што никад никоме није пошло за руком, а то је да униште Цркву, коју ни врата паклена нијесу могла, не могу и неће моћи надвладати, нека Господ отвори очи ума и очи срца њихових и да се у њиховим срцима умјесто мржње, богомржње, христомржње и братомржње зацари вјечна и божанска љубав. Због свега тога, поручујемо и кажемо: Не дамо светиње!”

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Вјерни народ Херцег Новог сабрао се вечерас на молебану Пресветој Богородици у цркви Вазнесења Господњег на Топлој.  Молебан је служио протојереј Предраг Шћепановић, парох подгорички, који је и предводио вечерашњу литију. По завршеној молитви вјерници су у литијском входу кренули до цркве Светог архангела Михаила на Тргу херцега Шћепана, који је и вечерас био премали да би се на њему окупили сви учесници литије. Ријечима бесједе испред храма на Белависти окупљенима се обратио отац Предраг.

 

 

„Доносим вам благослов и хук града Подгорице и 100 000 учесника свештене литије. Из града Подгорице гдје је рођен отац Светога Саве, Свети Симеон Мироточиви. Из Подгорице китне перјанице, једнога града велике вјере али и велике галаме и отпадништва од вјере јер је Подгорица 1953. била град са највише атеиста у тадашњој Црној Гори”, рекао је отац Предраг.

 

Он је подсјетио на велика страдања Подгорице у бомбардовањима током Првог и Другог свјетског рата, као и на то да је Подгорица град који је 46 година носио туђе име, заборављајући на своје светиње. У том контексту, он се запитао има ли смисла да неко ко дође из града Подгорице говори Новљанима који су вјековима постојано чували своју вјеру и традицију говори о постојаности и чврстини вјере.

 

„Ја сам вечерас видио овдје вјеру чистију од планинских извора и јачу од громова. Пролазећи овим свештеним улицама осјетио сам да се радују душе ваших предака”, рекао је он.

 

Коментаришући ријешеност народа Божијег у Црној Гори у намјери да сачува своје светиње, он је казао да се ове зиме овдје догодило свештено чудо.

 

„Када су нас отписали и када су мислили да ће зима бити дуга и тешка и сњеговита и када ће овај безакони закон проћи лако, догоди се свештено чудо. Свети отац Василије Острошки слава му и милост, који нас сабра у граду Никшићу у источној Херцеговини, видје да у овоме народу има Христове соли па пусти дар са Неба, али када видје онолики народ који се сквасио до голе коже да неће одустати, посла Свети Василије ово предивно вријеме и овај предивни народ каквог данас на земаљском шару нигдје нема”.

 

Подсјетивши на ријечи Светог Петра Цетињског: „ Кажу оно што знају и чине оно што знају, а не знају шта чине”, он је прокоментарисао наводе оних који кажу да народ у литијама стоји под туђим барјаком.

 

„Кажу да смо под туђим барјаком, да је тробојка туђи барјак, а краљ и књаз Црне Горе Никола је сахрањен под том тробојком”, казао је свештеник Шћепановић и додао да се требамо подсјетити и 1948. године и изгласавања Резолуције Информбироа.

 

„И данас нас неко враћа у ’48. годину. Ови старији могу да се сјете како је у јуну ’48. сво руководство Црне Горе било за резолуцију Информбироа, а онда су у јулу ’48. као курјаци гонили оне који су били вјерни мајци им Русији. Ево и данас нас пребројавају исти они који су се под тробојком заклињали за заједничку државу, а данас ми њима треба да доказујемо колико волимо ову земљу, а сви су наши животе дали за њу”, казао је отац Предраг.

 

„Хвала вам за љубав, достојанство и постојанство јер се у Херцег Новом налазимо на мјесту нашег опстанства и постанства и слушамо оне ријечи које ових дана одзвањају небесима: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ”,  закључио је протојереј Предраг Шћепановић.

 

Након оца Предрага сабранима су се обратили и млади људи који су у овим свештеним литијама препознати као подгоричка господа.

 

„Младости нека нам ријечи буду попут молитве. Морамо знати за шта се боримо, а боримо се не само за себе него и за нашу дјецу, за боље сјутра, за нека будућа покољења. Баш као и наши стари који данас више нису међу нама. Зато је гријех одбацити прошлост. Зато је гријех одбацити нечије прошле борбе јер су оне биле за нас данас. То бар сада знамо. Црна Гора држи час демократије Европи. Неко вам брани да будете оно што јесте и покушава да приватизује ваше последње уточиште. Нема на то право! Зато ово и јесте борба за слободно друштво. Лоша времена рађају добре људe, а добри људи се по добру познају и само они могу донијети промјену”, казала је Љубица Симоновић, студент Филолошког факултета.

 

Новљане је на крају поздравио Миливоје Брковић Брџа.

 

„Подгорица је васкрснула у Христовој љубави. Подгорица је жива свијећа међу свим свијећама. Подгорица је уз раме Херцег Новом. Уз раме свим нашим градовима у којима се уз најљепшу православну вјеру брани прошлост али и будућност наше Црне Горе, Боке и Брда. Брутални напад на нашу Српску православну цркву пробудила је младост Црне Горе. Вјеровали су да су уплашили младе људе, да су створили неког новог човјека, да су нам неком политичком хирургијом одстранили сјећање и понос. Мислили су да ће наше последње ријечи ућуткати хапшењем. Мислили су да су у наша срца уселили страх, а отуда из наше душе јурнуле су ријечи храбрости, тробојне радости на најљепшим тробојним барјацима под којима је умирала Црна Гора али ево под којима се и родила из пепела”, казао је Брџа, чије су ријечи поздрављене бурним аплаузом уз громогласни поклич – НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Послије молебна који је служен у Цркви Свете Тројице у Старом граду, више хиљада Будвана је кренуло у литију до Цркве Свете Петке, гдје је сабране благословио отац Слободан Лукић, парох црмнички.

 

Звучни запис беседе

 

Отац Слободан је поручио да је овај свештени ход притока живе ријеке православља која већ недјељама и мјесецима благодаћу натапа ову земљу:

 

“Ви се, браћо и сестре, узимајући икону са вашега зида и са њом на грудима излазећи на улице и тргове, уписујете у исповједнике и свједоке вјере православне. И тако најљепшим бојама сликате буђење светосавског, Његошевога народа из вишедеценијског дубоког сна.”

 

Подсјетивши да смо прије неколико дана започели седмонедјељни великопосни свештени ход ка Васкрсу, празнику који чини темељ наше хришћанске вјере и живота, истакао је да су и ове литије исто то:

 

 

“Оне су ход ка Васкрсу истинске Његошеве часне Црне Горе наших предака, којим се поносимо и пред свијетом и историјом. Та Црна Гора је носилац светосавског и апостолског наслијеђа, које сеже до апостола и јеванђелисте Марка.”

 

 

Извор: Радио Светигора

 

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је прихватио позив Душка Марковића, премијера Владе Црне Горе, да се састанак експертских тимова Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске и епархија Српске православне цркве у Црној Гори одржи у сриједу, 11. марта у 10 часова у Вили Горица у Подгорица.

 

 

Одлуком Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори Експертски тим за стручне преговоре у име Цркве чине: протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и чланови Правног савјета Митрополије и Епархије будимљанско-никшићке: адвокат Драган Шоћ, адвокат Зоран Лазаревић, др Владимир Лепосавић и адвокат Дамјан Ћулафић.

 

Они имају, како се наводи у писму владике Амфилохија премијеру Марковићу, надлежност да са тимом Владе воде стручне преговоре о предметном Закону, с тим да одлуке о коначним ставовима доноси Епископски савјет. У писму се консататује да се позив очекивао раније, “будући да ће до наставка дијалога проћи скоро четири седмице од посљедњег састанка, што је, у околностима у каквим се Црна Гора тренутно налази, изузетно дуг период”.

 

У писмо премијеру Марковићу, Митрополит изражава своју забринутост чињеницом да је дискриминаторни Закон о коме треба да се говори, већ почео да се спроводи, имајући у виду обраћања јавности Управе за имовину, која у њима прејудицира исходе тих поступака, као и да се већ спроводе репресивне мјере према свештенству и монаштву.

 

“Такође не треба изгубити из вида честе и радикално антицрквене јавне наступе највиших државних званичника, који неправедно оптужују Цркву за наводну антидржавну дјелатност и подложност утицајима изван Црне Горе, што су ноторне неистине. То није добра атмосфера за разговор. Надамо се да ћете са своје стране учинити све што је потребно да се спријечи наставак таквог заоштравања са стране државе. Бог нам је свједок да Црква не жели нити подстиче никакву радикализацију”, истиче Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у свом писму премијеру Душку Марковићу.

