Живе речи утехе: Живе речи утехе

Прослављена слава Епархије зворничко-тузланске

Fri, 24 Apr 2020 13:49:29 +0000

У ове васкршње празничне дане благодаћу Божијом и благословом Пресвете Богородице, у петак 24. априла текуће године, прослављена је крсна слава Епархије зворничко-тузланске - Источни петак (Живоносни Источник).

У храму Рођења Пресвете Богородице у Добоју свечаним евхаристијским сабрањем предстојао Првопастир и домаћин Епархије, Његово Преосвештенство Епископ зворничко тузлански г. Фотије уз саслужење архијерејског намјесника добојског, протојереја-ставрофора Мирка Николића, архијерејског намјесника дервентског, протојереја-ставрофора Радојице Ћетковића, архијерејског намјесника теслићког, протојереја-ставрофора Миладина Вуковића, протојереја-ставрофора Душка Недића и протођакона Славољуба Милошевића.

Због пандемије вируса Корана овогодишњем обиљежавању крсне славе није присуствовало сво свештенство и монаштво наше епархије, а такође због овакве ситуације и мали број вјерног народа сабрао се данас на светој Литургији.

У пастирској бесједи Владика је поучио присутни вјерни народ пружајући ријечи утјехе због ситуације у којој се данас налазимо, истичући да је Господ тај који управња свиме и да ће све бити по Његовом благослову.

Након Литургије Владика Фотије освештао је славске дарове помоливши се за сво свештенство и монаштво наше епархије и све епархиоте Епархије зворничко-тузланске.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Митрополит Амфилохије: Човјек је кроз Христа призван да буде бесмртан!

Fri, 24 Apr 2020 12:46:25 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 24. априла, на Источни петак, Свету архијерејску литургију у манастиру Ћелија Пиперска.

Високопреосвећени је казао да је Христос Господ једина истинска свјетлост свијета и ко за Њим ходи неће ходити по тами него за свјетлошћу вјечном и непролазном и онај ко се Њиме просвијетли постаје свјетлоносно биће. Владика је казао да је основно својство свих хришћана управо то, да су синови свјетлости и дана а не синови таме и мрака.

“Са тог разлога је Господ призвао Своје прве ученике, а преко њих и кроз њих и све Његове ученике до нас данашњих и до краја свијета и вијека, да свједоче име Његово свето, да га проповједају и крштавају у Његово име све земаљске народе, који су кроз Њега призвани да буду чланови једног, јединственог изабраног Божијег народа – чланови Цркве.”

И тако је кроз вјекове, како је казао, Свето јеванђеље проповједано и безбројне душе су крштене у име Оца и Сина и Духа Светога, крштавајући се у Његову смрт и сараспињући се Њиме у нади да ће саваскрснути са Њим.

Подсјетио је Архиепископ цетињски да је свјетлост која нас обасјава, свјетлост нашега ума и срца симбол вјечне Божанске свјетлости која се никада не гаси. Она призива све људе и земаљске народе да се просвијетле Христовом свјетлошћу и да од синова таме и смрти постану синови свјетлости и бесмтрности.

“Човјек је кроз Христа Господа призван да буде бесмртно, вјечно и непролазно биће, од смртнога да се преобрази у бесмртно. Отуда само они који за Њим ходе и примају ту вјечну Божанску свјетлост су призвани да буду свјетлост овоме свијету, да људи гледајући њихова добра дијела, прослављају Оца нашега који је на небесима”, рекао је Митрополит.

Објаснио да је то смисао крштења и миропомазања јер као што је Господ послао Духа Светога на Своје прве ученике тако непрекидно шаље и на Цркву Своју и све који се крштавају у име Оца и Сина и Светога Духа и они постају духоносци, свјетлоносци.

Велики је Божији дар Христово васкрсење, као и наше призвање да постанемо учесници Његове смрти, али, како је нагласио Митрополит, кроз њу и учесници Његовог васкрсења, синови свјетлости и вјечнога и непролазнога живота.

Митрополит је говорећи и светитељима које прослављамо истакао да су они постали синови свјетлости те да се нијесу уплашили сила овога свијета управо зато што су примили у себе ту непобједиву силу и да су њихове мошти живо и опипљиво свједочанство силе Христа васкрслога, просвијећене свјетлошћу истине Божије. Подсјетио је и на дивног угодника Божијег свештеномученика Боривоја Ћелијо-пиперскога (Томовића), који је мученички пострадао за Господа на Зиданом мосту 1945. године а који је био старешина и игуман ове светиње.

“Нека би Господ и нас укријепио да будемо синови свјетлости и дана, да ходимо без страха од земаљских сила за Господом који је пут истина и живот, задобијајући кроз Њега и преко Њега, Царство небеско, Царство Оца и Сина и Духа светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Прослављена слава Радија "Источник" - Епархије ваљевске

Fri, 24 Apr 2020 10:09:20 +0000

Радио „Источник“ који је основан 2009. године са благословом блаженопочившег Епископа ваљевског г. Милутина прославио је 24. априла славу – Источни петак.

У храму Покрова Пресвете Богородице је служена Света Литургија којом је началствовао јереј Душан Ђаковић, докторанд на Богословском факултету Атинског Универзитета, некадашњи професор Призренске богословије, Ваљевац.

Након службе преломљен је славски колач и освештано жито са запосленима на челу са протонамесником Слободаном Алексићем, главним и одговорним уредником радија. Отац Душан честитао је славу и празник свечарима са жељама да наставе да раде и стварају у славу Божју.

Извор: Радио Источник

Празнична честитка уредништва портала "ПОУКЕ.ОРГ" поводом славе РАДИЈА "ИСТОЧНИК"

Thu, 23 Apr 2020 22:47:14 +0000

Уредништво портала Поуке.орг упућује искрене молитвене жеље и честитке Радију "Источник" Православне Епархије ваљевске, поводом празника - Источни петак.

Следујући дивном и благословеном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда радујемо са онима који се радују, и наше уредништво радује се са Вама и честита Вам Крсну славу, празник у нашем народу познат као Источни петак.

Уредништву Радио "Источника" и свим сарадницима и сатрудницима Вашим, желимо свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да молитве Вашег духовног заштитника свагда надахњују све Вас, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове!

Остајемо у братској љубави и радости са Вама, али пре свега, делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити сарадњом на пољу ширења речи Божје!

НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА!

Уредник насловне стране портала "Поуке.орг"

Митрополит Амфилохије: Нека ме хапсе, одавно су у рату с Богом!

Thu, 23 Apr 2020 17:18:57 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у изјави “Новостима” поручио је налогодавцима данашњег позива за саслушање због служења опела истоичару Владимиру Јовићевићу да им се неће одазвати јер има своје обавезе.

“Поручујем налогодавцима позива за саслушање да им се нећу одазвати јер имам своје обавезе. Могу то учинити тек после понедјељка и то једино на Цетињу. Ово што се десило је прича за себе, јер на сахрани Влада Јовићевића никог није било осим његова три сина, супруга, калуђери, амбасадор Србије у Црној Гори Владимир Божовић, Андрија Мандић и ја. И сви на прописаном одстојању, казао је он.

У позиву који је након сахране уручен Митрополиту Амфилохију стоји да се позиву мора одазвати одмах “због постојања основане сумње за КД из члана 287 КЗ ЦГ”, уз упозорење да ће у случају неодазивања позиву бити “принудно доведен.на основу члана 259 ст 1 ЗКП”.

На питање да ли очекује репресивнији одговор надлежних казао је нека изволе да га хапсе.

“Што се мене тиче нека изволе да хапсе. Па мој претходник Јоаникије убијен је са свештенством, а митрополит Арсеније одлежао шест година у затвору. Да сам ја био у његово вријеме био бих сигурно стријељан или доживотно осуђен у односу на њега”, казао Владика Амфилохије.

“Власт може да ради шта хоће и како хоће. Ја сам ипак митрополит Црне Горе и то Митрополије која је родила Црну Гору, ону праву, петровићевску изворну Црну Гору. Ова власт нека што себе брука, него брука и Црну Гору пред међународном јавношћу,својим безакоњем и понашањем. Објавили су рат Богу и Цркви која је стварала ову државу”, рекао је митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Упокојио се у Господу студенички јеромонах Теоктист (Милетић)

Thu, 23 Apr 2020 17:16:52 +0000

Отац Теоктист (Милетић) родио се на Ђурђиц 1935. године у селу Велуће, недалеко од Александровца жупског. Мирско име било му је Милисав.

Као младић одлази у Манастир Рачу код Бајине Баште, код познатог српског игумана оца Јулијана Кнежевића. Братство Манастира Раче је у том тешком времену за православну Цркву било пример истрајавања на чувању вере и предања, и као такво велики ослонац нашем народу. У поменутом братству био је тих година и отац Павле (Стојчевић), будући патријарх српски Павле.

Када је Епископ Василије (Костић) дошао на светосавски трон Епархије жичке, у жељи да ојача Манастир Студеницу, пребацио је у ову светосимеоновску лавру рачанско и вујанско братство 1961. године. Тако је и отац Теоктист прешао у Манастир Студеницу заједно са игуманом Јулијаном. Од тада па до данас, отац Теоктист (од милоште познат као Тока) служио је као јеромонах у овој светињи. Као млад монах био је познат као добар пинтор, тј. занатлија који прави дрвену бурад.

Братство, мештани као и верни народ знали су оца Теоктиста као благог и необичног човека Божјег, који је знао да их и изненади неким поступком, који би неретко у себи имао неки тајанствени духовни смисао и поуку. Готово да нема човека који је посетио Студеницу а да се није упознао или видео или чуо о овом необичном монаху. Сви су га волели, јер су из њега осећали љубав.

После краће болести и везаности за постељу, упокојио се 22. априла 2020. године, на Светлу среду. После монашког опела, које је обављено данас уз радосно певање пасхалних стихира, тело нашег драгог о. Теоктиста предато је земљи на монашком гробљу у Студеници да тамо чека Васкрсење мртвих.

Блажени спомен и вечна памјат оцу Теоктисту!

Извор: Епархија жичка

Митрополит Амфилохије у Ријеци Црнојевића: Кроз вијекове се на Ободу увијек изнова догађа Божије чудо, наставља се света заједница Цркве Божје!

Thu, 23 Apr 2020 11:30:26 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 23. априла, у четвртак Свијетле седмице, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Николаја у Ријеци Црнојевића.

Звучни запис беседе

У архипастирској бесједи, тумачећи данашње Свето јеванђеље, Митрополит Амфилохије је казао да сам Господ каже да ће једино они који се одозго просвијетле, роде водом и духом (крсте) видјети Царство небеско, као и да је Свети апостол Павле прије 2000 година поручио: “Крстите се у име Исуса Христа “. Једно од таквих мјеста гдје се та Божија заповијест испуњавала већ пет вјекова је Храм Светога оца нашег Николе.

“Само Господ знаде колико је оних који су овдје примили Свету тајну крштења, који су се одозго родили и у ову светињу задобили Царство небеско од времена када су овдје били и ондашњи зетски владари и митрополити зетски Висарион и Вавила. Кроз вијекове се на Ободу увијек изнова догађа то Божије чудо, наставља та света заједница Цркве Божје.”

Високопреосвећени је подсјетио да је Обод једно од најзначајнијих мјеста у историји Зете, данашње Црне Горе, које и данас поново васкрсава, као и да је његова историја сагласна са историјом самога Господа:

“Као што је Он прошао на овој земљи кроз распеће и васкрсење, тако је и ова светиња Њему посвећена и Светом оцу Николају, Његовом вјерном сљедбенику, кроз вјекове пролазила кроз распеће, али је увијек изнова васкрсавала. Распињана, претварана и у џамију у своје вријеме… Шта све се није са њом догађало, али увијек изнова она је враћала своју првобитног љепоту”, бесједио је владика и додао да је и у ово наше вријеме она поново васкрсла након гоњења Цркве и рушења светиња Божјих послије Другог свјетског рата.

Присјетио се Митрополит Амфилохије и блаженог спомена Влада Јовићевића који је један од оних који је себе уградио у ову ободску светињу, који је био и први потпредсједник Управног одбора Митрополије црногорско-приморске 90-их година.

“Био је ту дуго времена као прво прва личности између свих вјерника у Црној Гори при Митрополији црногорско-приморској. И онда када је почела обнова ове светиње, био је најактивнији у обнављању ове, али и других светиња око Ријеке Црнојевића. То је оно што је васкрсло ову светињу чија је историја у знаку распећа, али и у знаку васкрсења. Светиња је васкрсла да би ми кроз њу и преко ње васкрсавали.”

Архиепископ цетињски је нагласио да је Господ у Своје Царство призвао Влада Јовићевића који је Духом Светим рођен и препорођен и који је остао вјеран својим прецима Јовићевићима, најзначајнијем братству ових простора:

“Вјеран и њима и ономе духу који је њих руководио кроз вјекове. И зато данас служећи ову службу Божију, ми се молимо за покој нашега Влада а у исто вријеме и за покој и за добијање Царства небескога свих оних који су кроз вјекове себе уграђивали у ову светињу до наших времена”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у Цркви Светог Николаја у Ријеци Црнојевића.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Васкрс у Милешеви у осмовековном јубилеју

Thu, 23 Apr 2020 11:28:34 +0000

Милешева је први пут у својој новијој историји, Васкрс дочекала без уобичајеног сабрања народа. Васкршњу литургију служио је епископ милешевски Атанасије уз саслужење свештенства и монаштва, а на најрадоснији православни празник, ова, осам векова стара, света лавра Немањића, светли истим сјајем и сведочи да се искушења побеђују вером и добротом.

Иако више пута рушена, паљена и обнављана, Милешева је у духовном животу и култури српског народа, увек заузимала посебно место. Подигао ју је, као принц, краљ Владислав, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, по замисли свог стрица, Светог Саве, и како је ова света лавра Немањића са народом издржала све невоље и несреће, тако и сада дочекује ововремена искушења.

„Почевши од нашега духовног оца, Светога Саве, па надаље, увек се побеђивало на овом светом месту, и ми се молимо Богу да наставимо у тој победи… живети овде… а на нама је да се бавимо, сада, нашим васкрсењем. Христос Воскресе! Ваистину Воскресе“, речи су епископа милешевског Атанасија.

По свему што се овде дешавало протеклих осам стотина година, а пре свега јер су у њој мошти Светог Саве почивале дуже од три века, с правом се може рећи да је Милешева на пиједесталу међу српским средњовековним манастирима.

„Те мошти, којима је за живота, гробно место одредио Свети Сава, су биле центар пажње – од оног дана, када га је краљ Владислав пренео и сахранио у припрати, па све до оног тренутка када су га Турци, крајем 16. века однели, и спалили на Врачару“, каже Славољуб Пушица, историчар.

Овај духовни и просветитељски центар, раскошне архитектуре , у 16. веку је био и најбогатији манастир Српске православне цркве. Имао је и своју штампарију, а када су монаси у Великој сеоби напуштали манастир на 150 коња једва је стало само оно највредније из богате ризнице.

Британски археолог, сер Артур Еванс, коме се приписује и откриће праисторијских култура Крита и Микене, је 1883. године у „Манчестер Гардијану“ објавио чланак о милешевским фрескама, наводећи у опису тог монументалног зидног сликарства, да ренесанса у Европи, није почела у Италији, са Ђотом – већ у једном српском манастиру – у Милешеви.

У години прославе јубилеја, као и много пута раније у историји овог манастира и српског народа, искушења су опет велика, али, Милешева даје оно највредније што има под крилом Белог анђела – чисту веру, љубав и наду.

Припремили Јелена Божовић и Милован Обућина

Извор: Епархија милешевска

Митрополит Амфилохије: Одсуство из храмова прилика је да своје домове и срца претворимо у храмове Божије!

Wed, 22 Apr 2020 11:13:59 +0000

Његово високопреосвештенство Аехиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је данас, у сриједу Свијетле седмице када наша Света Црква слави Светог мученика Евпсихија, Свету архијерејску литиргију у Цетињском манастиру.

Звучни запис беседе

У литургијској бесједи након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Митрополит Амфилохије је између осталог позвао на љубав и слогу у породицама, да се дом претвори у Цркву Божију, у храм Божији.

“Да, у исто вријеме, свако срце постане дом Божји, храм Божији и Црква Божија јер је људско срце призвано да буде обиталиште Духа Светога. Да се и душа и тијело човјеково очисте од гријехова који је скрнаве људску душу и људско срце. Одсуство из храмова прилика је да своје домове и срца претворимо у храмове Божије. Тако ћемо остварити братску слогу и љубав међу свима који су крштени у име Оца и Сина и Духа Светога“- каже Митрополит Амфилохије.

Извор: Радио Светигора

Епископ Сергије: Срби из Липе - мигранти у Липу

Wed, 22 Apr 2020 10:19:22 +0000

„Нама је доста и наше муке“, поручио је Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Г. Сергије у тексту који се односи на актуелни проблем Срба у селу Липа, у Епархији бихаћко-петровачкој, где је у непосредној близини православне цркве Вазнесења Господњег изграђен мигрантски центар. Текст Владике Сергија, који је објавила ова Епархија на својој интернет страници, преносимо у целини.

Свједоци смо задњих година, мјесеци и дана како је проблем са мигрантима постао и наш проблем. У земљи, која још увијек вида ратне ране и гдје је међунационално повјерење на стакленим ногама, мигрантска криза увелико је почела да се рефлектује првенствено на српско-бошњачке односе, које желимо градити бар до оне мјере која ће осигурати миран суживот једних са другима, као што је то било током већег дијела наше заједничке прошлости. Ипак, свјетска политика и њени познати и непознати креатори генерисали су проблем са којим ни Срби ни Бошњаци немају ништа, а због којег ће, врло је могуће, нарушити сопствене међусобне односе. Актуелан је проблем у селу Липа, гдје је у непосредној близини православне цркве Вазнесења Господњег већ изграђен мигрантски центар. Да напоменем да је Липа српско село, у којем данас нема Срба, а од сутра ће нека нова статистика обешчастити ово село, његову прошлост, али и оне његове некадашње житеље чији је смирај у сеоском гробљу сада под знаком питања. Индикативно је да се није могла наћи ниједна друга локација на подручју Града Бихаћа, а да не ремети оно преостало зрно поштовања према бихаћким Србима, који су, свима је познато, безмјерно страдали. Зар се на подручју Града Бихаћа, гдје Бошњаци данас чине 88 одсто становништва, човјекољубље мора исказати баш у српском селу? Зар нема другог села, мјеста и објекта, па да сви будемо задовољни, као и они којима је потребна наша помоћ?

Или, да ли успон српско-бошњачких односа вриједи нарушавати због воље политичких стратега из бијелог свијета? Мноштво питања, а ниједан одговор. Све ово се првенствено питам као човјек, а онда и као српски владика, који жели да буде упознат са неприликама на подручју којим духовно управља као православни епископ. Не желећи било какав неспоразум међу људима, комшијама и народима, не могу да се не упитам: због чега је неком стало да у овој земљи, међу народима, никада не буде мира? Да поштујемо једни друге, колико би требало, никада одлуке већине не би биле у супротности са виталним потребама оних који су мањина. Посматрајући животне прилике и неприлике из хришћанске перспективе, људима у невољи, без сумње и одлагања ваља помоћи. Свети Јован Златоусти, имајући на уму узрок и посљедицу сваког доброчинства, с опрезом наглашава: „Различит је начин чињења милости и широка је заповијест ова“ (Тумачење Јев. по Матеју, Бесједа 15). У нади да ће Липа поново процвјетати, позивам све њене некадашње становнике да обилазе своју дједовину, да не забораве гробове предака и храм Вазнесења Господњег, вјерујући да ће и невољници – мигранти наћи свој смирај тамо гдје су кренули или тамо одакле су пошли. Нама је доста и наше муке.

Епископ новосадски и бачки Иринеј служио чин опела светле седмице над новопрестављеним Станиславом Остојићем

Tue, 21 Apr 2020 16:08:31 +0000

Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј је служио чин опела на Васкрсни уторак, 21. априла 2020. године, на сеоском гробљу у Госпођинцима, над телом уснулог слуге Божјег Станислава Остојића, сина протојереја-ставрофора Милана Остојића. Владици су саслуживали свештеници и ђакони Епархије бачке.

Звучни запис беседе

После једномесечне борбе са вирусом корона, Станислав Остојић, стоматолог из Новог Сада, упокојио се у Господу на Велику суботу, 18. априла, у новосадској болници.

Нека је вечан спомен честитоме Станиславу и да га Васкрсли Господ, Син Божји, настани у рају сладости, а породици да подари утеху и крепост.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Епархија бачка даривала васкршња јаја Инфективном одељењу КЦВ

Tue, 21 Apr 2020 14:15:56 +0000

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, а поводом Празника Христовог Васкрсења, Епархија бачка Српске Православне Цркве даривала је васкршња јаја особљу Инфективног одељења Клиничког Центра Војводине у Новом Саду, где се на лечењу налазе оболели од вируса корона.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Митрополит Амфилохије у Котору: Сваки човјек је призван да узраста у мјеру раста Христовога!

Tue, 21 Apr 2020 14:13:57 +0000

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је на Васкршњи уторак, 21. априла, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Николе у Котору.

Звучни запис беседе

На почетку Литургије Митрополит је произвео у чин протопрезвитера оца Ненада Калема, који већ 15 година служи као презвитер Бога Вишњега, истичући да у Цркви звања нијесу никакве части и почасти него подстицај за још ревносније и постојаније служење Господу.

“По висини звања у Цркви је и призвање да будемо још вјернији Господу у служењу Њему и ближњима својим. То је смисао овога звања кога те је Господ данас удостојио. Нека ти Господ помогне и укријепи да остатак свога живота наставиш у све вјернијем служењу Христу Богу нашему и ближњима својима у све дане живота твога и у вјекове вјекова, амин”, казао је Високопреосвећени Митрополит.

Након тога владика је рукоположио ђакона Миливоја Бакића у чин свештеника.

У литургијској бесједи владика је казао да све што се догађало у творевини Божијој од њенога настанка, као и од настанка првога човјека, од Адаме и Еве па преко Светих пророка до Јован Крститеља, а нарочито што се догађало од времена када се Господ оваплотио од Духа Светога и Пресвете Дјеве и постао човјек, до данашњег дана је у знаку Христовог рођења, васкрсења и вазнесења.

“Све што је часно и честито саграђено на свјетским просторима, посебно европским, саграђено је и никло том дубоком вјером и опитом Христовог васкрсења и Његовог реаланог присуства у овом свијету, као што су свети апостоли посвједочили оно што видјесмо, чусмо, што рукама својима опипасмо – то вам свједочимо. То је свједочанство светих апостола, као што је свједочанство о Његовом васкрсењу и Јеванђеље, и све што је часно саграђено кроз вјекове и на Истоку и на Западу.”

Котор је краљевски град који је никао и саграђен на темељима те вјере у Христа Богочовјека од Дјеве рођенога силом Духа Светога, казао је Митрополит и додао да је живи свједок Његовога васкрсења и Свети Трифун који собом и својим светим моштима и својим свједочанством кроз вјекове повезује Исток и Запад:

“Живи је свједок живога Господа јер мошти су свједочанство Христовог васкрсења. Сила васкрслога Христа је она која је светитеље освештала и њихове земне остатке претворила у мошти. Тијело свакога човјека је призвано да буде обиталиште Духа Светога а и човјекова душа и живот су призвани да буду обиталиште силе Христа васкрслога од Дјеве рођенога, који се вазнео на небеса и тиме показао коначни смисао људскога живљења овдје на земљи”, бесједио је владика, констатујући да је човјек створен за вјечно и непролазно Царство небеско.

И као што се Христос вазнео на небеса, сваки човјек кроз Тајну упокојења се вазноси према небесима и од тога чиме је овдје живио зависи шта ће бити с њим послије његове тјелесне смрти.

“Ако је овдје примио тај квасац Христовог васкрсења, ако је примио крштење у име Оца и Сина и Духа Светога, ако се овдје обукао у силу Свете Тројице, ако се у Христа обукао, сараспео Христу и Његовој смрти и васкрсењу, онда је постао вјечно, непролазно биће. То је смисао људскога живота који се задобија управо кроз Христово васкрсење”, поручио је владика и објаснио да они који не вјерују у Христа нијесу поклоници живота него поклоници смрти.

Истакао је да свијет због своје огријеховљености, богоодпадништва, постаје Содома и Гомора која се због гријехова и претворила у Мртво море без живота.

Сав свијет је мртвачница, Мртво море, Содома и Гомора, ако сила васкрсења, како је казао, не сија и ако га не обнавља и не препорађа, ако не даје вјечно и непролазно достојанство свијета и човјека, јер “сила Христовог васкрсења је већ уграђена у тајни стварања човјековог”, што је, како је примјетио Митрополит, први забиљежио Ловћенски Тајновидац Петар Други Петровић Његош.

“И зато прослављајући овај дивни и чудесни дан Христовог васкрсења, ми прослављамо најдубљи смисао свеукупне творевине Божије, најдубљи смисао човјека као бића створеног по слици и прилици Божијој, по лику и по подбију Божијем, призванога да буде обиталиште Христа Господа, носилац и свједок вјечнога и непролазнога живота.”

Високопреосвећени Архиепископ цетињски је нагласио да је сваки човјек призван да узраста у мјеру раста Христовога, да задобије безмјерну мјеру – Христову мјеру због чега је човјек и створен:

“Нека би та сила васкрсења најприје овјде поново испуњавала и обнављала нас који смо крштени њоме, који смо је примили у себе, а преко нас и кроз нас, преко Цркве Божије, која је обиталиште те силе и живи свједок 2000 година васкрслога Христа, нека би та сила васкрсења обновила људе и земаљске народе и у њима пробудила то осјећање вјечнога и непролазнога, бесмртнога достојанства човјекова. И нека би то призвање Христа и узрастање у мјеру раста Христове висине постала мјера свакога напретка и збивања овдје на земљи”, поручио је на крају бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На новом народном распећу су и свештене жртве

Tue, 21 Apr 2020 08:44:47 +0000

У Црној Гори се у ово време води борба против два вируса: оног давнашњег ‒ вируса безбоштва и овог скорашњег – корона вируса, каже протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

‒ Свештенство цркве Божје је навикло, кроз векове и све до данас, да дели судбину са својим народом. Свештенство Митрополије црногорско-приморске, као и сво свештенство Српске цркве, у ове дане, као и увек кроз историју, носи крст Христов са својим народом. На овом новом народном распећу се налазе и свештене жртве, па се и сада потврдила вековна истина да са народом увек страда и његова свештена јерархија. Запањен сам чињеницом да се у Црној Гори са врло релевантних политичких адреса и појединих режимских медија плански користила свенародна мука за обрачун са црквом. И посебно за застрашивање православних верника који су месецима упорно, достојанствено, истрајно, поносно и честито учестовали у литијама против спорних одредаба закона којим се уређује људско право на слободу вере. Нема камена који током великопосних коронских дана није бачен на цркву Христа распетога! Црногорски митрополит је доживео да му Цвети претварају у Велики петак и да траже његово распеће баш на дан када је сав Јерусалим Христу клицао: осана! Замишљам ових дана, док без верника служимо у древној Цркви Светог Ђорђа под Горицом и у другим храмовима, како је било свештеницима, нашим претходницима, који су као и ми данас служили у празним црквама у време заразе идеолошким вирусом комунизма! Видим и даље има оних ученика који су се и разбежали и који су посумњали, али и оних храбрих који се нису одрекли Христа!

Вирус је, како видимо, заљуљао веру и појединих клирика, па се потврдила древна истина да отежа мантија када отањи вера! Свет је, без сумње, у оном најважнијем исти као и пре скоро две хиљаде година. Подељен је, нажалост, и код нас на оне који радосно кличу васкрсењу Христовом и на оне који призивају распеће његових ученика. Тако је било! Тако је сада! И тако ће бити до краја света и века! Нама остаје да бринемо о здрављу душе и тела, о хлебу земаљском, али и о хлебу небеском кличући: Христос васкрсе! – каже Велибор Џомић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска