Живе речи утехе: Живе речи утехе

Епископ Атанасије: Благодаримо Богу што нам је дао да га славимо у Светима Његовима!

Thu, 07 May 2020 13:50:06 +0000

Празник Светог Великомученика Георгија Победоносца, који је крсна слава великог броја Срба, а међу њима и Његовог Преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија, свечано је прослављен 6. маја 2020. године у манастиру Милешеви.

Звучни запис беседе

Тим поводом, Преосвећени Епископ Атанасије предстојао је литургијским сабрањем уз саслужење настојатеља манастира Светог Николаја у Бањи Прибојској архимандрита Теофила, пароха прибојског протојереја-ставрофора Ранка Милинчића, архијерејског намесника пријепољског протојереја Игора Ерића, протођакона Николе Перковића и ђакона Ивана Савића. За певницом је одговарало милешевско сестринство са својом игуманијом мати Аквилином.

У току Божанске службе Преосвећени Епископ Атанасије је рукоположио у чин презвитера свог дугогодишњег ђакона Николу Перковића, који је са њим заједно прошао све недаће и искушења и у Епархији бихаћко-петровачкој али и у Милешевској епархији од њиховог доласка 2017. године до данас.

Благодарећи Богу на свим даровима из Његове непотрошиве ризнице добара, Епископ Атанасије је у беседи рекао: – Благодаримо Богу што нам је дао да га славимо у Светима Његовима, посебно у Његовим Светим исповедницима и мученицима, као што беше јуче у дивном Свештеномученику Платону Бањалучком а данас у Светом Великомученику и Победоносцу Георгију. Благодарећи Богу за Његова доброчинства која исповедамо и препознајемо, посебно бих се сада обратио нашем новом свештенослужитељу, презвитеру Николи, а кроз њега опет, и свима другима који су раније примили презвитерски чин и друге одговорне службе у Цркви.

– Речено је да ми треба да будемо сарадници Божији, сарадници у Његовом спасењу света. Можете ли замислити онда колико је одговорна свештеничка служба, бити сарадник Господу Христу, Њему као Спаситељу. А то је свештеник кроз служење Свете Литургије и других светих тајни, кроз проповедање Јеванђеља, поучавањем других самим начином свога живота, свим својим пастирским радом.

– Ми имамо и блиских примера из нашега рода како се треба угледати на Христа и како треба испуњавати свештеничку службу у било ком чину, и уопште како треба, као прави хришћанин живети… У послушности и љубави до краја се испуњава свака служба у Цркви. Из послушности Цркви и Господу Христу, у љубави према Цркви и Господу Христу. Према Цркви то значи према свима ближњима, опет испуњење оне Христове заповести коју смо данас чули: Нову вам заповест дајем да љубите једни друге. То је заповест Христова. Све што је узвишено и добро у Цркви учињено учињено је из послушности и љубави… Тако је и светитељ кога данас прослављамо, и Господа Христа прослављајући у њему, Свети великомученик Георгије посведочио Христа на свој начин, својим мучеништвом.

– На страшном Другом доласку Христовоме, када буде општа смотра свега човечанства, свих људи и преглед целе историје, онда ће бити за верне слуге Божије најрадоснији тренутак. Онда ће се пред целим светом обелоданити управо то како су они признали Христа и како сада Христос признаје и препознаје њих, беседио је Епископ Атанасије.

Извор: Епархија милешевска

Упокојио се протопрезвитер-ставрофор хаџи Живорад Марић (1934-2020)

Thu, 07 May 2020 13:46:30 +0000

Дана 7. маја 2020. год. упокојио се у 86-ој години умировљени парох младеновачки протојереј-ставрофор хаџи Живорад Марић.

Заупокојена Литургија биће служена у храму Светог апостола и јеванђелисте Луке на Старом градском гробљу у Младеновцу 8. маја 2020. год. у 8 часова, а сахрана ће бити обављена на истом гробљу. Опело ће служити у храму Светог апостола и јеванђелисте Луке Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован са почетком у 13 часова.

Прота Жика рођен је 1934. године у селу Тулеж код Аранђеловца и након што му је било забрањено да заврши Гимназију због припадности монархистичкој омладини уписује Богословију у Призрену, коју са великим успехом завршава 1954. године. Најпре је био постављен за пароха у родном Тулежу, а потом у Марковцу у којем је службовао од 1969–1975. године. Након што је протојереј Светозар Станимировић разрешен дужности пароха другог младеновачког 1. јула 1975. год. на његово место је постављен отац Живорад Марић. На другој парохији младеновачкој остаје до умировљења 1. јануара 1997. Дужност старешине младеновачког храма Успења Пресвете Богородице обављао је од 1978–1988. године. Међу Младеновчанима остао је упамћен као храбар свештеник и доследан проповедник Васкрслог Христа током социјалистичког периода у којем је Црква имала много потешкоћа. Отац Жика својом непосредношћу и комуникативношћу није остављао равнодушним никога са ким је долазио у сусрет.

Јереј Живорад Марић одликован је чином протојереја 27. маја 1991. године од стране Епископа шумадијског Саве, а 11. јануара 2004. године чином протојереја-ставрофора од стране Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована. Добитник је Грба општине Младеновац 2011. године. Из брака са супругом Лепосавом има сина Владана, свештеника и кћерку Веру, лекара.

Извор: Епархија шумадијска

Митрополит Амфилохије на Космачу: Историја ове светиње је распета историја, али и историја у духу васкрсења!

Wed, 06 May 2020 12:53:52 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, поводом Ђурђевдана, храмовске славе манастира Космач на Скадарском језеру Свету архијерејску литургију у овој древној светињи, задужбини краља Вукашина Мрњавчевића. Након литургије благосиљан је славски колач.

Звучни запис беседе

Владика је у архипастирској бесједи рекао да је историја манастира Космач распета историја.

“Али је истовременео и историја у духу васкрсења”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Подсјетио је да су се на овом мјесту, по предању, вјенчали Вукашин Мрњавчевић и Јевросима и на ријечи мајке Јевросиме “немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.

Додао је да је Космач вјековима метох Цетињског манастира, који се након братоубилаштва Другог свјетског рата био претворио у рушевину.

“Хвала Богу, и ова светиња, као и друге светиње широм Црне Горе, запостављене и запуштене, оне су у знаку васкрсавања у ово наше вријеме. Нажалост, они који су на власти данас, попут некадашњих Мрњавчевића, мисле да су несмјењиви. Они сматрају, чак и њихова скупштина, да је обнова ових светиња девастирање, како они кажу – културнога блага Црне Горе. Није било девастирање то што су светиње биле претворене у рушевине, што су зарасле у коров, што су се змије по њима легле”, рекао је Владика Амфилохије.

Владика је рекао да се нада у Бога да ће, као што се обнавља и васкрсава космачка светиња и као што се обнављају и васкрсавају светиње широм Црне Горе тако васкрснути и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.

“И да ће се тако Црна Гора вратити себи самој, Петровићима и Ловћену и да ће вратити поштовање према Светом Петру Цетињском и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, да ће га ослободиоти из тамнице у којој се налази још од седамдесетих година прошлог вијека”, поручио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је подсјетио да је постојала намјера да се ово свето мјесто претвори у коцкарницу.

“То би, ваљда, била обнова културног блага Црне Горе. Хвала Богу, Свети Георгије ипак није дозволио, и нијесу дозволили ктитори и овај народ овдје да се то деси”, рекао је Владика.

Владика је подсјетио да је данас и слава светородне лозе Петровића.

“Обновили смо цркву Петровића – посвећену Светом Георгију и данас је требало да служимо на Његушима, али због овог вируса, а и ових других, још опаснијих вируса, то није било могуће. Чекамо да се исцијелимо од тога, да би онда могли да се и ми ми и цијела Црна Гора и сви земаљски народи исцјељујемо вјером у Христа распетога и васкрслога, Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протонамесник Бранко Чолић: Крст Светог Георгија био је да он буде великомученик!

Wed, 06 May 2020 12:48:44 +0000

Празник Светог Великомученика Георгија Победоносца литургијски је прослављен у Храму Покрова Пресвете Богородице. Молитвеним сабрањем је началствовао протонамесник Душан Алексић, а Ђурђевданску беседу је изговорио протонамесник Бранко Чолић.

„Мноштво је оних који су свој живот везали за Бога. Међу њима је Свети Георгије који је претрпео страшна страдања. Толика да су се многи питали како је издржао“, рекао је отац Бранко, додавши да само Бог може дати човеку силу да издржи оно што се издржати не може. „Када сам слаб, онда сам јак“, подсетио је отац Бранко на речи Светог Апостола Павла, указавши притом да није свачији крст исти.

„А крст Светог Георгија био је да буде великомученик“, нагласио је беседник, закључивши да нам је радост данас најпотребнија, а Свети Георгије да нам буде путеводитељ на путу благодати Божје.

Извор: Радио Источник

Ђурђевданска литија у Беранама: Не дамо светиње!

Wed, 06 May 2020 08:59:00 +0000

Најава: Четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу ваљевском Милутину

Tue, 05 May 2020 12:55:08 +0000

Епархија ваљевска је најавила да ће у петак, 8. маја 2020. године, са почетком у 8 часова, у храму Христовог Васкрсења у Ваљеву бити служена заупокојена Литургија, а потом и четрдесетодневни парастос блаженоуснулом епископу ваљевском Милутину.

Уместо воштанице - у спомен на блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)

Животопис блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)

Извор: Епархија ваљевска

Високо одликовање Епископу славонском Јовану

Mon, 04 May 2020 18:50:08 +0000

Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован одликован је орденом Витез од Ладина за изузетан допринос очувању успомене на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац и очувању јеврејске културе. Орден додељује Центар за ладино културу Моше Давид Гаон при Универзитету Бен-Гурион у Негеву.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Саопштење Митрополије црногорско-приморске: Захтјевамо и молимо престанак насиља и успостављање цивилизовног односа са Црквом!

Mon, 04 May 2020 18:48:49 +0000

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Цетиње, 4. мај 2020.

Умољавамо Владу Црне Горе и Национално координационо тијело које је она формирала, да успоставе цивилизован однос са Српском Православном Црквом у овом времену великих друштвених искушења по сваком питању. Ево има више од годину дана како се Црква на бруталан начин дискриминише и игнорише од стране црногорске власти и то баш у периоду (од почетка прошле године – па све до данас) када наш народ и цијело црногорско друштво потресају велике и значајне теме: правно уређење односа државе са црквама и вјерским заједницама; свеопшта борба за бољу и просперитетнију будућност грађана; борба против вируса чије је ширење у свијету регистровано као пандемија, а који је, Божијим допуштењем, дошао и до нас…

Званични и конструктивни састанци представника Владе и СПЦ догађали су се, углавном на иницијативу саме Цркве (изражену путем дописа или јавним позивима или мирним, достојанственим молитвеним грађанским протестима) и било их је, нажалост, премало. О историји једностраног доношења Закона о слободи вјероисповјести нећемо овдје трошити ријечи. О недостатку било какве Владине иницијативе да се, мимо тога, договарамо о узајамној сарадњи по питању рјешавања разних друштвених проблема – излишно је и говорити. Довољно је рећи, да је Влада, својом непромишљеном политиком и тактиком, довела до тога да једино СПЦ од свих традиционалних цркава и вјерских заједница у Црној Гори нема потписан уговор са државом о међусобној сарадњи, све под изговором да се није регистровала, иако Закон из 1977. године то није ни тражио. При томе, Влада до данас игнорише одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 26. маја 2006. године, којом је, поводом стицања независности Црне Горе (21. маја), основан Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори са четири епископије које дјелују у данашњим границама Црне Горе, на челу са Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским. Та одлука је званично уручена од овдашњих епископа тадашњем Предсједнику Црне Горе господину Вујановићу, као што је то потврдила Митрополија актом упућеним 2012. године тадашњем министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу (садашњем предсједнику Скупштине). Оба документа представљамо јавности у прилогу уз ово саопштење. И поред тога се свих ових година наша Црква дискриминаторски оптужује за одбијање пријављивања пред државом, што би примјеном новог безаконог Закона произвело њену још изразитију дискриминацију.

И коначно – епидемија новог коронавируса! Од самог почетка ове непогоде Црква је разумјела озбиљност ситуације, и моментално – са првим Владиним мјерама (који се испрва нијесу тицали самих вјерских обреда) обуставила сва (бројна и врло честа) окупљања вјерника у својој организацији. Привремено обустављање литија је мјера која је показала нашу максималну одговорност – иако, од самог почетка, није наишла на симпатије великог броја грађана. Ето – има пуно оних који памте да вируса у Црној Гори није ни било – док су трајале црквене литије! О томе – толико. Ко може, до краја и унапријед, Божију вољу знати?

Али од самог почетка смо нудили Влади оперативну и конкретну сарадњу. Нудили смо је као најбројнија вјерска институција која окупља највећи број грађана и чији вјерски обреди, самим тим, захтјевају посебну организацију или бар јасне и недвосмислене разлоге обуставе. А њих нијесмо ни видјели ни разумјели у оним мјерама које изричито бране грађанима да се окупе у храму (чак и послије завршеног богослужења!), а дозвољавају, тим истим грађанима, да се у близини тог истог храма, и у исто доба дана окупе пред пиљаром, банкоматом или на градилишту!

Од почетка смо нудили нашу помоћ и помогли, колико смо могли, тамо гдје је црногорским болницама било најпотребније. Нијесмо обустављали рад наших народних кухиња у највећим градовима Црне Горе, него смо га додатно појачали. Наше молитве за престанак епидемије су учестале – у свакој градској и манастирској цркви. Тражили смо тјешњу сарадњу са НКТ, како бисмо се боље разумјели, и како не би било неспоразума на терену. Наше су ријечи и предлози тешко допирали до Владе, и често бисмо остајали без одговора. Један једини састанак са љекарима из НКТ имали смо – на нашу иницијативу, уочи Васкрса, иако су вјерски обреди били честа тема саопштења и коментара људи из НКТ.

Питамо се – чему толика једностраност? Зашто се Црква толико игнорише? Како другачије да покажемо да смо спремни на сарадњу него овим што смо до сад чинили? Треба ли секуларна држава да организује црквену структуру – своју тзв. аутокефалну цркву (јединствен случај у Европи и свијету), на предлог предсједника државе, или да афирмише као цркву познату минорну племенско-партијску групацију, па да се тек тада и тек тако прихвати испружена рука сарадње?

Посљедњи догађаји испред Храма у Подгорици, на Васкрс и ови од јуче; привођење и саслушавање Митрополита у подгоричкој станици полиције и код тужиоца на Цетињу; свакодневна медијска хајка, препуна лажи против Православне Цркве у новинама и на телевизијама и порталима блиским владиној политици – јесу све, само не исказивање добре воље и толеранције! Посљедње ријечи премијера да власт има проблеме ”само са СПЦ” док са другим вјерским заједницама нема – додатно уносе конфузију у све ово, оптужујући Цркву да је против државе зато што не прихвата срамотну дискриминацију садашње власти!?

Зато захтјевамо и молимо, по сто пута и без престанка, да се у односима државне власти и Цркве успоставе цивилизовани односи међусобног уважавања и сарадње. У посљедњим мјерама које је НКТ објавило и које ступају на снагу данас, ни једном ријечју се не помиње Црква ни вјерски обреди – а нема шта од друштвених дјелатности није поменуто! Питамо се – на шта то личи, и чему то води? Наставку насиља над установом која је уградила себе у биће Црне Горе? Уколико пак државна власт што прије не прихвати наше минималне захтјеве у вези промјене Закона о слободи вјероисповијести, нама не преостаје ништа друго него да тражимо спас од тог насиља и дискриминације, односно заштиту елементарних вјерских и људских права од међународних фактора.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Прилоге погледајте на званичној интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Фотије посетио манастир Свете Матроне Московске у Ритешићу

Mon, 04 May 2020 18:47:35 +0000

Епископ зворничко-тузлански господин Фотије посјетио је данас, 04. маја 2020. године, манастир Свете Матроне Московске у Ритешићу.

Настојатељ манастира, игуман Исаија, упознао је Епископа са радовима на изградњи манастирског конака и уређењу порте. Након посјете Ритешићу, Епископ је посјетио град Добој и упознао се са током радова на обнови епархијског дома. Том приликом Владика се сусрео са градоначелником Добоја господином Борисом Јеринићем којем је изразио своју благодарност за помоћ коју град Добој пружа у обнови овог значајног црквеног објекта.

Између осталог разговарано је и о тренутној епидемиолошкој ситуацији у Добоју. Тим поводом Владика је упутио ријечи подршке градоначелнику, грађанима Добоја и свим службама које се боре са овом пандемијом, уз молитву за њено брзо окончање.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Хајка Антене М заснована је на лажи, братоубилачком пориву и христоубилачкој свијести

Mon, 04 May 2020 18:45:09 +0000

Свештена обитељ манастира Михољска превлака данас је реаговала на текстове и хајку коју против њих води Антена М уз, како истичу, “саслужење својих шпијуна”. Оваква хајка, каже се у саопштењу, заснована је на лажи и мржњи, братоубилачком пориву и христоубилачкој свијести. Саопштење братије манастира Михољска превлака преносимо интегрално:

Након серије гнусних лажи и клевета на рачун нашег манастира и духовног оца, по благослову игумана нашег манастира, желимо да обавијестимо сав народ о хајци која траје већ недјељама на нашу породицу и ову светињу.

Наиме, особа која живи у бунгалову на манастирским имању, која обавља функцију доушника и шпијуна за Антену М, борави ту већ више од 20 година по допуштењу управе манастира, користећи наше просторије за живот притом не плаћајући никакву ренту или било коју врсту надокнаде за комуналије. Претходне недјеље ова особа, снимала је вјернике, који су долазили у нашу народну кухињу по помоћ у виду хране и пића, наводећи како се у нашем манастиру окупљају вјерници који не поштују привремене превентивне мјере издате од стране НКТ за сузбијање епидемије корона вируса и окупљају се ту ради провода и дружења. Ова особа је послала своје снимке новинарском уредништву које је брзином свјетлости било спремно да уједе и нападне. Након пријаве Управи полиције Тивта, полицијски службеници дошли су у наш манастир и направили увиђај у коме су и сами написали да нису нашли никакве неправилности нити кршење било којих од примењених превентивних мјера. Схвативши да се у нашем манастиру налази народна кухиња која помаже људима који немају услове за живот, од њих смо добили и ријечи хвале. Овим путем се захваљујемо полицији на професионалности.

Овај напад од стране ове особе смо прећутали.

Данас, након Свете литургије, која је служена на отвореном, са затвореном црквом, у којој није боравио чак ни игуман, вјерници који су дошли у наш манастир налазили су се у дворишту манастира, као и на паркингу, прописано поштујући мјере о дистанци, који су се по завршетку службе Божије одмах разишли.

На служби је било присутно неколико шпијуна, вукова, одевених у јагњећу кожу, гледајући у Христа, спремни да му зарију нове клинце у руке и да га пљуну у Његово пречисто лице. Те особе направиле су фотографије о тобож присутности мноштва народа на служби. На срећу, ови шпијуни ни сами нису прочитали привремене превентивне мјере које су на снази, нити знају ишта о Цркви и нашој светој вери, па се и на фотографијама може видети како људи стоје на дистанци, мирно у молитви слушајући песме богослужења.

Након одласка ових “часних” Црногораца и предака “достојних” православаца који су поранили да ударе на своје светиње, на мошти Светих Превлачких мученика, на Тело и Крв Христову, на ред је поново ступила иста особа са клеветама и змијским нападима на нашу светињу и породицу.

Наиме, иста особа тврди како је наш игуман, архимандрит Бенедикт, њу вербално напао и вријеђао на националној основи, и пријетио да ће је истерати из бунгалова који је на манастирској земљи. Већина вас познаје нашег духовног оца Бенедикта и зна о каквом је човјеку ријеч. Стога, свака наша одбрана њега, била би непотребна, јер наш отац се по ријечима апостола Павла труди да – свима буде све. Али, пошто се помиње овако деликатна тема, као што је вријеђање на националној основи, дужни смо да кажемо да такве ријечи из уста нас и нашег духовног оца нијесу изашле никада, јер наше васпитање није такво, нити би се ми могли назвати монасима који следују примеру Отаца наших који нас уче да ми не познајемо Христа америчког, руског, француског, српског, црногорског, но да је за нас Христос све, биће надкозмичко. Самим тим, како бисмо могли говорити о вријеђању на националној основи? Нити је овој особи икада дошла пријетња да ћемо је избацити, чак, ми смо јој дозволили да борави у нашем бунгалову без икакве надокнаде! Такође, како не бисмо правили проблема полицији, ове недјеље нисмо чак ни дијелили храну гладнима!

Овај дегутантни напад, у духу братоубилачког односа према Цркви Божијој, отелотворује се и у срцу ове особе, која након серије лажи, говори и о физичком нападу на њу, од стране вјерника који је био у манастиру. Након Свете литургије у нашем манастиру били су само монаси и особе запослене у манастиру. Напад о коме говори ова особа, потврђује само она, измишљајући како свакодневно трпи тортуру од стране нас такође окривљујући нас за смрт њеног супруга! Нека јој Бог опрости, јер све што се сакрива, једнога дана, пред Богом постаће јавно.

Овим путем желимо да кажемо да наш манастир није место за умножавање зла, клевета и лажи, но мјесто свједочења Васкрсења, мјесто обновљења љубави, мјесто преображења душа, оздрављења тијела, мјесто на коме земља цијелива небо. Место Божије. Ми, нисмо достојни овога мјеста, нити живота у овој светињи са Светитељима који корачају манастиром, са Архангелима који стоје на капијама манастира, са Анђелима који лебде над острвом, али исто тако, ми нећемо дозволити да се наставе овакве лажи и напади на наш манастир. Оваква хајка, какву води Антена М, уз саслужење својих шпијуна, против нас, заснована је на лажи и на мржњи и братоубилачком пориву и на христоубилачкој свијести.

Благослов Господњи нека дође на сву злонамерну децу Божију, која опет и опет заривају клинове у пречисте руке Христове, и избацују пљувачку на пресвето лице Његово.

Манастир Михољска превлака

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У сусрет јубилеју - 230. година храма Рођења Светога Јована Претече у Сомбору

Mon, 04 May 2020 09:46:00 +0000

У реализацији Радио-Благовесника, а у оквиру Информативне службе Епархије бачке, у емисији „Гост Радијаˮ протонамесник Срђан Нешић, парох при храму Рођења Светога Јована Претече у Сомбору, говорио је о прослави 230 година поменутог храма, његовој богатој историји и плановима прославе јубилеја у овој години.

Звучни запис беседе

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Прослављена слава радија Српски Сион

Mon, 04 May 2020 09:40:23 +0000

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, у недeљу 3. маја 2020. године, четврту годину за редом, Радио Епархије сремске „Српски Сион“ обележио је своју славу – Недељу Мироносица.

Због пандемије вируса и одредби Владе Србије о забрани окупљања, ове године слава је прослављена скромно, у присуству председника УО-а радија и старешине храма Преноса моштију Светог оца Николаја у Руми, протојереја ставрофора Винка Мишановића и чланова најужег тима редакције.

Након Свете Литургије, којом је началствовао отац Винко, приступило се сечењу славског колача који је преломљен с уредником радија г. Мирославом Крсмановићем.

Подсећамо све наше верне слушаоце и пријатеље да је Недеља Мироносица посвећена женама мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења.

Схвативши шта се догодило жене мироносице су одмах похитале да прошире радосну вест о победи Живота над смрћу.

Управо то је циљ и нашег епархијског медија, па је због те чињенице, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, УО радија донео одлуку да се у наступајућим годинама празник Жена Мироносица обележава као слава радија Српски Сион.

Свим нашим слушаоцима, сарадницима и пријатељима, као и свима онима који радио Епархије сремске доживљавају као свој, честитамо празник Жена Мироносица, желећи им срећну славу, уз најрадоснији хришћански поздрав: Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Извор: Радио Српски Сион

Епископ Атанасије: Нема ништа светлије од личности Господа Христа и Његових дела!

Sun, 03 May 2020 19:21:55 +0000

У храму у насељу Коловрат код Пријепоља у недељу 3. маја 2020. прослављена је храмовна слава – Свети Николај Охридски, Жички и Свесрпски. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је у коловратској светињи Свету архијерејску Литургију уз саслужење пароха жупског протојереја-ставрофора Богдана Кувеље, јереја Горана Крстића и протођакона Николе Перковића. За певницом су били архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић и старешина Светониколајевског храма јереј Небојша Јовановић.

Звучни запис беседе

Ова Трећа недеља по Васкрсењу посвећена је женама Мироносицама, стога је Епископ Атанасије указао пре свега на њих и њихово дело: – Ми православни размишљамо о ономе што је најбоље, што је најсветлије, што је најјаче у нашем животу. А нема ништа светлије од личности Господа Христа и Његових дела, и Његовог највећег дела, Његовог Васкрсења из мртвих, и плодова Његовог Васкрсења из мртвих. О томе ми размишљамо, о томе размишља цела Црква Христова. На то нас Црква позива, баш да то имамо у своме уму и своме срцу, и то ми и чинимо. Ево, кад отворите календар наше Свете Цркве видећете да је сва пажња Цркве усмерена и даље на то славно дело Христовог Васкрсења из мртвих. Наша пажња усмерена је и прати оне који су такође били загледани и загледани су у то славно Христово дело. А то значи да и даље имамо у виду Апостоле Христове, све оне који су Њега пратили, слушали Његову реч и гледали Његова дела, што значи да у виду имамо и жене Мироносице којима је посвећена ова недеља, овај данашњи дан.

– Најпре им је Анђео објавио Христово Васкрсење на самом Гробу, празном Гробу Васкрслога Христа, а онда им се и сам Христос јавио на путу куда им је рекао да иду, и пошто их је тиме обрадовао, послао их је да јаве и Апостолима и другима. Оне су онда биле први весници другима. Онда се Господ јављао, не само тим својим пратиљама које су Га највише волеле, него се јављао и појединачно Апостолима, па онда свима Апостолима заједно, њима једанаесторици, јер један, као што знамо, беше отпао, и онда се јављао и другима. Васкрсли Христос Победитељ, обрадовао је све оне који су Њега пратили, који су Њега слушали, снабдео их, ово морамо запамтити, снабдео их оним што је најважније, снабдео их најпре знањем, и то најважнијим знањем које постоји, знањем о Себи, о Њему, Христу Васкрсломе, Христу Живоме, Христу који је чинио чудеса, који је беседио, Христу Учитељу, Христу Победитељу. Победитељу сатане, Победитељу болести, Победитељу смрти. То је најдрагоценије знање којим је Господ снабдео своје пратиоце… И још их је снабдео силом Духа Светога. Знањем и Силом. И снабдео их радошћу Живота. И као такве, задужио их да то знање преносе другима, да ту силу примењују на другима, и да радошћу Божијег присуства, радошћу Духа Светога испуњавају срца других.

– Све се ово дивно уклапа и даље у наставак нашег слављења, нашег славља данас, ове недеље, у храму посвећеном Светом Николају Српском овде у Коловрату. Уклапа се зато што се Свети Николај потпуно угледао на свете Апостоле Христове, наставио њихово дело у нашем времену. Наставио да проповеда Живог Васкрслог Христа, и то исто онако успешно. И исто онако је Господ потврђивао његово дело, његову проповед, његове речи, знацима, јер Свети Николај Српски, Жички, светски Николај, Свеправославни, успешан је исто тако био у проповедању Васкрслога Христа, указао је Епископ Атанасије, па је затим укратко изложио животни пут и дело овог дивног великог српског светитеља – Светог Николаја Свесрпског.

Након заамвоне молитве Епископ Атанасије је освештао славско жито и преломио славски колач које су припремили чланови црквеног одбора заједно са својим свештеником.

Извор: Епархија милешевска

Српски национализам је дом у коме је Христос домаћин

Sun, 03 May 2020 18:59:35 +0000

-Ктиторска слава у свештеној обитељи манастира у Лелићу-

Недеља Светих жена мироносица и празник Преноса моштију Светог Владике Николаја литуријском свечаношћу обележени су у манастиру Лелић, задужбини Лелићког Златоуста и његовог оца Драгомира Велимировића. Светом Литургијом началствовао је старешина манастира, игуман Георгије, уз саслуживање свештенства из Ваљева и архимандрита Филимона, игумана манастира Каона.

По Светој Литургији одслужен је помен блаженоуснулом Епископу ваљевском Г. Милутину и преломљен славски колач. Овогодишњи домаћини славе били су обитељ манастира Каона, браћа и сестре парохије у Цириху и Савез српских студената из овог швајцарског града. Будући да је ктиторска слава ове године услед ванредног стања знатно скромније прослављена, они ће имати част домаћина и за наредну годину.

Свете жене мироносице, које су пратиле Господа Христа, предано Му служиле и биле крај Њега у тренуцима распећа на Голготи, Црква у данашњем дану посебно прославља. Оне нас позивају да и ми нашу душу,ум и срце пренесемо на Голготу – на Велики петак, да будемо крај крста Христовог. Ако то будемо чинили, непомјаник који нас лажима обмањује одступиће од нас. Учешћем у Светој Литургији и Светој тајни причешћа, бићемо заједно са мироносицама, а Христос ће бити у нама, казао је у празничној проповеди архијерејски заменик блаженопочившег Епископа ваљевског Г. Милутина, протонамесник Филип Јаковљевић.

Данашње прослављање жена мироносица поклопило се са празником духовног горостаса Светог Владике Николаја, који је током читавог земаљског века народ приводио Христу, а данас то чине његове свете мошти и дела саткана од непролазне мудрости и љубави Божје. Данас би нам Владика Николај, највећи Србин после Светог Саве, појаснио зашто је тешко бити Србин у овим тешким и страхом обавијеним временима.

Српски национализам је рам у коме је икона Христова, дом у коме је Христос домаћин, брак у коме је Христос благословитељ, село и град у којима је Христос начелник. То је држава у којој је Христос цар. То је уметност у којој је Христос чаробност, школа у којој је Христос учитељ. То је Црква у којој је Христос првосвештеник. Српски национализам је, каже Свети Владика Николај, борба у којој је Христос војсковођа, страдање у коме је Он главни страдалник. То је мука у којој се Христос мучи кроз невину децу. Мрак, у коме је Христос једина свећа. То је робовање, које је издрживо једино са Христом. Српски национализам је устанак против неправде с барјаком Христовим. То је победа са певањем „Христос воскресе“ – поучавао је отац Филип Јаковљевић на темељу мудрих речи Владике Николаја.

Српски национализам је молитва до последње сузе и последње капи зноја, жртвовање свог имања и себе сама, верност и чистота Христа ради. Срећа у браку и друштву, у колиби и на престолу. Срећа у оба света у име Христа Бога. Ове речи Светог Владике Николаја данас су насушно потребне свугде где Срби живе и служи се Света Литургија. Данас њоме началствује Свети Владика Николај и подсећа нас на то да је тешко бити Србин, али Србин који је са Христом ничега се ни на једном путу не плаши, закључио је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик блаженопочившег Епископа Милутина, позвавши све Србе да ове речи пројављују уз помоћ молитава Светих жена мироносица и свих светих у Царству небеском.

Наш живот у Богу и спасење зависи од наших могућности да Богу благодаримо, јер све што смо од Бога добили велики је дар. Суштина нашег живота јесте да дар прихватимо и Богу благодаримо. Зато је свака наша Света Литургија управо благодарење, део је поздравног слова архијерејског намесника првог ваљевског, протонамесника Дарка Ђурђевића.

Посебно то треба да буде овај свети дан у коме треба да оставимо по страни све наше проблеме, недоумице и страхове, наше грехе и нас саме. Јер, постоје празници који наткриљују и надилазе нас саме и све око нас. Дани, у којима је центар у Богу и са Богом. Такав је дан Васкрсења Христовог, такав је и данашњи дан у коме благодаримо Господу и Владики Николају који су нас сабрали данас овде – рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић. По благослову лелићког игумана Георгија, он је упутио речи благодарја Епископу шабачком и администратору Епарије ваљевске Г. Лаврентију, са чијим благословом Црква у Ваљеву живи и узраста. Благодарност, истакао је отац Дарко Ђурђевић, припада и нашем блаженоупокојеном Владики Милутину, који нас је увек учио да идемо стопама Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина. У име свештенства, отац Дарко Ђурђевић заблагодарио је игуману Георгију и његовој братији, чуварима моштију и завета Светог Владике Николаја, што браћу свештенике и све намернике раширених руку и отвореног срца увек дочекују. Такође, благодарје је упућено и архимандриту Филимону, игуману манастира Каона, којим је, али и Лелићем као некадашњим метохом каонским, управљао драги нам Владика Милутин, затим свештенослужитељима, и верном народу, који се са љубављу и вером окупио око кивота Светог Владике Николаја.

Извор: Епархија ваљевска