У четврту недеље по Духовима, 18. јула 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у старој Саборној цркви у Београду.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереј Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић и јерођакон Еразмо (Бранковски).

„Данашње Јеванђеље нам говори о вери, дубоком смирењу и милостивом срцу,“ истакао је епископ Јеротеј тумачећи прочитано  јеванђелско зачало. „Римски центурион, о коме се говори у Јеванђељу очигледно је био добар човек и то видимо из неколико примера. То видимо из речи самог капетана римског који каже да зна шта значи наредити неком и нешто рећи, јер су сви војници трчали да испуне његово наређење. У тим речима видимо да је он био добар човек, па су стога и војници с љубављу испуњавали његове наредбе. Уз то да је био добар човек види се и према његовом односу према његовом слузи који је највероватније био исто његов војник. Капетан је на све могуће начине покушао да нађе лек свом слузи и онда је чуо да постоји један необичан човек пророк, Исус из Назарета, који проповеда Јеванђеље о Царству Божјем и који изгони демоне из људи и исцељује сваку болест и недуг“.

„Чувши речи Христове капетан је поверовао да му Он може помоћи, јер је био добар човек, а та његова доброта и смирење су били плодно тло за веру. Разговог Господа и капетана је био кратак, обичан, али нимало једноставан. Са једне стране стајао је капетан римске војске која је била окупаторска, а са друге стране, стајао је Исус из Назарета, припадник јеврејског народа који је трпео страшна страдања од римског окупатора. Али капетан, уверен у чуда која је Господ Христос чинио, прилази и једноставно моли за помоћ. И Господ, иако је то био Римљанин, одмах му је одговорио: „Ја ћу доћи и исцелићу га“. Није га питао ни за каве детаље, није га питао ни ко је ни шта је. Он је једноставно прозрео у душу тог човека, у његову бол и хтео је да му помогне. А капетан, као један дубоко смирени човек, и као што обично смирени реагују, када их посети благодат Божја, они постају још смиренији. Још се више смиравају до праха и пепела. И тај незнабожац Римљанин говори Господу, поред толиких Јевреја: „Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш. Него само реци реч и оздравиће слуга мој“. То је било и помало скандалозно за тадашњи свет, јер се незнабошци и Јевреји нису дружили, а поготово нису улазили једни другима у домове. Господ Христос је кроз тај дијалог са римским капетаном приказао окупљеним Јеврејима поуку о вери: „Не само да је то дубока вера, него да такву веру није имао ни праотац Јаков, кога је прозвао Израиљ“.

„Ова јеванђелска прича је дубоко поучна јер ми смо, у ствари, синови тог Царства о којима Господ говори. Јер и ми, као и Јевреји, сваки дан живимо у Цркви, али да ли својом вером одговарамо на та чуда? Видимо да постоје и многи међу нама, људи обични, невидљиви, који имају веру овога капетана. Постоје чак и људи друге вере, људи атеисти, којима због њихове љубави и њиховог смирења Господ открива тајне Божје и чини чуда над њима. Увек треба да се угледамо на чудесан пример овога капетана да бисмо са њим и свим другим праведницима и светитељима били за Трпезом Господњом у Царству Божјем, поручио је владика Јеротеј.

Свету Литургију својим појањем улепшало је Прво београдско певачко друштво којим је дириговала гђа Светлана Вилић.

Извор: Радио Слово љубве

Храм посвећен св. великомученику Прокопију који се налази на београдском гробљу Орловача, прославиће у среду 21. јула 2021. године, своју храмовну славу. Како сазнаје радио "Слово љубве" од старешине храма протојереја-ставрофора Милана Виленице, празнично бденије биће служено уочи славе од 17 сати, а на дан празника света Литургија ће почети у 8 часова. Сви су добродошли на прославу храмовне славе, на којој ће више благочестивих верника принети славске дарове.

Извор: Радио "Слово љубве"

Празник Иконе Богородице Тројеручице ће 25. јула 2021. године посебно свечано бити прослављен у манастиру посвећеном овој Богородичиној икони у рипањском засеоку Дробњаци. Како је у програму радија "Слово љубве" рекла мати Злата (Пантелић), настојатељица ове светиње чију је изградњу благословио блаженопочивши Патријарх Павле, света Литургија ће на дан празника почети у 9 часова. У манастиру се у посебном трону налази изграђена тачна реплика Богородице Тројеручице, дар манастира Хиландара овој светињи. Сви су добродошли, како каже мати Злата "да се Богу помолимо и Мајци Божијој, за спасење свих нас, наше деце, покој душе наших предака и заблагодаримо Богу на свему ономе што добијамо".

Извор: Радио "Слово љубве"

Свети Царски страстотерпци Романови празновани су у суботу 17. јула 2021. године у руској Светотројичној цркви на Ташмајдану у Београду. Литургијом је началствовао протојереј Виталиј Тарасјев, старешина цркве, уз саслужење Високопреподобног архимандрита Михаила (Биковића), игумана манастира Јовања (Епархија ваљевска), известила је гђа Зорица Зец. После свете Литургије обављен је помен усопшима, а затим су пререзани колачи које су верни принели у спомен на царску породицу Романов. Најпре се верном народу обратио кратком беседом отац Виталиј (снимак 1), затим је дао реч оцу Михаилу (Биковићу) који је говорио о царској породици, њеном страдању за Христа, о Светом Андреју Рубљову, великом заштитнику и покровитељу уметника, чији спомен прослављамо овога дана и који је слава иконописачке истоимене радионице при овоме руском храму.

Са пажњом се слушала беседа архимандрита Михаила који је говорио о васкрсењу Русије после свих страдања, о труду да учинимо све да заштиимо веру и одбранимо светиње како би и Србија доживела своје васкрсење и поручио да у овоме времену појачамо молитве, не одустајемо и не посустајемо, да немамо страха у себи,  подсетивши на речи Господа нашег Исуса Христа: „Не бојте се! Радујте се!“ (снимак 2).

**

„Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа?“, пише Свети Владика Николај Охридски и Жички. 

Не заборављају се страдалници за Христа - царска породица Романови, са Николајем Другим Романовим. Српски народ и Српска Црква су увек држали спомен на Романове, чак и када се нису смели помињати после несрећног преврата 1917. године.

Године 2014. је Његова Светост Патријарх руски Кирил са блаженопочившим Патријархом српским Иринејем освештао споменик Светом Цару Николају Другом у Београду, а 2018. године је величанственом Литургијом у руској цркви на Ташмајдану и литијом до споменика обележено 100 година Романових.

Свети Николај Охридски и Жички о Руском Цару Николају Другом Романову

„Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном?

Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јеванђељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу, и обавезни су да разумеју.“

Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 13. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Џајлса Нормана, амбасадора Канаде, и Њену Екселенцију Рут Стјуарт, амбасадорку Аустралије у Републици Србији.

Предстојатељ Српске Православне Цркве и амбасадори Канаде и Аустралије су разговарали о српским исељеницима и избеглицама који су свој нови дом нашли у Канади и Аустралији, где су саградили православним цркве и манастире како би задовољили своје духовне потребе и истовремено сачували верску традицију својих предака.

Уважени амбасадори су захвалили Патријарху српском за уприличен пријем и пријатељски разговор током кога су, такође, изразили жељу да чују став Патријарха српског г. Порфирија поводом актуелних проблема у региону. Патријарх Порфирије је тим поводом истакао да је Српска Православна Црква чврсто посвећена превазилажењу подела и сукоба, као и да се не сме дозволити стереотипна и манипулативна стигматизација било ког народа на Балкану чиме се наноси велика штета како истини тако и међуверском и међунационалном суживоту.

Пријему су присуствовали службеник Амбасаде Канаде г. Владан Миладиновић, службеница Амбасаде Аустралије гђа Ирена Милојковић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 13. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Амра Алгувејлија амбасадора Арапске Републике Египта у Републици Србији.

У срдачном разговору између Патријарха српског Порфирија и амбасадора Алгувејлија наглашене су пријатељске везе између народа Србије и Египта. С тим у вези, Његова Екселенција Алгувејли је упознао Његову Светост Патријарха са пројектима који су реализовани у протеклих неколико година, као и онима који су у плану, а којима се продубљују пријатељске везе два народа на свим нивоима.

Изразивши задовољство због чињенице да српски туристи посећују древне хришћанске светиње у Египту, Патријарх је истакао значај поклоничких путовања која оплемењују духовни живот верникâ.

Пријему су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, министар саветник у Амбасади Арапске Републике Египат гђа Раша Солиман, саветник г. Ахмед Езат и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 12. јула 2021. године, на Петровдан, светом архијерејском Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла у Винчи.

Саслуживали су изабрани Епископ марчански Сава, игуман манастира Рајиновца архимандрит Серафим, настојатељ манастира Светог архиђакона Стефана у Сланцима јеромонах Стефан, старешина храма и архијерејски намесник врачарско-грочански протојереј-ставрофор Драган Станишић и ђакони Радомир Врућинић и Немања Ристић.

„Велика је данас радост јер можемо лицем ка лицу да се гледамо, да се радујемо једни другима, да честитамо празник једини другима. Винча има своје корене, она је надалеко позната, историјски позната, али позната је и по благочестивом народу који је овде кроз векове живео. Позната је и по манастиру светом који се налази овде у Винчи, који има богату историју, који је много тога сабирао у себи. Сабирао је успоне и падове православног српског народа и на крају је доживео да буде порушен да не би пао у руке оних који су иноверни, који нису веровали у Христа. Исто онако као што је порушен и манастир Марча и многи други православни српски манастири. Хвала Богу, Његова промисао је изнад силе људске и ми смо благословом блажене успомене патријарха Иринеја започели обнову манастира. Господ је хтео да ми слаби и недостојни будемо изабрани да поново изграђујемо ту светињу. Манастири су места у којима живе монаси, али и место у које долазе људи са свих страна да се духовно обнављају, да се оснажују. У наше манастире не долазе само православни хришћани и не само православни Срби, него и људи који припадају другим верама и другим народима“, рекао је патријарх Порфирије говорећи о историји Винче и самог манастира.

„Данас славимо два света човека. Славимо Свете првоврховне апостоле Петра и Павла. Један је био веома образован, најученији човек у своме времену, Павле апостол. Богонадахнута труба Божја, кроз њега је сам Христос говорио. Он је проповедао име Христово кроз читав свет. Оснивао је цркве у читавом свету, а то је учинио не због тога што је пре свега био образован, што је знао добро и лепо да говори, него због тога што је имао непоколебиву, снажну живу веру у Господа Христа и што је његов живот био поистовећен са животом Христовим до мере да је за себе рекао: „Не живим више ја, него Христос живи у мени“. И ми требамо да будемо на таквом путу, да се трудимо да Христос живи у нама. Када имамо реч Христову у себи, бићемо као апостол Павле живи сведоци Христови. И онда ћемо, где год се налазили, доживети да Његова реч има снагу и да сви са којима долазимо у сусрет виде кроз нас аутентичне хришћане такве да и други немају изговора него да и сами постају хришћани. Потребно је то данас нама овде у Србији, али потребно је и читавом свету. Ако је мало оних који верују у Христа и ми смо зато одговорни. Одговорни смо јер нисмо доследни онима који су живели у манастиру Винчи, јер нисмо доследни апостолу Павлу, јер није нам мото, максима, парола да не треба да живимо ми, него Христос у нама“. 

Извор: Инфо-служба СПЦ

На дан када наша Света Црква прославља Свете Апостоле Петра и Павла, 12. јула 2021. године, црква посвећена овим Апостолима у Топчидеру прославила је своју храмовну славу. Светом архијерејском Литургијом началствовао је новоизабрани епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, а преосвећеном владици саслуживало је свештенство АЕМ.

Звучни запис беседе

Након прочитаног Светог Јеванђеља владика Јеротеј је у својој епископској беседи нагласио значај саборности рекавши да је „Апостол Петар био човек којег је Господ одабрао, али он није био први позван, него његов брат Андреј. И на тај начин је Господ од почетка показивао да је црква саборна и да сви у њој учествујемо када смо сабрани у заједници“. Да се саборни карактер цркве протеже кроз векове видимо у Јерусалимском сабору када се појавио проблем у вези поштовања Мојсијевог закона, подсетио је владика Јеротеј. „Ни један од Апостола није сам то решио и одлучио, него су сазвали 49. године један велики и први сабор Апостола у Јерусалиму, где су одлучили да хришћани више не морају да држе Мојсијев закон него само да избегавају родоскрвнуће и идолске жртве“, истакао је владика Јеротеј. „Кроз овај догађај црква је опет пројавила свој саборски дух и видимо да је црква уствари тело Христово и да су сви чланови цркве удови тог тела“.

Преосвећени владика је на крају своје беседе поручио да смо „Сви упућени једни на друге, сви смо ми удови тела Христовог, сви имамо своју улогу коју нам је доделио Свети Дух приликом крштења, јер Свети Дух је тај који раздаје дарове у цркви и који даје свакоме духовне дарове по своме расуђивању, онако како је потребно да би се изграђивала црква“.

На крају Божанствене Литургије владика Јеротеј је у пратњи свештенства и верног народа ишао у литију око храма, након чега је освештао славско жито и пресекао славски колач.

Свечаност су својим присуством увеличали припадници полиције и војске Републике Србије.

Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 11. јула 2021. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика кнеза Лазара на Звездари. Његовој Светости Патријарху су саслуживали су Епископи топлички г. Јеротеј и изабрани марчански г. Сава, као и протојереј-ставрфор Драгослав Стикић, јереј Срећко Богићевић, јерођакон григоријатски Силуан и ђакони Радомир Врућинић, Ивица Чаировић и Мирослав Николић.

„Беседа на Гори, коју је записао Свети апостол и јеванђелист Матеј и у којој је сабрана читава науку Христова, показује нам да као што је некад Мојсије добио заповести од Бога на Гори Синају, када је успостављен и запечаћен Стари Завет, сада имамо новог Мојсија. Имамо Господа Христа који такође на једној гори саопштава своју науку и приказује је као Нови Завет, као ново време, приказује и описује Ново Царство и новог човека“, беседио је патријарх Порфирије.

„Ми смо у тој беседи чули да је око оно чиме ми долазимо у додир са светом. Уколико је око замућено онда оно не може приказати истину света онакву каква она јесте. Ми живимо у свету који нема апсолутне вредности, или боље речено, који све релативизује. Штавише, онда када релативизује нешто што је Богом устројено и дато, одређену чињеницу - да не кажем истину, онда то релативно смешта у законе и правила и позива све да се правилима и законима покоравају. А ти закони и та правила су заправо извитоперили оно што је Богом дано, оно што је благословено. Не постоји лоша и добра природа. Постоји само добра природа. Јер све што је Бог саздао је добро, али постоји лош и добар став, лош и добар избор. Постоји лоша употреба те природе коју смо добили, постоји погрешна употреба природе коју смо добили, а онда и погрешно наметање те погрешне природе и начина на који ми ту природу видимо у другима. Зато наше унутарње око, а то је наша душа, треба да буде чиста, треба да има критеријум, а мера за душу је сам Христос“, поручио је Патријарх.

„Онда када је Христос наша мера и онда када се трудимо да будемо у заједници са Њим, без обзира колико смо слаби и немоћни, онда видимо свет око себе, видимо Бога, видимо људе, видимо сами себе онаквима каквима нас је Бог устројио. Видимо своје природно, ако хоћете, нормално и здраво стање. И зато не можемо имати више критеријума и више мерила. То значе речи да не можемо служити два господара. У речима Господњим да не можемо служити Богу и мамону, мамон није ништа друго него идол. Мамон је идол који ми стварамо и коме се клањамо везано за овај свет, за мерила и критеријуме овога света. Два господара, два критеријума, два мерила, два јеванђеља не можемо имати, јер то не постоји. Постоји само једно Јеванђеље и један Христос. И отуда знамо шта је наша мера, знамо шта је истинито. Није неопходно да нам други саопштавају шта је то Јеванђеље, шта је то Црква и ко смо то ми. Јер ми немамо више господара. Живећи у овом свету позвани смо и хоћемо да поштујемо законе и правила, али исто тако знамо да се већма Богу треба покоравати него људима“, истакао је Патријарх српски г. Порфирије.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 9. јула 2021. године у Патријаршији српској у Београду чланове ватерполо репрезентације Србије, учеснике предстојеће Олимпијаде у Токију.

Председник Ватерполо савеза Србије г. Виктор Јеленић уручио је Његовој Светости плакету, док је ватерполо капицу са бројем два Патријарху поклонио капитен репрезентације г. Филип Филиповић. Пријему је присуствовао и министар омладине и спорта г. Вања Удовичић.

Патријарх је ватерполистима поручио да постићи успех не зависи само од тога колико су они добри, него и од тога ко је с друге стране. Како је појаснио, они који су са друге стране нису непријатељи већ учествују у играма уз дух такмичења ко ће бити бољи. 

- Смисао такмичења је да будемо бољи од себе, а да у победи препознамо другог и да је и тај други, иако је изгубио, учествовао у радости наше победе. Олимпијске игре су борба за врлину, поручио је патријарх и навео да је у преводу на српски језик античке пословице У здравом телу, здрав дух изостављен део да је потребно молити се за здрав дух у здравом телу. - Из те пословице извлачимо закључак да је циљ игара исказивање врлине, а Олимпијске игре су место где се слави врлина, казао је Патријарх који је пожелео успех ватерполистима уз поруку да буду бољи од себе и уз молитву Богу да резултат буде најбољи.

-Ако будете као један организам, успех је загарантован, поручио је Патријарх српским ватерполистима уз жеље и молитву да се врате са медаљом.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је данас у Патријаршијском двору у Београду Бранкицу Јанковић, повереницу за заштиту равноправности.

У разговору вођеном у духу разумевања, саговорници су се сложили са потребом даљег унапређења равоправности, толеранције, дијалога и солидарности у нашем друштву. Патријарх и повереница су разговарали и о темама које треба да афирмишу дух равноправности, уважавања и сарадње међу свима који живе у нашој држави.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 9. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Преузвишенoг Надбискупа београдског г. Станислава Хочевара. 

Предстојатељ Српске Православне Цркве и Надбискуп београдски су разговарали о даљој сарадња двеју Цркава у циљу очувања хришћанских вредности. Патријарх српски г. Порфирије је истакао да су веома значајни редовни међуцрквени сусрети и разговори по свим актуелним питањима.

Пријему су присуствовали канцелар Надбискупије пречасни Иван Полето и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Најновији број листа „Православље“ читаоцима доноси обавештење о заједничком пројекту Радија Глас Православне Епархије нишке и црквених часописа.

Наиме, новине Српске Патријаршије и Радио Глас од 1. јула 2021. године почињу са приближавањем садржаја Православља слепим и слабовидим особама, уз поштовање стандарда аудио представљања одабраних текстова из листа. 

Радио Глас ће овакав вид сарадње имати и са другим црквеним гласилима – Православним мисионаром, Светосавским звонцем и часописом Глас Православне епархије нишке. 

Редакције Православља, Светосавског звонца, Православног мисионара, часописа Глас и Радија Глас Православне Епархије нишке сматрају да не смемо да заборавимо на оне којима је наша љубав и пажња најпотребнија. 

Отварамо прозоре душе, да сви у Христу будемо заједно 

Извор: Радио Глас