У петак 15. маја 2020. године у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније након јутарњег богослужења служио је молбени канон Пресветој Богородици у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу. 

 

 

На овај начин Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније заједно   са свштеницима епархије Нишке пружио је молитвену подршку неправедно утамниченом Епископу будимљанском - никшићком Г. Јоаникију и целокупној Цркви у Црној Гори. Молбени канон Пресвете Богородице служен је и у осталим храмовима Епархије нишке.

 

 

Извор: Епархија нишка

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије дошао је испред подне пред никшићки суд, гдје се окупило мноштво вјерног народа у знак подршке утамниченом Владици Јоаникију и седморици никшићких свештеника.

 

 

Казао је да је дошао да затражи опроштај од Владике Јоаникија и поновио да ако неко треба да буде хапшен и суђен да је то он.

 

“Молим Владику да ми опрости што је мојом кривицом постао Епископ Епархије будимљанско-никшићке и мојом кривицом се укључио да брани светиње. Ја сам ту главни кривац, ако неко треба да буде суђен и буде му пресуђено, онда нема другога у Црној Гори сем Митрополита који је главни гривац за све оно што се дешава у Цркви у Црној Гори од  деведесетих година”, поручио је Владика Амфилохије.

 

Позвао је властодршце да одмах ослободе Јоаникија и свештенике.

 

“Тако ће поступити, ако мисле за будућност своју, Црне Горе, јединство и слогу народа”, поручио је Митрополит црногорско-приморски и упозорио да власт својим поступцима изазива грађански рат.

 

Окупљени вјерници поручују да не дају светиње, Владику и свештенике и да ће у томе ићи до краја, до Христове побједе.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Од кад је обновљена древна Епархија будимљанска, и од кад је у овај светосавски трон уведен Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије (Мићовић), наша епархија није била на већим искушењима од оних која су јој у најкраћем периоду, од Ђурђевдана до дана у ком прослављамо Светог Василија Острошког Чудотворца, приредиле наше државне власти, а посебно поједини чиновници тужилаштва и полиције.

 

 

Такмичећи се у демонстрацији силе, кријући своје незаконито поступање у свеопштој паници и пометњи коју претходно, крајње стручно и увјежбано, изазову, поједини црногорски тужиоци и инспектори полиције су учинили један апсолутно ирационалан корак – лишили су слободе Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија (са седам никшићких свештеника) – притворили су нашег оца и архипастира, наш „огњени стуб“, образлажући њихове „службене радње“ (а у ствари личну сервилност према свом претпостављеном, према бирократи на „вишем мјесту“) Владикиним „непоступањем по прописима за сузбијање ширења заразних болести“. Цинизам, који је исказан у цитираним тужилачким и полицијским квалификацијама молитви које је ових дана наш Епископ (са свештенством) приносио Богу, као и мржња (ничим изазвана), коју показују поједини политичари (али и приземни медији), а коју крију иза сентенци о „једнакости пред законом“ (што је у њиховој интерпретацији и схватању обична флоскула), разоткривају се у чињеници да је наш Епископ, при повратку у своју отаџбину, Црну Гору, 28 дана (у марту и априлу ове године) провео у самоизолацији, поштујући мјере и наредбе Владе Црне Горе у борби против нове коронавирусне заразе, али и све препоруке НКТ-а и Института за јавно здравље. Тиме је показао личну одговорност (као грађанин и држављанин Црне Горе, а посебно као пастир) према потреби да се уложе заједнички напори и очува национално здравље. Свједочимо да су, чак, његовим одлукама редовним службама у храмовима прилагођавани распореди, а све са жељом да се до крајњих граница испоштују одлуке Владе Црне Горе, те тиме покаже и жеља да се заједничким националним прегнућем превазиђе пошаст на коју ни наша земља није могла остати имуна.

 

Такав човјек, којег је, недавно, пјесник назвао „украсом Цркве“, што он и јесте, дочекао је да га, у родном Никшићу, на правди Бога, заједно са још седморицом честитих свештеника, касно, у пола ноћи, хапсе „чувари закона“, који су низом немарних радњи вишеструко закон, који, наводно, штите, прекршили и доказали да им тај исти закон (на који се позивају и у који се куну) не значи апсолутно ништа, али да им значи да нам духовног оца (човјека који је, опет по ријечи пјесника, „са фреске сишао“) покушају унизити насилним хапшењем и тамничењем у својим нехуманим зинданима.

 

Но, свака сила за времена!

 

Прилика је да подсјетимо све православне вјернике на неколико чињеница, које ће подзидати истину да је наша Епархија, као једна од седам првооснованих српских епископија и која ове године слави пуних осам вјекова од оснивања, за седам дана, односно од Ђурђевдана до дана у ком славимо Острошког Чудотворца, била мета најбруталнијих напада и, коначно, покушаја да се обезглави:

 

На Ђурђевдан, 6. маја, у беранској полицијској станици, у вишечасовном „третману“, ислеђивано је пет православних свештеника. Епилог је од стране беранског тужиоца заказан за 18. мај 2020. године, са почетком у 8,00 часова.

