"Ово вам заповедам", говори Господ,  "да љубите једни друге", јер у љубави Христовој јесте све. Ако љубимо Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа свим својим срцем, свим умом својим, свом душом својом, свом снагом својом, онда ће човек волети не само Бога, него ће волети свакога човека на земљи. И само тада, и једино тада, имаће снаге да буде истински и прави човек - човек љубави Божије. Без те љубави Божије човек је потпуно немоћан, очајно немоћан, да се одупре свим нападима зла које га окружује или које је у нама.

Целу беседу можете послушати на: 

Архимандрит Петар ( Драгојловић): У Љубави Христовој јесте све! - Čudo

WWW.CUDO.RS

---

„Ово вам заповедам“, говори Господ, „да љубите једни друге“, јер у љубави Христовој јесте све. Ако љубимо Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа свим...

Епархија источноамеричка је објавила позив Владике Иринеја (Добријевића) на молитву за жртве: Изузетно тешка срца Вам пишем поводом трагичног догађаја који се догодио у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду, Србија, у среду, 3. маја 2023. године, када је ученик седмог разреда наоружан пиштољима и молотовљевим коктелима убио осморо деце и чувара. Као и наш Патријарх и отац Порфирије, такође упућујемо изразе најдубљег саучешћа породицама погинулих у пуцњави у школи у Основној школи "Владислав Рибникар", али и изражавамо дубоку веру да ће Господ настанити оне чији су овоземаљски животи угашени у овом трагичном догађају, у становима праведника, и утешити оне који жале за својим губитком.

Због тога вас молимо да се у својим парохијама и манастирима молитвено сећате оних који су трагично изгубили животе у Основној школи "Владислав Рибникар" 3. маја 2023. године и да се молите за утеху и утеху њихових породица, другова из разреда, наставника и особља такође. Штавише, такође вас молимо да их држите у својим свакодневним молитвама.

Нека Васкрсли Господ просветли наша срца и умове, како би свако насиље у свету било укинуто. Нека нам помогне да преобразимо своја срца, да се окренемо од насиља и да тражимо мирне начине за решавање разлика.

Извор: Епархија источноамеричка

Са великим болом смо примили вест о незапамћеној трагедији која се десила у једној основној школи Српске престонице у којој су недужни животи изгубљени, и многа срца у ове Васкршње дане болно рањена. Нека Васкрсли Господ Христос озари Својом светлошћу све нас и подари нам Своју утеху и снагу, нарочито родитељима, сродницима, и пријатељима пострадалих, као и целом роду Светосавском.

Молимо се Васкрслом Господу да подари вечни покој невино пострадалима, да се никада овако нешто не понови на Немањиној земљи и нигде у свету. Изражавајући своје најдубље саучешће свима које је задесила ова трагедија, у Васкрслом Господу, Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма, недавно је, по благослову Епископа сремског г. Василија, осмислио и изобразио нови грб Епархије сремске, саопштио је за Радио „Слово љубве“ ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, који је на овом хералдичком задатку учествовао у својству хералда, а сарађивали су инж. грађ. Дамјан Илић и Срећко М. Никитовић као врсни хералдички уметници поменутог Одбора.

У образлођењу предлога грба наведено је: „“Штит је подељен на три поља. Прво поље је плаво и на себи носи чеону (западну) фасаду саборног Храма Светог Николе у Сремским Карловцима, која је изображена до најситнијих детаља, чиме ће се сачувати трајни траг о столовању сремских епископа на овом месту. Храм је златан (у хералдици се злато означава жутом бојом), чиме символизујемо да је Црква (тј. сам овај Храм) земаљска капија Раја, а знамо да се у православној иконографији злато користи, управо, да би символички приказивало преображено рајско стање и вечни живот.

Друго поље штита, носи грб Срема, као логичну и територијалну одредницу јурисдикције ове Епархије. Подвлачимо да је ово поље Срема стилизовано по угледу на грб Срема из чувене Стематографије јерођакона Христофора (Жефаровића) из 1741. године, коју је израдио по благослову Патријарха Арсенија IV (Јовановића - Шакабенте), што значи да СПЦ јесте мајка и овог знамена Срема, те да је он неотуђиви део српског амблематског наслеђа. Управо је на Епархији сремској и на нашој Светој Цркви да буде главни чувар и заштитник наше духовне, културне и историјске баштине.

Треће поље штита је црвено и на себи носи дословни хералдички цитат из истог поља грба Карловачке митрополије, чији је Епархија сремска, не само део, већ и наследник. То је црвено поље, које заједно са првим пољем, које је плаво и доминантном белом (тј. у хералдици - сребрном) бојом другог поља, даје пријатну, али и ненаметљиву алузију на српске националне боје. На средини тог поља је тзв. српски крст, на којем су оцила окренута бридовима у поље, као што је био случај и у најстаријим грбовима Карловачке митрополије. По важећим хералдичким стандардима за црквену хералдику, држачи овог штита су два анђела. Штит је окруњен архијерејском митром. Иза њега су укрштени литијски крст и архијерејски жезал, а испод њега виси бројаница са златним крстом, што све, по хералдичким прописима, одговара рангу једне Епархије наше Свете Цркве”, известио је ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић.

Извор: Радио "Слово љубве"

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија, у припреми је књига Шмеман – Флоровски "Писма 1947-1955", која ће бити објављена у издању "Свевиђа" – Издавачке куће Епархије будимљанско-никшићке и чији излазак из штампе се ускоро очекује. Главни и одговорни уредник је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, превод су урадили: Ранка Николић и Игор Глушица, лектуру, коректуру и редактуру превода Ивана Јовановић, а састављач и аутор предговора је Павел Гавриљук.

Извод из Писма Шмеман – Флоровском

28. април 1949. г.
Ваистину васкрсе Христос!
Драги оче Георгије и Ксенија Ивановна,
Честитам Вам овај свијетли Празник. Поменуо сам Вас и молио се за Вас те свијетле ноћи у далеком Nancy, гдје сам, као и прошле године, путовао за Васкрс 311 . За ове двије недјеље, Страсну и Васкршњу, много сам се уморио, јер нисам живио код куће, већ у Clamart-у 312 , служио сам, исповиједао и, осим тога, у прва три дана Страсне недеље је била сједница Административног комитета Youth Department 313 – на моје инсистирање у Паризу. Због тога Вам нисам писао ни одговарао: нисам желио да Вам шаљем баналну честитку, а за дугачко писмо нисам имао ниједног слободног тренутка. Сада смо се смирили код куће, иако нам посла не мањка, али бити код куће већ је велика ствар.

Флоровски – Шмеману

7. април. 1951. г.
Драги оче Александре,
тек што сам се вратио из цркве (наше академске) након Литургије, и веома ме је обрадовало Ваше писмо.... Нека Вас чува Господ. Веома се радујем. Журим да пишем одмах и због тога користим кратке реченице...

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Последњих година Црква је, вођена пастирском бригом да њена ријеч допре до свих људи који желе да је чују, почела као средство своје мисије да користи различите медијске формате.

Осим званичних црквених медија, простор за теме које су од значаја за Цркву и о којима Црква има шта да каже отварају и други људи који се у различитим медијским формама баве друштвеним феноменима који привлаче пажњу шире јавности. У последње вријеме, они све више представнике Цркве виде као релевантне саговорнике. Црква препознаје њихов значај и радо се одазива сваком позиву на дијалог. Са друге стране и сама је организатор различитих трибина и вечери на које се позивају људи различитих професија и образовних профила, како би разговарали о питањима од заједничког интереса. Један од најпрепознатљивијих примјера је свакако дијалошка трибина којом модерира свештеник Гојко Перовић.

Тема последње трибина, која је одржана у уторак 18. априла 2023. године у Светогеоргијевском дому под Горицом, управо је била „Духовне теме у новим медијским формама“. Саговорници оца Гојко били су Ђорђије Маловић, уредник подкаста ”Све по списку” и извршни директор ИПЦ Технополис, Данило Ђукановић, психолог и уредник подкаста ”Дискриминација” и Радомир Гогић, студент и аутор твитер-спејс дијалога.

Господин Маловић на почетку је објаснио да је подкаст феномен који је настао на почетку друге деценије двадесет првог вијека, а своју експанзију доживио послије 2014. године. Испричао је како је настао подкаст „Све по списку“ и зашто је тако насловљен.

„Идеја је била да неколико тема одржимо тензичним. Свакако нам је било најзначајније да тензичним одржимо причу због које смо се примарно окупили, а која је била синхронизована са величанственим литијама, гдје је требало да у том једном лок-дауну, гдје смо сви затворени, покушамо да људе држимо информисаним, да одржавано једну лаичку нит (знамо ко је био задужен за духовну вриједност та приче), која је повезивала народ са Црквом. Мислим да смо у томе прилично успјели.“

Додао је да су се послије побједе 30. августа бавили темама за које су сматрали да су такође веома важне, а тицале су се политике, менталног здравља, и разних других друштвених изазова.

Испричао је и како су дошли до форме у којој су почели да стварају.

Поменуо је и неке пионирске подухвате из ранијих година који су били увертира за оно што ће касније бити подкасти.

Господин Ђукановић истакао је да је циљ подкаста „Дискриминација“ био да се повеже са младим људима и да прича о њима актуелним и релевантним темама.

„Оно гдје бих се надовезао на причу мог саговорника је то гдје се тај простор који остављају традиционални медији, отворио за нове медијске садржаје попут подкаста. Они су то оставили како својом затвореношћу, тако и једном проблематичном ставком, а то је да најчешће иза великих телевизијских кућа стоје одређене агенде и одређени интереси који стварају једну призму кроз коју се провлачи истина.“

Нагласио је да су се људи зажељели нормалног разговора, да чују објективнију страну коју не могу да чују у јутарњем програму или вијестима.

Казао је да је њему при избору гостију водећи принцип оно што је њему најзанимљивије и о чему жели да разговара. „Слобода говора је нешто што је мени лично апсолутно највиши принцип.“

Господин Гогић испричао је шта је то твитер-спејс и како је он почео да користи тај формат.

Посебно је истакао да је данас тешко саслушати разговор од два-три сата, и да мора бити изузетно занимљив како би некоме држао пажњу.

„Мени је драго што је у свијету сада једна хиперпродукција подкаста, јер то ипак значи да људи и даље желе нешто да чују и мало дубље да уђу у тематику. Ја сам тражио да саговорници имају различита мишљења, како би они укрстили ту своје аргументе. Једноставно сам бирао људе који су у том тренутку изазивали највеће интересовање код грађана“, појаснио је Гогић.

Додаје да му је Твитер донио доста познанстава са људима из различитих области, од којих је могао нешто и да научи. „Желио бих вечерас да поменем и нашег покојног ђакона Влада Јарамаза. Човјек кад њега упозна, другачије гледа на свештенство уопште“, казао је Радомир, истичући да се у њему могао видјети хришћански оптимизам.

Цијели разговор, у ком су отворене многе занимљиве теме, можете погледати на јутјуб-каналу Црква Светог Ђорђа под Горицом.

Отац Гојко на крају разговора захвалио је присутнима и најавио сљедећу трибину за сриједу, 3. маја, на којој ће бити ријечи о историјату и умјетничким вриједностима Цркве Светог Ђорђа, а којом ће почети Дани Светог Марка.

Лазар Шћекић

https://www.youtube.com/watch?v=_zcztUkiCBY&t=2s

https://mitropolija.com/2023/04/20/duhovne-teme-u-novim-medijskim-formama/

Епархија осечкопољска и барањска и Српска Православна Црквена Општина јагодњак позивају верни народ и све људе добре воље на велико освећење храма светог Нектарија Егинског чудотворца у Јагодњаку, на Светлу суботу 22. априла 2023. године. Освећење ће обавити Преосвећени Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење многобројног свештенства и монаштва из више Епархија СПЦ. Дочек епископа је у 08 часова и 20 минута, следи света архијерејска Литургија, а после богослужења послужење и пригодан духовно-културно-уметнички програм.

Храм светог Нектарија Егинског изграђен је у порти храма св. Николаја Мирликијског чудотворца (саграђеног 1725. године) за само годину дана, прилозима многобројних верника из целог света. У темељима новог храма похрањене су светиње из Свете Земље, Јерусалима, Синаја, манастира из Србије, Грчке, Русије, Хиландара, Косова и Метохије, Црне Горе и Републике Српске. Ова црква је копија храма св. Пантелејмона и св. Климента охридског из Бара Радовића у Морачи, с тим што јој је додан торањ уместо преслице и проширена су улазна врата, док је све остало исто. Пројекат за храм бесплатно је урадио г. Александар Јанковић, архитекта из Пожаревца.

У храму св. Николаја Мириликијског, чија је генерална обнова почела 2015. године, налази се више светиња: Благодатни огањ, мироточива икона Пресвете Богородице, мироточива икона светог Николаја Мириклијског, кивот са делићем моштију св. Нектарија егинског, схима, епитрахиљ, јастуче светог Нектарија, икона и књига исцељења дар и благослов старца Нектарија Виталиса из Камаризе. Затим, рукавица са десне руке светог Зосима Туманског чудотворца која је била на светитељу 80 година - дар и благослов манастира Тумане; део олтарских врата манастира св. Козме и Дамјана у Зочишту из 2004. године, године прогона и страдања на Косову и Метохији - дар и благослов игумана зочиштанског Стефана.

Најтоплије препоручујемо да за одлазак на освећење храма св. Нектарија позовете Поклоничку агенцију СПЦ "Доброчинство" на бројеве телефона (011) 268-6445, 066 803 7575 (вибер) и 066 803 7574. Радно време је од 09:00 до 19:00 часова, а адреса је Добрињска број 2.

Медијски пријатељи: Радио "Слово Љубве", Радио "Светигора", Радио телевизија Републике Српске, Радио "Бум Бум" емисија '"Помаже Бог народе мој".

Извор: Радио "Слово љубве"