"Светосавски дани" које са благословом Патријарха српског г. Порфирија организује братство Храма св. Саве на Врачару, завршавају се у суботу 31. јануара 2026. године предавањем јеромонаха Рафаила (Бољевића), игумана манастира Подмаине код Будве, који ће говорити на тему "Светосавље - пут духовног препорода". Почетак предавања је у 19 часова, сви сте добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом десет година од упокојења од многих вољеног и поштованог протојереја-ставрофора Дејана Дејановића, дугогодишњег старешине храма св. Трифуна на Топчидерском гробљу, у петак 30. јануара 2026. године ће се у сали Општине Вождовац од 19 часова, окупити духовна чеда, наследници, пријатељи и поштоваоци овог по делу великог, а у животу веома скромног свештеника СПЦ. Подсећамо да се Општина Вождовац налази у Устаничкој улици број 53, а да се до ње може доћи аутобусима 17, 25, 26, 30 и 31. Опширније о овом догађају у наставку вести.

Своја сећања на проту Дејана, у сали Општине Вождовац, у којој је одржано више од 300 духовних трибина које је покренуо управо почивши Прота, поделиће:

- протојереј-ставрофор Чедомир Видеканић свештеник у пензији из Мелбурна у Аустралији;

- протојереј-ставрофор Михаило Марјанац професор Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крка и Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима и умировљени парох храма св. Јоакима и Ане у Калуђерици;

- протојереј Василије Војводић старешина храма светог великомученика Трифуна на Топчидерском гробљу и секретар Православног Богословског факултета у Београду;

- протођакон Primarius Doc dr sci med Петар Дабић кардиолог, сабрат храма св. Трифуна;

- мати Злата (Пантелић) игуманија манастира Пресвете Богородице Тројеручице подно Авале, која ће са манастирским хором украсити вече, као и Зорица Ковачев, Бранко Радунковић, Винко Ступар, Павле Дејановић и многи други.

+++

Поводом упокојења проте Дејана, пре 10 година, дивно слово написао је г. Слободан М. Радуловић, на које вас овом приликом подсећамо:

Блажене успомене прота Дејан Дејановић је рођен 1930. године у Босанском Петровцу, у благочестивој српској породици трговца Душана Дејановића. Његово безбрижно детињство прекинуто је окупацијом Босне од стране хрватских усташа. Ево како нам је Прота 2007. године, поводом обележавања педесетогодишњице пастирског рада, описао то време искушења за „Православље“, новине Српске патријаршије:     

„Нервозни повици родитеља, зној и прашина мешали су се тог врелог дана, 1941. године, са вриском успаничене српчади. Међу онима који су „као без душе“, усплахирено журили ка станици, био је и мој отац, честити домаћин, трговац Душан Дејановић. Мајка Дара је чврсто држала малену руку ћерке Велинке, а глава породице, отац, нежно ме грлећи, убрзавао је наш ход ка железничкој станици.“ Оставши без куће и кућишта, тражећи спас у Београду и Недићевој Србији, Дејановићи су били у оној „најсрећнијој“ трећини многострадалног народа српског у монструозној, усташкој НДХ. Јер, Павелићево „решење“ за остале две трећине Срба било је: „силом покатоличити“ или „заклати“.

Друго, још страшније искушење за породицу Дејановић уследило је одмах по доласку „ослободилаца“ у октобру 1944. године. Ево како смо о томе записали (у истом тексту у „Православљу“) казивање проте Дејана: „По улицама раскрвављеног, слободарског Београда однекуд су изницали преостали Срби. Махали су руским тенковима, врискали од среће и бацали цвеће под моћне гусенице од којих су се тресли Немци и београдска калдрма. Стигло је време, мислили су вековни слободољупци, да им се врате изгубљени спокој, срећа и слобода. Али убрзо је, углавном ноћу, безмилосна рука закуцала на врата која су отварали збуњени домаћини. „Господе, колико је оних који ме прогоне!“ завапила је тих, удовичких дана грађанска Србија.

