Поводом гласина о „литији“ под називом „Молитва за спас народа“ од нашег храма до Храма Светога Саве, која би наводно требало да се одржи 04. априла 2021. године, које се шире путем друштвених мрежа и које су доспеле до наших парохијана, обавештавамо вас да таква литија нема благослов нашег свештенства и да као таква не може кренути од нашег храма. У питању су дезинформације које имају за циљ да смуте наш верни народ у време Великог поста. Позивамо све наше парохијане да тога дана узму учешћа на Литургијском сабрању у нашем храму.

Братство Храма Светог Вазнесења Господњег у Жаркову

Извор: Световазнесенски храм у Жаркову

 Нови број новина Српске Патријаршије, доноси интервју Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија који је дао за РТС, а у којем је, одговарајући на бројна питања, истакао да се Црква бави смислом постојања пре свега и да Црква позива сваког човека да дотакавши Бога разуме да Бог треба да му буде на првом месту. „Ако је Бог на првом месту, све остало ће онда доћи на своје место“, нагласио је Свјатјејши. Одговарајући на једно од питања о положају и устројству КиМ, Првојерарх српски је између осталог рекао: „... шест векова је Косово молитвена прича, молитвена тема за нас, и после шест векова остали смо на Косову и Косово је остало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче Цркве, било би одрицање од саме суштине нашега бића...“

Интервју Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија за РТС - емисија "Упитник", аутора Оливере Јовићевић /pdf/

На следујућим странама овог броја доносимо и:

Говор Патријарха Порфирија на Академији поводом годишњице НАТО бомбардовања: „Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, Црква каже саборно, сетили тих несрећних дана од пре двадесет и две године. Пре свих да се сећамо и молимо за невине жртве...

У Грачаници обележено 17 година од Мартовског погрома – Навршило се 17 година од када je са Косова и Метохије у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас није вратила у своје домове....

Архијереј који је чувао своју паству као отац, а волео као мајка – У уторак, 30. марта 2021, навршило се годину дана од упокојења Епископа ваљевског Милутина, првог и досада јединог Епископа обновљене Епархије ваљевске од 2006. године...

Посета привременој ковид болници у Штарк арени – Са благословом Његове Светости и одобрењем Министарства одбране, представници СПЦ посетили су 17. марта 2021. привремену ковид болницу у Штарк арени у Београду...

Епископ бачки Иринеј: Сага о „јустиновцима” – „Током низа годинâ, у већим или мањим временским размацима, у медијима наилазимо на одредницу јустиновци...“

Шта је молитва? – текст Митрополита диоклијског Калистоса Вера – који нам говори о важности срдачног благодарења на првом месту у нашој молитвеној књизи. „Следеће место би требало да заузму исповест и истинско покајање душе. Након тога би требало да уследи молба нашем заједничком Цару...“

Жичка беседа и Нови Израиљ – Осамсто година од Жичке беседе Светог Саве (1221–2021, ауторски текст Архимандрита Тихона Ракићевића игумана манастира Студеница...

Извор: Православље

Са надом у Васкрсење и живот вечни, обавештавамо црквену јавност да се дана 29. марта 2021. године, на дан Светог апостола Аристовула и Светог мученика Савина, упокојио у Господу дугогодишњи старешина и парох цркве на Карабурми протојереј-ставрофор Живадин Протић.

Sveštenik Ugrin Popović: Radosna tuga - Čudo

WWW.CUDO.RS

---

Данас смо сахранили протојереја-ставрофора Живадина Протића. Осим што је био мој први старешина и неко ко ми је на мени разумљив начин саопштавао правила...

Прота Живадин Протић рођен је 2. јануара 1954. године у Бродарици код Коцељеве, Епархија шабачка. Основну школу завршио је у родном крају, а Богословију Светог Саве у Београду 1974. године. На Богословском факултету у Београду дипломирао је 2003. године. Био је службеник у администрацији „Православља“ при Српској Патријаршији у периоду од 1976. до 1990. године. Руком патријарха Германа рукоположен је за ђакона у Саборној цркви на Божић 1980. године и своју ђаконску службу вршио при храму Светог великомученика Лазара и при цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду. На други дан Божића 1990. године, Митрополит загребачко-љубљански Јован, који је замењивао оболелог патријарха Германа, рукополаже га у свештенички чин и поставља за старешину и другог пароха новоподигнуте цркве на Карабурми. На том месту прота Живадин остаје све до пензионисања 1. фебруара 2020. године.

Молитвени испраћај проте Живадина биће обављен у четвртак, 1. априла 2021. године у 14.30 часова у цркви Светог Јована Милостивог на гробљу Лешће. Вечан спомен и Царство Небеско оцу Живадину.

Братство храма Сабора српских светитеља

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 31. марта 2021. године у Патријаршији српској у Београду првог потпредседника Владе Републике Србије и министра просвете, науке и технолошког развоја г. Бранка Ружића.

У срдачном разговору Његова Светост Патријарх је истакао значај добре сарадње Српске Православне Цркве и Министарства просвете, науке и технолошког развоја нарочито у циљу унапређења квалитета наставе веронауке и положаја вероучитеља. Патријарх је посебно нагласио да је Црква изградила темеље српске народне просвете коју је вековима развијала под сводовима манастира, богословија и других црквено-просветних завода, а што је крунисала оснивањем Православног богословског факултета, једног од оснивача Универзитета у Београду, који управо обележава стогодишњицу постојања.

Министар Ружић је Његовој Светости срдачно честитао избор и устоличење у трон предстојатеља Српске Православне Цркве и истакао да је сарадња Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Српске Православне Цркве од драгоцене важности за очување идентитета, традиције и историјских вредности које баштини српски народ.

Пријему су присуствовали викарни Епископ ремезијански г. Стефан, државна секретарка гђа Маријана Дукић Мијатовић, саветник за верска питања г. Милета Радојевић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски Порфирије, администратор Епархије загребачко-љубљанске, примио је 29. марта 2021. године у посету у резиденцији у Загребу Апостолског нунција у Републици Хрватској монсињора Ђорђа Лингву (Giorgio Lingua).

Током срдачног разговора, нунције Лингва је патријарху Порфирију честитао избор за предстојатеља Српске Православне Цркве, а Његова Светост је Папином представнику у Републици Хрватској пожелео благословен празник Васкрса који Римокатоличка црква прославља у следећу недељу.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је Пасху председнику Савеза јеврејских општина Србије г. Роберту Сабадошу, главном рабину Јеврејске зајединце у Србији г. Исаку Асиелу и свим Јеврејима подсећајући да су Мојсије и Арон, који су на чудесан начин ослободили јеврејски народ из египатског ропства, уписани и у диптих светих Православне Цркве, а да српски народ са нашом јеврејском браћом вековима дели добро и зло, Патријарх је пожелео свим Јеврејима да своју Пасху прославе у здрављу и сваком добру.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је, у издању Светог Архијерејског Синода, из штампе изашао Типик (богослужбене напомене) за 2021. годину.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синод

Извор: Инфо-служба СПЦ

Прота Живадин Протић рођен је 2. јануара 1954. године у Бродарици код Коцељеве, Епархија шабачка. Основну школу завршио је у родном крају, а Богословију Светог Саве у Београду 1974. године. На Богословском факултету у Београду дипломирао је 2003. године. Био је службеник у администрацији „Православља“ при Српској Патријаршији у периоду од 1976. до 1990. године. Руком патријарха Германа рукоположен је за ђакона у Саборној цркви на Божић 1980. године и своју ђаконску службу вршио при храму Светог великомученика Лазара и при цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду. На други дан Божића 1990. године, Митрополит загребачко-љубљански Јован, који је замењивао оболелог патријарха Германа, рукополаже га у свештенички чин и поставља за старешину и другог пароха новоподигнуте цркве на Карабурми. На том месту прота Живадин остаје све до пензионисања 1. фебруара 2020. године.