 

 

Писмо Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преносимо у цјелости:

 

 

 

Митрополија црногорско-приморске

ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ

Господин Душко Марковић, предсједник

Подгорица

 

 

Господине предсједниче Владе Црне Горе,

 

Примили смо Ваш допис број 01-861 од 5. марта 2020. године којим нас обавјештавате о формирању тима за даље разговоре на експертском нивоу о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

 

Искрено говорећи, очекивали смо позив раније, будући да ће до наставка дијалога проћи скоро четири седмице од нашег посљедњег састанка, што је, у околностима у каквим се Црна Гора тренутно налази, изузетно дуг период.

 

У исто вријеме, дужни смо изразити своју забринутост чињеницом да је дискриминаторни Закон о коме треба да говоримо, већ почео да се спроводи (имамо у виду обраћања јавности Управе за имовину, која у њима прејудицира исходе тих поступака), као и да се већ спроводе репресивне мјере према свештенству и монаштву. Такође не треба изгубити из вида честе и радикално антицрквене јавне наступе највиших државних званичника, који неправедно оптужују Цркву за наводну антидржавну дјелатност и подложност утицајима изван Црне Горе, што су ноторне неистине. То није добра атмосфера за разговор. Надамо се да ћете са своје стране учинити све што је потребно да се спријечи наставак таквог заоштравања са стране државе. Бог нам је свједок да Црква не жели нити подстиче никакву радикализацију.

 

Одлуком Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори Експертски тим за стручне преговоре у име Цркве чине: протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и чланови Правног савјета Митрополије и Епархије будимљанско-никшићке: адвокат Драган Шоћ, адвокат Зоран Лазаревић, др Владимир Лепосавић и адвокат Дамјан Ћулафић.

 

Они имају надлежност да са тимом Владе воде стручне преговоре о предметном Закону, с тим да одлуке о коначним ставовима доноси Епископски савјет.

 

Прихватамо термин за састанак експертских тимова у сриједу, 11. марта у 10 часова у Вили Горица у Подгорица.

 

 

Архиепископ цетињски

Митрополит црногорско-приморски

Амфилохије с.р.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Обавештавамо јавност да на друштвеној мрежи "Facebook" постоји и противправно делује страница, која у свом називу садржи званичне називе Православне епархије врањске и манастира Светог Николе у Врању, под именом "Православна Епархија Врањска Манастир Св. Никола Врање". 

 

 

Наведена страница  делује без одобрења и њоме управљају лица која злоупотребљавају званичне називе Епархије и манастира, објављујући непримерене садржаје који штете угледу Цркве, приватне фотографије и видео-снимке, затим на њој оглашавају своје приватне послове, организације прослава и путовања по светињама, лажно представљајући себе у јавности да то раде у име Епархије врањске и на тај начин делују противправно.

 

Овом приликом обавештавамо јавност да је покренут поступак пред државним органима против лица која уређују горе наведену страницу.

 

 

Извор: Епархија врањска

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је 4. марта 2020. године српски православни храм Светог Јована Крститеља у Патерсону, Њу Џерзи.

 

 

Свјатјејшег Патријарха српског. г. Иринеја и Преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована дочекао је Преосвећени Епископ источноамерички г. Иринеј са старешином храма, протојерејем Ђоканом Мајсторовићем, и многобројним народом.

 

Свету Литиргију пређеосвећених дарова служили су свештеници Епархије источноамеричке, док су за певницом појали српски студенти Световладимирске академије у Њујорку.

 

После свете Литургије присутнима се обратио патријарх Иринеј:

 

-Нека су сретни и благословени дани који су пред нама! Да дочекамо велики и сверадосни празник Христовог Васкрсења и да се потрудимо да бољи изађемо из поста него што смо ушли у пост. Да покажемо плодове свог духовног и моралног постојања. Нека Господ благослови вашу децу! Доводите децу чешће у храмове. Боље да их Црква учи шта је живот и како да живе тај живот, него да их улица учи о животу. Желимо вам свако добро! Преносимо вам поздраве нашег народа и благослове наших светиња. Да вас Божји благослов и благослови светиња прати у  вашем животу. Амин!

 

Овим је посета Његове Светости Патријарха Сједињеним Америчким Државама и Епархији источниамеричкој окончана.

 

Протођакон Дамјан Божић

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