 

Дана 8. и 9. маја били смо свједоци бруталног медијског, инферналног, напада на тројицу беранских свештеника, обављеног уз обиље неистина, инвектива и спинованих формулација;

 

Већ 10. маја десило се ново позивање у полицијску станицу пет берански свештеника и свештеномонаха (који су, дакле, и Ђурђевданско предвечерје провели на истом мјесту), које, бар за сада, није настављено даљим тужиочевим поступањем;

 

Атак на нашу Епархију кулминирао је 12. маја већ споменутим хапшењем Епископа Јоаникија (са седам никшићких свештеника) и незаконитим одређивањем притвора. Над њима је тортура настављена одбијањем укидања притвора, што је прецедентна пракса црногорских судова у односу на исти чињенични и правни опис;

 

Све наведено није било довољно, па су се особе, које су се криле иза униформе и оклопа, окомиле, у тој својој осионости и неразумљу, на дјецу (немајући, на жалост, појма о ријечи Преподобног Јустина Ћелијског да је дијете „парче неба на земљи“). Тако је међу много малољетне дјеце, које је црногорска полиција на тлу наше Епархије брутално тукла, јер су починили гријех опредјељујући се за људскост, и непролазно трајање и живот, ријечима – „Не дамо светиње!“ – тешко настрадао и малољетни, рођени брат свештеника наше епархије Милоша Цицмила. Замислимо се над судбином дјеце, која су дочекала да их у њиховој земљи полицијски службеник удара чизмом у главу, пендреком у груди или стомак… Какве ће успомене наша дјеца понијети из своје државе у свијет? О чему ће приповиједати? О правди, слободи, реду, миру и благостању?

 

На све предње подсјетисмо, упућујући државним властима најоштрији протест против агресије и насиља која се над нашом Епархијом спроводи!

 

Коначно, упућујемо правосудним истражним органима јавни позив и апел да нашег Епископа ослободе из притвора и дозволе му да покуша да се одбрани од њихове правде и правице, што му по Уставу и Законима Црне Горе (али и потврђеним међународним уговорима) припада, као узорном грађанину ове земље и Европе!

 

Но, без обзира на сва страдања, прогон и мучеништва (нашег Епископа, и свих отаца свештеника и свештеномонаха), желимо да сав свој православни народ, који чини нашу Епархију, а кроз њу и Цркву Христову, позовемо на мир и на братску слогу, да нам се придруже свом својом снагом у молитви за нашег Епископа и оце свештенике (и свештеномонахе), да их Господ окријепи милошћу и благодаћу својом, како би истрајали на путу страдања, који је и једини пут спасења човјековог!

 

Епархија будимљанско-никшићка

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Саопштење Епископског савјета СПЦ Сјеверне, Централне и Јужне Америке, Манастир Светог Саве Либертивил, Илиној, 14. маj 2020. године.

 

 

Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци изражава забринутост због заоштравања ситуације у Црној Гори. Вишемесечни период заједничке борбе против коронавируса и одрицања свих, укључујући и Српску Православну Цркву у Црној Гори, показао је да у овој земљи може да влада мир и поредак. Недавна прослава празника Светог Василија у Манастиру Острогу када је омогућено молитвено присуство народа била је добар пример сарадње државе и Цркве.

 

Међутим, најновији поступци актуелних државних власти у Црној Гори које су 12. маја увече у Никшићу ухапсиле Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија и седморицу свештеника, потврђују бојазни да држава Црна Гора представља жалосни изузетак у данашњој свечовечанској ангажованости у борби са пандемијом, јер је једино у њој примењена сила за нечије слободно исповедање вере што је једна од најважнијих цивилизацијских норми. Владика Јоаникије је током пандемије показао пуно разумевање и поштовање за мере најновије здравствене заштите које су на снази не само у Црној Гори, већ у целој Европи и цивилизованом свету.

 

Овим путем преносимо солидарност целокупне Православне Цркве у Америци са ухапшеним Преосвећеним Владиком Јоаникијем, са ухапшеном седморицом свештеника и са верним народом у њиховој борби за елементарна људска и грађанска права.

 

Због тога, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци осуђује поступке власти која користећи изговор борбе са коронавирусом врши репресију над властитим грађанима и верним народом Православне Цркве који су недавно изразили своје незадовољство због усвајања неправедног закона.

 

Епископски савет се прикључује апелу Светог Архијерејског Синода СПЦ, Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори, као и многим другим гласовима у свету, како би власт у Црној Гори прекинула прогон Цркве. Позивамо власт да примени мудрост, сачува присебност и покаже разборитост те да сарађује са верским заједницама у општем интересу, као што то раде демократске владе у цивилизованом свету, а недужног Владику Јоаникија са свештеницима да одмах пусте на слободу.

 

Због свега наведеног, Епископски савет се обратио владама државâ у којима делује, указујући на антидемократски карактер понашања црногорских власти којим се угрожава слобода Цркве и тражећи њихову подршку.

 

Коначно, надамо се да ће црногорске власти као и тамошњи православни народ поступати мирно и одговорно и да неће одговарати на провокације.

 

Молимо се Васкрслом Господу да у Црној Гори превлада помирење и слога у народу.

 

 

Епископски савет Српске Православне Цркве

у Северној, Средњој и Јужној Америци

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У осамнаестој по реду „Интернет литији“ протојереј-ставрофор Гојко Перовић дао је широк осврт на обраћање премијера Душка Марковића. Том приликом је нагласио да је то излагање премијера нажалост препуно неистина од којих је главна да је Црква позвала народ на окупљање у Никшићу и другим градовима. „Ми имамо аудио запис са службе тога дана гдје Владика Јоаникије дословно каже да ове године нећемо моћи да спроведемо литију као свих година до сада“ рекао је отац Гојко додавши да је тог истог дана и Митрополит рекао нешто слично.

 

 

„Премијер или није добро обавијештен или из неког разлога неће да каже истину“ објаснио је Перовић објаснивши како је дошло до догађаја који је премијер означио као ударац на Црну Гору. „Народ је дошао по навици јер то је тај дан и то је тај град – Свети Василије острошки и град Никшић“ још једном поновивши да је за празник острошког чудотворца већ 25 година у Никшићу једна од највећи литија у Православном свијету.

 

Ректор цетињске богословије је нагласио да Црква поштује норме и ми није позвала народ да се окупи у чему је слична и другим важним иституцијама у Црној Гори. Отац Гојко је је рекао да би добро било запитати се јесу ли они из Владе или локалне самоупаве поштовали мјере које су сами прописали. „Да ли је било могуће размаћи људе испред болнице у Никшићу, када је долазио Предсједник“ рекао је Перовић указваши на чињеницу да се ради о спровођењу селективне правде. „Ако су они из власти кршили мјере па их народ није каснио иако су све преносили уживо, онда сада на исходу ове епидемије нека оставе Цркву на миру“ нагласио је прота Перовић.

 

Своје излагање у наставку отац Гојко је усмјерио у правцу негирања оптужби да је Црква допринијела евентуалном ширењу епидемије. „Цркви не треба похвала али нико није ни поменуо све што је Црква помогла у вријеме ове кризе, већ Премијер каже да су сви држали мјера осим Цркве“ рекао је Перовић нарочито апострофирајући мјере које Црква предузела као што су обустава литија, присуства вјерника на службама, часова вјеронауке, проба хорова и готово свих активности. „Нико не спомиње и хуманитарне активности које Црква стално реализује као што је бројна медицинска опрема која је донирана, рад народних кухиња, других хуманитарних организација и сл.“ закључио је отац Гојко.

 

Било је помена и инсуниација премијера да Црква служи другим државама. „Ја не знам чијој држави служи Премијер који говори неистину“ упитао је Перовиж упитавши да ли више воли Црну Гору власт која прима велике плате и привилегије за све што ради или поштени народ који једва саставља крај са крајем и који је протествовао против ове неправде.

 

Отац Гојко се на крају осврнуо и на назив екстремисти који користи премијер Марковић када говори о вјерницима. „Ми јесмо екстремисти јер волимо и премијера Марковића када говори неистине“ закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније обратио се јавности поводом хапшења Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, следећим Саопштењем, које у целини преносимо благодарећи Епархији нишкој и епархијском радију "Глас":

 

 

Не чинити, већ трпети зло – то је истинска надмоћ!

Св. Јован Златоусти

 

       

Са великом тугом и болом, и као наново отварање тек примирене ране на многим искушењима и нападима изнуреном телу Цркве Христове, која са својим народом тек што је прошла Голготу пандемије и скромно прославила небоземну васкрсну Победу Христову, на сами дан Преполовљења педесетодневног празновања Васкрсења Христовог, као „со на рану“ примили смо узнемирујућу вест о незаконитом, дрском и у пилатовско-првосвештеничком стилу ноћном хапшењу и задржавању у притвору Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија и осморице часних и честитих свештеника његове епархије. Невероватно нам је и непојмљиво да једна светосимеоновска и светопетровска,  световасилијевска и његошевска Црна Гора, закриљена ромејско-византијским двоглавим орлом „симфоније Цркве и Државе“ на своме грбу, поникла на античком хришћанском тлу, посејана крвљу јовановладимирском и заливана кроз векове крвљу и исповедништвом небројеног мноштва мученика и новомученика, како од турског мача тако и од братоубилачког ножа, негована најмудријим и најврлинскијим пастирима Цркве, израсла у савремену самосталну суверену и „демократску“ Црну Гору, у тренутку када би поучена својом историјом требала да рађа плодове мудре политике и владавине права, сада у освит XXI века пада пред искушењима тоталитаризма, прогона правде и правичности, утамничења савести и слободе говора, и хапшења истине и слободе вере, и прибегнувши гнусном малтретирању и понижавању непоколебивих носилаца и сведока ових бескомпромисних врлина какви су без поговора владика Јоаникије и око њега, свога пастира, окупљени свештеници и народ.

 

Једна таква Црна Гора предвођена тренутном влашћу неуморно уноси раздор и немир, ствара конфликт и цепа јединствено народно биће, покушавајући да „прекалеми“ свој истински и историјски идентитет на квазидемократско, псевдоевропско и назовиправдољубиво стабло личних интереса, незасите жеље за влашћу и богатством појединаца помрачене савести, при томе стављајући цео православни народ у Црној Гори, али и не само православни већ и сав правомислећи и правожелећи народ Божији, на сто своје похлепне хазардске игре на (не)срећу. Усудити се на хапшење верских лидера, епископа Цркве и свештенства у нашим очима расветљава право лице ових назови „бораца за правичну и демократску Црну Гору“. То је лице Ане и Кајафе који користе закон да правичношћу ухапсе праведност; то је лице књижевника и фарисеја који лажним сведоцима злоупотребљавају истину, изврћу је и „напумпавају“ да би је преставили као лаж; то је лице Јуде који зарад профита губи БОГатство; то је лице Пилата који политичким уступцима покушава да се додвори неизвесности; то је лице Ирода који избегава одговорност зарад лика праведника! Сва та лица помрачују нам лице Светог Василија кога су ови богољубиви људи, данас утамничени а тога дана њега прослављајући, жарко желели да постане лице истинске Црне Горе! Због свега овога, са жаљењем видимо да данас, у Преполовљењу своје Пасхе Христос, у лику Своје Цркве и њених пастира, опет пролази Голготу, и да је дан након својих „црногорских Цвети“ – Празника Светог Василија Острошког Чудотворца – Црна Гора ове године по други пут дочекала свој Велики Петак! Као да се данашње власти у Црној Гори труде да по својим злоделима надмаше прваке Нечастивог, стварајући од полиције – крвожедне легионаре, и од благочестивог народа обесправљену руљу за батинање! Кога штити та власт од народних доброжелатеља и молитвеника, хранитеља и путеводитеља; кога такви људи угрожавају ако ли не злоделатеље и клеветнике, изгладнитеље и упропастводитеље народа?!

 

Црна Гора у Српској Православној Цркви има своју „старију сестру“ која се о њој старала од њених првих самосталних корака у средњем веку до њеног државног „пунолетства“ 2006. године. И поред тог осамостаљења не смемо никада заборавити да је баштина „обе сестре“ један исти народ. И ако једна „сестра“ пожели да се уда у европску фамилију само да би променила српско презиме, друга сестра ће је увек знати по њеном имену и волеће је ништа мање, и пред Богом упркос свему остаће доброжелатељ и старатељ, непресушни извор љубави, бриге и утехе целокупном православном народу те државе.

 

Црква је као плодна „сестра“ много пута постајала мајка, у својој двехиљадугодишњој историји изнедрила небројене државе хранивши их млеком истине, правде и слободе. За разлику од ње, њена „млада сестра“ – држава Црна Гора - уместо да буде мајка свом народу све више почиње да личи на своје паганске претке и да као Кронос прождире своју децу.

 

Замишљени над овим речима и страхујући за будућност оног јединог светлог у Црној Гори, њене хришћанске, православне душе, овом приликом најенергичније протестујемо против насиља, слепе бахатости, јуридичког пуританства и лицемерне, књижевничко-фарисејске злоупотребе закона која је за резултат имала ево већ полугодишњи прогон Цркве Православне и њеног народа у Црној Гори, а која за свој врхунац као последње злодело има хапшење и држање у притвору владике Јоаникија и свештенства епархије будимљанско-никшићке. Овом приликом упућујемо јавни апел властима у Црној Гори за тренутно пуштање на слободу и престанак даљег прогона Цркве Божије и њених представника. Са свим свештенством, монаштвом и верним народом светоконстантиновске Епархије нишке, усрдно бивајући молитвом са вама у једној и непоколебивој свези вере и љубави, узносимо вапаје Богу тамо где други за молбе немају слуха.

 

 

Епископ нишки

АРСЕНИЈЕ

 

 

Извор: Радио Глас

 

Утамничени брате,  

 

 

Нема тог полицијског мрака који може затамнити светост Светог Василија, нити има тог зла које ће прекрити темеље истинске Црне Горе. Да је то тако свједочиш и сам, неправедно заточен вољом подгоричког дахије, чији послушници, за шаку сребрењака, себе стављају у улогу Јуде, не марећи о себи и своме потомству.     

 

Иако утамничен, слободнији си од свих оних који су те затворили, а браћа која су те  бранила и која ће те одбранити, нису ништа друго до војска Светог Василија, истински насљедници оних часних предака који су гинули на Мојковцу и Грахову, бранећи само оно без чега би изгубили себе.       

 

Ми, твоја браћа у архијерејству, али и твоја многобројна духовна дјеца, пријатељи и поштоваоци, са зебњом пратимо сва дешавања у вези твогa заточења, вјерујући и надајући се да ћеш што прије слободан угледати сунце слободе, те да ће та слобода обасјати ону већинску Црну Гору која слиједи тебе и нашег митрополита Амфилохија.             

 

Знам да ћеш из ове невоље изаћи већи и виши но што иначе јеси, зато више страхујем за оне што те прогоне, надајући се да неће истрајати у своме безумљу, јер тебе, свакако, не могу сломити, али зато могу навући гњев на себе и своје потомке.                   

 

Да није таме ни сјаја не би било, да није злих ни добре не бисмо познали, да није ноћи ни зори се не бисмо радовали.                  

 

Владико и брате Јоаникије, већа је истинска Црна Гора, која ноћас моли за тебе, него безумље безумних. Зато те поздрављам цјеливом љубави и молитвама, вјерујући да ће ускоро доћи дан када ћемо сви заједно служити Свету Литургију, радујући се Ономе Који нам је рекао: „Мене су гонили и вас ће гонити“ (Јн 15,20).            

 

Пред зору је најтамније!        

 

Христос Васкрсе!

 

 

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

 

Христос васкрсе!

 

 

На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!

 

А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!

 

А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?

 

Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Свештенство саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас је служило миолебан. Началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, а молитвено је учествовао велики број вјерника из Подгорице, који су се сабрали да молитвено подрже утамниченог Владику Јоаникија и његове свештенике.

 

 

Ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић рекао је сабранима да Владика Јоаникије и свештеници страдају да би се име Божије прославило.

 

“Уколико сутра не пусте Епископа Јоаникија, нека нас све хапсе. Ми се гнушамо, презиремо начин на који су ухапшени Владика Јоаникије и свештеници у Никшићу и начин на који данас премијер не говори истину кад је у питању читав овај догађај. У данима кад пролази епидемија и нема више заражених, сад су дошли да оптуже људе сабране да ћемо ми изазвати епидемију“, казао је он.

 

Он је потом позвао вјернике да се мирно разиђу.

 

„Сад пошто смо се Богу помолили, и видим да сви дјелите ове ријечи, молим вас да се разиђемо. То је најпаметније. Да не учинино ништа што би спријечило Владику Јоаникија и седам свештеника да прославе Бога”, казао је он.

 

Позвао је да сачекамо сјутрашњи дан да видимо шта ће да се деси.

 

“Велики су притисци из међународних центара. Обратили смо се са захтјевом да их сјутра ујутру пусте. Ако тако не буде, ето нас опет на овоме мјесту. Сјутра кад нас виде, нека хапсе једног по једног“, рекао је отац Гојко Перовић.

 

Подсјетио је да Митрополит Амфилохије данас поручио да прво хапсе њега.

 

„Нећемо дати да њега хапсе, прије него нас све ухапсе“, поручио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, уз бурно одобравање вјерног народа и поруку: Не дамо Владику, не дамо светиње.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У Никшићу је, у четвртак, 14. маја 2020. године, одржана конференција за новинаре, коју су, поводом задржавања у притвору Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и осам свештеника никшићког намјесништва, организовали: Књижевно друштво „Његош“, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Српски национални савјет Црне Горе, Српски покрет „Његош“.

 

 

Представницима медија обратио се књижевник Милутин Мићовић, брат Преосвећеног Епископа Јоаникија и предсједник Књижевног друштва „Његош“, који је оцијенио да „присуствујемо не само најгрубљем показивању државне силе на Епархију будимљанско-никшићку, њеног Епископа Јоаникија и њено свештенство, него и елементарном и програмском затирању вриједности на којима се темељила Црна Гора: витешка етика и етос, пожртвованост, човјекољубље и богољубље“.

 

Име владика у Црној Гори, истакао је Мићовић, и симболично и стварно је уткано у оно што је есенција наше људскости, народног карактера, духовног и културног просвећивања, државотворности, части и имена Црне Горе.

 

„На дан Светог Василија Острошког, славе овог града и духовног стуба Црне Горе, без икакве најаве, брутално је ухапшен Владика Јоаникије и осам свештеника Саборне цркве. Као што се зна, литија за празник Светог Василија није планирана од Епархије, отворено се говорило да је ове године неће бити, мада су је неовлашћено најављивали неки лидери политичких партија“, навео је Мићовић.

Додао је да је дан Светог Василија, велики дан за Никшић и Црну Гору, привукао око 15 хиљада грађана, који су „чекали да у славу Свеца, са својим владикама прођу градом Никшићем, што се и десило“.

 

„Иако су тиме прекршене неке формалне грађанске дисциплине, али ако ћемо дубље да погледамо, што смо обавезни у овом случају, Владика је извршио Божју и народну вољу, дозволивши да се само прође градом. Бесједе наших Владика окупљеном народу чуле су се само у Цркви, што припада сувереном праву духовних предводника народа, посебно у овако смутним временима. Ваљда државна власт не очекује да се љубав према Богу и народу може ограничити комуналним и санитарним прописима или да ауторитет приче о корони буде изнад ауторитета Бога и свеца у народу“, истакао је Мићовић.

 

Предсједник Српског националног савјета Црне Горе др Момчило Вуксановић је навео да није случајно све што се дешава у Црној Гори, нарочито није случајан притисак којем је изложена Српска Црква и положај у којем се налази српски народ у Црној Гори.

 

„Актуелна власт, очигледно, није могла да опрости Његовом Преосвештенству владици Јоаникију ону заклетву, која сваког часног Србина обавезује да је до краја испоштује. То је истина и то је показало колики је капацитет СПЦ и српског народа у Црној Гори. Још, увијек, нијесмо нашли стратегију да обезбиједимо оно што је неопходно, равноправност и једнака права српског народа са другим националним заједницама у Црној Гори, али се надам да ћемо у будућем времену кроз заједништво постићи. У име Српског националног савјета захтијевам да се хитно ослободе из задржавања у Управи полиције Владика Јоаникије и свештенство, које је заједно са њим покушавало да, на коректан начин и поштујући све оно што су препоруке државних институција, заврши нешто што је традиција овог града и духовне Црне Горе“, рекао је Вуксановић.

 

Проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, дешавања на празник Светог Василија Острошког је окарактерисала као антицивилизацијски, нечасан, нечовјечан, антиисторијски, антицрногорски, антисрпски, антицрквени гест, који је ријетко кад и ријетко гдје запамћен.

 

„Ако је требало некога ухапсити у овим моментима, наравно, није требало никога, многи говоре о хапшењу Светог Василија Острошког овим чином, требало је ухапсити оних 15 хиљада грађана Никшића, које је призвао Свети Василије Острошки. Ми, народ, грађани сабрали смо се око Светитеља и прекршили мјере које су прописали у Црној Гори. Наш Владика и свештеници су били у цркви, држали су службу, нијесу могли знати колико је народа испред Храма. Прекршај, ако постоји прекршај, направила је званична Црна Гора, полиција, зашто није ухапсила 10-15 хиљада људи. Након тога, можда, свештенике и Владику, који нијесу могли да се одазову свом народу, не би били наше владике, не би били наши свештеници“.

 

„Све ово говори о апсурду, о намјерном злом чину који је уперен против онога што је најсветије, најважније, а то је наша Црква, наша Светиња, наша Светост, Свети Василије Острошки и његов призив“, мишљења је Стојановић.

 

Професор Веселин Матовић, уредник часописа „Слово“, је казао да овогодишњу Световасилијевску литију у Никшићу, која је, како је оцијенио, био највећи искорак у слободу и највећи скуп слободних људи на цијелој земаљској кугли последњих мјесеци, нијесу сазвале владике, ни свештеници, него сам Свети Василије Острошки.

 

„То нијесу били ни Срби, ни Црногорци, то су били слободни, вјерујући људи, који су изашли из чаура страха, у које их годинама, а посебно током последња неколика мјесеца, злоупотребом епидемије, угурава актуелни режим, да искажу поштовање и захвалност свом заштитнику и заступнику пред Господом. У томе их нико није могао спријечити, нити је ико на то имао право“, казао је Матовић, захтијевајући да се хитно ослободе из затвора и од сваке кривице Владика Јоаникије и никшићки свештеници, али и казне сви они који су учинили ту срамоту и нечовјештво, брукајући име Црне Горе и њену часну историју.

 

У конференцији је учествовао и предсједник Српског покрета „Његош“ професор Југослав Благојевић, који је, такође, најоштије осудио хапшење Преосвећеног владике Јоаникија и никшићких свештеника.

 

Поруке и телеграми подршке Владици Јоаникију и никшићком свештенству стижу непрестано, у великом броју, од стране професора, писаца, интелектуалаца из Црне Горе, Србије и Републике Српске. Њихова имена навео је др Васиљ Јововић.

 

 

Подршку Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију и свештеницима од бројних књижевника и стваралаца са цјелокупног српског језичког говорног подручја пренијела је књижевница Милица Бакрач, која је и била медијатор данашње конференције за новинаре, одржане у Никшићу.

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

ПОРУКА АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Г. АМФИЛОХИЈА ОД ЋИВОТА СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

 

 

За празник Светог Василија Острошког, слава му и милост, обратио сам се народу од ћивота Светог Василија, обратио сам се истог дана и из саборног храма Светог Василија у Никшићу позивајући  сав народ да у духу и у име Светог Василија заједнички прославимо тог великог светитеља Божијега, да се једним срцем и једном душом загрлимо код његовог ћивота. Данас поздрављам народ у Црној Гори од ћивота Светог Петра Цетињског, а јуче смо у име Епископског савјета упутили саопштење за јавност гдје смо замолили државне власти да невино затворене Владику Јоаникија и свештенике под хитно ослободе из затвора. И рачунали смо да ће се то догодити. Међутим, то се, нажалост, није догодило и то је изазвало реакцију народа, иако смо ми у том саопштењу позвали народ да остане својим домовима, да се мирно и спокојно помоле Богу, да се саборно помоле Богу за здравље и спасење свих људи који болују од тог и других вируса и да би се избјегли било какви грађански сукоби и неспоразуми у Црној Гори.

 

Нажалост, власт то није испоштовала и зато је дошло до синоћњих збивања у Црној Гори гдје су настрадали вјерници, она дјеца која су пребијена у Пљевљима и у исто вријеме чувари реда, што је трагично за све нас, трагично за Црну Гору, трагично пред свијетом и Европом. Зато се обраћам од ћивота Светог Петра Цетињског да се вратимо Богу Љубави, да се вратимо једни другима у љубави, без обзира каквих опредељења били у Црној Гори: вјерских, националних, политичких и других. Да се вратимо узајамности, братској слози и слободи. То је оно што је суштинско, што и данас поручујем и молим оне који су на власти да под хитно ослободе невиног Епископа Јоаникија и његове свештенике који су у затвору и да се прекину ове диобе и ова сукобљавања која су у Црној Гори присутна не од јуче него још од времена Светог Петра Цетињског, а нарочито након 1945. године, од времена оног савременог братоубилаштва и богоубилаштва.

 

Осјећам као његов наследник обавезу у име његово, цјеливајући његове мошти, да позовем на братску љубав све колико нас има, како би завладала љубав у Црној Гори, она за коју се жртвовао Свети Петар Цетињски, Свети Јован Владимир зетски краљ мученик а исто тако Свети Јован Крститељ, чију руку овдје цјеливамо, а и сам Господ Христос, чији дио Часног крста овдје имамо, који је распет из љубави према сваком људском бићу и према сваком створењу. То је оно што је насушна потреба у овом тренутку.

 

Ако неко има да да одговара за нешто, ја молим оне који су на власти – ја ћу то и написати у писму господи предсједнику и премијеру ових дана – да одговарам ја. И ако треба неко да буде хапшен и суђен, нека то да буде Митрополит црногорско-приморски, наследник Светог Петра Цетињског. И ако је крив, нека буде суђен.

 

Уосталом, нећу бити први митрополит који је суђен. И онај 1945. са стотину двадесет свештеника је убијен, и његов наследник је 11 година осуђен, оптуживан да је против државе, да сарађује са непријатељима државе, са Западом и са Европом… И њихов наследник Данило, такође је гоњен, због тога што је бранио да се не руши црква на Ловћену и да се тиме обурдава и Ловћен и Црна Гора. И каменован је овдје 1991. године зато што је мене изабрао и предложио за свога наследника.

 

Митрополити црногорски су, дакле, то носили, нарочито у ово последње вријеме. Ја молим све, ако неко треба да буде суђен за то што се догађа у Црној Гори и за збивање народа у Црној Гори, онда треба прије свега мене да суде. Ја сам спреман да изађем на суд и да, ако треба, будем и осуђен и пет, и десет година, и колико год треба…

 

Уосталом, и када сам овдје устоличен, ја сам бесједећи одавде, и пред српским Патријархом, и пред ондашњим представницима који су и садашњи представници државе Црне Горе, рекао да сам дошао да мирим, не само живе међу собом него и да мирим живе са мртвима и мртве да мирим међу собом. И трудио сам се колико имам моћи и снаге ових тридесет година управо у том правцу: да призивам тај мир Божији, братски мир, међу Црногорце, међу сав овај народ да би се пребродиле те несрећне наше диобе, које су нам својствене и које се настављају оваквим понашањем.

 

Зато молим и садашњу власт у Црној Гори да престане да злоупотребљава саму себе и органе власти против народа. А у исто вријеме, молимо и народ да својим понашањем не изазива власт него да се заједнички сви потрудимо, цјеливајући мошти Светога Петра, помиритеља и исцјелитеља, и Светога Василија Острошкога, да се објединимо у братској љубави и заједници, са свим разликама које су нам својствене. То је моја молба, да не кажем и мој захтјев и потреба.

 

Тиме се обраћам и народу да зна да је Црква била и остала са њим. И зато су и ове литије које су биле код нас, које неки проглашавају да су политичке. Оне немају везе са политиканством, већ су то литије народа који се догодио, који се вратио и хоће да се врати ћивоту Светога Петра и моштима Светога Василија Острошкога и да ходи њиховим путем. То је оно што је најбитније у свему овоме и зато је неопходно да се и ми сви, без обзира гдје се налазимо и коме припадамо, вратимо том Божијем путу – путу Светога Петра Цетињскога и Светога Василија Острошкога. То је моја молитва, мој захтјев, мој благослов свима у Црној Гори. А увјерен сам да је то и благослов Светога Петра Цетињскога.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Епископ милешевски г. Атанасије обратио се синоћ јавности пастрирским саопштењем које преносимо у цјелости:

 

 

“Вечерас се на територији Архијерејског намесништва пљеваљског које је под нашим духовним старањем десило изненадно насилничко понашање полиције над недужним народом који је мирно шетао улицама града Пљеваља, изражавајући своје незадовољство поводом хапшења Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија и седам свештеника у Никшићу.

 

У нападу полиције на голоруки народ, међу повређенима били су једно дете и једна бака. Само сазнање да су животи многе деце у Пљевљима вечерас били угрожени и да у редовима пљеваљске полиције постоје људи који су спремни да употребе силу на  децу, старце и голоруки народ у нама изазива дубоки бол и тугу. Стога позивамо власти које господаре над полицијом која би требала да буде народна, да се уразуме и престану са насиљем над недужним народом.

 

Дубоко саосећамо са пљеваљским породицама чији су чланови вечерас повређени и позивамо сву нашу паству у пљеваљском крају да као и до сада остане достојанствена и у љубави са својим ближњим.

 

Такође апелујемо на надлежне државне органе да што пре ослободе нашег у Xристу брата Епископa Јоаникија и седморицу свештеника.

 

Молимо се васкрслом Господу, Победитељу над сваким злом и неправдом да у Црној Гори завладају мир, љубав и слога.

 

Епископ милешевски Атанасије

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Правни експерти Епархије будимљанско-никшићке Владимир Лепосавић и Дамјан Ћулчафић огласили су се саопштењем поводом тамничења Владике Јоаникија и никшићких свештеника. Њихопво саопштење преносимо у цјелости:

 

 

“Притворско задржавање владике Јоаникија и седам протојереја и свештеника је незаконито. Злоупотребљена је важна и добро позната одредба из члана 175 и 488 Законика о кривичном поступку која прописује услове под којима се може одредити притвор и задржавање до 72 сата. Ниједан од алтернативно прописаних услова ове одредбе није исупњен.

 

Владика и свештеници нису ни сада ни икада раније избјегавали да се одазову на позив било ког државног органа. Лишење слободе није неопхопдно да би се несметано водио поступак нити је дјело које им се ставља на терет запријећено казном затвора од десет година или тежом. Њихов идентитет није непознат, не крију се и не постоји опасност од бјекства, тим прије што су државне границе затворене. Они не могу да измјене доказе или трагове дјела, јер су сви елементи догађаја забиљежени и доступни јавности. Такође, не могу да утичу на свједоке догађаја, јер је истих више од пола милиона само у Црној Гори. Коначно, не постоје „околности“ да би осумњичени поновили дјело – ако се зна су се претходно придржавали мјера, да су позивали вјернике управо на поступање у складу са конкретном Наредбом Владе, да су о начину примјене преосталих привремених мјера повели дијалог са јавним властима и да се традиционално, животно важно јавно сабирање поводом дана Светог Василија Острошког – Слава му и милост! – догађа једном годишње.

 

Судови су протеклих дана и седмица већ „обарали“ одлуке о одређивању притвора које су се темељиле на околностима да дјело може бити довршено или поновљено. Још прије двије седмице, Суд је укидао овакве одлуке о притвору наводећи да има у виду чињеницу да из Института за јавно здравље свакодневно извјештавају о „повољној епидемиолошкој ситуацији“ у земљи, као и да је „већ дошло до попуштања мјера“, док је за остале највљено скоро „ублажавање или укидање“ чиме се друштво враћа у „нормалне животне токове“. Остале чињенице које су судови недавно узимали у обзир када нису дозвољавали да оптужена лица неосновано бораве у притвору тичу се „неосуђиваности“ оптужених и тога што се иста сврха може постићи „другим блажим мјерама“. Зашто, дакле, оваква примјена права важи за све, али не и за владику и свештенство? Да ли једино Црква не смије да рачуна на „враћање у нормалне животне токове“? Да ли је владавина права спала само на привремене мјере у укидању чија би доследна примјена значила да Црну Гору треба претворити у један велики затвор и ухапсити цијело њено слободно становништво?

 

Са сваким новим часом трајања оваквог притворског задржавања владике Јоаникија и осталих седам свештеника, расте безакоње које се спроводи према њима и штета коју ће подносити сви.

 

Владимир Лепосавић

Дамјан Ћулафић

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, Цетиње, 13. мај 2020.

 

 

Дан Светог Василија Острошког Чудотворца, слава му и милост, велики је саборни дан народа у цијелој Црној Гори – вијековима. На тај дан свих претходних година одржаване су вишедневне свечаности у граду Никшићу, које су окупљале велики број грађана. Нарочито је увијек био масовни (можда као нигдје у православљу) молитвени ход коју је, тога дана, улицама Никшића, предводило свештенство од 1996. године. И ове године, по навици и обичају – баш на тај дан, народ се окупио спонтано, најприје у манастиру Острогу, а потом и у Никшићу, по благослову Светог Василија, без позива владика и свештенства.

 

Јуче је, свештенство, у договору са Митрополитом Амфилохијем и Епископом Јоаникијем, ријешило да, због здравствених мјера, буде само одржан молебан у храму, без молитвеног хода, међутим, због народа, кога је било у толиком броју да није сав могао стати у цркву већ се излио око храма и на улице, кренуло се спонтано у традиционални вход, коме – ни пред Богом ни пред људима – није било алтернативе. Иако је претходна одлука и процјена мјесног свештентсва била да се одслужи молебан у богомољи, народ је – у огромном броју – тражио друго. Свештенство је остало са народом управо због бриге да народ не остане на улици, препуштен сам себи и могућим злоупотребама.

 

Био је то достојанствен, миран и духован чин. Без призвука било чега световног и политичког. А онда је, по завршетку молитвеног вјерског обреда – наступила полиција.

 

У маниру свог досадашњег поступања, двоструких аршина – током цијелог трајања епидемиолошке кризе – власт са својом полицијом се и синоћ ставила у службу политичких и идеолошких прогона Цркве. На непримјерен начин, неосновано и незаконито – у глуво доба ноћи приведени су и притворени Епископ Јоаникије и свештеници. Оваквим поступањем државних органа угрожена су права Цркве, тако да она није кривац – већ жртва. Та права Црква нису угрожена наредбама и здравственим мјерама, које Црква свакако поштује, већ њиховом селективном примјеном. У томе је незаконито поступање надлежних државних органа.

 

Дакле, Црква није против примјене наредби и мјера, него против селективности у њиховој примјени, што представља акт дискриминације према Цркви и њеним вјерницима.

 

Запањени оваквим поступком Управе полиције тражимо да се приведени свештеници на челу са владиком моментално пусте на слободу. Јасно је свима да се њиховим задржавањем ствара атмосфера прогона и да држава демонстрира голу силу, подстичући грађанске сукобе, нарушавајући достојанство слободног грађанина и вјерујућег човјека. Ми у овом моменту, као и сав народ, немамо друге мисли ни жеље, него да сви притворени буду на слободи. Само тако ће бити могуће живот људи и вјерног народа  вратити у нормалне токове и успоставити дијалог са влашћу.

 

Позивамо сав вјерујући народ и све озлојеђене на овакав вандалски чин државне власти – да се помолимо Богу. Саборно, за умножење љубави, за помирење и очување мира међу браћом, за исцјељење од свих вируса, посебно од овог вируса богомржње и братомржње, као и за пуштање на слободу неправедно притворених. Биће то уједно наша саборна молитва Господу за окончање епидемије коронавируса као и вируса безакоња и неправде.

 

Нема сумње да ће се и овог пута показати како су истина и правда на страни народа сабраног око Христа и Његове Цркве.

 

Епископски савјет, по ко зна који пут, упозорава и позива све политичке лидере да се уздрже од било каквих партијских и политичких злоупотреба Цркве.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска