Извор: 

Ризница литургијског богословља и живота: ТВ Храм: Видовдан у Грачаници, на Газиместану и у Крушевцу

BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM

---

 

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 24. јуна 2021. године у Патријаршијском двору у Београду руске космонауте Сергеја Куд-Сверчкова и Анастасију Степанову.

Предстојатељ Српске Православне Цркве је у срдачној атмосфери водио изузетно занимљив разговор са руским космонаутима о многим аспектима човековог одласка и боравка у свемиру. Патријарх Порфирије је гостима пренео лични утисак да у организацији и начину живота космонаута у међународној свемирској станици препознаје и елементе монашког живота. „У духовном животу примећујемо како човек што је удаљенији од људи и света то све више осећа љубав према другима и увиђа колико му је други потребан. Тако да откривањем и спознајом свемира сигурно постајемо све ближи једни другима“, изјавио је Патријарх српски Порфирије.

Космонаут Сергеј Куд-Сверчков је руководећи се личним искуством потврдио ову мисао Светејшег г. Порфирија истичући како човек чак и када је тако далеко од земље и људи осећа јаку и нераскидиву везу са њима. Он је открио да током боравка космонаута у свемирској станици, осим доброг здравља, знања и вештина, преко је потребна и велика духовна снага како би се успешно испунили задати циљеви.

Патријарх Порфирије је на ту тему споменуо да се на неки начин може направити паралела између монашког живота у манастиру и боравка космонаута у свемирској станици; „Као што су монаси у манастиру издвојени од света упућени једни на друге, тако је сличан случај са космонаутима који дужи временски период живе и раде у једном ограниченом простору у коме могу да сачувају мир и хармонију у односима захваљујући молитвеном тиховању“.

Космонаут Сергеј је изјавио да космонаути управо током боравка у свемирској станици спознају дубљи значај и вредност заједништва.

Пријему су присуствовали директор ЈП Пошта Србије г. Зоран Ђорђевић, председница Дечје организације Јунити гђа Аљона Кузменко, координатор посете руских космонаута Републици Србији гђа Драгиња Влк и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је данас, на Духовски понедељак, Свету архијерејску Литургију у Подворју Руске Православне Цркве у Београду, Храму Свете Тројице на Ташмајдану, а по традицији својих претходника на трону Светога Саве да богослужи у овој светињи поводом храмовне славе.

Звучни запис беседе

Током Свете Литургије Патријарх је најпре чином протосинђела, а затим чином архимандрита одликовао сабрата Светоархангелског општежића у Ковиљу јеромонаха Јеротеја (Петровића), иначе изабраног викарног Епископа топличког.

Протојереј Виталиј Тарасјев захвалио се у име целе пуноће Руске Православне Цркве Патријарху Порфирију што је по угледу на наше претходне Патријархе служио Свету Литургију за Храмовну славу: „и том приликом принели бескрвну жртву за здравље и спасење Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, за све нас овде присутне под вашим светим омофором и такође за наш многострадали народ на Косову и Метохији и у свим Српским Светосавским историјским земљама. Такође смо се помолили да Господ Бог подари свој мир земљи Украјинској на којој су нажалост сада братоубилачке међусобице и зато је потребно увек да се молимо једни за друге, јер само на тај начин можемо призвати Господа да буде са нама. И онда када је Он са нама онда заиста све оно што нам се чини немогуће постаје могуће и остварују се“. На крају, прота Виталиј је, испред Руске Православне Цркве, поклонио панагију (епископски медаљон) са ликом Свете Тројце. 

У својој беседи о догађају Педесетнице, када је Дух Свети сишао на Апостоле Патријарх Порфирије је између осталог рекао, да су некада људи хтели да досегну до неба зидајући Вавилонску кулу, али та мисао, сама по себи није промашај, ако се „досеже до неба да би сусрели Бога, то је благословено и за то смо творени“. Али доћи до места где Он обитава није могуће доћи без Његове љубави и Његове благодати. Да људи не би реализовали своје тежње у мисли да могу бити равни Богу и да не би реализовали крајње зло као последицу гордости Бог је пумутио људима језике да се не разумеју, рекао је између осталог Патријарх Порфирије напомињући да: „ О неразумевању, о употреби језика који нас дели, о употреби језика који рањава другога и ми имамо своје искуство. Али на Духове Господ је показао којим језиком треба да говоримо да бисмо били близу другима“.

„Апостоли су били испуњени Духом Светим, али нису хтели да ту благодат чувају за себе. Него су и сами благодаћу Божијом постали извор благодати. И отуда, коју год да су реч рекли, јер је то била реч благодаћу Божијом испуњена, покренута и испуњена љубављу, а онда самим тим блиска сваком људском створењу“ рекао је Патријарх Порфирије додајући да су отуда сви разумели апостоле шта су говорили.

„Жалимо се ми понекад да гоне Цркву. Жалимо се ми понекад да нас не разумеју. Па како ће нас разумети, на данашњи дан ми то треба да разумемо. Ако ми оно што нам је Бог дао не делимо међусобно. Ако ми између себе спречавамо једини друге да будемо браћа, ако ми између себе искључујемо једни друге из својих живота. Ако ми, једном речју, заједно нисмо Црква. А Црква је заједница људи међусобно и заједница са Богом. Али конституисана, покренута и реализована Духом Светим, истакао је, између осталог,  Патријарх Порфирије у својој беседи.

Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је Светом архијерејском Литургијом, у недељу 20. јуна 2021. године, на празник Духова или Педесетнице, у Цркви Свете Тројице у Сремчици. Том приликом Његовој Светости Патријарху Порфирију саслуживао је јеромонах Сава (Бундало), иначе изабрани викарни Епископ марчански, са свештенством АЕМ.

Након Свете Литургије, Патријарх Порфирије је служио Чин призива Светог Духа, а потом је пререзао славски колач са свештенством и верним народом након чега је предводио литију око Храма.

Патријарх Порфирије је беседећи о празнику Духова, који данас прослављамо, рекао да је то педесети дан од славног Васкрсења Христовог. „Васкрсења којег ми називамо и Пасхом преласком из пролазности у непролазност, из смрти у живот“, рекао је Патријарх Порфирије и додао да су тако некада и они који су припадали Изабраном народу избегавши из ропства египатског дошли на гору Синај и у педесети дан добили таблице на којима је писала воља Божија. Исто тако се у педесети дан по Васкрсењу Христовом у Јерусалиму сакупило мноштво различитих људи, појаснио је Патријарх Порфирије указујући да су ти људи говорили различитим језицима: „Јер различити језици, смућења међу људима, немогућност да се разумеју, јесте последица греха“.

„И ми данас живимо у времену неразумевања, у времену помућених језика, у времену борбе да се влада језиком, да се ствара језик“, рекао је Патријарх Порфирије додавши да смо: „ми сведоци употребе језика, не да би он био спона међу људима, не да би он премошћавао разлике међу људима, не да би лечио људе, не да би кроз језик ми једни другима били лек“.

„Језиком смо се ових дана суочили са догађајем који хоће да поларизује, да удаљује, да дели“, истакао је Патријарх Порфирије указујући да је „реч о ономе што се десило у Црној Гори“.

„Они који су на крилима и у снази Митрополита Амфилохија дошли на место да граде мостове, да отупе оштрице, да зближе људе независно од тога ко ком народу припада и на који начин се моли Богу. Они су изневерили поверење Митрополита, изневерили су самим тим и благодат Божију и ставили се у службу сила овога света, које постоје само и искључиво на поларизацијама“ истакао је Патријарх Порфирије.

„Ми подржавамо да сваки народ има своју државу, у томе видимо благослов, израз слободе, у томе видимо могућност да свако свој посебан специфичан дар развија, да га умножава, да кроз тај дар буде препознатљив другоме и да кроз тај дар дарује себе другоме и да кроз тај дар прима у своје наручје другога“, рекао је, између осталог Патријарх Порфирије додавши да су: „они, који су испливали на једрима молитве, на снази Митрополита Амфилохија, у атмосфери Цркве, да би то што је Црква, да би то што ми данас славимо сведочили и борили се за то, а не измишљали дефиниције и појмове.“

„Језици постоје као дар Божији, појмови постоје, дефиницеје постоје да бисмо се једни другима приближили“, наставио је Патријарх Порфирије, појашњавајући да је и сам безброј пута био на разним стратиштима: „На местима где су на најужасиније начине страдали људи, огроман број људи. И никада се нисам бавио бројкама, никада нисам лицитирао жртвама. Не мало пута био сам заједно са Митрополитом Амфилохијем на таквим местима. И никада се нисмо бавили математиком и бројевима. Никада се нисмо бавили ни тим ко је први почео, ко је више крив, ко је више нанео зла. Јер сам био свестан да се налазим на местима манифестације зла. И да без обзира ко су жртве, да ли припадају овом или оном народу, овој или оној вери достојне су најдубљег поштовања и најснажније молитве. Те жртве где год да су, места на којима сам био, од Јасеновца, Јадовна до Пага, у мени су будила само снагу и спремност да учиним све да сведочим Јеванђеље Христово. То и ви данас радите. А људи који су чинили злодела, било где и било коме, исписали су се из људи, исписали су се из сваког народа. Они не припадају људскоме роду. Нека Бог буде милостив и њима.“

Говорећи колико је дефинисање злочина погрешно Патријарх Порфирије је истакао: „Никада нисам ни помислио да дам дефиницију, заједно са Митрополитом Амфилохијем, како се зове то што су злочинци учинили невиним жртвама. Знајући да управо то што пошто-пото хоћемо дефиниције, које не говоре суштини онога што се ту десило, о страшној манифестацији зла и о ужасној потреби свакога човека да се каје, да тражи опроштај и да прашта. Никада, дакле, ни на једном месту, заједно са Митрополитом Амфилохијем, заједно са многим свештеницима и верним народом из Црне Горе, то нисмо чинили, зато што знамо да је језик дат да продремо до срца једни других. На Духове Апостоли говоре на једном језику, а сви их разумеју на свом језику. Јер они говоре језиком љубави, језиком Духа Светога, језиком праштања, а не језиком који диже Кинеске, Берлинске и сваке друге зидове међу браћом.“

„Нека Господ, молитвама Митрополита Амфилохија, молитвама нашег Патријарха Иринеја и молитвама свих светих из Црне Горе, Србије и читаве васељене умудри немудре да знају да су замалена ту где су. И сви смо замалена ту где смо. И да нам ваља дати одговор на поверење које смо добили“ закључио је, на крају, Патријарх Порфирије истичући да је: „Бог љубав, Бог прихвата сваког човека, али Бог је и педагог и ако изневеравамо поверење може нас поучити тамо где се најмање надамо“.

Извор: Радио Слово љубве

 

У данима попразништва Празника над празницима обрадовани смо новим бројем „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај мајско-јунски, 379. број посвећен је теми „Ликови жена у Библијиˮ.

Представљање овог броја у медијима: 

Катихета Бранислав Илић гост Телевизије Храм - тема: "Ликови жена у Библији"

Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: Љубав је императив свега у нашем животу, па и мисије

Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Угледајмо се на примере библијских личност жена

Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Делатници црквених медија су наши сарадници у мисији

Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Циљ црквене мисије је ширење речи љубави Божје

Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Богородица је образац свакој жени

Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Мироносице су образац и савременој жени

У наведени број уводи нас презвитер др Оливер Суботић својим уредничким уводником под насловом Ликови библијских жена и наше време. У оквиру свог надахнутог казивања наш уредник је истакао богобојажљивост, светост и спремност на свецело служење библијских жена, те указао да је њихов благословени пример светлост и звезда водиља и свим мајкама и женама нашег времена.

Ко може проповедати Јеванђеље? Наслов је текста схиархимандрита Авраама Рејдмана, чији превод са руског језика доноси наш сарадник Небојша Ћосовић. О хришћанском животу и личном примеру сведочења, као најбољем виду проповеди и мисије архимандрит Авраам вели: Можемо да не говоримо ништа, али ако људи увиде нашу доброту, кротост, смирење, чистоту, трезвеност, онда ће то бити за њих најбољи доказ да је хришћанство она сила која је кадра да промени човека.

О значају црквене уметности на простору Српске Православне Цркве, посебно на територији Епархије рашко-призренске, као и о значају Свете новомученице Босиљке из села Пасјана надомак Гњилана, разговарали смо са др Иваном Женарју Рајовић, вишим научним сарадником Института за српску културу. Др Ивана је за релативно кратко време оставила велики траг на пољу истраживања црквене уметности, и то пре свега оне која се развијала у деветнаестом веку на територији данашњег Косова и Метохије, односно Рашко-призренске епархије. На крају надахнутог и надасве поучног разговора, наша саговорница је упутила поруку читаоцима: Уместо да себе мучимо постављањем питања на која немамо одговоре, нарочито сада када својим очима гледамо неочекивану трансформацију света и сопствених живота, мислим да би требало да научимо да уживамо у ономе што имамо, да ценимо ствари које можда више и не примећујемо. Да се окренемо себи, духовном миру и снази, али без отуђивања од људи који нас окружују, истакла је др Ивана Женарју-Рајовић са којом је разговарао катихета Бранислав Илић.

Од овог броја Православног мисионара отворена је нова стална рубрика под називом Из острошке ризнице, коју ће водити мр Раде С. Булајић, архивар манастира Острог. Први текст у новоотвореној рубрици носи наслов Преподобни Исаија од Оногошта.

Наш оперативни уредник Срећко Петровић и у овом броју наставља казивање о Охридском Прологу Светог владике Николаја, доносећи историју преводâ овог знаменитог дела српског златоуста.

У оквиру једне од најстаријих рубрика у нашем часопису, др Александар Милојков пише о идеји себичности. Тамо где Докинс завршава са аксиомима бесмртности и себичности, ту, иза тих аксиома, тек почиње велика прича коју је човеку испричао јављени Бог, истиче аутор текста.

Тематски део часописа отвара ђакон Владимир Пекић, текстом под насловом: Библијске хероине. Према речима аутора, због поступака које им библијски писци приписују, многе од жена у Старом и Новом Завету су кроз историју биле пример за хришћане и мерило на основу којег процењују и своју смелост и храброст пред Богом.

Библијски ликови жена као образац служења Христу, наслов је текста протопрезвитера Слободана Лукића, пароха будванског. Жене које помиње Јеванђеље су на разне начине послужиле Христу и Његовом прослављењу. Једне су посвједочиле Исуса као Месију (Јелисавета, пророчица Ана, жена Самарјанка), друге су у сусрету с Њим пружиле образац дубоке вјере (Хананејка, крвоточива жена), треће Му указују почасти, наглашава прота Слободан подстичићи читаоце да добље проникну у тајну библијских ликова жена.

Тематски део овог броја употпуњен је текстом под насловом Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу, у оквиру којег је потписник ових редова указао да су у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима. Иако су, према речима Светог Апостола Павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је Васкрсли Господ удостојио да прве приме и благовесте вест о Његовом славном Васкрсењу, закључио је аутор овог текста.

У наставку тематског дела овог броја налази се и текст у оквиру којег је указано на значај Руте и њене велике љубави: Својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, Рута је задобила велики благослов од Бога. Део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог Овида.

Др Ђорђе Вуковић пише о лику Марије, сестре Аронове у старој српској уметности, закључујући овом темом средњи део нашег часописа.

У оквиру рубрике Мисија, наш сарадник Небојша Ћосовић доноси превод одговорâ истакнутих мисионара који су указали на основе црквене мисије, одговоривши на често питање са којим се сусрећемо и ми данас: Шта недостаје савременим мисионарима?

Рубрика Вишедетне хришћанске породице, доноси нам исцрпну причу и сведочанство о породици Арамбашић са тридесеторо унучади.

Свадба ова у Кани Галилејској, предслика је и икона – саме Богочовечанске љубавне заједнице – Цркве Христове, коју ће управо Он – Господ наш основати. Односно, слика свих нас у Цркви, речи су из беседе протопрезвитера-ставрофора Милосава Радојевића, коју смо објавили у овом броју нашег мисионарског гласила Српске Православне Цркве.

О Манастиру Светог Лазара, Марте и Марије у Витанији, пише Јелена Јонић, док о Новом Скиту на Светој Гори, пише наш сарадник др Немања Јонић.

Љубав и вера као лек на примерима светих жена, наслов је текста др Марије Лазаревић, која вредно води рубрику Хришћанство и медицина.

О поетици Ивана Лалића пише наш сарадник Дејан Војводић, и истиче да у Лалићевом песништву Византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, Грчком.

На крају овог мајско-јунског, 379. броја „Православног мисионараˮ, редакција је упутила благодарност медијским делатницима Српске Православне Цркве, коју доносимо у целости:

„Имајући у виду значај ове мисионарско-медијске сарадње, редакција Православног мисионара најсрдачније благодари свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, на сарадњи и сатрудништву у овом богоугодном делу које већ овде и сада рађа дивне и благословене плодове. Посебну благодарност упућујемо следећим црквеним медијима које сматрамо за своје конкретне и редовне сараднике: радио станицама: Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубве, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске. Благодарност упућујемо и Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, у чијем програму се чује глас и мисионарска реч нашег часописа, коју у име редакције Православног мисионара најчешће упућује катихета Бранислав Илић, члан Редакције задужен за односе са медијима. Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф 4, 13)ˮ.

Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.

Препоручени садржај:

 Интервју катихете Бранислава Илића са др Иваном Женарју Рајовић, вишим научним сарадником Института за српску културу

Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу

Благодарност редакције "Православног мисионара" медијским делатницима Српске Православне Цркве

 Катихета Бранислав Илић,

Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ 

 задужен за односе са медијима

Извор: Православни мисионар

Редакција званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе „Православни мисионарˮ упутила је у мајско-јунском, 379. броју благодарност свим медијским делатницима са којима остварује сарадњу. Текст благодарности доносимо у целости: 

Имајући у виду значај ове мисионарско-медијске сарадње, редакција Православног мисионара најсрдачније благодари свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, на сарадњи и сатрудништву у овом богоугодном делу које већ овде и сада рађа дивне и благословене плодове.

Посебну благодарност упућујемо следећим црквеним медијима које сматрамо за своје конкретне и редовне сараднике: радио станицама: Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубе, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске.

Благодарност упућујемо и Телевизији Храм, Архиепископије београдско- карловачке, у чијем програму се чује глас и мисионарска реч нашег часописа, коју у име редакције Православног мисионара најчешће упућује катихета Бранислав Илић, члан Редакције задужен за односе са медијима.

Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф 4, 13).

Поводом величанствене прославе Спасовдана, славе првопрестоног Београда, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије свим Београђанима, посебно свим учесницима величанствене Литије која је окупила више десетина хиљада православних верника, овим путем изражава највећу захвалност. 

Повезане вести: 

Молитва за Београд: Највећи молитвени скуп у историји престонице

Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији

Патријарх српски Порфиријe: Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао

У дугој историји престонице протекла прослава остаће упамћена као најбројнији молитвени и свакако један од најдостојанственијих скупова икада одржаних на њеним улицама и трговима. Наш народ је тако бројним учешћем у овој искључиво молитвеној прослави још једампут исказао своју верност и љубав према Српској Православој Цркви и према свом главном граду. Духовни вођа васцелог нашег православног народа посебно захваљује свим градским службама предвођеним градоначелником проф. др Зораном Радојичићем и његовим сарадницима, Војсци Србије, Полицији, медијима и свима који су допринели да овогодишња прослава Вазнесења Господњег остане свима у најлепшем сећању.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Извор: Инфо-служба СПЦ

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија изговрена на Спасовдан, 10. јуна 2021. године, у храму Светог Саве на Врачару, на крају највеће литије у историји српског народа и његове престонице.

Повезане вести: 

Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији

Патријарх српски Порфиријe: Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Драга у Христу преосвећена браћа архијереји, уважени Градоначелниче, домаћине овога града и први међу слављеницима данашњег празника, као и сви они који су са Вама у Вашој пратњи у чину и реду, Преузвишени Надбискупе, браћо и сестре,

Небо се данас отворило! Данас је оно што су пророци проповедали и оно што су биле наше најдубље жеље и потребе постало реалност. Бог, који је дошао међу нас, који је постао човек, који је пострадао, распет и умро на крсту, али и васкрсао, данас је нашу природу узнео тамо где су одувек били уперени наши погледи, на оно место за које је непрестано наше срце куцало. Данас је Бог, Син Божји, узневши се на небо заједно са собом узнео и нашу људску природу, узнео своју Цркву. Ми смо испуњени тим сазнањем данас, испуњени смо слављењем Бога, радошћу, безобалном неисцрпном, несагледивом и неразумљивом за пролазно око овог света; радошћу неразумљивом за онога који у центар читаве васељене ставља себе, свој его, своје самољубље, који у центар васељене ставља као основну потребу своју да све своје покори, да му све своје служи, за онога који у центар васељене ставља поглед на свет и философију која се зове антропоцентризам, а то је идеологија која хоће да живот човеков осмисли без смисла, која хоће да осмисли своје постојање без Христа, без Бога.

На данашњи дан нама постају јасне речи Светог оца Јустина Поповића који наш поглед на свет назива богочовечанским погледом на свет. То је поглед не само на стварну природу и токове у њој, већ је то поглед на постојање, на смисао постојања ближњег, на смисао наших међусобних односа, свега онога што нас чини радоснима, што нас испуњава, али исто тако и на смисао у свим беспућима и урвинама овога света и онда када се налазимо на крсту, кад пролазимо искушења. Ми смо се, браћо и сестре, вечерас сабрали у једно, у овој Спасовданској литији, у крсном ходу кроз улице првопрестоног нашег града Београда. Сабрали смо се под куполом овог предивног храма који је посвећен нашем родоначелнику, првом Архиепископу и архипастиру нашем, светитељу Сави. Тим ходом, том литијом кроз улице града, и сабирањем у ову жижу, у овај центар нашег града и нашега народа, ми смо показали да знамо ко смо, да знамо одакле смо, али исто тако да знамо и куда идемо. Није нама потребно да нам било ко објашњава ко смо и шта смо. Знамо ми своје име и своје презиме, знамо ко су нам отац и мајка, знамо ко су наши преци, знамо ко су наши светитељи! Знамо уосталом, браћо и сестре, ко је онај под чијим сводовима храма смо се нашли, храма подигнутом у његову славу. Знамо добро да је наше име и презиме Растко Немањић и да је то име и презиме преображено Христом постало наше име и презиме које се зове Свети Сава. То име, браћо и сестре, јесте наш заступник, али то име нас обавезује, то име нам налаже на наша бремена и плећа крст и јарам који нису тешки, крст, јарам и бреме који су благи, јер је то крст Христов. Светитељ Сава не би био нама оно што јесте и ми њим и у њему не бисмо били оно што јесмо да светитељ Сава није био Христов. Христос је његов почетак и крај, он је уобличио светитеља Саву, а он је Христом нас породио и уобличио подаривши нам пре свега савршену и чисту веру хришћанску, веру Христову.

И гле чуда, баш на данашњи дан пре 800 година, у светој Жичи, у Дому Спасовом, Свети Сава је изговорио своју чувену беседу. Тада се се баш као и вечерас овде у Београду, у Жичи сабрало небројено мноштво православних Срба, предвођених својим епископима и свештеницима да чују шта је аманет православном Србину; да чују Беседу о правој вери. Та Беседа јесте, браћо и сестре, аманет који је оставио светитељ Сава. Суштина и срж речи Савиних, упућених тада сабраном роду своме, и нама сабраним данас и овде, као и свима који ће се после нас сабирати, износе суштину нашега постојања, износе суштину Јеванђеља, износе шта је то што је нама насушни хлеб да бисмо разумели поруку данашњег празника; таквог празника који кида границе између Бога и човека, али кида и све границе које ми неретко вештачки успостављамо међу собом.

Свети Сава је тада у Жичи изрекао истине праве вере, вере православне, и рекао да без истинске и праве вере није могуће достићи у потпуности истински прави и аутентични живот. Али, сa друге стране и да погрешан живот, живот у злу, живот који је промашен и који је промашај, не може одражавати и не може сведочити праву веру која дарује Христа. Примера ради, Јеванђеље каже: Љуби ближњега свога као самога себе, штавише вели: Љуби и непријатеља свога - не можеш употребити лоше методе да би постигао здрав и исправан циљ. А филозофија овог света вели: Опскрби се вештинама и немој да водиш рачуна о средствима ако хоћеш да постигнеш неки циљ. Сваки циљ оправдава средства макар та средства била, једном речју, антихумана и античовечна. Такав поглед на свет никада не може да обликује хришћанина. А заповест Божја, заповест јеванђељска, она на које је Свети Сава подсетио сабране у Жичи, вели: Љуби ближњега као самога себе, али пре тога и: Љуби Господа читавим својим бићем. То је двоједина заповест. Није могуће волети Бога ако не волиш човека, ако не волиш икону Његову. Ко вели и тврди да воли Бога а не воли човека, тај лаже себе, а другима је јасан. Ми, браћо и сестре, волимо Бога слаби, немоћни и грешни. Нема тог међу нама, који кад је најсавршенији и у највећем подвигу, неће рећи као што је рекао апостол Павле: Само сам недостојни слуга Божји. Али, баш због тога што знамо да смо недостојне слуге Божје и због тога знамо да је на Спасовдан Господ нас узнео на небо и наша ограничења покидао, која су резултат самољубља, егоизма, лицемерја, осуђивања, оговарања, искључивости и ограничења која не дозвољавају да у нашој близини буде било ко - Господ је нас обезграничио! Ми смо, браћо и сестре, у Њему постали без почетка и краја. Постали смо неограничени. Зато у нашем срцу, у нашој души, у нашем наручју, на нашим грудима, има места за свакога, јер се ми налазимо на грудима Савиним, а он је нас заједно са собом спустио на груди Христове. Отуда, браћо и сестре, Христом проширеним не пристајемо на то да прихватимо оно, што неки злонамерно, па нека буде и непознавајући нас, кажу да смо најгори и да нисмо човекољубиви. Не пристајемо на то! Не зато што мислимо да смо бољи од других, него зато што знамо да нас је Господ обезграничио и зато што у Њега верујемо вером јеванђељском говорећи увек: Верујем Господе, помози моме неверју, али и: Уздамо се у Тебе, слаби и немоћни, уздамо се у Твоју љубав!

Зато, браћо и сестре, Савина порука јесте порука спасовданска. Ништа није случајно у нашем животу, па није ни случајно што је Свети Сава беседу о правој вери изрекао на Спасовдан, јер на тај дан ми смо разумели Христову реч и поручили да хоћемо да будемо једно са Христом. А       то значи да хоћемо да будемо једно са собом и да сви будемо једно. Уморни смо, браћо и сестре, од подела. Уморни смо од ружних и лоших вести. Песникиња је рекла: Дајте нам једампут лепу вест.  А има их, хвала Богу, милијарду пута више него лоших. Па, немојте онда од нас правити будале! Опростите ми на овој јеткој речи. Ми знамо чији смо и знамо да смо Христови. Стога имамо право да ово кажемо. Морамо да будемо једно, браћо и сестре, да границе, које носимо у себи унутра, покидамо. Пре свега, у Христу да превазиђемо схизофрена своја лична стања.

Родитељи, да бринете о својој деци. Волите их, али немојте само да им испуњавате жеље, како вас не би заболела глава од њихових несташлука, да бисте ви имали свој комфор. Волите их љубављу Христовом, распињући се за њих. Децо, да слушате своје родитеље. Волите своје родитеље и да их служите нарочито кад постану стари. Немојте заборавити на сузу мајчину, на зној очев. Немојте зато што су вас снашли ваши проблеми заборавити на потребу ваше мајке и оца да вам само чују глас. Немојте говорити: Има времена за то. Има времена за све друго, али за то је увек мало времена.

И немојмо непрестано тражити оправдања за своје незадовољство изван себе: криви су родитељи, крива су деца, крива је школа, криво је друштво, крива је држава, криви су други народи итд. Наравно све може бити боље, али немојмо тражити разлоге за мир, за радост, за хармонију, за љубав изван себе. Немојмо се правдати што све то немамо разлозима изван себе. Није нико други крив и нема кривца, само треба примити испружену руку Христову и хтети постати бољи и постати брат и сестра свима. Неверујемо ми - рекла је недавно једна наша православна Српкиња и лекарка светског формата овде у овом храму - да је човек човеку вук. Ми знамо да је човек човеку лек! И зато је нама свако оно како смо га ми дефинисали, а не обрнуто. Јер ми Христом знамо - и хоћемо због тога да чинимо добро - да нас Бог неће питати шта су нама други чинили, него шта смо ми њима чинили. Неће нас ни питати да ли су други постали бољи, него да ли смо ми постали бољи. Хтели бисмо често да сви око нас буду савршени, али само ми да не останемо преображени и останемо у овој летаргији.

Браћо и сестре, нека је благословен и нека је радостан данашњи дан! Ја сам благодаран што су овде моја у епископству браћа Давид, Пахомије, Арсеније, Херувим, Георгије и Стефан, свештеници и монаси, али сам посебно данас радостан, а верујем да ћете и ви бити овог тренутка када кажем да су у овој молитвеној литији са нама узели учешће и игуман манастира Хиландара отац Методије, као и игуман манастира Студенице отац Тихон. Молим све њих да се моле за све нас. Молим посебно оце игумане да се са својом братијом моле за овај град и људе који живе у њему, за читав свет и да нам Бог подари што више молитвеника. Јер духовно здравље једног народа се мери по броју монаха у том народу. Молим их да се моле да овај град увек, као што на свом грбу има отворену капију, има не само отворене капије, него и отворена срца и душе и да се сви који дођу у овај град осете се као домаћи, као и да се сви људи, независно како се моле и ком народу припадају, осете не само да су добродошли, него да су наша браћа. Исто тако, нека сваки сукоб и свака невоља, сваки неспоразум између појединаца, заједница, народа и држава, крене путем умањења, како би нас онда Господ, који нас је узнео на небо и поставио с десне стране Оцу, учинио сапрестолнима Њему и тако наша срца учинио простором обитавања благодати Духа Светога, простором мира, љубави, истине и правде, како бисмо ми онда истим путем којим је Господ најпре сишао међу нас, а онда отишао ка Оцу своме, заједно са Њим, свакога дана се узносили у добру, у врлини, у лепоти, у радости.  У радости, јер је то наше назначење  и зато што смо у радости створени! Ако нисмо у радости, то знак је да ову тајну још увек добро не разумемо и да нам  треба додати вере. Додај нам Господе вере, како бисмо Те славили овде на Земљи, свакога дана и свакога трена свога постојања и онда том вером препознали у Теби нашега Спаситеља, коме нека је слава заједно са Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова, амин. Срећна слава и Господ нека све благослови!

Извор: Инфо-служба СПЦ

Из беседе Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на Спасовданској литији, 10. јун 2021. године

-Данас је Бог, Син Божји, узневши се на Небо, заједно са собом узнео и нашу људску природу, узнео своју Цркву. И ми смо испуњени данас тим сазнањем, испуњени слављењем Бога. На данашњи дан нама постају јасне речи Светог Јустина Поповића који наш поглед на свет назива богочовечанским погледом на свет. То је поглед не само на тварну природу и токове у њој, то је поглед на своје постојање, на смисао постојања ближњег, на смисао наших међусобних односа. На смисао свега онога што нас чини радоснима, што нас испуњава, али исто тако и на смисао у свим беспућима и урвинама овога света, на смисао када се налазимо на крсту, када пролазимо искушења.

 -Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао. Господ је нас обезграничио, ми смо у Њему постали без почетка и краја, неограничени. И зато у нашој близини има места за свакога. Али не само у блиизини, у нашем срцу, у нашој души, у нашем наручју има места за свакога, јер се ми налазимо на грудима Савиним. А он је нас спустио на груди Христове.

 -Родитељи, волите своју децу, немојте само да им испуњавате жеље како вас не би болела глава од њихових несташлука. Децо слушајте своје родитеље, служите им нарочито кад постану стари. Не заборавите сузу мајчину и зној очев. Немојте говорити има времена за то. Има времена за све друго, а и за то је мало времена увек.

 -Верујем да ћете и ви бити радосни овог тренутка када кажем да су у овој молитвеној литији са нама узели учешће игуман манастира Хиландара отац Методије и игуман манастира Студенице отац Тихон.  Молим посебно оце игумане да се са својом братијом моле за овај град и људе који живе у њему, за читав свет, да нам Бог да што више молитвеника - јер духовно здравље једног народа мери се по броју монаха у том народу - да се моле да овај град увек, да као што Београд у грбу има отворену капију, вазда има не само отворене капије него и отворена срца и душе, да се сви који дођу у овај град осете као домаћи и да сви људи независно како се моле, ком народу припадају осете не само да су добродошли него да су наша браћа.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Спасовданска Литија, уз учешће више хиљада Београђана, неколико стотина свештеника, уз припаднике Гарде Војске Србије, полиције и различитих градских служби, као и уз медицинске раднике заслужне за борбу током протеклих годину дана епидемије, предвођена Патријархом српским г. Порфиријем, прошла је престоницом Србије.

 У Литији која је формирана у 19 часова на празник Вазнесење Господње у порти Вазнесењске цркве и кретала се улицама Кнеза Милоша, Краља Милана, преко Славије и Булеваром ослобођења до Храма Светог Саве на Врачару где је Патријарх са епископима и свештенством служио Молебан.

У литији су ношене мошти светога деспота Стефана и свете Петке, иконе Пресвете Богородице, многобројне заставе и барјаци међу којима и заветни барјак Београда који чува Вазнесењски храм. Испред литије је ношен Часни Крст, док је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ишао испод балдахина кога су на четири стуба носили припадници Жандармерије. 

Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је са пуно љубави, а на молбу главног и одговорног уредника Радија Слово љубве протојереја Арсенија Арсенијевића, учинио велику част и радост члановима Редакције Радија Архиепископије београдско-карловачке СПЦ. 

Извор: Радио Слово љубве

Патријарх Порфирије: Ако нисмо ухватили Христову руку, унапред смо губитници. Ако се чврсто држимо за Христове руке, унапред смо победници!

Звучни запис беседе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 10. јуна 2021. године, на празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму у Београду. Саслуживали изабрани Епископ марчански Сава (Бундало), игумани манастира Хиландара и Студенице архимандрити Методије и Тихон, јерођакон Нектарије, протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Радомир Врућинић у молитвеном учешћу верног народа и братства Вазнесењског храма на челу са старешином протојерејем Арсенијем Арсенијевићем. Појао је хор Вазнесењског храма под управом Јелене Чворо.

Патријарх српски г. Порфирије је беседио о правој вери, односу према Богу и ближњем и, између осталог, истакао: - Унапред смо победници ако се држимо за Христове руке.

- Сваки човек треба да буде наш ближњи и становник нашег срца. Највећа потреба свих нас је да је Бог са нама. Сва пророчанства могу се скупити у ту једну тачку. И само онда када носимо у себи ту истину и живимо њом, само онда знамо шта је слава Божја и само онда знамо где је и слава читавог људског рода, сваког појединца и нас као народа. Нема живота исправног и спасоносног без праве и чисте вере која у себи носи откривење Христово. Човек је биће створено за радост и за славу, биће које је створено да слави Бога, подсетио је Патријарх. 

- Данас многи говоре о дијалогу са другим. Наш други је наш ближњи, а то је пре свега онај који је поред нас. Ту ми потврђујемо да ли смо ограничени или немамо граница, да ли прихватамо чињеницу да је Христос са нама и да он укида границе нашег егоизма у односу на најнепосреднијег нашег ближњег. Ако тај испит положимо како ваља онда ће сваки човек, ма ко био и ма где био, бити становник нашег срца. Ако нисмо ухватили Христову руку, унапред смо губитници. А ако се чврсто држимо за Христове руке, унапред смо победници, казао је Патријарх. 

После свете Литургије, Патријарх је предводио опход око Вазнесењске цркве, а затим служио помен крај мермерног крста у порти који сећа на страдале житеље Београда у нацистичком бомбардовању априла 1941. године.

Након помена, Патријарх је, поводом славе Града Београда, са домаћином славе градоначелником проф. др Зораном Радојичићем преломио славски колач у порти Вазнесењске цркве. Његова Светост је пожелео свим житељима првопрестоног града Београда срећну славу и Божји благослов, а затим је заједно са старешином Вазнесењске цркве протојерејем Арсенијем Арсенијевићем доделио захвалнице заслужнима за несебичну помоћ и велику љубав према Вазнесењском храму.

Патријарх Порфирије је након трпезе љубави наставио дружење са многобројном дечицом на травњаку у порти Вазнесењске цркве и провео неко време у разговору са њима. Такође, патријарх Порфирије је са пуно љубави, на молбу главног и одговорног уредника Радија Слово љубве протојереја Арсенија Арсенијевића, учинио велику част и радост члановима редакције радио-станице Архиепископије београдско-карловачке.

Многобројни верни народ је учествовао у богослужењима, најпре дочекавши предстојатеља Српске Православне Цркве у порти Вазнесењског храма, а затим за њим и са њим ушавши у ту знамениту светињу коју су својом жељом, љубављу, трудом и прилозима градили житељи престонице далеке 1863. године, по благослову Митрополита београдског Михаила и налогу кнеза Михаила Обреновића. 

Извор: Инфо-служба СПЦ

Поводом обележавања Спасовдана славе Града Београда и Спасовданске литије одржана је данас, у понедељак 7. јуна 2021. године, конференција за новинаре „Заветна литија у Заветном храму“ у сали парохијског дома Храма Светог Саве.

На конференцији су говорили домаћин славе и градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић, директор Информативне службе СПЦ Душан Стокановић, истакнути драмски уметници Слобода Мићаловић и Виктор Савић и вишеструки светски шампион Раде Савић, док је протојереј Владимир Левићанин водио конференцију. Конференцији за новинаре присуствовао је и Његово Преосвештенство Викарни Епископ ремезијански г. Стефан.

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић је истакао да је „велика част бити домаћин славе Града Београда“, те да је „велико узбуђење спремати ову славу“. Како је навео градоначелник Радојичић иза нас је тешка година великих изазова и борбе са вирусом короне, зато ће ова литија бити посебна по много чему. Једна од новина је и та, указао је градоначелник Радојичић, што је Патријарх Порфирије изразио жељу да овогодишња литија има другачији облик и маршруту. Овогодишња литија ће бити и прилика да се помолимо за Град Београд и за све оне који су изгубили битку од короне прошле године, наставио је Радојичић напомињући да „нам литије и говоре да уз Божију помоћ улазимо у мирнији период“.

„Литија је једна молитва у ходу“, рекао је директор Информативне службе СПЦ Душан Стокановић, истичући да је Његова Светост Патријарх Порфирије у разговорима о литији истакао једну максиму: „Литија је молитва за Београд и београђане“. Г. Душан Стокановић је затим присутне упознао са планом овогодишње литије, која ће имати више различитих новина. Поред нове руте литије, оно што је најважније јесте да ће у литији бити и мошти Свете Петке и Светог дестпота Стефана Лазаревића. Душан Стокановић је, између осталог навео и да ће Патријарх Порфирије водити литију под балдахином, те ће бити ношена и лична застава српских патријараха, тзв. Стандарта.

Наша прослављена драмска уметница Слобода Мићаловић је позвала све београђане да „молитвом у заједништву са Христом“ дођу на литију поготову после времена у коме смо „вапили за тиме да будемо заједно“. Стога је ово, закључила је Слобода Мићаловић, „величанствени почетак где ћемо се сви заједно молити и стремити ка истом циљу“.

Глумац Виктор Савић и спортиста Раде Савић су заједно упутили позив свим младим људима да дођу и узму учешћа у овогодишњој литији и молитви. 

Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 7. јуна 2021. године у епархијској резиденцији у Загребу амбасадора Руске Федерације у Хрватској г. Андреја Нестеренка.

У срдачном разговору, првом од како је г. Нестеренко постављен за представника Руске Федерације у Хрватској, саговорници су упутили узајамне честитке и изразили наду у учвршћивање односа два православна народа.

Разговору о актуелним глобалним изазовима присуствовали су г. Матвеј Сидоров, портпарол Амбасаде Руске Федерације, и јеромонах Сава (Бундало), изабрани Епископ марчански.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска