Суђење Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију и осморици никшићких свештеника, против којих је подигнута оптужница због литије која је на празник Светог Василија Острошког, 12. маја 2020. одржана у Никшићу, заказано је за 19. јун 2020. године, са почетком у 10 часова, у Основном суду у Никшићу.

Један од бранилаца епископа Јоаникија и четворице никшићких свештеника, адвокат Сава Костић наводи да је то прво рочиште главног претреса, када се износи садржина оптужног предлога и окривљени изјашњавају о кривици, а уколико буду испуњене процесне претпоставке могу да се изведу и докази.

„У сазнању сам да то рочоште главног претреса неће бити одржано зато што се један од окривљених, свештеник Слободан Јокић налази на бањском лијечењу због здравствених проблема, које је раније имао, а који су погоршани ситуацијом која се дешавала приликом хапшења, саслушања у Тужилаштву и задржавања. У петак, 19. јуна, у никшићком Основном суду, биће присутни сви остали окривљени и ми као браниоци како би биле испоштоване законске одредбе, а због немогућности доласка једног од окривљених неће бити испуњене процесне претпоставке за одржавање тог претреса, тако да ће он бити одложен. На том претресу судија Игор Ђуричковић ће утврдити следећи термин када ће бити заказано наредно рочиште главног претреса, руководећи се оним што бранилац окривљеног свештеника Слободана Јокића достави у погледу медицинских извјештаја о његовом здравственом стању. Обично буде одложено на мјесец дана“, казао је адвокат Костић.  

Јавност ће моћи да присуствује најављеном претресу, јер није донета никаква посебна одлука којом би јавност била искључена и не постоји никакав разлог за тако нешто. Претрес ће, осим заинтересованих грађана, моћи да прате и представници медија, али уз поштовање важећих мера НКТ.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Данас око 17 сати, архијерејском намеснику пљеваљском протојереју-ставрофору Саши Јањићу уручен је позив да се ујутру у 9 сати јави у станицу граничне полиције у Пљевљима.

Судећи по актуелним дешавањима у Црној Гори и прогону Српске Православне Цркве и њеног свештенства, постоји оправдана бојазан да ће свештенику Саши Јањићу сутра бити уручено решење о депортацији. Одмах након уручивања полицијског позива, народ Пљeваља и околине се почео окупљати око храма Светог великомученика Георгија на Гукама, где свештеник Саша Јањић живи са супругом и две ћерке, у знак подршке свом свештенику.

Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије апелује на надлежне органе да покажу минимум људскости и обуставе све поступке који уносе смутње и немир у народ. -Народ пљеваљског намесништва Милешевске епархије узнемирен је вешћу о могућности прогона свога свештеника. Надлежни треба да учине све да сачувају мир међу народом, а не да досипају уље на ватру вршећи репресију над својим народом и његовим свештенством, нагласио је Епископ милешевски г. Атанасије.

Извор: Епархија милешевска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије рекао је вечерас пред подгоричким саборним храмом, након крсног входа улицама Подгорице да је од њега и протојереја Мирчете Шљиванчанина полиција тражила да „разагнају народ са храма“.

„Да ли је отац Мирчета то могао да прихвати? Црква Божија је да сабира све људе и земаљске народе, да их мири, призива на слогу, љубав и помирење. Отац Мирчета је позван у полицију. Ја сам рекао инспектору да једини који треба да одговара сам ја“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је тај инспектор са Косова, из Пећи.

“Рекао сам му да ми овдје бранимо светиње и на Косову и Мтохији, а онда и у Црној Гори”, нагласио је Владика.

Владика Амфилохије је подсјетио да се властодршци кажу да је црквена имовима прије 1918. године припадала држави Црној Гори, али и да је краљ Никола био крштени владар а ова Црква државна.

“Тако да је однос краља Николе према Цркви био однос кршенога владара, крштене државе”, нагласио је он.

Подсјетио је да ми данас имамо секуларну државу и некрштене владаре.

“Откуд им право, некрштеним владарима, да узимају светиње”, упитао је Митрополит Амфилохије.

Подсјетио је да су Дечани, Пећка Патријаршија и Метохија припадали Краљевини Црној Гори.

“Ови наши садашњи, они су признали непостојећу државу Косово, одрекавши се срца Црне Горе за времена краља Николе. Зашто се онда чуде отпору овога народа”, казао је он.

Митрополит Амфилохије је подсјетио, такође, да Бока Которска није припадала краљевини Црној Гори.

“Како ће они онда примијенити тај закон на Боку Которску? А сјевер  је први пут у историји 1913. припао Црној Гори. Тамо Црна Гора краља Николе ништа није саградила, јер су били балкански ратови… Какав је то закон, како је то безумље да се такав закон проглашава пред зору уз избацивање посланика из Скупштине који су били против тога. Зар се тако доносе закони у демократским државама”, запитао је он.

Осврнуо се и на оптужбе да је Црква против државе због тога што брани светиње.

“То није против државе него против те и такве власти, против властодржаца који такве безумне законе доносе”, прецизирао је Митрополит Амфилохије.

Поручио је да ниједна власт на овој земљи неће дочекати да Црква разгони народ.

“Овај народ је први пут, ја бих рекао послије седамдесет година постао слободни народ. И само неко ко је антинародан може да тражи да се народ одрекне слободе”, рекао је Владика Амфилохије.

Владика је одбацио оптужбе да се Црква у Црној Гори сврстава на страну одређених партија.

“То што се ставови неких од њих поклапају с нама је друго.Ако се ова власт одрекне овог безумља, онда ћемо ми бити за њих. Али ако они и даље буду подржавали тај злочин над Црном Гором, то је онда злочин као кад су признали Косово: Како онда могу да траже да храмови припадају држави Црној Гори? Којој Црној Гори“, рекао је он.

Казао је да је он најодговорнији за оно што се догађа на литијама.

„Нека ме ухапсе и у Спуж нека ме воде, биће ми добро да се одморим. Али није добро за њих, није добро за Црну Гору да наставе са насиљем”, поручио је он.

Рекао је да ће следеће седмице бити настављена ова молитвена сабрања, све док поништења безбожног закона.

“Ови наши крсни входови биће настављени у миру, у братској слози, слободи и призиву на помирење међу браћом. То је смисао ових сабрања”, закључио је Митрополит Амфилохије.

Радосав Рајо Војиновић