У пастирској бризи а поштујући привремене мјере Института за јавно здравље Црне Горе, Епархја будимљанско-никшићка обавјештава вјерни народ и све грађане да се литије четвртком и недјељом неће одржавати до престанка речених мјера.

 

 

Позивамо вјернике да умноже молитве  како би ова болест заобишла нашу земљу и била што прије побијеђена у земљама које су њоме погођене.

 

Молећи се Господу извору здравља и спасења да страдалницима и болнима дарује скоро исцјељење, упућујемо свима ријечи утјехе и охрабрења уз препоруку на поуздање у  милостивог и човјекољубивог Бога који је моћан и избавља од сваке невоље и страдања.

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

Драга ми духовна децо у Богочовеку Христу, посматрајући како се страх и паника шири око новонасталог вируса, не штедећи ни Хришћане, имали смо потребу да се из очинске бриге и одговорности обратимо вама, својој богољубивој пастви, са кратком беседом и поуком.

 

 

У времену када је светом завладао велики страх и паника, као Хришћани смо позвани да трезвено стојимо на чврстом Камену Вере и Наде наше, Који је Господ Христос.

 

Посматрајући, читајући и слушајући оно што се дешава у свету и око нас, страх обузима човеково срце, и уколико неконтролисано, прелази у оптшу панику и борбу по сваку цену за свој голи живот. Овакав страх је плод подсвесног хоминизираног уздања само у силу и моћ људску, у спасење које долази од човека и човеком; разгонећи у нама Царство Мира Божијег које нам је дато у Христу и Христом, од којега се неће збуњивати и бојати срце наше (Јн. 14, 27).

 

Да ли смо се у целој овој паници сетили Господа Христа?

 

Како ћемо Га се сетити када и поред вела страха који је покрио човечанство, ових дана Православни Хришћани слушају и читају како се из богослужбеног простора појединих хришћанских богомоља избацује света водица због бојазни од заразе?! Каква је то света вода од које се човек може заразити?! Зар није она на исцељење и освећење? Са Светим Причешћем уводе се мере и рестрикције?! Какав је то Христос у Чаши? Је ли то Онај исти који победи свет - смрт, грех и ђавола, или неки други?

 

Зато данас, можда више него икада, Православље треба да непоколебљиво стоји на стражи вере, да будемо трезвени и да бдијемо, да се молимо за цео свет.

 

Свака криза је прилика дата нама људима да се замислимо над својим животом, над тиме где стојимо наспрам вечног живота, наспрам Јеванђеља Богочовека Христа.

 

Стојећи пред смрти, сећајући се исте свакога дана, са надом на Васкрсење и Живот Вечни, била је и остала свакодневница трезвеноумног монаштва и светог Хришћанства. Вирус са којим смо се суочили јесте баш прави тренутак да застанемо и да помислимо, да ли смо спремни да изађемо пред Господа Христа?

 

Какав је то наш живот који живимо? Kакав нам је систем вредности? Да ли смо у срца деце посејали семе вере или коров пролазности? Шта ако нас Господ позове данас, какви ћемо се обрести пред Њим?

 

Имајући ово у виду, као Хришћани треба да смо увек спремни, да живимо у вери и нади и љубави, да се молимо за цео свет, особито за оне који су оболели, а и оне који брину о болнима, неизостављајући при том Јеванђелску Истину која нас учи, да човеку ни длака са главе не може пропасти без Божијег знања и допуштења (Лк. 12, 7).

 

Поред превентивних мера које предузимамо по саветима здравствених стручњака и државних органа, призвани смо као Хришћани да овога Часног Поста са још већим усрђем, исповеђени, испитавши своја срца, приступамо што редовније са страхом Божјим и вером Светим Тајнама.

 

Свето Причешће јесте сам Богочовек Христос – Извор Живота и Лекар од свих болести, Који се усељава у нас, разгонећи сваку болест, сваку смрт, сваки мрак и овоземаљски страх.

 

Поред Светог Причешћа, имамо браћо и сестре, и Свету Богојављенску воду и нафору, коју требамо уз прописне молитве код куће током седмице свакога дана да узимамо.

 

Треба да нам домови замиришу светим тамјаном, да палимо кандило пред својим иконама, да се молимо, да читамо молитве пред сваким оброком благосиљајући своју трпезу.

 

Нека се деца наша, поучени примером својих родитеља, охрабре вером и надом у силу, моћ и љубав Богочовека Христа који победи свет.

 

Учинивши са наше стране што можемо, полажемо сву своју наду на Господа, предајући се вољи Божијој која увек све чини на спасење човека.

 

У Христу вас целивајући и благосиљајући, 

са очинском љубављу,

+Еп. Силуан, Епископ аустралијско-новозеландски

 

 

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

 

На празник Преподобног Јована Касијана Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. др Амфилохије је са свештенством служио Свету Литургију пређеосвећених дарова у Цркви Светог Ђорђа под Горицом. Послије Свете службе, свештенство Архијерејских протопрезвитеријата Цетињског, Подгоричко-Колашинског и Подгоричко-Даниловградског је, сходно древном предању Цркве Христове, приступило Светој тајни исповијести.

 

 

У наставку, одржано је братско сабрање свештенства у Светогеоргијевском дому под Горицом. Митрополит г. Амфилохије је у свом архипастирском обраћању посебно указао на одговорност свештеника као пастира стада Господњег у сваком времену, а посебно данас у Црној Гори. Свештенство је подсјетио да пред Светим Еванђељем и у Цркви Христовој не постоје земаљске, географске и политичке разлике у погледу вршења свештене пастирске службе. Архијерејски протопрезвитери и свештеници су поднијели извјештаје о свом пастирском раду на парохијама током претходне године. На сабрању су разматрана бројна питања из живота Митрополије и наше помјесне Цркве, а посебно у вези недавно започетих преговора између Владе и Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори. Свештенство је, поздрављајући дијалог између Цркве и државе, изразило једнодушну подршку решењу постојећег проблема са надом да ће Влада и Скупштина Црне Горе прихватити уклањање из правног живота спорних одредби кроз предложене измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају Цркве и вјерских заједница. Исказана је посебна благодарност вјерном народу Божјем у Црној Гори који је на литијама посвједочио своју исконску вјеру у Бога, љубав према Цркви и жртву у одбрани својих Светиња. Истакнуто је да је наш народ истински дар Божји у овом времену.

 

Обавјештавамо православне вјернике и све људе добре воље – учеснике крстоносних литија – да ће Митрополија Црногорско-Приморска као одговорна духовна институција којој је на духовно старање повјерен православни народ Божји испоштовати одлуку надлежних државних органа у вези пријетеће епидемије. С тим у вези, Митрополија ће до престанка тих мјера привремено обуставити одржавање литија четвртком и недјељом, али ћемо се молити Богу Исцјелитељу сваке болести и немоћи за здравље свих у Црној Гори и исцјељење обољелих у свијету. О даљим корацима вјерници и јавност ће бити благовремено обавијештени.

 

На крају, вјернима и свима људима добре воље упућујемо ријечи утјехе и охрабрења уз подсјећање да су се кроз историју Цркве и људског рода појављивале бројне и сличне овој епидемије и болести, али да су оне са молитвом и Божјом помоћи превазилажене и исцјељиване. Нема никакве сумње да ће тако бити и овога пута.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Сходно новонасталој ситуацији везаној за нагло ширење корона вируса, обавјештавамо чланове Православне Цркве који живе на подручју Епархије загребачко-љубљанске да ће Епархија, односно њене парохије, поштовати све препоруке надлежених органа Републике Хрватске и Републике Словеније које се тичу превентивног спрjечавања даљег ширења заразе. 

 

 

Позивамо све православне вјернике да се трезвено и озбиљно поставе према новонасталој ситуацији, чувајући се од лакомислене неодговорности према себи и ближњима. У исто вријеме позивамо и на умножење наших личних молитава за искорјењивање ове пошасти, јер, као што нас учи покајни Канон светог Андреја Критског, који смо читали у првој недјељи Часног поста, гдје Бог хоће побјеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.

 

 

Канцеларија Митрополије загребачко-љубљанске

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

 

„По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом“(Јн 13, 35). „Носите бремена једни другима, и тако испуните закон Христов“(Гал 6, 3)

 

Поштована браћо и сестре у Христу,

 

Када год се нађемо пред изазовом или било каквим искушењем, наше очи усмјеравамо ка Спаситељу, трудећи се да Његов примјер и Његова Ријеч буду мјера и критеријум нашега понашања. Тако и у сусрету са пандемијом акутног респираторног синдрома корона вируса 2 (SARS-CoV-2) свим нашим вјерницама и вјерницима шаљемо своју љубав и подршку.

 

Молимо вас, прије свега, да у својим молитвама у ове дане Часнога Поста не заборавите на све оне који су заражени, нарочито оне чије је стање тешко или критично. Молимо се за све њих, њихове породице и пријатеље, као и за све медицинско особље које широм свијета пружа примјер жртве, саосјећања и љубави.

 

У нашим молитвама сјетимо се и оних који су се упокојили, молећи се да им Господ подари насљеђе Вјечнога Живота, као и да њихове ближње утјеши и сачува.

 

Као одговорни људи требало би да пажњом и љубављу према својим ближњима посвједочимо своју вјеру у Христа, нарочито онима који су најрањивији од здравствених тегоба које овај вирус изазива, али и онима који су највише изложени опасности од заразе вирусом. Оно што треба да нас мотивише на опрез није само брига за сопствени живот који нам је Бог подарио, него и одговорност за добробит наших ближњих. Као што треба да се трудимо да се наша одговорност и опрез према овој пандемији никада не претвори у сијање панике и страха међу људима са којима живимо, тако и наша лична храброст и вјера никада не смију добити обрисе дрскости. Стога, имајући на уму да није добро тврдоглавошћу и неодговорношћу, како грађанском тако и вјерском, „кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7) у наставку ћемо вам предочити листу мјера за које држимо да могу да буду од помоћи свима нама у борби која данас у солидарности и бризи уједињује читав Божији свијет:

 

*Ризичним групама – старијим особама, особама са хроничним обољењима као што су срчане и плућне болести, особама са дијабетесом, болесницима са малигним обољењима и онима чији је имунитет на било који начин озбиљно нарушен, препоручујемо да у наредном периоду не похађају богослужења. Исто важи и за особе које осјећају било какве здравствене тегобе, укључујући и симтпоме карактеристичне за прехладу и грип (повишена температура, кашаљ, главобоља, малаксалост, отежано дисање и слично). Сви они, остајући код куће, нека молитвом буду повезани са својом браћом и сестрама у храму. Свако ко жели да прими свето причешће може да се јави надлежном парохијском свештенику који ће их причестити у њиховом дому.

 

*Свештеници који имају било какве симптоме попут повишене температуре, кашља, бола у грлу, малаксалости, кијавице, отежаног дисања и сл. да не учествују у богослужењу.

 

*Свештеници нека благосиљају вјернике вербално и осјењујући их крсним знаком без икаквог физичког контакта.

 

*Вјерницима препоручујемо да не цјеливају руку свештеника, као и да физички контакт са другим вјерницима сведу на минимум. Узимајућу у обзир савјете љекара да људи који се налазе на јавним скуповима буду на међусобном одстојању од најмање једног метра, молимо да се гужве у храмовима за вријеме богослужења што мање праве, а мала дјеца да што више времена проводе напољу или изван гужве. Свештеници треба да се старају да су храмови за вријеме богослужења што боље провјетрени, а врата и прозори што више времена отворени.

 

*Вјерницима препоручујемо да поштовање светим иконама не указују цјеливањем него само наклоном (малом метанијом). Свештеницима налажемо да осигурају да се цјеливајуће иконе у сваком случају чисте одговарајућим дезинфикујућим средствима што је чешће могуће, као и ствари које се често дирају рукама као кваке на вратима, столице,  мјеста за паљење и узимање свијећа итд.

 

*По завршетку Свете Литургије вјерници нека узимају антидор (нафору) из руке свештеника не љубећи свештеникову руку.

 

*У свему осталом молимо све да се придржавају упутстава Свјетске здравствене организације, надлежних медицинских установа и својих породичних љекара.

 

*У данима који долазе, смањивши контакте са средином око нас, у „скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа“ (1Пет 3, 4) откријмо чежњу за Богом и ближњим, да бисмо се у периоду у коме се надамо да ће вирусна пандемија бити иза нас, још снажније и искреније обрадовали једни другима.

 

Епископ Захумско-херцеговачки и приморски

Димитрије

 

 

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

 

Светом архијерејском литургијом Пређеосвећених дарова која је данас служена у Цркви Светог Ђорђа под Горицом почело је братско сабрање свештенства Архијерејског протопрезвитеријата цетињског, подгоричко-даниловградског и подгоричко-колашинског.

 

Звучни запис беседе

 

Литургију је са свештенством служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је у архипастирској бесједи подсјетио да у току овог Великог и светог поста понављамо чудесне текстове из Светога писма, Старога и Новога завјета, нарочито Псалме и пророштва Светих пророка, дакле све оно што је живо свједочанство о доласку Христовом у овај свијет.

 

Владика је казао да се у овим великопосним данима између осталог молимо и да Господ наш језик прилијепи за грло и огради уста наша својом силом и благодаћу да би наша уста и језик говорили оно због чега су дати и призвани.

 

“Нема мањег органа и нема већега добра, али ни већег зла од људскога језика. Језик који је дат човјеку и уста његова да говоре дивне и чудесне ствари и миришу на Божију благодат, да свједоче име живога Бога и да се кроз њих посвједочује љубав према Богу и ближњима, често постају извор великога зла, отрова, прљавштине и гадости”, подсјетио је Митрополит.

 

У исто вријеме се молимо да Господ такође и нашу душу, срце, ум и сво наше биће преобрази и препороди, да, како је казао, не допусти да наша душа и срце иду у гријехове него да се сабирају и служе Господу. Објаснио је да се молимо да човјек чистим срцем, душом и умом служи живоме Господу и да изнутра из њих извире све оно што је Богом дато и благословено:

 

“Молимо се да и ум човјеков буде обиталиште ума Божијега, вјечнога и непролазнога, а срце човјеково да не буде потркалиште демона и сатанске силе, демонске мржње, зависти, злобе, љубоморе, него да буде извор и мјесто обитавања имена Божијега, обитавање Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога, обитавање Сина Божијега јединороднога. И да Господ сво наше биће, срце, ум и сву нашу душу, испуни собом, својом љубављу према Богу живоме и својом љубављу истинском и правом једних према другима.”

 

Високопреосвећни Митрополит је казао да је то звање човјеково и да је то оно на шта је призван док живи овдје на земљи да би постао сасуд Божије истине, благодати, да би људско тијело постало обиталиште Духа Светога а људска душа, такође,  обиталиште силе Божије, доброте, мудрости и милосрђа Божијега.

 

“Нека би нам Господ подарио да и наш језик и наш ум и наше срце и сво наше биће буде обиталиште Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић рекао је вечерас у Пљевљима, након литије за одбрану светиња да су пљеваљски љекари, који су организовано учествовали у литији одлучили да постану анђели у моменту када се на Црну Гору обрушио, како је рекао, страшни корона вирус.

 

 

“И када сви чекамо када ће да уђе, преко које међе, преко којег потока… Али, чуо сам од доктора да тај вирус не може да издржи у атмосфери од преко 23 степена, а овдје вечерас кључа пуно љубави, сто степени! Шаљемо поруку Институту за здравство и епидемију: у Пљевљима нема шта да тражи корона вирус”, рекао је отац Гојко.

 

Ми смо, додао је он, сви учесници једне велике литије.

 

“Само нијесмо имали очи да видимо, ни уши да чујемо ту литију док се није појавио други опасни вирус, вирус безакоња који хоће преко једне ноћи да препише на некога нешто што је вјековима било ничије него Божије. Ми смо тек видјели да смо сви путници у једној величанственој колони која траје вјековима, миленијумима”, казао је он.

 

Упозорио је да ће, уколико буде ступио на снагу закон о слободи вјероисповијести, и муслимани и хришћани морати да стрепе за своје светиње.

 

“Нијесу наши стари остављали мјесто да се копају испред Општине, нити да се копају испред партијске управе, него смо се копали испред цркава и испред џамија. Зашто? Зато што се знало да су то нарочито освештана мјеста и да су то мјеста са којих се иде на небо. Ко не вјерује, нека се смије, а ко вјерује тај је на путу својих предака. И то су света мјеста и зато ми та света мјеста, нека извину господа политичари, не дамо”, поручио је ректор Цетињске Богословије.

 

Подсјетио је да је највећи цар којег Библија описује Соломон.

 

“Или што би рекла наша браћа преко овога зида, цар Сулејман, то је један исти човјек, само се зове различитим именима. Тај цар који је имао сво благо овога свијета, направио је први храм кога знамо у историји, први храм који је описан у Библији. Знао да му ништа не вриједи и ништа, што се каже, боба не ваља, ако нема у држави храм кога је он подигао од свога великога блага. То је била најљепша грађевина старога свијета. Тај храм кога је Соломон подигао, био је сведочанство Божијег присуства на земљи”, казао је отац Гојко.

 

Објасниоје да је царева палата  била свједочанство царевога присуства , а храм Божијега присуства.

 

“И онда се десило да царства дођу и прођу, да тај јадни народ послије смрти Солоимона буде и окупиран и вођен у ропство, али је тај народ знао да докле храм траје да траје и тај народ. Када се храм сруши, да храм треба брзо обновити. И увијек се знало: док храм стоји народ је Богом благословен. Кад храма нема, не ваља работа. Дакле, то је оставио онај ко је имао мало више блага, и мало више памети, јер се каже „премудри цар Соломон“, његове су премудрости остале записане у Библији”, подсјетио је отац Гојко.

 

Рекао је да ово подсјећање није само ријеч против садашње власти у Црној Гори, него против сваке власти која мисли да је већа од Бога.

 

“Имао је више блага и мудрости него сваки господар послије њега, – ја бих можда само искључио Његоша, – па је он знао да има свето мјесто које ни његова нога не смије да ремети. Ни његова нога није смјела да уђе у светињу над светињама, него само првосвештеник. А имао је и војску и полицију да похапси свакога. Није, него је рекао: Цркву, храм оставите Богу, а ја имам где да владам и мимо међе и мимо дворишта тога храма . То је премудри Соломон! А ми нека будемо лудаци. Само што кажу има лудака и лудака. Ми смо луди Христа ради”, поручио је он.

 

“Ми можемо овако да шетамо колико год треба. А један ми је рекао: немојте да шетате даље од љета јер ће почети туристичка сезона. А ми кажемо па ово ће бити највећа туристичка атракција. Доћи ће из бијелога свијета да виде како мала Црна Гора брани велике светиње”, закључио је отац Гојко Перовић.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Након молебна у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије са свештенством предводио је вечерас улицама главног града свенародну литију за спас светиња а по повратку испред храма је узнио молитве са спас, здравље свих грађана Црне Горе и цијелог свијета.

 

 

На литији је био и отац Ненад Илић, који служи у Амстердаму, познати филмски режисер, публициста и писац, који је вјерном народу казао да је дошао из далека и да сва дијаспора у Амстердаму, Лондону, Берлину, Њујорку, Сиднеју… сада зна гдје им је центар, те да се ништа веће и важније од ових литија не дешава ни у православљу ни у цијелом свијету:

 

“Ви правите величанствену икону, какву не памтимо, на којој се сви видите”, казао је отац и додао да и сам први пут у свом животу пред собом види народ “сваког од вас са свијећом, са иконом у заједничкој икони”.

 

Поручио је да ћемо сви заједно побједити зато што коначно знамо “да бисмо сачували светиње, морамо да сачувамо светост свакога од нас, да волимо своје ближње и да у сваком ближњем видимо оно Божије у њему и помогнемо да оно боље изађе на површину”. Тада ће, како је нагласио, светиње заувјек бити наше и онда имамо зашта да будемо у светињама и нико нам их не може узети.

 

По његовим ријечима литије су одавно надишле повод и узрочнике свог окупљања, али оне нијесу само борба и протест за очување светиња:

 

“Ви показујете цијелом свијету, прво нашем народу и овим просторима, да не мора народ бити манипулисан политиком и вођен мајсторима маркетинга и чуда. Ви ћете пронаћи како народ може да сачува контролу над било којим властима, да буде и по Богу и људима”, казао је отац Ненад Илић.

 

Подсјетио је да је Подгорица град у којем је рођен Свети Симеон Мироточиви и да су он и Свети Сава направили код-шифру нашем народу, која је једина у којем он може да функционише како треба, а то је везаност небеског и земаљског.

 

“Сава и Немања су оставили да то мора да буде стално заједно. Ви ћете видјети небо отворено и анђеле који силазе и пењу се! Па и ја сам дошао овдје да видим небо отворено. Држите то небо отвореним због вас и због свих нас.”

 

Како је нагласио сва јеванђеља која пратимо кроз Велики пост и на литургијама су сишла међу нас, тако да свешетене литије овом земљом личе на Христов ход који је пролазио са својим ученицима и народом који га је пратио. А сви они, било да су им имена запамћена или не, забиљежени у Царству Божијем:

 

“Пролазећи том земљом они су је направили Светом земљом. Ви освећујете и чистите све оно што овдје није било свето. Ви желите да живите у светој земљи и свима нама сте дали наду да није крај, да нијесу људи осуђени да буду мале јединке. Једни од других добијамо снагу и ову љепоту кад видимо једни друге као анђеле на небу, безбројне душе Божије овдје окупљене у истом циљу. ”

 

Указао је и на то да је увијек наше било да спајамо и да је нашем народу Бог дао тежак положај на граници светова, између Истока и Запада, истичући да су наши манастири управо спој оног најљепшег што је остављено у умјетности и култури.

 

Чешће него мост спајања Истока и Запада, спајања цивилизација, морали смо, нагласио је, да будемо бедем и да заустављамо бујице неверја са Истока углавном, а некада и неког кривоверја са Запада:

 

“Бог нам је дао да будемо бедем или мост. Као бедем смо пуно страдали јер нијесмо користили у миру своје дарове и нијесмо терали једни друге да их употребимо у миру. И Бог нас је на неки начин мило погледао и није нам дао да пропадамо већ нам је дао да можемо да се жртвујемо и мученичким жртвама оправдамо своје нечињење у миру”, бесједио је отац Илић.

 

Објаснио је да смо први пут нашли начин, жељу, вољу и снагу да у миру употребимо своје дарове:

 

“Хвала Богу за светитеље који су са нама и који су нам све ово омогућили! Хвала Богу што живите у овом складу, што сте показали шта је заправо Црква Божија.”

 

Појаснио је да су и владике и свештеници и народ Божији уједно Црква која је присуство Царства небеског на земљи и да су ове литије то отворено небо.

 

“Хвала вам што сте ми дозволили да будем са вама и да видим то отворено небо уживо”, закључио је свештеник Ненад Илић.

 

Испред храма, дјеца полазници школе вјеронауке при Цркви Светог Ђорђа у Доњој Горици, предвођени вјероучитељицом Видосавом Живковић, уприличила су пригодан  програм.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је у среду друге недеље Часног поста, тачније 11. марта 2020. године, служио Литургију пређеосвећених Дарова у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.

 

 

Непосредно пред свету Литургију свештенство колубарско-посавског намесништва исповедио је духовник манастира Драча, игуман Онуфрије, који је након тога саслуживао у литургијском сабрању Епископу Јовану, заједно са свештенством и монаштвом овог намесништва.

 

Литургијском сабрању присуствовао је, и на њему се причестио, велики број верних, а нарочито деце. Преосвећени Владика Јован окупљене је подсетио на смисао и суштину поста као и значај нашег активног учествовања у светој Литургији, пре свега кроз свету тајну Причешћа. “Пост на првом месту треба да нас уведе у покајање, покајање у преумљење и промену нашег живљења и размишљања ка добру и Богу. Постом и молитвом чистимо душу и тело, уздржавамо се од зла и обуздавамо свој језик. Правилним постом човек мења философију свог живота и пост постаје његова најбоља школа и учитељ врлине. Пост је побуна човека против себе самог, побуна против старог, огреховљеног човека, који почива у злу. То је побуна против злих мисли, речи и дела. Пост нас уводи у смирење, послушност и појачава нашу молитву и подвиг. Пост подстиче човека на излазак из себе и окретање ка другоме и Богу”, рекао је Епископ у својој беседи.

 

По већ устаљеном обичају, после свете Литургије прочитан је овогодишњи темат. Ове године темат је припремао парох рудовачки, протонамесник Родољуб Војиновић, на тему “Да се сви просветлимо светлошћу Христовог Васкрсења”. Након читања реферата уследила је квалитетна дискусија о ономе што је у реферату речено. Све похвале, као и примедбе и сугестије аутору овогодишњег темата, изречене су у братској љубави, са циљем да рад буде још бољи и садржајнији. У дискусији су учествовали сви присутни свештеници, а труд свештеника Родољуба Војиновића похваљен је и од Владике Јована.

 

 

Ово вишеструко корисно, едукативно и духовно сабрање завршено је очинском поуком нашег Епископа и трпезом љубави коју је припремило свештенство колубарско-посавског намесништва, предвођено овогодишњим домаћинима - свештенством храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

Поводом дилема које су се у јавности појавиле због ширења болести Covid-19 изазване вирусом SARS-Cov-2, познатијег као корона вирус, обавјештавамо све вјерне и заинтересовану јавност да ће се Црква, у складу са хришћанском вјером и предањем, одговорно поставити према даљој здравственој ситуацији у Црној Гори и препорукама стручних здравствених органа.

 

 

У молитвама и усрдним мољењима (литијама) које се редовно организују поводом вируса и епидемије безакоња која нас је снашла угрожавајући наше вјерске и грађанске слободе, придружићемо у наредном периоду и молитве против стварне здравствене пријетње за грађане Црне Горе и цијелог свијета – тзв. корона вируса. Молићемо се Богу, исцјелитељу сваке болести и немоћи, да се кадом тамјана и молитвом свештенства и вјерних одагна ова обострана пошаст од Црне Горе и за оздрављење свих обољелих у свијету.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Поводом новонастале немиле ситуације, појавом корона вируса, која је задесила нашу Епархију, државу, па и цео свет, као Црква, то јест, као заједница верних окупљених око Христа, нарочито у ове часне дане Великог Поста-Свете Четрдесетнице, настојавамо да у родитељској бризи за духовно и телесно здравље нашег, повереног нам стада, дамо свој допринос, и у том духу доносимо ОДЛУКУ:

 

 

Налажемо свештенству и монаштву Епархије темишварске следеће:

 

а)- да се ствари по нашим храмовима које се стално додирују што чешће и темељно дезинфикују;

 

б)- у овом периоду свештеници, а и монаси да не напуштају своје парохије, односно своје манастире, већ да буду стално уз своје вернике;

 

в)- нека од богослужења и треба, по могућности, држати на отвореном простору (парастоси, опела..);

 

г)- све Свете Тајне и богослужења у овом периоду служити чешће, како би се избегло окупљање већег броја верника у храмовима;

 

д)- обавестити верни народ да ће имати могућност чешће да се причешћује, и то на Пређеосвећеним литургијама, али и на литургијама које ће се, осим недеље, служити и суботом по нашим храмовима;

 

ђ)- сваки непотребни расход одложити до даљњег;

 

е)- саветујемо свим парохијама, паросима и верном народу да, по могућности, обрађују своје баште и земљу, како би преживели ову ситуацију која може да потраје;

 

ж)- свим управама црквених општина и манастира посебно обраћамо пажњу да се у овом периоду понашају скромно, штедљиво, а не расипнички.

 

з)- до даљњег отказати сваки вид окупљања-манифестација ван цркве.

 

и)- из предострожности, молимо све вернике који имају било какве симптоме грипа: кашаљ, кијавицу, повишену температуру, главобољу, бол у грлу или било какве друге здравствене тегобе-проблеме да не долазе у храм на богослужења, док у потпуности не оздраве;

 

Црквени живот треба, у оквиру наведених одлука да се и надаље (колико је то могуће) одвија као и до сада, и да наши храмови остану отворени за народ.

 

Епископ будимски и администратор темишварски

+Лукијан

 

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије обишао је данас манастир Златицу у Подгорици. Високопреосвећеног владику је дочекала мати Евгенија, настојатељица ове ранохришћанске светиње у којој су се кроз вјекове молили и служили Господу многобројни подвижници, међу којима и древни диоклијски епископи.

 

 

Митрополит је раније говорећи о томе колики је значај обнављање Златице, светиње која је причасна Светом граду Јерусалиму, казао да је “кроз њу и поклоњење распетоме и васкрсломе Господу, служење Њему и кроз вјеру у вјечно, бесмртно и непролазно људско достојанство, и овај град (Подгорица) призван да постане Јерусалим”.

 

Манастир Златица, древнохришћанско сједиште епископије из V-VI вијека са крстионицом, налази се у мјесту Дољани, у Кучима код Подгорице. Сачувани су остаци два храма са епископским саркофагом. Постоје индиције да је у њему било сједиште зетског епископа Илариона у 13. вијеку, прије Михољске Превлаке. Читав комплекс је својевремено датован у период раног хришћанства, односно у 6. или почетак 7. вијека. Међутим, све је заступљеније мишљење да је тролисна црква из 4. вијека, на чему историчари умјетности инсистирају позивајући се на постојање крстионице у њеној припрати, што недвосмислено упућује на њену епископалност и канонско право првих вјекова по коме су само епископи могли да крштавају.

 

Према предању, које вјековима чувају припадници племена Куча, назив Златици је дао Свети Сава.

 

Манастирски комплекс Златице садржи остатке два храма и манастирски конак. Обнова манастира је почела президавањем старе куће саграђене од стране подгоричког паше Дервиш-бег Османагића у манастирски конак.

 

Интересантно је напоменути да се у аргентинском милионском граду, Резистенцији, са благословом владике буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића) гради копија храма са Златице.

 

Митрополит Амфилохије богослужио у манастиру Дуга

 

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 11. март, Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Дуга надомак Подгорице. Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију су саслуживали свештеник Бранко Тапушковић и ђакон Иван Црногорчевић.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Са званичне интернет странице Епархије аустријско-швајцарске доносимо вандредно саопштење за јавност Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја. 

 

 

На основу одлуке Владе Републике Српске о забрани јавних окупљања због евентуалног ширења Корона вируса сва најављења предавања на нашој трибини у Епархијском културном центру су отказана. Наша Православна Црква се моли увијек, па и сада, за добро и здравље нашег народа и читавог свијета.

 

 

Зато апелујемо на наше вјернике да обавезно наставе посјећивати наша православна богослужења у Великом посту јер нам је то најјаче оружје против свих болести и свих земаљских невоља.

 

Из канцеларије 

Епархије зворничко-тузланске

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска