Његово високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубаљански г. Порфирије предводио је синоћ деветнаесту „Интернет литију“ која се пружила вирутелним простором настављајући на свој начин протест против дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести и правном полужају вјерских заједница.

 

 

 

„Ми који смо у Цркви увијек смо људи мира, проповиједамо ријеч Божију и сваког дана молимо се за мир у цијелом свијету и то није фраза“, рекао Високопреосвећени Порфрије додавши да је то израз етоса Цркве.

 

„Господ Исус Христос је Бог мира“, рекао Митрополит Перић.

 

„Владику Јоаникија познајем више од четрдесет година још док смо били студенти, не теологије, и док смо живјели у Студентском граду“, присјетио се загребачко-љубљански Митрополит додавши да је Бог учинио да им се путеви, не укрсте већ споје.

 

Митрополит Порфирије је нагласио да ово утамничење засигурно није поколебало владику Јоаникија.

 

„Сигуран сам да га је посјетио Господ Христос у ћелији“, наглашава први међу православним епископима у Хрватској.

 

Он је објаснио да се све, па и ово страдање дешава по Божијем допуштењу.

 

„Владици Јоаникији се још више прочистила мисао о томе да треба још више истрајатати – не у бунту и протесту него у литији тј. молитви“, рекао је владика Порфирије нарочито нагласивши да је важно што су литије задржале свој изворни молитвени карактер.

 

„Бог нас неће питати шта нам раде други људи већ шта ми радимо другима“, рекао владика Порфирије одговарајући на питање о томе шта у Црној Гори можемо научити из примјера хрватских сукоба.

 

„Сигуран сам да су литије најбољи могући Богом дати начин јер су оне молитва“, поручио је Митрополит Порфирије.

 

„Важно је веома да имамо духовно рукодеље, да не дозволимо да мислимо емоцијама, али ни да нам ум буде отуђен од срца. Да мислимо умом из срца тј. умом и срцем кроз Христа“, закључио је Његово високопреосвшетенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У величанственом сабрању, пред манастиром Ђурђеви Ступови, народ Васојевића, у недјељу вече, 17. маја 2020. године, се самоорганизовао и уприличио је дочек Његовом преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију. Народ окупљен у великом броју, поштовање и љубав према надлежном Епископу и својој Цркви исказао је узвикујући: Живот дамо, светиње не дамо! Владико, соколе, бранићемо светиње! Живио Владика! Хоћемо литије!

 

 

На срдачном дочеку, подршци и љубави, коју исказују према својој вјери, Цркви, свештенству и њему лично, архипастирским словом захвалио је Владика Јоаникије.

 

„Част ми је да вас све поздравим и да вам се захвалим на вашој љубави, на пламеној подршци каква се ријетко гдје може срести. Ви дајете подршку владици, хвала вам, али ја је разумијем као подршку Цркви, подршку вјери, светињи. То је ваша оданост, нарочито, овој светињи немањићкој, древном манастиру Ђурђеви Ступови, којег хоће да препишу, али неће моћи.“

 

Владика се осврнуо на протекли период, током којег се, у специфичним условима, прославио празник Васкрсења Христовог и Светог Василија Острошког.

 

„Нијесу нам дали да прославимо Васкрс како ваља, иако смо били спремни да поштујемо све мјере, него су пред појединим храмовима у Црној Гори, нарочито, Подгорица, Никшић, Мојковац, Бијело Поље, у Беранама је било много мање тог притиска, то морам да кажем и да захвалим локалној полицији. Повриједили су народ, нијесу му дали да прослави свој највећи празник – Васкрсење Христово. Мислили су да ће тиме да ослабе нашу вјеру. Не! Снага наше вјере је у Крсту Христовом и ми смо, врло често, на голготи, али после голготе слиједи васкрсење и, ево, Бог је тако устројио да продужавамо славље Васкрсења овим нашим свенародним окупима, као што су били ових дана од Светог Василија на овамо“, рекао је Епископ Јоаникије.

 

Додао је да је народ потврдио оданост светињама и славимо Васкрсење Христово боље него икад раније, као што ћемо славити и у будуће.

 

„Насиље су извршили над свештенством и над народом на празник Светог Василија Острошког и после нашег хапшења и понижења. Хтјели су да Светом Василију наметну правила короне. Хтјели су да затворе Светог Василија, да га понизе. Замислите, каква је то власт која ратује деценијама са Његошем и његовим гробом, а сад су кренули да ратују и са Светим Василијем. Ратују са дјецом и омладином, пребијају нам дјецу и омладину, убацују провокаторе на овакве скупове, своје нечисте и срамне методе користе против омладине. Срам их и стид било за оно пребијање дјеце и омладине у Никшићу, Пљевљима, Андријевици“ истакао је Владика.

 

Они који мисле, поручио је он, да ће понизити нашу вјеру њих ће понизити Господ Бог. Ако смо на Божјем путу, навео је Преосвећени Епископ, ко год покушава да нас понизи ми то прихватамо као Голготу Христову, а то је за нас највеће исповједање вјере.

 

„Лако је исповједати вјеру кад нам је добро и лијепо, али треба потврдити своју вјеру и оданост кад нам је тешко и то је наш народ навикнуо. Сачувао је вјеру, свој образ и част кроз најтежа времена и искушења. Дошла су та времена и та искушења опет и опет смо на великом задатку и треба заједно да се завјетујемо да ћемо тај задатак пред Богом и пред народом и пред својим потомцима часно и честито извршити“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

 

Слобода вјере, по ријечима Његовог преосвештенства, је основа сваке друге слободе.

 

„Ми ћемо се борити за слободу вјере, али и за слободу сваке личности, сваке душе и за сваку другу слободу и правду у нашој држави да би у нашој држави завладао Божји благослов, мир, правда Божанска и људска. Да се зближимо, да протјерамо криминалце, да заведемо поредак у држави. Сви смо дужни да се за то боримо! Када се боримо за слободу, ми чинимо најузвишеније дјело, јер борба за слободу осмишљава све друго, осмишљава и наш живот. Хвала Богу, ослободили смо се. Пада страх. Нека се зацари љубав и слобода“, истакао је Владика.

 

Његове ријечи наишле су на одобравање многобројног народа, који је узвикивао: Живот дамо, светиње не дамо! Владико, соколе, бранићемо светиње! Живио Владика! Хоћемо литије! Не дамо свештенике!

 

„Хвала вам на подршци. Када смо на Божјем путу, ми смо за своју вјеру спремни да претрпимо свако понижење за правду и истину, али се поколебати нећемо. Истрајаћемо и изборићемо се. Ослободићемо се! Није оптужен само Владика него и никшићко и беранско свештенство, а ми смо наследници оних који су прогоњени, који су убијани, који су затварани, понижавани, али су остали вјерни Часном Крсту. Наша је дужност да испоштујемо њихову жртву. Ако буде потребно да испијемо и њихову чашу“, казао је Епископ Јоаникије, додајући:

 

„Задивили смо цио свијет са нашим литијама, са борбом за нашу вјеру. То је јединствен феномен у свијету и ова ваша оданост Цркви и вјери нека само истраје до краја и све ће бити добро. То је близу. Ви то заслужујете!“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

 

Сабрању су присуствовали предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић и предсједник СО Беране Новица Обрадовић са сарадницима.

 

Небо над Беранама, у једном тренутку, освијетлио је и ватромет.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије и некадашњи парох и намесник ваљевски, слжио је Свету Литургију у Недељу Самарјанке у манастиру Ћелије где је и беседио. 

 

Осврћући се на јеванђељску причу у којој Христос разговара са женом Самарјанком, отац Стојадин каже да је једна од порука поменуте приче да човек поред потребе за јелом и пићем, има велику потребу за духовном храном. „Прича нас враћа на извор воде живе, а то је Света Литургија“, наглашава отац Стојадин који закључује да у евхаристији човекова душа разговара са Богом.

 

 

Извор: Радио Источник

Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати!

Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија Острошког, једног од најцењенијих светитеља у Црној Гори, ухапшен епископ Јоаникије Будимљанско-никшићки. Заједно са владиком полиција је привела остале свештенике из града Никшића, град у чијој близини се налази светски познати „манастир у стени“, где се чувају мошти светог Василија. Повод за привођење(епископа и светеника) био је то што су учесници литије, која се тог дана одвијала у граду, нису поштовали прописе за борбу против коронавируса. Након истека времена притвора, владика Јоаникије и остали свештеници пуштени су на слободу. Ипак, док су свештенство Српске православне цркве власти држале у притвору 72 сата, још више грађана изашло је на улице црногорских градова, захтевајући правду.

Дописница РЕГНУМ-а Татјана Стојановић разговарала је о најновијим догађајима око Српске православне цркве у Црној Гори са протојерејем ставорофором Велибором Џомићем, координатором Правног савета Митрополије црногорско-приморског СПЦ.

Протојереј ставрофор Велибор Џомић

Молимо Вас да прокоментаришете последња хапшења владике и свештеника у Црној Гори? Шта је власт хтела тиме да постигне?
– Хапшење Владике Јоаникија и никшићких свештеника јесте само један у читавом низу неуспелих покушаја секуларног утицаја режима на Цркву репресивним методама. Морам да нагласим да овде нису у питању Јоаникије Мићовић и свештеници као грађани него Епископ и свештенство Српске Цркве у Црној Гори. Кренуло се у угоњење страха у народ после истинског духовног ослобођења у литијама током претходних неколико месеци. Циљ је био да се понизи Црква и упрља њено достојанство, а да се сваки или највећи број учесника литија запита шта ли тек чека њега када се овакве
ствари догађају једном епископу и свештенству и то баш на празник Светог Василија Острошког у сред Никшића. Ипак, није добачено до режимског циља. Народ се истински, изнутра ослободио тако да је режим добио контраефекат и снажну поруку у лицима оних хиљада храбрих људи који су изашли пред судове и на улице јасно поручујући да не дају светиње, владику и свештенике. И још нешто! Режим је око главе Владике Јоаникије и свештеника ставио ореоле и трајно их уписао у незавршено, трајуће житије Светог Василија Острошког.

Може ли се њихово ослобађање из притвора сматрати крајем гоњења од стране режима?
– Једино се тако може посматрати, јер је то истина. То се уклапа у претходно двоструко привођење Митрополита Амфилохија и нас свештеника у полицију и тужилаштво због службе Божје. Прогон Цркве Христове у Црној Гори кроз гоњење, шиканирање и прогањање свештенства и монаштва је константа током претходних десетак година.
Мислили смо, почетком 90-их година ХХ века, да је завршено са гоњењем Цркве и њеног свештенства и монаштва. Митрополија је у Другом светском рату и после рата платила велику цену. Убијен је од комуниста 1945. године Митрополит Јоаникије са око 120 најбољих свештеника тако да им се до данас не зна гроба ни мрамора. После рата, свештеници су силом гоњени да напусте парохије и пређу у државну службу као матичари и наставници. Оскрнављено је и опогањено преко 600 храмова. Уништено је огромно духовно и културно благо. Довољно је да напоменем да су комунисти 1952. године на 700. годишњицу Манастира Мораче запалили скоро све рукописне средњовековне књиге. Ни то није било довољно, па је 1954. године Митрополит Арсеније (Брадваровић) осуђен на 11 година тешке робије. Заједно са њим су суђена и четворица цетињских свештеника. А у народу је убијан Бог и то посебно у омладини. И уместо да се наставило путем духовне, моралне и свеукупне обнове Црне Горе добили смо на крају прошлог и почетку овог века нове, софистициране видове гоњења свештенства и монаштва. За време социјализма је Црква гоњена у име дијалектичког материјализма и бескласног друштва, а данас у име стварања новог ”црногорског” идентитета”. Био бих срећан када бих могао да кажем да је случај гоњења Епископа Јоаникија и никшићких свештеника последњи, али се бојим да није.

Од момента хапшења владије Јоаникија и других свештеника ситуација на улицама многих црногорских градова је више него забрињавајућа? Може ли се по вашем мишљењу на тај начин решити конфликт који је настао по доношењу спорног Закона о слободи вероисповести?
– Народ је препознао велику неправду и у спорном закону и у спорној примени мера током епидемије вируса корона и на то је реаговао. То може да чуди само некога ко уопште не познаје Црну Гору. Овде постоји изрека: ”Није ми криво на мали део него ми је криво на криви део”. Тај криви део је овде увек резервисан за Митрополију и епархије Српске Цркве. Отуда толики дивни, честити, добри, упорни, истрајни и мирни народ на литијама као молитвеној борби против спорног закона. Били смо под медијском ватром режимских медија. Само је против мене за два месеца објављено преко 20 ауторских текстова на режимским порталима са најгрубљим могућим квалификацијама. И то само зато што сам демантовао лажну вест да се у Манастиру Дајбабе код Подгорице налазе заражени свештеници. О броју текстова против Митрополита да не говорим. Све је народ трпељиво истрпео, а онда су помислили да је то мало и да треба још, па су кренули да верницима бране да уђу у храм, да запале свећу, да се помоле, да се причесте, да прекаде славски колач и да их при том
легитимишу до зуба наоружани полицајци испред црквених врата. Зато више нико није хтео да слуша никакве мере, јер се видело да се оне селективно и дискриминаторно примењују само према нама. Позната старлета се за две веће кривице казни тако што јој се нареди да уплати 500 евра у добротворне сврхе. А широј јавности непознати свештеник се казни са 4500 евра за једну кривицу. И тако редом. Нисам се зачудио што је у Никшићу народу, како се каже, пукло трпило на празник Светог Василија. Да није било селективне и дискриминаторне примене мера према нашој Цркви и да су правила једнако важила за све не би било проблема. Проблем са законом се мора решити. Ми смо позвали на дијалог и дијалог је почео, али је на молбу Владе заустављен у време епидемије и ми смо то прихватили. Митрополит Амфилохије је премијеру Душку Марковићу 11. маја упутио писмо у коме је тражио да се дијалог
хитно настави. Видећемо одговор.

Колико је велика вероватноћа избијања правог грађанског конфликта уколико власти и даље буду инсистирале на примени свог „закона“?
– Ја не волим да користим тешке речи попут грађанског сукоба, конфликта или рата. Али знам да проблем, и то озбиљан и дубински, постоји због спорних одредби закона, а не због закона као таквог. Тај проблем протеком времена, а посебно једностраном применом спорних законских одредби никако не може бити мањи него само већи. Закон није унапредио верске односе него их је сурвао у амбис. Пољуљани су и темељи верске толеранције због нарушавања једнакости правног положаја цркава и верских заједница. Грубо је прекршена уставна одредба о једнакости њиховог правног положаја. Није проблем када се права признају верским мањинама, али је проблем када се грубо крше права верске већине. Црна Гора је и по томе специфична, јер се овде крше права и слободе верске већине, а то су православни хришћани и то све у име ”државности, суверености и евро-атланских интеграција”. И зато проблем са дискриминаторним Законом треба решити на начин на који и озбиљне међународне адресе јавно указују – дијалогом уз поштовање међународних стандарда о слободи вероисповести.

Представници Митрополије Црногорско-приморске су се већ састајали са представницима владе. Било је договорено да експертске групе преговорима покушају да реше спор између цркве и државе. Колико су по вашем мишљењу намере владе тада биле озбиљне?
– Ја са овом темом живим деценијама и могу да препознам доста тога, али о намерама и скривеним осећањима, било чијим, тешко могу да говорим. Једно је сигурно, а то је да је Влада водила разговор са нашим епископима на највишем нивоу. Камо среће да смо дијалог, али прави, а не симулирани, водили пре доношења закона. Ми смо то тражили, али није имао ко да чује. Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка.
Није лако с Богом ратовати!

На ком становишту стоји Црква, а на ком Влада и постоји ли шанса да се ова гледишта приближе? Каква варијанта Закона би била прихватљива за Митрополију Црногорско-приморску?
– Сада смо сви на становишту дијалога о спорним одредбама Закона, а не о примени, како је истицано из Владе као ултиматум. Ми смо предложили решење које је правно утемељено и цивилизацијски прихватљиво. И лако применљиво. Прво, изменаодредбе о прекиду стеченог правног субјективитета Цркве и верских заједница. Друго, измена три члана којим се атакује на имовинска права Цркве на Светињама и то у управним поступцима пред Владиним органима. Не бојимо се ми аргумената и доказивања, али тражимо да то искључиво буде пред надлежним судовима, а не пред
Владиним подређеним органима који су под непосредном политичком, идеолошком и кадровском контролом Владе. Ако се Црква не боји суда зашто би се бојала Влада?

Регнум

Извор: 

 

 

Апел Епископа источноамеричког Иринеја америчким властима за престанак прогона Епископа Јоаникија и свештенства Српске Православне Цркве.

 

 

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је 12. маја 2020. године, на празник Светог Василија Острошког, ухапшен и провео је у притвору 72 сата. С обзиром да судови у Црној Гори, у случајевима кршења истих законских одредби никоме нису одређивали притвор већ изрицали новчане казне, притварање архијереја Српске Православне Цркве је у јавности схваћено као прогон.

 

С тим у вези, одмах по притварању Владике Јоаникија, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј упутио је, у име епископа Српске Православне Цркве у САД, хитну молбу потпредседнику Сједињених Америчких Држава, г. Мајку Пенсу, да се заузме код власти Црне Горе за његово хитно ослобађање.

 

Са великим одушевљењем јавност је пропратила јучерашње ослобађање Владике Јоаникија. Нажалост, радост је кратко трајала с обзиром да је Основно државно тужилаштво у Никшићу обновило поступак против страдалног Владике, те му опет прети притвор који би могао бити изречен током наредне седмице.

 

Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј, поново је послао молбу у канцеларију Потпредседника Пенса, с обзиром да су верске слободе у свету један од приоритета америчке владе, да учини све што је у његовој моћи да престане прогон на верској и политичкој основи у Црној Гори над епископима, свештенством и народом Српске Православне Цркве.

 

Епископ Иринеј наставља са напорима да у дипломатским и круговима власти у Америци скрене пажњу на страдање и прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори, а посебно Епископа Јоаникија и седморице ухапшених свештеника.

 

Из канцеларије Епископа источномеричког

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

“Све оно у шта сам вјеровао, о чему сам читао и пишем видио сам лицем у лице у никшићком затвору. У духовном смислу, у тамници сам био свој на своме. Осјећао сам се слободно. Кад смо коначно, након што је истекло пуних 72 сата притвора, изашли из притвора, испред суда у Никшићу дочекао нас је онај хук слободе, који се не да ријечима описати а који смо осјетили на литијама. Ми морамо његовати тај огањ слободе који се разгорио у народу. Дочекао нас је велики број слободног нашег вјерног народа, који је од јутра тога дана чекао свог Владику и свештенике пред судом“, казао је за Радио Светигору јереј др Никола Маројевић један од свештеника, који је, заједно са својим Владиком Јоаникијем, након Световасилијевске литије, на празник Светог Василија Острошког у Никшићу, провео у притвору пуних 72 сата.

 

 

 

Отац Никола у емисији “Питајте свештеника” каже да је заједно са својим Владиком и сабраћом свештеницима у затвору пјевао пјесму слободе, али наглашава да то што им је урађено није хришћански нити људски.

 

“Ви нисте оптужили Николу Маројевића, ви сте оптужили Цркву док смо ми остали слободни људи. Бјежања нема јер човјек од себе не може побјећи, а зашто бих и бјежао када сам у Цркви нашао себе, каже отац Никола и додаје да у овој земљи најмање приводе оне који стварно крше закон.

 

Свештеник Маројевић каже да им се све ово догодило потпуно незаслужено. Он је објаснио да Световасилијевска литија у Никшићу има традицију дугу 26 година, али да и поред свега тога ове године није било никакве најаве за њу.

 

“Чак је и Владика Јоаникије рекао у бесједи тога јутра, на слави никшићког Саборног храма, да ће због новонастале ситуације литија бити одржана наредне године. Чак ни ја, као свештеник у храму, нисам знао да ће бити литије све док се није окупио велики број народа на молебну те вечери. Ми нисмо могли да кажемо скоро десет хиљада људи, који су се самоиницијативно окупили, да само оду кућама. Световасилијевска литија која постоји двије и по деценије је догађај који превазилази Никшић. Људи су осјетили позив Светог Василија и окупили се“, објашњава отац Никола.

 

Наглашава да су након њиховог хапшења људи били повријеђени, да их је бољела неправда.

 

“По нас су дошле три марице, као да су криминалци у питању. Они који су их послали били су немилосрдни у свом безакоњу, знајући и сами да проводе безакоње. Осјећали смо се понижено, јер су од нас тражили да уђемо у марицу. Отац Слободан Јокић је у суд и дошао у полицијској марици. У реду би било и то да смо направили прекршај, али ми смо само вршили свој посао. Иако смо успјели да убиједимо народ да се разиђе у миру након литије, због чега би полиција требала да нам буда чак и захвална, они су нас стрпали у тамницу. А у ствари, они су нам уводећи мјере НКТ-а угрозили вјерска права која су загарантвована Уставом“, каже отац Никола Маројевић.

 

Отац Никола подсјећа да је у полицијској станици ипак упознао фине људе, који морају да раде свој посао, и додаје да има и оних других.

 

“Нису криви они који раде свој посао у затвору већ они који су нас тамо смјестили кршећи закон. Одвести Владику и девет свештеника је језиво и понављам да није људски а камоли хришћански. Ипак ми смо имали снаге да у затвору пјевамо пјесму слободе. Полицајац може да нам веже руке, али не може везати оно људско у нама. Човјек се не може се везати. Не могу се везати ни они људи који долазе на литије јер су то слободни људи“, каже отац Никола, додајући да је све ово само почетак.

 

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) ући ће у црквену и државну историју Црне Горе као први српски владика који је ухапшен у 21. вијеку у Црној Гори. Иако Црква званично није била организатор Световасилијевске литије 12. маја у Никшићу, већ следећег јутра, прије првих петлова, владици и свештеницима је изречена мјера притвора од 72 сата. Они се терете за „кривично дјело непоступања по здравственим прописима за сузбијање вируса корона“, што је у већем дијелу јавности схваћено као нови прогон Цркве у ЦГ.

 

Основно државно тужилаштво у Никшићу предало је Основном суду оптужни предлог против Преосвећеног владике Јоаникија и свештеника Епархије будимљанско-никшићке: Слободана Јокића, Данила Зиројевића,  Жељка Ројевића. Остоје Кнежевића, Мирка Вукотића, Василија Брборића, Драгана Крушића и Николе Маројевића, зато што су 12. маја у том граду поступали супротно наредбама Министарства здравља – окупили се на Тргу Шака Петровића и учествовали у литији заједно са грађанима.

 

Њима се на терет ставља кривично дјело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести, за које је предвиђена новчана или казна до једне године затвора. Тужилаштво, како су саопштили из те институције, није ставило предлог за одређивање притвора за свештенике јер за то “нема законског основа с обзиром на то да је подигнут оптужни предлог”.

 

Слободанка Грдинић

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

На празник Светог Василија Острошког, славу Саборне Цркве и заштитника града Никшића, ухапшен је Епископ Будимљанско-никшићки господин Јоаникије са осам свештеника из Никшића. „Лијеп поклон и захвалност“ за молитве које смо тога дана произнијели за мир, напредак, здравље и свако добро свих, па и оних који су нас касније ухапсили, као и оних који су то наредили. Ухапшени смо зато што смо испоштовали грађане Никшића, што се нијесмо оглушили о њихову љубав према заштитнику свога града Светом Василију Острошком Чудотворцу и Исцјелитељу!

 

 

Наиме, тога дана и поред Владичине бесједе на светој Литургији гдје је, са жаљењем, казао да ове године Црквена општина Никшић не може организовати Празничну Литију због мјера које ограничавају окупљање људи, на Тргу Шака Петровића се окупило више хиљада вјерника. Тај народ је сабрала љубав према Светом Василију и љепота доживљаја, који су вјерници сачували у својим срцима из Световасилијевских Литија од претходних година. Зар је требало презрети тај народ!? Будући да се у том спонтано формираном молитвеном сабору нијесу могле завести прописане мјере, свештенство је нашло једино могуће пастирско рјешење да се придружи вјерном народу у молитвеном ходу послије којег се народ у миру и задовољству разишао својим домовима.

 

Услиједила су хапшења Владике и свештеника за „недјело“ поштовања сопственог народа и исказану љубав према Светом Василију. Народ је кроз протесте који су услиједили послије хапшења исказао неслагање и гнушање према томе чину власти, потврдио и посвједочио љубав према својој Цркви, према светињи, тј. према својим коријенима и освештаној народној традицији. Немамо ријечи да заблагодаримо нашем вјерном народу за такву љубав и жртву – нека га Бог награди сваким изаобиљем из ризнице својих добара.

 

Нажалост, наша власт није тако мислила већ је свој народ „наградила“ сузавцем и пребијањем, бројне омладине и малољетника и то не само у Никшићу него и у појединим другим градовима Црне Горе. Најоштрије осуђујемо такво насилничко дјеловање полиције и упозоравамо да није добро дизати руку на своју будућност. Дјеца се васпитавају, прије свега, пажњом и љубављу а не пребијањем и агресијом. Истовремено никада се не можемо сложити са тим да било ко врши насиље над органима реда јер се доследно залажемо за мир, братску слогу и правни поредак у држави.

 

Позивамо све, па и нашу власт да се сви саберемо око Светиње Живота да се са љубављу и поштовањем односимо према свим људима да Добро управља и усмјерава наше поступке, а да се ослободимо мржње и агресије, да видамо ране на бићу народном а не да их повређујемо и продубљујемо.

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!  ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 17. маја, у недељу Самарјанке, Свету архијерејску литургију у манастиру Рустово. Поздрављајући сабране сверадосним поздравом Христос васксре – Ваистину васксре, Митрополит Амфилохије ја казао да је у тим ријечима садржана сва вјера наша, историја рода људскога и њен смисао, створење човјека и свијета.

 

Звучни запис беседе

 

Тумачећи данашње Јеванђеље о сусрету Господа са женом Самарјанком крај Јаковљевог бунара у граду званом Сихар, владика Амфилохије је у поучном архипастирском слову истакао да је тај Његов разговор са Самарјанком један од најљепших одломака у Јеванђељу Христовом.

 

“Велики чудесни догађај и зато је ова недеља посвећена управо тој жени Самарјанки Фотини која је ту повјеровала у Господа, која се покајала за своје гријехе и касније била мисионар и проповједник Христа Господа и на крају мученички пострадала за Њега заједно са другим мученицима.”

 

У данашњем опису у дијелима Апостолским, послије смрти архиђакона Стефана разбјежали су се Христови апостоли и ученици до Кипра и до Антиохије, гдје су се први пут назвали хришћанима. И ми смо данас прије свега и изнад свега хришћани и то је оно, казао је владика, “што треба да свједочимо свима другима, поготово у ова наша времена када је поново кренуло отпадништво од Христа – Цркве Божије, када се често пута  догађа да људи поистовјећују себе са неким другим вриједностима”.

 

“Основно својство оних који у Христа вјерују је да буду хришћани и била каква друга припадност (држави, нацији…) својство је које људи задобијају овдје на земљи. Дакле оно што је небеско својство је то да смо хришћани. И данас у Црној Гори то треба максимално свима свједочити: да смо прије свега и изнад свега хришћани”, бесједио је Архиепископ цетињски.

 

Објаснио је да није битно да ли се ко осјећа Србином или Црногорацем, Македонцем или Хрватом или било како другачије, већ да је основно да будемо хришћани – носиоци имена Христовога и свједоци Христови, Њега као воде живе и да се трудимо да пијемо од те воде и да се поклањамо Господу овдје гдје се налазимо. Сам Господ је рекао жени Самарјанки да се неће клањати убудуће ни ту, на њиховој гори, нити у Јерусалиму и да су само истински људи и хришћани они који се клањају духом и истином живоме Богу без обзира гдје се налазили.

 

“Они су овдје на земљи припадници живота бесмртнога тиме што примају Христа Бога као живот вјечни и бесмртни и Њега као богачовјека, једино се Њему клањају и за Њим ходе, у Христа се крштавају, примају Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави”, казао је владика и додао да хришћани кроз ту христолику љубав воле Бога живога и једни друге.

 

Том и таквом христоликом љубављу су били задојени и сви свети пророци Божије, њоме су се хранили Свети апостоли, њу су сљедовали и њоме живјели свети оци наши, учитељи Цркве Божје, свети мученици почевши од архиђакона Стефана, мученице Фотине, као и светитељи које данас прослављамо: мученица Света Пелагија Тарсијска, Свештеномученик Силуан, епископ гаски, Преподобни Никифор. Сви они су, нагласио је владика, постали сасуди и носиоци Божије благодати јер су се напојили те воде живе и нијесу су хранили собом, својим дјелима и врлинама него све што имају и што јесу су примили од Господа а милост Божја је она која даје човјеку да чини врлине.

 

“Према томе иако има врлина, ако је нешто добро учинио срамота је да се човјек хвали да је то његово, да је он то учинио, јер све што је учинио и чини, то је добро које од Бога прима и које Бог дјела кроз њега и преко њега. Зато једини кога треба хвалити и прослављати је сам Господ Исус Христос богочовјек – савршени Бог и савршени човјек, који је творац овога свијета, кроз кога је све постало и настаје. И кроз Њега и Његову милост човјек постаје право истинско биће, вјечно и непролазно, задобијајући из овога пролазног живота вјечни и непролазни, бесмртни живот”, казао је на крају бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

 

На почетку Свете службе Божије, Високопреосвећени је обукао у првине монашког образа обукао послушницу ове Свете обитељи сестру Сању.

 

Благословећи нову послушницу Пресвете Дјева и самога Господа нашега Исуса Христа, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је сестра Сања дошла у ову древну светињу да се окрилати духовно и припреми за вјечно Царство Христово. Подсјетивши на значај овог духовног гнијезда кроз вјекове а нарочито у ова последња времена, владика је казао да је из ове свете обитељи више сестара отишло у друге манастире да са другим сестрама обнављају своје душе и древну велику светињу светих мироносица.

 

“То су дакле ласте из овога гнијезда, духовно везане за ово гнијездо и у будућа времена и онде гдје се сада налазе, да би Господ умножио таква гнијезда духовна и код нас овдје а и широм васељене, да се настави то дијело живо живога Господа нашега Исуса Христа.”

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је манастир Рустово освештано и гробовима оних који су ту пострадали у своје вријеме те да је то једно од знамења ове светиње:

 

“Да Бог преко овог манастира благослови и све упокојене и све који сада живи овдје око Рустова и онда све редом. Да Бог умножи љубав према Господу и љубав једни према другима силом Духа Светога и да се пробуди у људима та жеђ за водом бесмртности, непролазности, за вјечном водом која јесте Дух Свети и Господ наш Исус Христос.”

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у недјељу Самарјанке, пету по Васкрсењу Христовом, 17. маја,  Свету архијерејску литургију у манастиру Косијерево.

 

Звучни запис беседе

 

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.

 

Владика се у бесједи осврнуо на јеванђељску причу о жени Самарјанки, рекавши да је Господ Исус Христос затражио од ње ведро воде да се напије а затим је међу њима почела прича о томе како Он који је Јеврејин може да се обраћа њој Самарјанки, јер су Јевреји презирали Самарјане.

 

“Господ преко приче о обичној води отвара причу о води живота, а та вода је Свето јеванђеље. То је оно што је истински потребно човјеку као боголиком бићу – да се напоји Божјом истином, правдом, љубављу, даровима Светог Духа, да се просвијетли, јер од тога душа живи. Не живи ни од чега вештаственог, него је прави, истински живот у ономе што је Божанско и вјечно”, поучавао је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици у Недјељy жене Самарјанке, 17. маја одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, а саслуживали су: протојереј Мирчета Шљиванчанин, као и протођакон Владимир Јарамаз и јерођакон Натанаило, сабрат Манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали у Подгорици.

 

Звучни запис беседе

 

У славу и у част Божију током Литургије, пјевала је и одговарала мјешовита пјевница при Храму Васкрсења Господњег у Подгорици, као и храмовни хор Свети апостол и јеванђелиста Марко.

 

Сабранима у овоме Светоме храму, пастирском бесједом обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који се у свом пастирском слову дотакао саме суштине прочитане јеванђелске приче, која нам свједочи о Христовом сусрету са женом Самарјанком код Јаковљевог извора, које је једно од посебно живописних тренутака у Светом јеванђељу.

 

Подневно сунце, жеђ, вода, одмор након дугог пута, Господ који уморан сједи да се одмори на ивицу бунара: сви ови детаљи наведени код Светог апостола Јована, чине веома присну сцену и јарко дочаравају Христову присутност. Разговор са непознатом женом је непосредан, тако да, чак, не можемо ни да осјетимо антагонизам који је иначе постојао између Јевреја и Самарјана, напротив, долази до непосрене блискости између двоје саговорника. Али, разговор Исуса са Самарјанком, иако је природан, изненађује нас својом згуснутошћу и током мисли. Сваком новом реченицом, Исус уздиже разговор са материјалног на духовни ниво.

 

Отац Далибор је говорио о смислу напајања са извора воде живота, као и тога шта вода живота значи и подразумјева:

 

“Заиста, ми свакога дана и свакога часа треба да тражимо од Господа воде живота, а вода живота по Светом Кирилу Јерусалимском јесте Свети Дух који се кроз Цркву Божију даје свима нама. Даје нам се прво кроз Свету тајну крштења и Свету тајну миропомазања, а тај дар се непрекидно обнавља у Светој евхаристији, на Светој литургији, на Светој тајни причешћа када се сједињујемо са самим Христом.”

 

Нагласио је да од воде овоземаљске од које стално захватамо и пијемо само привремено утолимо (физичку) жеђ и опет наново жеднимо.

 

“Али, вода бесмртна, вода вјечна, коју нам Бог дарује, када се једном од ње напијемо, онда смо цијелога живота пуни благодати Божије и Духа Светога. Кроз ову јеванђелску причу видимо истину, видимо да је Господ дошао, страдао, претрпио смрт и васкрсао да би нас избавио од смрти, гријеха и ђавола и да нам дарује кроз ту побједу, небески, непролазни, вјечни живот”, закључио је прота Далибор Милаковић.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Послије земљотреса, у ком је тешко оштећен Саборни храм Светог Преображења, Митрополија загребачко-љубљанска и Црквена Општина Загреб покрећу пројекат обнове храма, како би православни житељи Загреба што скорије били у могућности да се врате редовном богослужбеном животу и како би Саборном храму био враћен пређашњи сјај.

 

 

Позивамо све људе добре воље, да у мјери својих могућности, новчаним прилозима помогну обнову храма. Подаци за уплату:

 

Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, Eparhija zagrebačko-ljubljanska.

Sberbank d.d.

Varšavska 9

10000 Zagreb

Hrvatska

SWIFT/BIC: VBCRHR22

HR09 2503 0071 5100 0060 0

 

Митрополија загребачко-љубљанска и Црквена Општина загребачка се сваком појединачно и свима заједно унапријед захваљују, на све призивајући благослов Божији.

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

 

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 17. маја 2012. године је донео одлуку да у диптихе светих Православне цркве унесе двојицу свештеномученика и четрдесет ђака мученика момишићких пострадалих од Турака 1688. године, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу наше Свете цркве.

 

 

Прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје)  пострадалих момишићких учитеља и ђака обављено је 19. маја 2012. године на саборној Светој архијерејској литургији у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, којом је началствовао Његова светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење епархијских архијереја из земље и расејања окупљених на редовном заседању Светог архијерејског сабора.

 

Школа вјеронаука и хор при Цркви Светог Георгија у Момишићима овај празник прослављају као своју славу. У немогућности да због епидемије корона вируса саборно прославе своју славу, дјеца са својом вјероучитељицом Зорком Пејовић отпјевали су тропар и кондак.

 

Дјецо, срећна слава!!!

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у првој изјави после изласка из заточеништва коју је дао за „Новости“, казао је да верује да ће у Црној Гори после неколико драматичних дана наступити мир, и да ће се проблеми између Цркве и власти решавати у толерантнијем амбијенту.

 

 

Хиљаде Никшићана на величанствен начин после поноћи дочекало је са радошћу свога владику и свештенике Саборног храма Светог Василија Острошког. Улица Николе Тесле у којој се налази зграда Основног суда била је тесна да прими старо и младо, чак и децу да у глуво доба ноћи поздраве Његово преосвештенство.

 

 – Боравио сам у коректним условима у станици полиције и немам разлога да се жалим. Не могу замерити људима који ту раде јер су се према мени лепо понашали. Међутим, по изласку из притвора сазнао сам да је у протестима доста омладине претучено у Никшићу, чак и деца. То није смело да се догоди, казао је владика Јоаникије.

 

На питање „Новости“ како је доживео еуфорију и славље својих суграђана који су га дочекали испред зграде Основног суда, владика је рекао:

 

 – Било је заиста величанствено. Захвалан сам народу Никшића и Црне Горе на истрајној и искреној подршци. Али посебно ми је жао деце коју су полицајци пребијали и то најоштрије осуђујем.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије рекао је СРНИ да радује то што су владика Јоаникије и његови свештеници пуштени из притвора и да се нада да ће у Црној Гори да завлада трајан мир, да се Црква бави пастирским дјелом и бригом о народу, а држава да ради свој посао.

 

 

"Држава да ради свој посао не улазећи у компетенцију Цркве, не вршећи притисак на Цркву и на слободу њеног живота и деловања – проповеди, учења, литија, кретања...", рекао је владика Фотије, који је објавио и пјему посвећену снази вјере и величини имена владике Јоаникија.

 

Владика зворничко-тузлански сматра неопходним да све све врати у благословено стање и да се из Црне Горе чују ријечи утјехе и мира.

 

"Очекујемо да наши верници могу да иду под Острог и да посећују и друге светиње како су то радили свих претходних година", рекао је владика Фотије.

 

Према његовим ријечима, то би била утјеха и нада и овдје и на свим просторима гдје живе православни Срби.

 

"Надамо се и молимо Богу да тако буде и да сви ми Срби будемо свесни да не можемо живети без своје Цркве и да не можемо бити против своје Цркве, него да будемо сви заједно, јединствени а тако ћемо изнети наш заједнички крст који нам је историја доделила у овом тренутку", рекао је владика зворничко-тузлански Фотије.

 

Он је напоменуо да су владика Јоаникије и никшићки свештеници пуштени из затвора Благословом Божијим и Светога Василија Острошког Чудотворца.

 

Епископ Фотије је изразио наду да ће трајан мир да завлада у Црној Гори, да се Црква бави својим пастирским дјелом и бригом о народу, а да држава ради свој посао не улазећи у компетенцију Цркве, не вршећи притисак на Цркву и на слободу њеног живота и дјеловања – проповиједи, учења, литија, кретања...

 

У Црној Гори су послије прославе Светог Василија Острошког у Никшићу 12. маја ухапшени Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и осам свештеника никшићког Саборног храма. Пуштени су проишле ноћи из притвора у којем су провели 72 сата.

 

Ухапшени су због литије која је одржана у Никшићу на празник Светог Василија Острошког, на којој се окупило више хиљада грађана. Након хапшења су у више црногорских градова одржани протести током којих је полиција примијенила силу над грађанима.

 

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска