Живе речи утехе: Живе речи утехе

Презвитер др Живко Илић: Подривање државне стабилности није у природи Цркве

Tue, 28 Apr 2020 14:33:16 +0000

Поводом нападâ и испадâ Ненада Чанка

У овом реаговању намјера ми није да се бавим нити клеветама као таквим нити њиховим аутором него ауторовим мотивима. Откад постоји свијета и вијека, феномен клевета је присутан, али, истом мјером, и разложан одговор на њу сматрам легитимним средством.

Свети Владика Николај (Велимировић) својевремено је написао да човјек о три ствари не би требало да говори: о Богу док не постигне вјеру у Њега, о туђем гријеху док претходно не сагледа свој и о сутрашњем дану док, прије тога, не види крај данашњем. Већ дуже вријеме г. Ненад Чанак, посланик у Народној скупштини Републике Србије, својим безобзирним оптужбама, како написаним на друштвеним мрежама тако и изговореним путем јавних гласила, Српску Православну Цркву (у даљем тексту СПЦ) оптужује квалификативом „клерофашизам“, а у посљење вријеме приписује јој „чињење акта биолошког тероризма“, као и „подривање државне стабилности“. Оптужбе су крупне, а онај ко их је осмислио и нема намјеру да их доказује. Онај, опет, ко сматра да оптужбама не би требало придавати значај или да би их требало игнорисати, грдно се вара, а ево и зашто.

Аутор сваке клевете, упућене против било кога, најприје има за циљ постизање двоструког ефекта: а) код противникâ, па и непријатељâ оног на кога се клевета односи, довести до још већег утврђења непријатељст(а)ва; б) код пријатељâ – створити колебање или губитак повјерења у оног против кога је клевета написана, односно изречена, што касније неизоставно генерише превођење у противнике чак и свих бивших пријатеља. Дакле, намјера креатора клевете је нечија дисквалификација. Међутим, непријатељствима аутора клеветâ, овдје конкретно према свештеним лицима свих достојанстава, није крај. Вјешти познаваоци креирања јавног мњења и манипулисања масом знају да је коначни циљ таквих бескрупулозних оптужби стварање реалних претпоставки за линч свих оних на које се клевета односи, у овом случају свештених лица. Јасно је да те оптужбе нису „анемичне“ већ да њихов творац има много перфиднији циљ. У таквој атмосфери некој навијачкој души може пасти на памет да физички нападне свештеника (што је неријетка појава у „демократским“ друштвима), а све у „племенитој“ намјери да сузбије „безакоње“ оног ко „чини акт биолошког тероризма“ и „подрива стабилност његове земље“ и да, што је још горе, због свега тога прође некажњено. То себи не смијемо да дозволимо!

Готово половину радног вијека сам православни свештеник. Од усташких фашиста – злогласне „Ханџар-дивизије“ – мој дјед по оцу +Илија Илић је у Калесији поткован, а из Тузле у сточном вагону одвезен у Јасеновац, гдје му се губи сваки траг. Још у породичној кући научен сам путу Божијем, а научени овом путу воли Бога, затим своју мајку Цркву, ближњег и, најпослије, Отаџбину. Кроз све нивое свог теолошког образовања учен сам и научен да будем заклети противних фашизма и њему сродних „изама“ – националсоцијализма, шовинизма, расизма – јер су сви, без изузетка, тоталитарни. Приписивање клерофашистичких тенденција самој Цркви долази (пристојност ми не дозвољава да кажем од оног ко је злочине чинио) са адресе потомка оних који су, зарад очувања тобожњег „братства и јединства“, забрањивали сваку причу о злочинима усташких фашиста над српском нејачи. Ако не бих одговорио на олаке квалификације да је Црква клерофашистичка организација, светог мученика Вукашина Мандрапу из Клепаца, као и својих деветоро предака, изложио бих мучеништву и послије смрти. То, такође, не смијемо да дозволимо.

Господин народни посланик ових дана јавно оптужује СПЦ сљедећим ријечима: „Ко позива на непоштовање Закона и наредби о забрани окупљања, чини акт биолошког тероризма и подрива стабилност моје земље“. У исто вријеме затражио је да полиција „растури“ забрањено окупљање и „похапси“ организаторе. Према његовом мишљењу, „растурањем“ окупљања и „хапшењем“ ораганизаторâ (свештеникâ) држава би показала да функционише. Значи ли то да је држава тренутно дисфункционална уколико дозвољава да људи упражњавају своје вјерске потребе? Рећи да је држава нефункционална јесте примјер подривања њене стабилности. Важно је посебно истаћи да Црква не позива на непоштовање Закона и наредби о забрани окупљања. Нико од нас не би требало да се хвали ни својим вјеровањем нити невјерјем. То је лична ствар сваког понаособ. Господин народни посланик је декларисани „атеиста“ (његов правопис). Притом, ваљало би му скренути пажњу да „атеиста“ не постоји. Кад би постојао, термин би се односио на човјека који није ни чуо за Бога, а таквог једноставно нема. Оног, пак, човјека, који у свом дискурсу негира Божије постојање називамо антитеистом (= безбожником). Веома је интересантно да овдје имамо на сцени два парадокса: антитеисту који је „заинтересован“ за дјеловање Цркве и сецесионисту „забринутог“ за стабилност своје земље! Шта није истина у замјеркама г. народног посланика? Није истина да Црква, позивањем својих вјерујућих на службе, тобоже позива на непоштовање Закона и наредби о забрани окупљања. Истина је да се, прије почетка сваке службе, оглашавају црквена звона, чија функција је тројака: вјерне позивају на службу, упокојене оплакују и муње ломе. Такође, истина је да Црква не може вјерујућима забранити да долазе у храм на свету Литургију и да се причешћују, будући да је свака душа хришћанка по својој природи и сама се осјећа позваном чим чује глас звонâ.

У име испуњења вјечног јеванђелског принципа: „Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу“ (Мт 22, 21; уп. Мк 12, 17 и Лк 20, 25), важно је знати да подривање било које државе једноставно није у бићу хришћанске Цркве, самим тим ни Православне Цркве, па ни СПЦ. Дакле, чак ни у констелацији радикалне одвојености сакралног и профаног – Цркве и државе – као, на пример, у бољшевичком СССР-у, Црква није позивала на рушење државног поретка (о радикалној и конструктивној одвојености Цркве и државе видјети мој текст „Српска Православна Црква у Црној Гори не чува инфраструктуру Велике Србије већ баштини завјет Небеској Србији“, Гласник, службени лист СПЦ, бр. 9, Београд, септембар 2019, стр. 312). Још у Источноримском (Ромејском) Царству важило је начело: Добро стање Цркве је снага Империје. И при обрнутом редослиједу, суштина остаје неизмијењена. Дакле, кад би Црква имала претензије на дестабилизовање било које државе, па макар та држава према Цркви била и непријатељски расположена, Црква би урушила саму себе, то јест престала би бити Црквом. Приписивати Цркви наводно подривање државе јесте показатељ непознавања организације и мисије Цркве, еклисиологије.

Закључујући ово реаговање, хоћу да истакнем сљедеће: овдје више није важно мишљење г. народног посланика. Неко би, с разлогом, могао да пита: „Шта је онда важно?“ Важно је мишљење оних људи на чије је мишљење г. народни посланик, помоћу свог мишљења, извршио пресудан утицај. Имам намјеру рећи да је на Цркву, кроз њену историју, било нападâ и биће их. Наше право је не да нападамо већ да, спроводећи у дјело јеванђелски програм, бранимо и себе, а ко се брани од нападачâ на Јеванђеље има и Васкрслога Господа за свог Савезника. Уосталом, ако ми, због људских слабости – нећемо, усљед немара – не знамо, или због страха, не дај Боже, – не смијемо да станемо у одбрану Цркве, ко ће онда? Не само право већ и дужност свих вјерујућих, како из ниже и више јерархије тако и из лаоса (народа Божијег), јесте да стану на браник свега светог и честитог и Васкрслом Господу приступачног.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Поново је засијало злато на студеничком Распећу

Tue, 28 Apr 2020 10:38:41 +0000

Током 2019. године завршена је још једна радна сезона конзерваторско-рестаураторских радова на фрескама у Богородичиној цркви у Суденици. Бројна видљива и невидљива оштећења на површини фреске као и у дубоким пукотинама зидова, трагови су времена, страдања и трајања.

Заштитом и учвршћивањем ових места продужен је век овом вредном сликарском остварењу из 13.века.

Заменом старих пломби и чишћењем наслага различитог порекла које су прекривале осетљиве осликане површине, враћен је некадашњи колорит свуда где фреска није сасвим уништена.

Захваљујући посебним деликатним и поступним захватима чишћења, који су спроведени на површинама ореола, поново сија злато које је било прекривено слојевима чађи и кречних наслага.

Монументална композиција Распеће Исуса Христа најважнији је део јединствено остварене уметничке целине као што је Богородичина црква, која својим постојањем сведочи о високим узорима, начелима и стремљењима њених ктитора.

Републички завод за заштиту споменика културе Аутор и руководилац пројекта мр Стојанка Самарџић, конзерватор-рестауратор, стручни саветник

Стручна екипа конзерватора-рестауратора:

Гордана Јаковљев, руководилац стручне екипе за фирму КОТО Весна Чанак, Ненад Богојевић, Марија Пешановић, Драгана Протић, Лука Дедић, Владимир Маркоски, Сузана Златарић, Мирко Одаловић, Милица Анђелић, Јована Јовановић, Станица Младеновић, Анастасија Јовичић, Милана Јовановић, Страхиња Ђорђевић Тијана Кнежевић Магдалена Дробњаковић Јелена Симић.

Студенти основних и мастер академских студија Студијског програма конзервација и рестаурација Факултет Примењених Уметности Београд, одсек Конзервација и рестаурација Павле Ђајић, Кристина Поњавић, Милена Стојковић Тијана Тошковић, Вања Велисављев, Александра Павловић, Марија Цурк, Тијана Лекић, Исидора Љубисављевић.

Извор: Студеница.инфо

Вајбер група Митрополије црногорско-приморске - НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!

Mon, 27 Apr 2020 12:19:44 +0000

Придружите се вајбер групи Митрополије - Не дамо светиње, будите и на тај начин информисани и упућени о борби за очување светиња. Групи можете да приступите ОВДЕ

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Митрополит Порфирије: Позвани смо да се потпуно поистоветимо са Христом!

Sun, 26 Apr 2020 20:24:12 +0000

Његово Високопреосвештенством Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије служио је у Томину недељу свету архијерејску Литургију у параклису Светог Саве при Српској Православној Гимназији у Загребу. Са званичне интернет странице Митрополије загребачко-љубљанске доносимо видео запис беседе.

Епископ Атанасије: Господ иде да обрадује све оне који верују у Њега!

Sun, 26 Apr 2020 20:22:53 +0000

У недељу Антипасхе, Томину, 26. априла 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Световазнесењско-милешевској обитељи. Саслуживали су парох прибојски протојереј-ставрофор Јово Андан, протођакон Никола Перковић и ђакон Иван Савић. Милешевско сестринство са игуманијом Аквилином одговарало је за певницом.

Звучни запис беседе

– Христово Васкрсење представља највећу радост за све хришћане а Он сам нас стално подсећа на Његово присуство међу нама. Ова недеља управо је посвећена Његовом сталном јављању и подсећању нас на Себе, рекао је Епископ Атанасије, и наставио: – И они који су свесни Његовога присуства и они који нису, могу се радовати Његовоме присуству. Данашње прочитано Јеванђеље нам сведочи да је за нас најважније управо Његово присуство међу нама. Ма шта се догађало у свету не може бити тако важно као Христово присуство међу нама, и ма какве трагедије се догађале у историји не могу поништити тај ефекат Христовог присуства међу нама. А Он је присутан не као било ко него је присутан као Бог, Богочовек, као Онај који нас воли, као онај који је све учинио за нас да бисмо живели, Онај који је жив, који је јачи од свакога зла, који је свако зло победио, и који нас води путем живота у васкрсење, да би нам дао живот вечни.

– Господ се јавља и каже: Мир вам! То је Његов поздрав, поздрав свима уплашеним који верују у Њега. И Он тај свој поздрав упућује свакоме, али не могу се окористити од њега сви, него они који верују у Христа. Имају прилику сви да имају користи од таквог поздрава, али треба да поверују у Христа да би те Христове речи њих умириле и да би им дале снагу. Господ је сабрао међу својим ученицима људе различитих нарави, различито устројене, са различитим способностима, различитим талентима, различитим склоностима, баш тако да би заједно онда они представљали једну пуноћу, пуноћу целога света.

– Добро је веровати када се види, али је много јаче и сигурније бити способан да верујеш на основу уверења од самог Господа, на основу оног што су рекли очевици Христови, Његови слушаоци, на основу оног што је пренела Света Црква, коју води Дух Свети. Овај догађај перфектно се повезује и са овим што се нама данас дешава. Господ је тада хтео а и сада хоће да каже да је заједништво са Њиме најбитније. А оно може да се оствари на сваком месту и у свим условима живота. Овај догађај, а и ово што нам се данас дешава, упућује нас да себи постављамо питање колико нам је важан Господ Христос. Да ли нам је Он све или је Он само на површини наше свести. Да поставимо себи питање колико је Он у нашем срцу, подсетио је Епископ Атанасије.

Извор: Епархија милешевска

Епископ Сергије: Ми се присјећамо Христових страдања, али и Његовог славног Васкрсења којим је Он побиједивши смрт даровао свијету живот вјечни!

Sun, 26 Apr 2020 20:21:45 +0000

У недјељу по Васкрсењу Господњем, недјељу Томину-Антипасхе, 26. (13) априла 2020. године Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у Манастиру Веселињу који је посвећен светом славном Јовану Претечи и Крститељу Господњем.

Звучни запис беседе

Епископу су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), протопрезвитер Слободан Кљајић, протонамјесник Срђан Белензада, презвитер Предраг Црепуља, протођакон Немања Рељић и ђакон Алекса Марић.

На малом Входу Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије одликовао је чином протопрезвитера намјесника Обитељи Манастира Веселиња протонамјесника Срђана Белензаду за његов труд који даје у очувању ове Свештене Обитељи.

Васкрсења које се прославља поново ове недјеље, и не само ове, већ и сваке недјеље која је свака за себе Васкрсење у малом. Ми се присјећамо Христових страдања, али и Његовог славног Васкрсења којим је Он побиједивши смрт даровао свијету живот вјечни.

Након свете Литургије Епископ је посјетио спомен Храм светих новомученика Гламочких гдје се поклонио и цјеливао свете Мошти.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Вечерашњу "Интернет литију" предводио протопрезвитер Никола Пејовић, уредник васељенског Радија "Светигора"

Sun, 26 Apr 2020 15:55:00 +0000

Митрополит Амфилохије: Ово нам се догађа због тога што човјек своју људску природу не употребљава на начин како је то Бог благословио!

Sun, 26 Apr 2020 15:49:34 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Томину недјељу Свету архијерејску литургију на темељима ранохришћанског храма на древној Дукљи код Подгорице.

Звучни запис беседе

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да су у апостолско доба страдали хришћани и да су биле затворене двери када су се били сабрали ученици Христови од страха Јудејаца.

“И ево, те затворене двери и данас се догађају, и у наше вријеме после толико вјекова, од страха модерних Јудејаца. Међутим, Господ се и тада појавио, и данас се јавља Господ. Присутан је овдје са нама и међу нама. Господ се појавио кроз затворена врата и поздравио ученике своје поздравом којим се и ми поздрављамо на овој Светој служби: Мир вам”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да тај мир свједочи Црква Божја кроз вјекове, призивајући све људе и све земаљске народе на мир у Христу Богу.

“И на помирење, на узајамну заједницу, на љубав према живоме Богу и на љубав једних према другима”, нагласио је Владика.

Казао је да је након што је Господ поздравио тим поздравом своје ученике, апостол Тома провјерио ране Христове..

“И онда је завапио: Господ мој и Бог мој! Признао га је као Бога и Спаситеља, као Сина Божијега. А Господ му је рекао: Повјеровао си зато што си видио и опипао. Блажени су они који не видјеше, а повјероваше. И такви су хришћани двије хиљаде година блажени – који вјерују у живога Господа, иако немају прилике, пошто се Господ вазнио на небеса, да опипају ране Његове”, рекао је он.

Митрополит Амфилохије је говорио и о корона вирусу као освети природе због човјековог насиља над њом.

“То се догађа због тога што човјек своју људску природу не употребљава на начин како је то Бог благословио. А Бог је благословио првога човјека и прву жену ријечима: Рађајте се и множите се и напуните земљу. То је благослов да се напуни земља новим покољењима. А они који су скренули са тога Божјега пута, они данас, намјесто да рађају, стварају бракове који су лажни бракови, који су поклоњење људским страстима и људским немоћима које израбљују и уништавају људску природу”, рекао је Владика Амфилохије.

Казао је да се у исто вријеме озакоњује и убијање дјеце у материнским утробама.

“И то постају закони те модерне Европе која тиме постаје нова Содома и Гомора. А од Содоме и Гоморе на крају је остало Мртво море, у коме од тада до данас нема никаквог живота. То је, дакле, пут Содоме и Гоморе, пут смрти, пут ништавила, обоготворења смрти и онога што је пролазно, поклоњења демонским силама и одрицања од Божјега пута, одрицања од истинске употребе творевине коју нам је Бог дао и од истинске употребе људске природе на начин како је то Бог благословио”, поручио је Митрополит Амфилохије.

Након Литургије благосиљан је славски колач.

Митрополит Амфилохије осврнуо се на крају на чињеницу да је из познатих разлога данас би мали број сабраних на овом светом мјесту.

“И поред тога, овдје је данас велики сабор, јер су сабрани владари који су овдје владали, на челу са Светим Јованом Владимиром, и сви они који су градили ову светињу, обнављали је, у њој се крштавали. Присутни су, јер је присутан сам Господ Бог наш који и све њих чини присутним. Сви они се радују што и ми настављамо ово свето дјело“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Јоаникије: Томино невјерје је било је тражење додира и жеља да види Господа!

Sun, 26 Apr 2020 15:48:37 +0000

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Томину недјељу, 26. априла 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећени Епископ је, у својој архипастирској бесједи, навео да прву недјељу по Васкрсу називамо недјељом Антипасхе - друга Пасха или Томина Пасха, Христова и Томина Пасха.

По ријечима Владике Јоаникија, Свети апостол Тома је био међу онима који су се разбјежали за вријеме Христовог страдања на крсту, а велики ломови настали су у душама вјерних ученика Господњих када су дошли у ситуацију да Га, због страха од Јудеја, напусте.

„Такви ломови су се показали нарочито на апостолу Томи. Жене мироносице су Га видјеле како је васкрсао, јавио се и неким апостолима. Већ су причали да је васкрсао Господ, да је побиједио смрт, а Тома се у дубини свог срца радовао, али је био искрен и говорио: Докле не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати. Докле не видим очима мојим да је то, ваистину, Господ Онај исти Који је на крсту висио као беспомоћан, а тада је Господ показао највећу силу, уништавао смрт, али то је био невидљиво за људске очи“, бесједио је Владика.

Додао је да Томине ријечи, којима је исказивао своје невјеровање, говорећи да не може вјеровати док Га својим рукама не опипа и својим очима не види, имају велики значај.

„Многи су говорили да су то била нека привиђења, да је васкрсење Христово било привидно, да то није био Господ у свом тијелу, Онај исти Који је висио на крсту. Зато је јеванђелист нашао за сходно да забиљежи како је Господ после васкрсења и јео са својим ученицима. Када је Господ позвао Тому, а јавио му се у следећи дан Господњи, дан Његовог васкрсења, рекавши: Пружи прст свој и опипај руке моје, пружи руку своју и опипај ребра моја копљем прободена и не буди невјеран него вјеран, тада је са Томиних очију спала крљушт невјерја. Његова душа, која се до тада потапала у сумње и муке душевне, је васкрсла, јер је пребивање у сумњама и невјерју једнако смрти. Ово је било Томино душевно и духовно васкрсење, јер је он прешао из невјерујућег у вјерног“, истакао је Његово Преосвештенство.

Томино невјерје, поручио је Владика Јоаникије, било је, заправо, тражење додира, жеља да види Господа.

„То није невјера, него се тако назива зато што је Тома тако то исповједао, а он је свим срцем, свом душом тражио да види Господа, да Га опипа својим рукама и Господ га је тога удостојио. То је прави пут за сваког од нас који смо подложни сумњама, искушењима, да тражимо, да не одустајемо и да желимо што ближи сусрет са Господом“.

„Нека Бог да свима у ове свете дане Васкрсења Христовог обновљења духа, обновљења мисли, обновљења љубави, новог полета, новог живота што нам даје Васкрсење Христово“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Епископ Исихије: На нама је да одбацимо сваку сумњу и да примимо оно што су апостоли и многи други видели – Васкрслога Христа!

Sun, 26 Apr 2020 15:46:57 +0000

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије служио је свету архијерејску Литургију у Томину недељу, 26. априла 2020. године, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду. Владици су саслуживали свештеници Саборног храма и новосадски ђакони. Светој Литургији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.

Звучни запис беседе

Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, Епископ мохачки је навео да је на нама да одбацимо сваку сумњу и да примимо оно што су апостоли и многи други видели – Васкрслога Христа.

Ми нисмо у могућности да видимо Васкрслога Господа на начин на који су га видели свети апостоли, са изузетком светитељâ којима се Господ такође јављао. Огромној већини Господ се не јавља на тај начин, већ се јавља кроз Своју реч, кроз Свето Писмо, кроз светитеље, кроз апостоле који су га сведочили, а пре свега јавља нам се на светој Литургији, када заједничаримо са Њиме, и јавља нам се на најприснији могући начин јер постајемо једно са Њим, причешћујући се Његовим Телом и Крвљу, нагласио је владика Исихије.

Свету Литургију верни народ имао је могућност да слуша путем програма радио-станицâ Епархије бачке (Беседа, Славословље, Тавор и Благовесник), као и путем стриминга на интернет порталу Информативне службе Епархије бачке. Такође, Радио-телевизија Војводине омогућила је гледаоцима да прате директан пренос свете Литургије из Саборног храма у Новом Саду.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Путем рмањских испосница

Sat, 25 Apr 2020 19:03:55 +0000

Данас, 25. априла 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије први пут је обишао испоснице манастира Рмња чији остаци датирају уназад три или четири стотине година.

У пратњи владике Сергија су били, протопрезвитер ставрофор Саша Црљић и Синиша Сердар, пароси дрварски и господа Здравко Карановић и Лазар Вођевић. Испоснице манастира Рмња налазе ce у кањону потока Ћелије који се улијева у босанску ријеку Крку између села Мали и Велики Цвијетнић десетак километара југоисточно од манастира Рмња.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Митрополит Амфилохије: Спаситељевом силом догађају се чудеса кроз сву историју Цркве Божије!

Sat, 25 Apr 2020 13:35:23 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос Свету архијерејску литургију на темељима храма Живоносни Источник на Ђевич-граду у Пиперима.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је ово једно од мјеста које је свједочанство силе Христа Господа васкрслога.

“И мјесто које је рођено из оног Соломоновог храма о коме смо слушали из Дјела апостолских како су апостоли Петар и Јаков исцијелили онога узетога. А онда су се Израиљци задивили томе чуду, а Петар им рекао да они то нису учинили него Бог Аврама, Исака и Јакова који је послао Сина свога јединороднога кога сте разапели, али је Он васкрсао из мртвих. Његовом силом се догодило оно чудо”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да се Његовом силом догађају чудеса кроз сву историју Цркве Божије.

“И ово мјесто је једно од свједочанстава те силе Христове, силе Сина Божијег јединородног који дејствује кроз вјекове, који је благословио својим првим ученицима да иду и да крштавају све народе у име Оца и Сина и Духа Светога, да држе оно што им је заповиједио, а Он ће бити са њима у све дане до свршетка свијета и вијека”, подсјетио је Владика.

Рекао је да овом Литургијом започиње обнова овога светога храма.

“Било је овдје моного храмова, на овом простору, од древних хришћанских времена када је Црква била јединствена на Истоку и Западу. Овдје је, по свједочанствима и древном предању, поријекло и светородне лозе Немањића. Ту поред Градине и данас постоји Савина вода, као и Савине ливаде”, казао је Владика Амфилохије.

Након Литургије благосиљан је славски колач, а Митрополит Амфилохије је посебно заблагодарио Мињи Поповићу, чији су преци кроз вјекове чували ову светињу.

“И ево, он је Цркви вратио ово свето мјесто, приложио га Митрополији црногорско-приморској и Ћелији пиперској, да би ова светиња поново пропојала, да би се обновила и да би се кроз њу и преко ње обновило прослављање имена Божјега на овим просторима”, казао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Јоаникије: Радост Васкрсења је у нашим срцима!

Sat, 25 Apr 2020 13:34:29 +0000

Поводом празника Живоносни Источник или Источни (Свијетли) петак, 24. априла 2020. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Самограду, на темељима храма из времена цара Јустинијана.

Преосвећени Епископ је казао да када славимо Христову побједу над смрћу и ми учествујемо у Његовој побједи, у Његовој слави, слави Његовог Васкрсења.

„Зато је наша радост превелика, јер нам Господ Исус Христос својим крстом, својом смрћу и својим Васкрсењем донесе нови живот, а што је најважније донесе нам побједу над смрћу. Он је Првенац из мртвих, за Њега се везују сви они који вјерују, а сви ми који у Њега вјерујемо, идући за Њим правимо велику војску хришћанску, побједоносну. Ако је Он Првенац из мртвих, а ми идемо за Њим, то значи да и ми, славећи Васкрсење, већ, овдје предокушамо побједу над смрћу“, рекао је Владика Јоаникије.

Црква Божја, навео је он, устројила је да овај петак буде посвећен Богородици.

„Славећи Васкрсење Њеног сина, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа немогуће је да и Њу не призивамо у помоћ и да је не славимо. Овај празник је назван Богородица Живоносни Источник, а устројен је ради велике љубави према Пресветој Богородици, јер нам преко Ње дође спасење овог свијета“, истакао је Његово Преосвештенство.

Подсјетио је да су темељи храма Живоносног Источника на којима је данас, у Самограду, служена света Литургија, баш, из оних времена, јер је подигнут у 6. вијеку, када је устројен овај празник Богородице Живоносног Источника.

„Када смо нашли ове свете темеље, када су их археолози открили, размишљали смо коме да учинимо посвету храма. Давно је разрушен, мало је сачуваних историјских података о њему. Не знамо коме је био посвећен. Посветили смо га Васкрсењу Христовом и Богородици Живоносном Источнику и зато овдје служимо на Источни петак, славећи Васкрсење Христово и уједно прослављајући Пресвету Богородицу, учествујући у слави Васкрсења и осјећајући превелику милост и заступништво Пресвете Богородице. Нека је Она свима на помоћи, посебно овој светој обитељи“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Прослављајмо Новомученике – осликајмо храм у Млаки

Fri, 24 Apr 2020 14:34:35 +0000

Посљедујући завјетима Светог владике Николаја Велимировића, испуњавају се времена да се у радости Васкрсења Христовог поносимо нашим светим мученицима који су просијали у ужасима система логора Јасеновац.

Ово мјесто страдања се жртвом новомученика, трудом клира и вјерног народа Епархије пакрачко-славонске и нашим заједничким прослављањем њиховог спомена, претвара у простор најдубљег српског свједочења мира Велике суботе, из којег трепери Васкрсење и Христова побједа.

Прилику да себе уградимо у овај свеопшти подвиг нашег преображења овог пута имамо кроз могућност учествовања у осликавању храма Светог пророка Илије у славонском селу Млака. У овом храму, подигнутом 1782. године, као и око њега, током Другог свјетског рата биле су заточене жене и дјеца са Козаре, заробљене приликом офанзиве 1942. године. Млака је, заправо, била један од подлогора Јасеновца, одакле је Диана Будисављевић са сарадницима спасавала српску дјецу.

Храм девастиран у рату деведесетих година, обновљен је залагањем Епископа пакрачко-славонског Јована, а 22. априла 2018. године освештао га је Његова светост Патријарх српски Иринеј са више архијереја СПЦ. Фрескописање обновљеног храма започето је управо фрескама Рахиље која оплакује своју дјецу и Акције Диана Будисављевић.

Вријеме је да заједно наставимо ово дјело, прославимо Новомученике и одужимо се онима који су спасавали жртве. Придружимо се, уградимо себе у храм Божији!

Своје прилоге можете уплатити на банковни рачун Манастира Јасеновац:

У Хрватској: IBAN: HR22 2340 0091 1107 7767 9; SWIFT CODE: PBZGHR2X

У Србији: Поштанска штедионица 200-2723110104033-48

Извор: Саборник