Молитвени испраћај проте Живадина биће обављен у четвртак, 1. априла 2021. године у 14.30 часова у цркви Светог Јована Милостивог на гробљу Лешће. Вечан спомен и Царство Небеско оцу Живадину.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.

Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 

”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  

”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  

Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.

”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија 25. марта 2021. године у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду служен је молитвени чин благодарења поводом грчког националног празника Дана државности.

Молитвеном чину, којим традиционално већ више од пет деценија грчка заједница у Београду прославља свој национили празник, присуствовали су амбасадор Републике Грчке Његова Екселенција Јоргос Дјакофотакис са сарадницима и амбасадор Републике Кипра Његова Екселенција Димитриос Теофилакту са сарадницима.

Молитвени чин благодарења је служио презвитер Панајотис Каратасиос уз саслужење протођакона Стевана Рапајића и јерођакона Саве (Бундала), док је хорским пјенијем руководио ђакон Владимир Антић. 

После молитвеног чина, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уприличио пријем за амбасадоре Грчке и Кипра и њихове сараднике. Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид; као и Преосвећени Епископ далматински г. Никодим.

Амбасадори Грчке и Кипра су изразили благодарност Српској Православној Цркви на части која им је указана приликом молитвене прославе грчког националног празника у Патријаршијској капели у Београду.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Пре него што сам вечерас пошао ка овом месту, отворио сам Нови завет и нашао се на почетку седме главе Јеванђеља по Матеју где стоји: Не судите да вам се не суди. Ја сам дошао овде са осећањем да смо се сакупили не да судимо него да се сетимо и да кажемо шта је истина.

Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, Црква каже саборно, сетили тих несрећних дана од пре двадесет и две године. Пре свих да се сећамо и молимо за невине жртве; а наше жртве су невине, јер се наш народ, то је данас јасно широм света, бранио од агресије. Сећамо се наших војника и полицајаца, див-јунака са Кошара, се Паштрика и других војишта; наших небеских витезова - пилота, затим и невиних цивила - жртава касетних бомби у Нишу и широм Косова, Метохије, Црне Горе, страдалих у путничком возу у Грделичкој клисури, страдалих по улицама и трговима наших градова, по фабрикама, болницама, у Телевизији, изгинуле деце... Сећамо се свих, молимо се за све, а сигуран сам и да ми треба да се молимо њима, јер је њих Бог уписао у књигу вечности, књигу живота вечног, а имена многих страдалих током тих 78 дана, могу бити и треба да буду уписана у календар Православне Цркве.

Вечерас, пак, желим да истакнем да се у тих 78 дана, код нашег народа, не само код оних који су били браноци мостова у Новом Саду, у Бешки, у Београду - него и код других, који су се од бомби са децом и породицама склањали у подруме, склоништа тада пројавила једна суштинска особина и врлина нашег етоса, драгоцени део нашег идентитета, а то је међусобна солидарност, једном речју хришћанска љубав за ближњег. Тих дана делили смо међу собом све што је било неопходно и  све што смо имали.

Кажу да је српски народ, нарочито после 1945. године, изгубио своје хришћанске особине, а ја сам сигуран и велим: у време бомбардовања, тих 78 дана да смо сви били сведоци дубоке хришћанске љубави и солидарности нашег народа који испуњава божанску заповест: љуби ближњег свог!

Та љубав, чак храброст, право јунаштво, пројављује се поново и у овим месецима страдања од епидемије. Сада су витезови лекари, медицинске сестре, сви медицински радници; затим, на свој начин, многи запослени у јавним службама, жене које раде на касама у самопослугама, и многи други...

На послетку, желим и себи и вама да поставим питање: шта нас је одржало током тог невиђеног зла које је насрнуло на наш народ у току и после бомбародовања? Шта нас је одржало после албанске голготе у Првом светском рату, после геноцида у Другом рату? И шта ће нас одржати у овој епидемији?

Одржао нас је хришћански однос према животу, хришћански начин живота; хришћанска љубав којој нас је научио Свети Сава и сви свети из рода српског. Војник или официр, после рата или у доба мира када коначно стигне кући, или сада лекар са клинике, радник из фабрике, службеник - када их у дому дочека здрава породица - супруга, деца, то су темељи здравог друштва, опстанка и напретка народа и државе. Држава, а са њом и Црква треба и мора да се стара да се кроз просвету и културу, упоредо са економским развојем, сачува оно што вековима чини идентитет нашег народа.

Само онда када смо утемељени у свом сопственом идентитету, само онда када знамо ко смо и шта смо, само онда када говоримо свој језик можемо да учимо и друге језике, можемо да разговарамо између себе, да градимо мир међу собом, али то ће онда бити и сигурни гарант да ћемо знати да разговарамо и са другима поштујући њих, да ћемо знати да градимо истинске и праве односе који поштују другога.

Зато смо дошли овде, не да судимо и осуђујемо већ да се сетимо невиних жртава бомбародава које је трајало 78 дана, које извршила НАТО алијанска на нашим прострима. Окупили се да се помилимо за те жртве, али и да се помолимо Богу и за све оне који су зле воље у принципу али и у односу на нас да постану боље воље.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 24. марта 2021. године у Патријаршији српској у Београду потпредседницу Владе Републике Србије и министра културе и информисања гђу Мају Гојковић. 

Патријарх српски Порфирије је захвалио министарки Гојковић на честитки и присуству на његовом устоличењу у трон предстојатеља Српске Цркве, као и на данашњој посети током које су разговорали о продубљењу сарадње између Српске Православне Цркве и Министарства културе и информисања. Патријарх је нагласио да се заједнички рад на пројектима од националног значаја мора неговати и развијати.

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања је захвалила Патријарху српском на срдачном пријему и истакла значај црквеног културног и националног наслеђа. Министарка Гојковић је изразила спремност за сарадњу са Српском Православном Црквом на највишем могућем нивоу и по свим питањима која су у надлежности њеног ресора. 

Састанку су присуствовали помоћник министра Данијела Ванушић, директор Музеја Српске Православне Цркве ђакон Владимир Радовановић, шеф и заменик шефа Кабинета министра Бранислав Маричић и Станко Благојевић, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 24. марта 2021. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Сема Фабриција, шефа Делегације Европске уније у Републици Србији.

Патријарх српски Порфирије је, захваливши амбасадору Фабрицију на посети и честитки поводом избора и устоличења у трон предстојатеља Српске Православне Цркве, нагласио да цени и подржава сваки напор у циљу зближавања људи без обзира на њихову етничку и верску припадност.

Патријарх је, такође, истакао да је упознат са чињеницом да у региону постоји још много проблема који чекају да буду решени и да се стога моли Господу да сва решења буду резултат праведног дијалога како би се постигли услови за дугорочан суживот у миру и љубави. 

Амбасадор Фабрици је захвалио Његовој Светости на срдачном пријему током кога се уверио да је патријарх Порфирије чврсто опредељен за очување добрих односа са свим црквама и верским заједницама не само у Републици Србији и региону него и у целом свету. 

Пријему су присуствовали заменица Шефа делегације Европске уније у Републици Србији Матеја Норчич Штамцар и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 24. марта 2021. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Јоргоса Дјакофотакиса, амбасадора Републике Грчке у Републици Србији. 

У више него срдачном разговору са амбасадором Дјакофотакисом, Патријарх српски Порфирије је изразио благодарност државном врху Републике Грчке, као и самом Амбасадору, на честиткама поводом избора и устоличења у трон предстојатеља Српске Православне Цркве. Говорећи о значају српско-грчког пријатељства Његова Светост је нагласио да ће се и ове године, 25. марта, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог, у складу са епидемиолошким мерама, служити традиционални молитвени чин благодарења поводом највећег грчког националног празника – Дана државности.

Амбасадор Дјакофотакис је захвалио патријарху Порфирију на срдачном пријему и посвећености у неговању братских грчко-српских односа. 

Пријему су присуствовали први секретар Амбасаде Републике Грчке Димитриос Михалис и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