Међу хиљадама новомученика који су тада, бездушно и безумно, без суда и суђења, без греха и кривице, без исповести и причешћа, без гроба и опела у црну земљу закопани, са анђеоском песмом у Царство небеско примљени, био је и честити трговац, из Босанског Петровца избеглица, страдалник Душан Дејановић. Ни криве ни дужне, Непоменик је нагнао мајку Дару и нове сирочиће Велинку и Дејана да данима и ноћима, уместо по никад виђеном гробу, лију сузе за оцем Душаном, по калдрми скромног готово сиротињског дворишта у улици Цвијићевој.

Педесетих година прошлог века млади Дејан, син „народног непријатеља,“ већ је увелико чтецирао у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану. „Добронамерни“ савети и подозриви погледи „морално политички подобних“ режимлија нису га нагнали да, након  велике матуре у Трећој београдској гиманзији, одустане од уписа на Богословски факултет.

Као студент пева у црквеном хору, који у то време улепшава својим присуством госпођица Доротеја Чупић, чија је мајка била Рускиња. Због ње млади студент Дејан Дејановић постаје један од најревноснијих појаца. Завршетком богословских студија и упловљавањем у срећне брачне воде отпочела је литургијска песма оца Дејана која је, милошћу Божјом, трајала готово шест деценија.

По рукоположењу од стране Епископа пакрачког Емилијана, на Покров Пресвете Мајке Богородице 1956. године, о. Дејан проноси Реч Божју међу преосталим Србима у Капелни, Добровићу и другим опустошеним славонским парохијама. Благословом епископа бањалучког Андреја службује као парох, а потом као архијерејски намесник у Мркоњић Граду. Молитвени дан дуг двадесет година у овом лепом српском месту завршава, због школовања деце, премештајем у храм Свете Тројице у Београду. Убрзо затим, 1. јула 1988. године отац Дејан постаје старешина храма св. мученика Трифуна на Топчидерском гробљу...

Једног дана, на трамвајској станици „тројке“ у Топчидеру прота је срео Ирину Војводић, тадашњег хоровођу и студента филологије и њеног мужа Василија, правника и вероучитеља, садашњег секретара Богословског факултета, свештеника и наследника проте Дејана у храму св. Трифуна. Двоје младих се упознало у црквеном хору, као некад Дејан и Доротеја... Очекујући прво од својих једанаесторо деце, почели су редовно да долазе на богослужења. Затим су придошли и њихови пријатељи. Ускоро се више није знало ко је ревноснији: прота (који, поред заповедних, служи и све друге веће празнике, помене на руске и грчке светитеље), или чланови православног братства „Кампсада“, названог по родном месту св. Трифуна у Фригији, који испуњавају цркву приликом сваког богослужења.

Храм је ускоро постао претесан, а неуморни ревнитељ, прота Дејан служио је Литургије, бденија и акатисте, организовао многа поклоничка путовања, предавања, позивао у госте угледне духовнике и православне мислиоце. „Наш Прота“ (како га од милоште његова зову духовна деца), мада у позним годинама, остварио је готово невероватан подвиг: преко петнаест година пастирског рада без боловања или годишњег одмора! Кад смо га упитали зашто не користи годишњи одмор, само је одмахнуо руком и, онако више за себе, рекао: „Па, ја се одмарам кад ми оволика деца дођу у храм...“

У непрестана, готово небројена животна искушења Нашег Проте, поред већ наведених, свакако спадају и прерани одласци пред Лице Господње његове миле ћеркице, а почетком деведесетих година прошлог века и драге протинице, али је милост Творца сишла на њега јер је деценије живота провео у љубави и срећи са најближом породицом, синовима Душаном и Павлом. Као сваком нежном деки, највећу радост су му вавек причињавали сусрети и игра са његово петоро унучади. Дабоме, Протиној срећи није било краја када му се недавно родило и прво праунуче.  

Тужна вест о упокојењу омиљеног духовника стигла је у недељу, пред Литургију, међу његова духовна чада у препуној цркви св. Трифуна. На тренутак је велика туга преплавила његов малени и, уједно, по броју верника, неизмерно велики храм. А онда је свештенство на челу са оцем Васом Војводићем запојало са верним народом Свету Литургију у славу Васкрсења Господњег...

Није случајно нашег Проту толико волео и тако често походио блажене успомене Патријарх Павле. По животним путевима тако различити, а по животу, делу и исходишту тако слични, не сумњамо да ће одсад на небу удвојити своја милозвучна, узвишена појања, да ће нас из Царства Божјег укрепљивати, заједно са анђелима и светитељима. Нека ти је слава, хвала и помен вечни, мили наш прото Дејане! И моли Бога за нас грешне. Амин.                                             

мр Слободан М. Радуловић

+++

Вашој пажњи препоручујемо и емисију Збор зборила господа хришћанска - Наш прота, крстоносни протојереј Дејан Дејановић у којој смо пренели представљање књиге посвећене проти Дејану.

Извор: Радио "Слово љубве"

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=47808

Поводом обележавања 850 година од рођења Светог Саве, у организацији Храма Светог Саве у Београду биће одржана манифестација „Светосавски дани“, која ће на Врачару окупити црквене великодостојнике, теологе, научнике, уметнике и верни народ

Програм почиње у четвртак, 22. јануара 2026. године, у 13 часова, када ће у крипти Храма Светог Саве у организацији Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, бити одржана свечана промоција зборника радова поводом 850 година од рођења Светог Саве.

У оквиру Светосавских дана, од 22. до 31. јануара 2026. године, у парохијском дому Храма Светог Саве биће приређена изложба под називом „Храм Светог Саве – од идеје до куполе“, која ће представити историјски пут изградње највећег српског храма у историји.

Образовни и духовни програм наставља се у суботу, 24. јануара, у 19 часова, предавањем „Светосавље и школа“, које ће одржати владика Иларион, у крипти Храма Светог Саве.

У недељу, 25. јануара, у 19 часова, биће одржана Светосавска академија, такође у крипти Храма на Врачару.

Молитвени део почиње уочи празника у понедељак, 26. јануара у 17 часова, када ће бити служено празнично бденије, док ће у уторак, 27. јануара, у 9 часова, у Храму Светог Саве бити служена архијерејска света Литургија, на дан празника Светог Саве.

У наставку Светосавских дана, у четвртак, 29. јануара, у 19 часова, следи предавање „Свети Сава – свеправославни светионик“, које ће одржати Ненад Гугл, у крипти Храма Светог Саве.

Завршни програм планиран је за суботу, 31. јануара 2026. године, у 19 часова, када ће архимандрит Рафаило (Бољевић) одржати предавање под називом „Светосавље – пут духовног препорода“, у крипти Храма Светог Саве.

Манифестација „Светосавски дани“ представља јединствен духовни, културни и образовни догађај, посвећен личности и делу Светог Саве, утемељивача Српске Православне Цркве, просветитеља и духовног оца Срба.

Извор: ТВ Храм

Хришћански кинематограф се наставља у четвртак, 15. јануара, са почетком у 18 часова, када ће бити приказан документарни филм "У почетку беше Реч – историјат Мирослављевог јеванђеља", редитеља Бошка Савковића, у трајању од 59 минута. После пројекције ће разговор са посетиоцима водити Вељко Топаловић, сценариста филма и приређивач факсимила Мирослављевог јеванђеља. Књижара "Слово" се налази у центру Београда, у улици Ђуре Јакшића 4.

Извор: Књижара "Слово", Инстаграм

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2025. ГОДИНЕ

ПОРФИРИЈЕ

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз сверадосни божићни поздрав:

Мир Божји – Христос се роди!

Драга браћо и сестре,

И ове године милости Господње, са свима вама делећи радост Рождества, опет и опет благовестимо једино ново под сунцем: сусрет, загрљај и целив пролазног и непролазног, неба и земље, Бога и човека — рођење Спаса који је Христос Господ (Лук. 2, 10 – 11). Објавимо са пастирима, поклонимо се са мудрацима и запевајмо са анђелима: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лук. 2, 14). Та анђелска песма нам говори да је мир дар Божји, позива нас да га прихватимо и у том дару узмемо учешће.

Такав мир није последица људских договора нити резултат равнотеже силâ него стање преображеног човека који верује, живи и ходи путем Христовим и који, имајући мир са Богом и са собом, мир и шири међу браћом и сестрама. Откад јој је својим рођењем Христос Богомладенац даровао „службу помирења” (IIКор. 5, 18), Црква Божја непрестано исцељује ране поделâ, обнавља прекинуте везе, васпоставља заједништво које не познаје људске границе, благосиља мир и миротворце. Тај благослов Цркве нас обавезује да и сами ширимо мир. Стога се и обраћамо свима вама, драга духовна децо, и свакоме ко добронамерно ослушкује наше речи. Божић је празник мира, а анђелска божићна песма је молитва мира, јединства и помирења, утемељена на вери у Бога и живљењу по Богу.

Данас је човечанству више него икада потребно да се врати том извору мира који се не намеће силом него се открива у смирењу, у љубави која „не тражи своје” (IКор. 13, 5) и у односу који гради поверење, заједништво и поштовање сваког човека. Јер, управо Христовим рођењем свет добија меру по којој може разумети себе, због чега још јасније осећамо тежину времена у коме живимо. Живимо у времену све дубљих верских, етничких и културних подела, у свету у којем непрестано расту геополитичке напетости и у којем ратови постају све чешће средство за решавање економских и политичких сукоба. Промена глобалног поретка и борба великих сила за превагу рађају нестабилност, безбедносне кризе и страх од неизвесне будућности.

Томе се придодају економска несигурност, инфлација, раст неједнакости, сиромаштво, глад и неконтролисано исцрпљивање природних ресурса. Технолошке трансформације пак доносе нове етичке дилеме и рађају дигиталну изолацију — привидну присутност без стварног заједништва. Све то доводи до кризе поверења у институције и медије, до релативизације истине, до пораста анксиозности и усамљености, па чак и до губитка смисла живота код многих људи данашњице. И стога многи од нас ову свету ноћ и овај свети дан дочекују са немиром у срцу, бринући за децу и њихову будућност, за хлеб насушни, за здравље, за сутрашњи дан.

Ситуација у Србији, у коју гледа васцели наш народ, није ништа мање сложена и тешка. Унутрашње политичке тензије довеле су до дубоке подељености друштва и неповерења међу људима, а разлике у мишљењима све чешће прерастају у ирационалну мржњу. Посебно је забрињавајући губитак националног и културног идентитета, који доводи у питање континуитет историјског и духовног самопоимања нашег народа, а при томе се не може објаснити искључиво спољним утицајима. Уз то долазе економска несигурност и демографски пад: Србија се суочава са изразито негативним природним прираштајем и, последично, са једном од најбржих депопулација у свету, као и све израженијим старењем становништва.

Имајући све то у виду, отворених очију гледајући у тамне облаке који се надвијају над нама, не жмурећи пред побројаним проблемима и опасностима и не бежећи од њих, ми данас, као живи сведоци анђелске речи пастирима, свима вама, децо наша духовна, опет објављујемо: „Не бојте се!” (Лук. 2, 10). Зашто?  Не бојте се јер свет у којем живимо, са свим својим ломовима, сукобима и страховима, више није самодовољан и самообјашњив нити је препуштен слепим силама историје. Рођењем Христовим Бог је ушао у сâмо срце људске историје и показао да зло, ма колико било агресивно и распрострањено, нема последњу реч. Страх се рађа тамо где човек мисли да је сâм — а рођење Спаситеља нашега Христа открива нам да више нисмо сами и да никада више нећемо бити сами.

Зато ни кризе нашег времена, ни ратови, ни губитак поверења, не могу бити коначна мера људског живота нити последња реч о човеку. Страх и даље постоји, али више не окива живот. Он је лишен коначне власти над човеком. Тај преображај има своје исходиште и темељ у самоме Христу који је измирио човека са Богом и тиме поставио темељ мира који страх не може да укине (IIКор 5, 18). Разоривши преграду непријатељства, Он руши поделе које раздвајају људе и народе (Еф. 2, 14). То помирење се у богослужбеном и светотајинском животу Цркве показује као стварност у којој етничке и социјалне, па и природне, разлике међу људима (Гал. 3, 28) више немају пресудан значај. Из ове истине о помирењу проистиче и наш однос према времену и свету у коме живимо. Пре деведесет и пет година, охридски пустињак и песник, свети Владика Николај, записао је: „Када се Господ јавио свету? Јавио се у мучно време, када се Бог није славио, када није било мира на земљи и када је уместо добре воље владала зловоља међу људима.“ Тако је и данас  у много чему.

И наше време носи дубоке сличности са временом Христовог рођења. Тада је на нашем најширем простору постојала једна велика глобална сила — доминантна империја која је обликовала ондашњи светски поредак. Данас је тих сила више. Оне управљају светом и диригују судбинама мањих народа, чије власти, попут Иродове у време рођења Христовог, имају формалну самосталност, али су у суштини зависне од економских, енергетских, политичких и војних интереса великих сила. Сетимо се да је и попис становништва у време Христовог рођења био политичко-економски инструмент контроле: ко је пописан — тај признаје власт и плаћа порез. Али веомa слично је и данас, када се лични подаци, колико у добре сврхе толико, и све више, користе ради контроле и ограничавања слободе сваког појединца.

Сâмо Христово рођење, својим начином, местом и временом, постаје служба јединства: у њему историја престаје да буде низ случајности и постаје простор спасења. Место и време Христовог Рођења говоре снажном символиком: Богомладенац се не рађа у идеалном тренутку; Он улази у рањену историју да би изнутра отворио перспективу њеног исцељења и испуњења. Он се рађа у пећини и бива положен у јасле — не да би се истакло људско сиромаштво него да би се показало стање света у коме има места за све и свакога, али не и за Бога. Зато Христос није могао бити рођен у топлини и сигурности благостања. По природи самог догађаја, Он се рађа на месту хладном и пустом — на месту гладном Бога. Свако људско срце је таква пећина док се у њему не роди Христос. Христово рођење у сиромаштву открива да пред Њим и у Њему престају поделе по којима свет вреднује људе. Породица је прво место на којем човек учи шта значи мир — или шта значи његов губитак. Дом се претвара у истинске јасле Рождества Христовог онда кад у њему има места за праштање, стрпљење и заједничку молитву.

Господ се рађа у тишини витлејемске ноћи, далеко од буке и самодовољности света. У тој тишини човек у молитви поново чује глас Божји који умирује срце и разгони страх. У тој тишини и молитви човек поново бива човеком, а породица породицом. У витлејемској пећини се тако срећу пастири и мудраци, не да би једни били уздигнути, а други унижени, него да би и једни и други у Христу постали браћа. Он долази и онима који ништа немају и онима који премного имају јер и једнима и другима недостаје Бог. У крајњој линији, Христос не обитава ни у палати ни у пећини него у сваком човеку који Га прими у своје срце. И то помирење, које Бог Отац кроз Христа дарује свету, не зауставља се само на људима него обухвата сву творевину Божју — „и оно што је на земљи и оно што је на небесима” (Кол. 1, 20).

Због тога, драга браћо и сестре, запамтимо: празник рождества Христовог носи две суштинске поруке, две истине. Прва је да је Бог постао човек ради нас и ради нашега спасења. Друга, која из прве произлази, јесте да сваки човек, управо због тога, може и треба да постане наш брат. Јер, само у Христу, Прворођеном међу многом браћом (Римљ. 8, 29), поново задобијамо другога као ближњег и брата. Због тога се пред тајном рођења Христовог свакоме од нас поново поставља Божје питање, старо колико и сâмо човечанство: „Где ти је брат?“ (Пост. 4, 9). Не где је твој интерес, ни где је твоја страна, ни где је твоја странка, нити — у крајњој линији — где си ти сâм, отуђен и усмерен само на себе, него — где је човек који ти је дат да, волећи га, пређеш из смрти у живот (IЈов. 3, 14). То и само то јесте наше основно питање и наш централни задатак, овог и сваког другог Божића. Љубав је од Бога (IЈов. 4, 7 и 21). Стога, браћо и сестре, љубимо једни друге, „не речју ни језиком него делом и истином” (IЈов. 3, 18), јер онај ко мрзи брата свога у тами је, а ко љуби брата свога у светлости пребива (IЈов. 2, 9 – 11).

У ту светлост и живот у миру и слози, надахнути надумном радошћу Божића и Христовим миром, позивамо све, да превазиђемо поделе, да загрлимо једни друге, да пружимо руку једни другима, да разумемо да смо, једном речју, неопходни једни другима, јер, хришћанска вера нас не учи да у времену кризе чекамо боља времена него да сами постанемо живи знаци будућег царства Божјег — људи који већ сада живе другачије, који не лече страх страхом нити мржњу мржњом.

Напослетку, браћо и сестре, децо Светога Саве и свих наших часних предака, свих светих Отаца и Матера српских, где год да се налазимо широм замљиног шара, у отаџбини или у расејању, а посебно на распетом Косову и Метохији, једним гласом, једним устима и једним срцем, заједно с анђелима запевајмо божићну химну, песму мира:

Дано у Патријаршији српској у Београду,
о Божићу 2025. године Господње.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ

Архиепископ сарајевски и Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски ВАСИЛИЈЕ
Архиепископ и Митрополит бањалучки ЈЕФРЕМ
Архиепископ и Митрополит будимски ЛУКИЈАН
Архиепископ вршачки и Митрополит банатски НИКАНОР
Архиепископ новограчаничко-чикашки и Митрополит средњезападноамерички  ЛОНГИН
Архиепископ торонтски и Митрополит канадски МИТРОФАН
Архиепископ новосадски и Митрополит бачки ИРИНЕЈ
Архиепископ стокхолмски и Митрополит скандинавски ДОСИТЕЈ
Архиепископ и Митрополит жички ЈУСТИН
Архиепископ и Митрополит врањски ПАХОМИЈЕ
Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски ЈОВАН
Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски ИГЊАТИЈЕ
Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Архиепископ и Митрополит милешевски АТАНАСИЈЕ
Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки ГРИГОРИЈЕ
Архиепископ и Митрополит рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Архиепископ и Митрополит крушевачки ДАВИД
Архиепископ ромулијанско-зајечарски и Митрополит тимочки ИЛАРИОН
Архиепископ и Митрополит нишки АРСЕНИЈЕ
Архиепископ сиднејско-велингтонски и Митрополит аустралијско-новозеландски СИЛУАН
Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински НИКОДИМ
Архиепископ и Митрополит  будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ
Архиепископ  мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски ДИМИТРИЈЕ
Архиепископ лосанђелески и западноамерички МАКСИМ
Архиепископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ пакрачки и славонски ЈОВАН
Епископ швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ
Епископ шабачки ЈЕРОТЕЈ
Епископ париски и западноевропски ЈУСТИН
Епископ лондонски и великобританско-ирски НЕКТАРИЈЕ

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ умировљени нишки ЈОВАН

Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН
Викарни Епископ марчански САВА
Викарни Епископ хумски ЈОВАН
Викарни Епископ хвостански АЛЕКСЕЈ
Викарни Епископ новобрдски ИЛАРИОН
Викарни Епископ липљански ДОСИТЕЈ
Викарни Епископ топлички ПЕТАР
Викарни Епископ јенопољски НИКОН
Викарни Епископ моравички ТИХОН
Викарни Епископ диоклијски ПАЈСИЈЕ
Викарни Епископ костајнички СЕРАФИМ

Братство храма св. Пророка Илије у Миријеву позива благочестиви народ на Свету Тајну јелеосвећења, која ће бити служена у четвртак 25. децембра 2025. године, на дан молитвеног спомена св. Спиридона Чудотворца, Епископа тримитунтског. Почетак молитве је у 17 часова, а за ову Свету тајну треба припремити написана имена живих чланова породице, пријатеља или познаника, која ће бити прочитана током богослужења, за здравље свих поменутих.

Извор: Радио "Слово љубве"

Архимандрит Василије (Костић), службеник Светог архијерејског синода СПЦ и духовник при храму св. Апостола и Јеванђелисте Марка на Ташмајдану, беседиће у четвртак 25. децембра 2025. године, на дан спомена св. Спиридона Чудотворца епископа Тримифунтског, о духовним порукама овог светитеља породици и младима. Предавање ће бити одржано у крипти Маркове цркве од 18 часова, сви сте добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Мисионарска делатност Храма св. Саве на Врачару је по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, од децембра месеца почела са бесплатним радионицама за децу и родитеље. Радионице иконографије, калиграфије и православног веза се одржавају сваке суботе у Парохијском дому Храма, а дечица већ вредно и молитвено приступају припреми програма пред Светог Саву, када планирају да изложе своје радове. Радујемо се и вашем доласку, а пријаве су обавезне у ДМ Инстаграм профила Мисионарске делатности.

Извор: Храм св. Саве

У организацији Храма св. Саве и Мисионарске делатности при овој светињи, у среду 24. децембра наставља се циклус предавања "Православље и медицина". На тему "Како сачувати ментално и физичко здравље у савременом свету", од 19 часова ће у сали парохијског дома Светосавског храма говорити проф. др Чедо Д. Миљевић, психијатар, и прим. др Милан Златар, интерниста-кардиолог. Улаз је слободан, сви сте добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру пројекта „Књига – повод за разговор“, Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, а поводом 90 година од упокојења Михајла Идворског Пупина, у уторак, 23. децембра 2025. године у Културном центру Чукарица (Тургењевљева 5, Баново брдо), биће речи управо о овом великом српском и светском научнику. Учествују проф. др Драгољуб Мартиновић и проф. др Драгољуб Цуцић, директор Центра за таленте „Михајло Пупин“ из Панчева, аутори књига „Научник, изумитељ, професор, родољуб — Михајло Идворски Пупин: илустрована монографија“ и „Енциклопедија у сликама: Михајло Пупин“. Разговор ће водити презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења, а почетак је у 19 часова. Сви сте добро дошли!

Кроз ауторски и критички приступ, учесници разговора осветлиће мање познате, али изузетно значајне аспекте Пупиновог живота и дела, покушавајући да одговоре на питања:

• какву је улогу имала Пупинова мајка у обликовању његове личности,
• колико познајемо Пупина као верујућег човека и великог српског задужбинара,
• значај српске традиције и православног, светосавског етоса у формирању његове личности,
• однос вере и науке према Михајлу Пупину,
• каква је веза између Владике Николаја и Михајла Пупина,
• какав је био његов однос са Николом Теслом и на који начин је дошло до њиховог помирења,
• које је храмове и црквене установе Пупин помагао,
• и да ли је тачно да је био један од оснивача НАСА-е.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у уторак, 23. децембра 2025. године, Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета, одржаће предавање "Мајке у савременом свету". Предавање ће бити одржано у крипти Храма Светог Саве са почетком у 18.30 ч. Добро дошли!

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=47597

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у среду 17. децембра 2025. године, у књижари СПЦ „Слово“ (улица Ђуре Јакшића број 4), наставља се циклус филмова "Хришћански кинематограф". Овога пута на програму је чувени филм "Мисија" редитеља Роланда Џофија из 1986. године (трајање 125 минута), а као и протеклих неколико недеља, разговор о овом остварењу ће са посетиоцима водити социолог и религиолог проф. др Дражен Павлица. Улаз је слободан.

Извор: Радио "Слово љубве"

У недељу, 21. децембра текуће године са почетком у 19 часова, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, биће одржано посебно хуманитарно вече. Јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине код Будве, одржаће том приликом предавање на тему "Зачуди се небо…", саопштио је ПБФ. Улаз је слободан, сви су добро дошли!

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду