Епископ зворничко-тузлански господин Фотије посјетио је данас, 04. маја 2020. године, манастир Свете Матроне Московске у Ритешићу.

 

 

Настојатељ манастира, игуман Исаија, упознао је Епископа са радовима на изградњи манастирског конака и уређењу порте. Након посјете Ритешићу, Епископ је посјетио град Добој и упознао се са током радова на обнови епархијског дома. Том приликом Владика се сусрео са градоначелником Добоја господином Борисом Јеринићем којем је изразио своју благодарност за помоћ коју град Добој пружа у обнови овог значајног црквеног објекта.

 

Између осталог разговарано је и о тренутној епидемиолошкој ситуацији у Добоју. Тим поводом Владика је упутио ријечи подршке градоначелнику, грађанима Добоја и свим службама које се боре са овом пандемијом, уз молитву за њено брзо окончање.

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

 

Свештена обитељ манастира Михољска превлака данас је реаговала на текстове и хајку коју против њих води Антена М уз, како истичу, “саслужење својих шпијуна”. Оваква хајка, каже се у саопштењу, заснована је на лажи и мржњи, братоубилачком пориву и христоубилачкој свијести. Саопштење братије манастира Михољска превлака преносимо интегрално:

 

 

Након серије гнусних лажи и клевета на рачун нашег манастира и духовног оца, по благослову игумана нашег манастира, желимо да обавијестимо сав народ о хајци која траје већ недјељама на нашу породицу и ову светињу.

 

Наиме, особа која живи у бунгалову на манастирским имању, која обавља функцију доушника и шпијуна за Антену М, борави ту већ више од 20 година по допуштењу управе манастира, користећи наше просторије за живот притом не плаћајући никакву ренту или било коју врсту надокнаде за комуналије. Претходне недјеље ова особа, снимала је вјернике, који су долазили у нашу народну кухињу по помоћ у виду хране и пића, наводећи како се у нашем манастиру окупљају вјерници који не поштују привремене превентивне мјере издате од стране НКТ за сузбијање епидемије корона вируса и окупљају се ту ради провода и дружења. Ова особа је послала своје снимке новинарском уредништву које је брзином свјетлости било спремно да уједе и нападне. Након пријаве Управи полиције Тивта, полицијски службеници дошли су у наш манастир и направили увиђај у коме су и сами написали да нису нашли никакве неправилности нити кршење било којих од примењених превентивних мјера. Схвативши да се у нашем манастиру налази народна кухиња која помаже људима који немају услове за живот, од њих смо добили и ријечи хвале. Овим путем се захваљујемо полицији на професионалности.

 

Овај напад од стране ове особе смо прећутали.

 

Данас, након Свете литургије, која је служена на отвореном, са затвореном црквом, у којој није боравио чак ни игуман, вјерници који су дошли у наш манастир налазили су се у дворишту манастира, као и на паркингу, прописано поштујући мјере о дистанци, који су се по завршетку службе Божије одмах разишли.

 

На служби је било присутно неколико шпијуна, вукова, одевених у јагњећу кожу, гледајући у Христа, спремни да му зарију нове клинце у руке и да га пљуну у Његово пречисто лице. Те особе направиле су фотографије о тобож присутности мноштва народа на служби. На срећу, ови шпијуни ни сами нису прочитали привремене превентивне мјере које су на снази, нити знају ишта о Цркви и нашој светој вери, па се и на фотографијама може видети како људи стоје на дистанци, мирно у молитви слушајући песме богослужења.

 

Након одласка ових “часних” Црногораца и предака “достојних” православаца који су поранили да ударе на своје светиње, на мошти Светих Превлачких мученика, на Тело и Крв Христову, на ред је поново ступила иста особа са клеветама и змијским нападима на нашу светињу и породицу.

 

Наиме, иста особа тврди како је наш игуман, архимандрит Бенедикт, њу вербално напао и вријеђао на националној основи, и пријетио да ће је истерати из бунгалова који је на манастирској земљи. Већина вас познаје нашег духовног оца Бенедикта и зна о каквом је човјеку ријеч. Стога, свака наша одбрана њега, била би непотребна, јер наш отац се по ријечима апостола Павла труди да – свима буде све. Али, пошто се помиње овако деликатна тема, као што је вријеђање на националној основи, дужни смо да кажемо да такве ријечи из уста нас и нашег духовног оца нијесу изашле никада, јер наше васпитање није такво, нити би се ми могли назвати монасима који следују примеру Отаца наших који нас уче да ми не познајемо Христа америчког, руског, француског, српског, црногорског, но да је за нас Христос све, биће надкозмичко. Самим тим, како бисмо могли говорити о вријеђању на националној основи? Нити је овој особи икада дошла пријетња да ћемо је избацити, чак, ми смо јој дозволили да борави у нашем бунгалову без икакве надокнаде! Такође, како не бисмо правили проблема полицији, ове недјеље нисмо чак ни дијелили храну гладнима!

 

Овај дегутантни напад, у духу братоубилачког односа према Цркви Божијој, отелотворује се и у срцу ове особе, која након серије лажи, говори и о физичком нападу на њу, од стране вјерника који је био у манастиру. Након Свете литургије у нашем манастиру били су само монаси и особе запослене у манастиру. Напад о коме говори ова особа, потврђује само она, измишљајући како свакодневно трпи тортуру од стране нас такође окривљујући нас за смрт њеног супруга! Нека јој Бог опрости, јер све што се сакрива, једнога дана, пред Богом постаће јавно.

 

Овим путем желимо да кажемо да наш манастир није место за умножавање зла, клевета и лажи, но мјесто свједочења Васкрсења, мјесто обновљења љубави, мјесто преображења душа, оздрављења тијела, мјесто на коме земља цијелива небо. Место Божије. Ми, нисмо достојни овога мјеста, нити живота у овој светињи са Светитељима који корачају манастиром, са Архангелима који стоје на капијама манастира, са Анђелима који лебде над острвом, али исто тако, ми нећемо дозволити да се наставе овакве лажи и напади на наш манастир. Оваква хајка, какву води Антена М, уз саслужење својих шпијуна, против нас, заснована је на лажи и на мржњи и братоубилачком пориву и на христоубилачкој свијести.

 

Благослов Господњи нека дође на сву злонамерну децу Божију, која опет и опет заривају клинове у пречисте руке Христове, и избацују пљувачку на пресвето лице Његово.

 

Манастир Михољска превлака

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У реализацији Радио-Благовесника, а у оквиру Информативне службе Епархије бачке, у емисији „Гост Радијаˮ протонамесник Срђан Нешић, парох при храму Рођења Светога Јована Претече у Сомбору, говорио је о прослави 230 година поменутог храма, његовој богатој историји и плановима прославе јубилеја у овој години.

 

Звучни запис беседе

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, у недeљу 3. маја 2020. године, четврту годину за редом, Радио Епархије сремске „Српски Сион“ обележио је своју славу – Недељу Мироносица.

 

 

Због пандемије вируса и одредби Владе Србије о забрани окупљања, ове године слава је прослављена скромно, у присуству председника УО-а радија и старешине храма Преноса моштију Светог оца Николаја у Руми, протојереја ставрофора Винка Мишановића и чланова најужег тима редакције.

 

Након Свете Литургије, којом је началствовао отац Винко, приступило се сечењу славског колача који је преломљен с уредником радија г. Мирославом Крсмановићем.

 

Подсећамо све наше верне слушаоце и пријатеље да је Недеља Мироносица посвећена женама мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења.

 

Схвативши шта се догодило жене мироносице су одмах похитале да прошире радосну вест о победи Живота над смрћу.

 

Управо то је циљ и нашег епархијског медија, па је због те чињенице, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, УО радија донео одлуку да се у наступајућим годинама празник Жена Мироносица обележава као слава радија Српски Сион.

 

Свим нашим слушаоцима, сарадницима и пријатељима, као и свима онима који радио Епархије сремске доживљавају као свој, честитамо празник Жена Мироносица, желећи им срећну славу, уз најрадоснији хришћански поздрав: Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

 

 

Извор: Радио Српски Сион

 

У храму у насељу Коловрат код Пријепоља у недељу 3. маја 2020. прослављена је храмовна слава – Свети Николај Охридски, Жички и Свесрпски. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је у коловратској светињи Свету архијерејску Литургију уз саслужење пароха жупског протојереја-ставрофора Богдана Кувеље, јереја Горана Крстића и протођакона Николе Перковића. За певницом су били архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић и старешина Светониколајевског храма јереј Небојша Јовановић.

 

Звучни запис беседе

 

Ова Трећа недеља по Васкрсењу посвећена је женама Мироносицама, стога је Епископ Атанасије указао пре свега на њих и њихово дело: – Ми православни размишљамо о ономе што је најбоље, што је најсветлије, што је најјаче у нашем животу. А нема ништа светлије од личности Господа Христа и Његових дела, и Његовог највећег дела, Његовог Васкрсења из мртвих, и плодова Његовог Васкрсења из мртвих. О томе ми размишљамо, о томе размишља цела Црква Христова. На то нас Црква позива, баш да то имамо у своме уму и своме срцу, и то ми и чинимо. Ево, кад отворите календар наше Свете Цркве видећете да је сва пажња Цркве усмерена и даље на то славно дело Христовог Васкрсења из мртвих. Наша пажња усмерена је и прати оне који су такође били загледани и загледани су у то славно Христово дело. А то значи да и даље имамо у виду Апостоле Христове, све оне који су Њега пратили, слушали Његову реч и гледали Његова дела, што значи да у виду имамо и жене Мироносице којима је посвећена ова недеља, овај данашњи дан.

 

– Најпре им је Анђео објавио Христово Васкрсење на самом Гробу, празном Гробу Васкрслога Христа, а онда им се и сам Христос јавио на путу куда им је рекао да иду, и пошто их је тиме обрадовао, послао их је да јаве и Апостолима и другима. Оне су онда биле први весници другима. Онда се Господ јављао, не само тим својим пратиљама које су Га највише волеле, него се јављао и појединачно Апостолима, па онда свима Апостолима заједно, њима једанаесторици, јер један, као што знамо, беше отпао, и онда се јављао и другима. Васкрсли Христос Победитељ, обрадовао је све оне који су Њега пратили, који су Њега слушали, снабдео их, ово морамо запамтити, снабдео их оним што је најважније, снабдео их најпре знањем, и то најважнијим знањем које постоји, знањем о Себи, о Њему, Христу Васкрсломе, Христу Живоме, Христу који је чинио чудеса, који је беседио, Христу Учитељу, Христу Победитељу. Победитељу сатане, Победитељу болести, Победитељу смрти. То је најдрагоценије знање којим је Господ снабдео своје пратиоце… И још их је снабдео силом Духа Светога. Знањем и Силом. И снабдео их радошћу Живота. И као такве, задужио их да то знање преносе другима, да ту силу примењују на другима, и да радошћу Божијег присуства, радошћу Духа Светога испуњавају срца других.

 

– Све се ово дивно уклапа и даље у наставак нашег слављења, нашег славља данас, ове недеље, у храму посвећеном Светом Николају Српском овде у Коловрату. Уклапа се зато што се Свети Николај потпуно угледао на свете Апостоле Христове, наставио њихово дело у нашем времену. Наставио да проповеда Живог Васкрслог Христа, и то исто онако успешно. И исто онако је Господ потврђивао његово дело, његову проповед, његове речи, знацима, јер Свети Николај Српски, Жички, светски Николај, Свеправославни, успешан је исто тако био у проповедању Васкрслога Христа, указао је Епископ Атанасије, па је затим укратко изложио животни пут и дело овог дивног великог српског светитеља – Светог Николаја Свесрпског.

 

Након заамвоне молитве Епископ Атанасије је освештао славско жито и преломио славски колач које су припремили чланови црквеног одбора заједно са својим свештеником.

 

 

Извор: Епархија милешевска

 

-Ктиторска слава у свештеној обитељи манастира у Лелићу-

 

Недеља Светих жена мироносица и празник Преноса моштију Светог Владике Николаја литуријском свечаношћу обележени су у манастиру Лелић, задужбини Лелићког Златоуста и његовог оца Драгомира Велимировића. Светом Литургијом началствовао је старешина манастира, игуман Георгије, уз саслуживање свештенства из Ваљева и архимандрита Филимона, игумана манастира Каона. 

 

 

По Светој Литургији одслужен је помен блаженоуснулом Епископу ваљевском Г. Милутину и преломљен славски колач. Овогодишњи домаћини славе били су обитељ манастира Каона, браћа и сестре парохије у Цириху и Савез српских студената из овог швајцарског града. Будући да је ктиторска слава ове године услед ванредног стања знатно скромније прослављена, они ће имати част домаћина и за наредну годину.

 

Свете жене мироносице, које су пратиле Господа Христа, предано Му служиле и биле крај Њега у тренуцима распећа на Голготи, Црква у данашњем дану посебно прославља. Оне нас позивају да и ми нашу душу,ум и срце пренесемо на Голготу – на Велики петак, да будемо крај крста Христовог. Ако то будемо чинили, непомјаник који нас лажима обмањује одступиће од нас. Учешћем у Светој Литургији и Светој тајни причешћа, бићемо заједно са мироносицама, а Христос ће бити у нама, казао је у празничној проповеди архијерејски заменик блаженопочившег Епископа ваљевског Г. Милутина, протонамесник Филип Јаковљевић.

 

Данашње прослављање жена мироносица поклопило се са празником духовног горостаса Светог Владике Николаја, који је током читавог земаљског века народ приводио Христу, а данас то чине његове свете мошти и дела саткана од непролазне мудрости и љубави Божје. Данас би нам Владика Николај, највећи Србин после Светог Саве, појаснио зашто је тешко бити Србин у овим тешким и страхом обавијеним временима.

 

Српски национализам је рам у коме је икона Христова, дом у коме је Христос домаћин, брак у коме је Христос благословитељ, село и град у којима је Христос начелник. То је држава у којој је Христос цар. То је уметност у којој је Христос чаробност, школа у којој је Христос учитељ. То је Црква у којој је Христос првосвештеник. Српски национализам је, каже Свети Владика Николај, борба у којој је Христос војсковођа, страдање у коме је Он главни страдалник. То је мука у којој се Христос мучи кроз невину децу. Мрак, у коме је Христос једина свећа. То је робовање, које је издрживо једино са Христом. Српски национализам је устанак против неправде с барјаком Христовим. То је победа са певањем „Христос воскресе“ – поучавао је отац Филип Јаковљевић на темељу мудрих речи Владике Николаја.

 

Српски национализам је молитва до последње сузе и последње капи зноја, жртвовање свог имања и себе сама, верност и чистота Христа ради. Срећа у браку и друштву, у колиби и на престолу. Срећа у оба света у име Христа Бога. Ове речи Светог Владике Николаја данас су насушно потребне свугде где Срби живе и служи се Света Литургија. Данас њоме началствује Свети Владика Николај и подсећа нас на то да је тешко бити Србин, али Србин који је са Христом ничега се ни на једном путу не плаши, закључио је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик блаженопочившег Епископа Милутина, позвавши све Србе да ове речи пројављују уз помоћ молитава Светих жена мироносица и свих светих у Царству небеском.

 

Наш живот у Богу и спасење зависи од наших могућности да Богу благодаримо, јер све што смо од Бога добили велики је дар. Суштина нашег живота јесте да дар прихватимо и Богу благодаримо. Зато је свака наша Света Литургија управо благодарење, део је поздравног слова архијерејског намесника првог ваљевског, протонамесника Дарка Ђурђевића.

 

Посебно то треба да буде овај свети дан у коме треба да оставимо по страни све наше проблеме, недоумице и страхове, наше грехе и нас саме. Јер, постоје празници који наткриљују и надилазе нас саме и све око нас. Дани, у којима је центар у Богу и са Богом. Такав је дан Васкрсења Христовог, такав је и данашњи дан у коме благодаримо Господу и Владики Николају који су нас сабрали данас овде – рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић. По благослову лелићког игумана Георгија, он је упутио речи благодарја Епископу шабачком и администратору Епарије ваљевске Г. Лаврентију, са чијим благословом Црква у Ваљеву живи и узраста. Благодарност, истакао је отац Дарко Ђурђевић, припада и нашем блаженоупокојеном Владики Милутину, који нас је увек учио да идемо стопама Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина. У име свештенства, отац Дарко Ђурђевић заблагодарио је игуману Георгију и његовој братији, чуварима моштију и завета Светог Владике Николаја, што браћу свештенике и све намернике раширених руку и отвореног срца увек дочекују. Такође, благодарје је упућено и архимандриту Филимону, игуману манастира Каона, којим је, али и Лелићем као некадашњим метохом каонским, управљао драги нам Владика Милутин, затим свештенослужитељима, и верном народу, који се са љубављу и вером окупио око кивота Светог Владике Николаја.

 

 

Извор: Епархија ваљевска

 

Саопштење за јавност Управе Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

 

 

Обавјештавамо црногорску и ширу јавност да је дана 3. 5. 2020. г, на празник Светих жена Мироносица, одслужена Света Литургија без присуства вјерника иза затворених врата, како гласе одлуке Националног координационог тијела, које смо од првог дана када су уведене, испоштовали.

 

Након Свете Литургије, Храм је отворен и вјерни народ је један по један, улазио и придржавао се физичке дистанце и осталих препорука Института за јавно здравље Црне Горе.

 

Око 10 часова, неколико униформисаних полицајаца, без писменог налога, на вратима Храма у простору које је власништво Митрополије Црногорско-Приморске, легитимисали су родитеље са малом дјецом и друге грађане.

 

Полицајци у униформи, када су констатовали да се вјерни народ придржава поменутих мјера, после пола сата су добили ново наређење које је саопштено усменим путем, од нама непознатих старјешина, да су за боравак у затвореном простору неопходне маске (ова одлука ступа на снагу тек сјутра, 4.маја).

 

Када је и то било испоштовано, нова мјера су биле рукавице. Након тога, сљедећа одлука је била да се затвори Храм, зато што по њима, наводно није била испоштована мјера физичке дистанце.

 

Питамо домаћу и међународну јавност, по чијем наређењу данас, као и на празник Цвијети (када су приведени свештеници Храма и вјерни народ без икаквог разлога и основа за привођење), на Велику суботу и Васкрс када смо били под опсадним стањем, кршећи Устав Црне Горе, члан 14, који гарантује одвојеност Цркве и државе, као и слободу у вршењу вјерских обреда и послова, забрањује вјерном народу да уђе на Храм и помоли се Богу у вријеме када није полицијски час и кад није забрањено кретање?

 

Поред свих поштовања мјера и показане добре воље од стране Цркве, изузетно одговорног односа вјерника, не можемо да се отмемо утиску да је ријеч о планском и континуираном притиску на Цркву. Несумњиво да власт злоупотребљавајући тренутну епидимеолошку ситуацију, под видом заштите здравља, наставља обрачун са Православном црквом у Црној Гори и вјерним народом.

 

У Подгорици, 3.5.2020.године Господње

 

УПРАВА САБОРНОГ ХРАМА  ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ

 

Старјешина Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

Протојереј-ставрофор Драган Митровић

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у Недељу мироносица, 3. маја, на празник Светог Николаја Српског, Свету архијерејску литургију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.

 

Звучни запис беседе

 

У литургијској бесједи, након читања зачала из Светог јеванђеља, Митрополит Амфилохије је упутио архипастирску поуку у којој је тумачио Јеванђеље на данашњу Свету недјељу.

 

“Показује се кроз сву историју да су мироносице увијек биле вјерније Господу и прије свих су у Њега повјеровале. И као што је било у вријеме првих мироносица, наставило се и до наших дана.  И у најтежим временима гоњења Цркве многе жене мироносице, хришћанке, монахиње, широм православних земаља остајале су вјерне Господу пострадавши за Његово име и посвједочивши Га“, казао је, између осталог Митрополит Амфилохије, подсјетивши да су монахиње наследнице жена мироносица, првих Христових ученица, које настављају то свето дјело свједочећи својим животом и дјелом Господа Васкрслога.

 

Истакао је да је међу Светим женама мироносицама, по Светом Григорију Палами, била и мајка Пресвета Богородица, јер је било најприродније да Она прва дође на гроб свога Сина. Међутим, Свети јеванђелисти нијесу то записали, како је објаснио, да не би Јевреји казали да је мајка из туге измислила причу о Синовљевом васкрсењу, али су записали свједочанство других жена мироносица које су се радовале и посвједочиле Га. Марија Магдалина је стигла до тадашњег римског императора и прва му однијела црвено јаје. И од тада благодарећи њој кроз вјекове, сви хришћански народи за овај свети празник фарбају јаја у црвено као свједочанство Њега васкрслога.

 

Владика је истакао да се данас поред жена мироносица, којима се васкрсли Господ јавио ријечима: Радујте се, сјећамо се и Јосифа из Ариматеје, Његовог тајног ученика, који је са страхом од Пилата затражио Његово тијело како би га сахранио, а не Његови апостоли.

 

“И Црква Божја – Црква свједока Христових од Јосифа Ариматејског до жена мироносица, Светих апостола који су се покајали због свога одрицање и понијели Његов крст, крстили се Његовим крштењем, кроз вјекове носи Његов крст. И сви они који се крштавају у име Његово, облаче се у Христа, носе Његов крст и задобијају вјечно и непролазно Царство и достојанство”, бесједио је Архиепископ цетињски.

 

Сам Бог, јединородни Син Божији, рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве, примио је људску природу и претворио је у храм Духа Светога, а Његово богочовјечанско стање Бога Сина је, како је казао, стање на које је призван човјек и човјечанство.

 

“То стање Христове природе, људске природе која је сједињена нераздјељиво и неразлучно са божанском природом и вазнијела се на небеса, призива собом свако људско биће у ту радост непролазнога Царства Божијега”, рекао је владика.

 

Примјетио је да се кроз вјекове догађа оно што се догодило и са првим ученицима који су посумњали и који су се одрицали Христа па се враћали:

 

“Кроз сву историју има оних који сумњају у Христа и Његово васкрсење и рођење, у Њега као Бога савршенога и савршенога човјека, а има и оних који Га свједоче заједно са Јосифом Ариматејским и женама мироносицама, са првим ученицима покајницима који Га свједоче кроз вјекове.”

 

Казао је да су Живи свједоци живога Господа и силе Његове до наших времена свети Божији људи и њихове свете мошти, подсјетивши на мошти Светога оца нашега Арсенија, наследника Светога Саве, које почивају у овој светињи Божијој.

 

“Опипљиви су свједок заиста да је Христос васкрсао јер кроз Његово васкрење, кроз примање Тијела и Крви Господње у Светој тајни причешћа, живљења по заповјестима Христовим, освећују се људске кости и тијело. Људска душа узлази на небеса а тијело остаје као живо свједочанство живога Господа. Такав је наш Св. Василије Острошки, Св. Петар Цетињски, Св. Симеон Дајбабски, Св. Стефан Пиперски, Св. Арсеније… они које је Господ овдје послао. Нека би Господ и нас удостојио да ходимо за Њим као путем истином и животом и да побјеђујемо сва искушења која нас сналазе овдје на земљи, да би задобили  вјечно и непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Благодарећи нашој искреној браћи у Христу ми смо се радо и слободно подвргли тесту на вирус Kovid 19. Први тест је показао позитиван налаз (субота, 25. априла 2020). Зато смо санитетским возилом пребачени из Крушевца у Земун (КБЦ).

 

 

Друго и треће наше тестирање (28. и 30. априла) донела су негативан налаз.

 

У четвртак 30. априла, наш „принудни одмор“ (хумористична досетка једног од наших лекара) практично и терапеутски био је завршен и ми смо 1. маја отпуштени из КБЦ „Земун“ и враћени у Крушевац.

 

Овом приликом ми исказујемо неизмерну благодарност:

 

Нашим Преосвећеним оцима и свима надлежним екселенцијама и прегаоцима који су осмислили наше здравствено укрепљење;

 

Нашим јуначним и врлим лекарима, медицинском особљу и подвижницима народног здравља – и опет захвалност за њихова бдења над свима нама у периоду пандемије;

 

Епископу ремезијанском Господину Стефану, викару Његове Светости Патријарха српског Господина Господина Иринеја, који је овластио свештеника, оца Ненада, да послужи нашим потребама у болничким условима;

 

Свој својој браћи, сестрама и пријатељима у Христу који су испољили љубав, саосећање и милост према нама и Оном маленом, али значајном делу медијских гласила који је показао пажљивост у извештавању о нашој перипетији.

 

Коме је овај пут остало ускраћено задовољство? И опет, ко није био нимало успешан у лансирању црнога хумора у вези са нашом маленкошћу?

 

Пре свега мислимо на узурпаторе медијâ који су ове и овај пут искористили као своју прћију, као нови начин упирања прстом у мету по избору и по ценовнику или, опет, као оруђе освете и елиминације непожељних. Било како било, наше време је изнедрило и врсту медијске цензуре, инквизиције и линча.

 

Ипак, најдубљу медијску јаму у овом трагичном периоду копају нам одрођени, апостате или одступници од Светог Литургичког Предања, они који, градећи се пошто-пото мудрима, никако да се умудре. И не без разлога. Њима недостају смирење и саборни ум Цркве. Зато смо им ми само „мирис смрти за смрт“. И у злочинце нас они убрајају. И дрвени капут нам они тешу, а да нам претходно нису узели меру. Но такви пројекти обавезно пропадају – недостаје им чудотворна формула  која гласи: „ Ако Бог дâ“. И тако: ако Бог не да врапца свог, чему преостале бриге?

 

Што се тиче манипулацијâ нашим старим фотографијама и неауторизованом беседом, изговореном у тренутку док се још расправљало о општеобавезујућој стратегији у одбрани од Kovida 19, када та стратегија још није била недвосмислено фиксирана, изгледа да ће само наша тужба и позив на суд моћи да прекршитеље туђих ауторских права заузда и да их доведе к познанију права! Давидовски још речено: „Ноге њихове свагда трче на безакоње, да пролију крв“. Такозвано слободно истраживачко новинарство зар је данас сведено само на слободну отимачину и узурпацију туђих добара? Зар заиста живимо у времену менталне заражености полулажима и полуистинама које су најбољи материјал за подлагање ломача?

 

Никоме нећемо дозволити да нам погани нашу добру савест, као ни да нам и у новом покушају загорча, или украде, празничну радост, овај пут пасхалну(?!) Поштујући као и досад све прописане мере безбедности, своје и свих других око нас, и још се држећи савета наших човекољубивих лекара како да се током неколико наредних дана по нашем повратку са „принудног одмора“ што боље укрепимо за предстојеће нам пастирске подвиге, ми изјављујемо: опет ћемо и опет ми облетати око свете Трпезе као пророк Давид око Ковчега Завета, опет ћемо се радовати добровољном доласку наше верне духовне дечице у храмове и њиховом молитвеном присуству и, наравно, опет ћемо их позивати да са вером, надом и љубављу прилазе Чаши вечнога Живота!!! Ради сједињења са Пресветим Телом и са Пречасном Крвљу Живога Господа нашега Исуса Христа, Исцелитеља и Лекара душа и тела наших! Амин!

 

* * *

 

На крају овог саопштења ми се обраћамо оним православним епископима и богословима у СПЦ који су прешли црту православне литургијске теорије и праксе, па су и у лавиринт фарисејских правила и ситничавих прописа доспели! Зар они не виде да Христа овде разоваплоћавају путем апстраховања Његове божанске природе и да Га раслабљују путем искључења Његових божанских сила и моћи! Још једно искушење се овде очитава – искушење језуитском казуистиком! Овде се ништа не може постићи приземним марифетлуком. Овде не важи метод „продакт плеисмент“ – пласирања производа.

 

Зато их ми добронамерно упозоравамо: господо, зауставите се док још има времена!!!

 

Епископ крушевачки Давид (Перовић)

 

Субота Томине недеље,

2/19. мај 2020. године

Крушевац

 

Извор: Епархија крушевачка

 

Према сведочанству Његовог Високопреосвештентва Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Г. Амфилохија, новопрестављени протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић, дугогодишњи парох которски и први ректор обновљене Цетињске богословије, упокојио се са благим осмехом на лицу. У наставку доносимо сведочанство које је Митрополит данас поделио са верним народом у литургијској беседи на евхаристијском сабрању у доњем Острогу.  

 

 

"Ових дана се упокојио наш отац Момо Кривокапић. Сахранили смо га и опојали у Котору, сада у четвртак. Очевидно да је отац Момо један од тих свједока својим животом, својим срцем, умом, својом проповјеђу, својом вјерношчу Христу. Један од савремених свједока Живога Господа. Гледајући га упокојенога видио сам на његовом лику чудесни осмијех. Када га је задесио час смрти он се осмијехнуо и тај осмијех је зрачио са његовог лика. Када смо у цркви Покрова Пресвете Богородице у Шкаљарима поново скинули поклопац са њега да отпјевамо "Христос Воскресе", тај чудесни осмијех је био на лику упокојенога, заиста упокојенога оца Мома", посведочио је Митрополит црногорско-приморски.  

 

Видео запис целокупне беседе погледајте у наставку: 

 

 

Протојереј – ставрофор Мирко Вилотић, архијерејски заменик Владике Лаврентија, у посети Епархији ваљевској. 

 

 

Блаженоуснули Епископ ваљевски Г. Милутин био је трудољубиви градинар. Епархију ваљевску је уредио и као најлепши врт оставио својој духовној деци. Трагом те дубоке бразде треба наставити у времену које долази, једна је од порука Епископа шабачког Г. Лаврентија, коју је приликом јучерашње посете Ваљевској епархији пренео његов заменик протојереј – ставрофор Мирко Вилотић. Будући старији од 65 година, према прописима ванредног стања, Владика Лаврентије није могао лично да дође и испуни своје обавезе администратора Епархије ваљевске па је то учинио прота Мирко Вилотић. 

 

У Епархијском дому дочек му је уприличио архијерејски заменик блаженопочившег Епископа Милутина, протонамесник  Филип Јаковљевић, са епархијским службеницима. Преневши поздраве и благослове Епископа Лаврентија, прота Мирко Вилотић пожелео је много успеха браћи свештеницима и верном народу, који су под духовним старањем Владике Милутина  живели и у славу Божју стварали. Епархија ваљевска настала је, како је Владика Лаврентије увек говорио, „умножавањем“, а не дељењем Шабачко – ваљевске епархије. Дељење, зборио би архијереј полувековне мисије широм планете, „указује на одвајање, а ми смо у Христовој љубави заједно и тако ће увек бити.“

 

Владика Лаврентије многим овдашњим свештеницима благословио је одлазак у богословије, многе рукоположио, подсетио је  у разговору протонамесник Филип Јаковљевић. Близак је и до данас многима драг. За његова вакта, у Ваљеву је отпочела изградња Храма Васкрсења Христовог, којег је у пратњи протонамесника Филипа Јаковљевића овога пута посетио протојереј – ставрофор Мирко Вилотић. 

 

У саборном храму дочек је приредио старешина протојереј – ставрофор Драгомир Јовановић и архијерејски намесник други ваљевски, протонамесник Саша Максимовић. Сви заједно са братством храма одслужили су помен Владики Милутину.  Добродошлицу у манастиру Ћелије проти Вилотићу је пожелела игуманија мати Гликерија. Након поклоњења моштима Преподобног Оца Јустина, у срдачном разговору евоциране су успомене на ћелијског богомудраца, период столовања Владике Лаврентије, а нарочито Владике Милутина, који је о Оцу Јустину често говорио и са посебном љубављу се сећао својих сусрета са њим у раном детињству. Након Ћелија пут води ка дому Светог Владике Николаја, манастиру Лелић. 

 

Игуман Георгије и архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, приредили су дочек у маниру гостољубља по коме је лелићка светиња надалеко позната. Како и доликује, све протиче у пријатној размени речи и узајамном благодарју. „Канцеларија Епископа Лаврентија пружа чврст ослонац свима нама овде и то много значи. Сарадња је била одлична и, уз Божју помоћ, тако ће и остати“, поручио је у име домаћина протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик блаженопочившег Епископа Милутина.

 

 

Боравак у ваљевској епархији прота Мирко Вилотић заокружио је посетом епархијском магацину и, уз поздраве и благодарје браће из Ваљева, кренуо назад пут Шапца.

 

 

Извор: Епархија ваљевска

 

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија над одром протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића, пароха которског и архијерејског намесника бококоторског.

 

 

Извор: СПЦ Котор