Празник Победе Православља у прву недељу Часнога поста, 1. марта 2026. године, у новом храму Сабора св. Јована Крститеља на Макишким терасама биће прослављен Светом Литургијом од 9 часова и отварањем изложбе икона мастер ликовног уметника Јоване Јанковић и иконописца Данке Мишевић. Изложба ће у храму трајати 7 дана, а можете је погледати свакога дана од 8 до 15 часова. Црква Сабора св. Јована Крститеља налази се у улици Ђуре Гавеле број 3 на Макишким терасама, у београдском насељу Жарково.

Извор: Радио "Слово љубве"

Одлуком Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Мисионарско одељење АЕМ добило је новог координатора Одсека за парохијску мисију – протопрезвитера-ставрофора Радивоја Панића. Прота Радивој је парох при Храму Светог Саве и један од најугледнијих београдских свештеника. На овој одговорној дужности наследиће протопрезвитера-ставрофора Вају Јовића, који је, због честог одсуства из Архиепископије и објективне немогућности да настави да руководи Одсеком за парохијску мисију, на личну молбу разрешен ове дужности.

Мисионарско одељење АЕМ захваљује оцу Ваји Јовићу на досадашњем прегалаштву и мисионарском труду, те га убудуће радо дочекује као врлог сарадника и драгог госта. Истовремено, са радошћу дочекујемо његовог достојног наследника на месту Координатора Одсека за парохијску мисију, проту Радивоја Панића, чијим доласком се значајно оснажује мисионарски капацитет нашег Одељења.

Аксиос!

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Одсек за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке организује нови дискусиони панел у четвртак 26. фебруара 2026. године, у 19 часова, у Дому омладине у Београду. Овога пута тема је "Тело, технологија и бесмртност – постхуманизам и православна антропологија", а кроз разговор научника, философа и теолога биће отворена питања тела, идентитета, граница технологије и смисла људског постојања у добу биотехнолошке револуције.

Учесници разговора су презвитер Стеван Јовановић, помоћник председника Одбора за верску наставу АЕМ, проф. др Вања Ковић, (Филозофски факултет Универзитета у Београду) и проф. др Душко Прелевић (Филозофски факултет Универзитета у Београду), а панел ће водити презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Братство Храма Светог Алекандра Невског позива све заинтересоване на предавање- наставак тумачења Јеванђеља по Марку, 10. главе од 32 стиха. Предавање ће одржати презвитер Оливер Суботић сутра, 21. фебруара 2026. године у великој сали парохијског дома после вечерњег богослужења.

Извор: Радио "Слово љубве"

Мисионарско одељење АЕМ, у сарадњи са Културним центром Чукарица, наставља у уторак, 24. фебруара 2026. године од 20 часова, свој редовни серијал дијалога трибинског типа под називом "Књига – повод за разговор", који се одвија сваког последњег уторка у месецу. Овога пута повод је излазак из штампе другог, измењеног и проширеног издања књиге "Тесла: духовни лик". На трибини под називом "О Тесли као хришћанину и философу" биће речи о мање познатој, али суштински важној димензији лика и дела генијалног српског проналазача, у настојању да се обради тема научног генија као човека кога су обележили како хришћанско порекло и надахнуће, тако и разнa философска трагања и размишљања.

У разговору учествују двојица најистакнутијих српских познавалаца живота и дела Николе Тесле:

• др Бранимир Јовановић, директор Центра Тесла, некадашњи директор Музеја Николе Тесле и аутор књиге Теслин чудесни свет
• Владимир Јеленковић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле и аутор књиге Скривени свет генија – Никола Тесла

Разговор два светски призната стручњака на дату тему водиће презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке.

Догађај ће бити одржан у Културном центру Чукарица (Тургењевљева 5, Баново брдо), у уторак, 24. фебруара 2026. године, са почетком у 20 часова.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Мисионарска делатност Храма Светога Саве на Врачару организује представљање књиге под називом "Дигиталне замке" г. Слободана Стојичевића, српског писца и публицисте, аутора веома запаженог дела "Хибридни рат против Српске Православне Цркве". Са аутором ће у петак 20. фебруара 2026. године, од 18 часова и 30 минута, ову књигу представити истакнути српски интелектуалци, професори и мислиоци: др Слободан Антонић, др Милош Ковић и г. Игор Ивановић. Добро дошли у Парохијски дом Светосавског Храма, улаз је слободан!

Подсећамо да је г. Слободан Стојичевић био гост нашег радија у првој емисији "Поглед са пирга", у септембру 2022. године, када је са адвокатом Владаном Глишићем говорио о хибридном рату против Српске Православне Цркве.

Архиву емисија можете видети ОВДЕ.

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Православни богословски факултет Универзитета у Београду представиће у четвртак 19. фебруара, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, научни зборник "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља". О зборнику ће говорити протопрезвитер-ставрофор професор др Владислав Топаловић и професор др Владан Бартула (Универзитет у Источном Сарајеву), професор др Зорица Никитовић (Универзитет у Бањој Луци) и професор др Виктор Савић (Институт за српски језик САНУ). Догађај ће модерирати професор др Предраг Драгутиновић, продекан за наставу Православног богословског факултета у Београду. Улаз је слободан, сви су добро дошли!

Зборник садржи саопштења произнета на истоименом научном скупу одржаном, у октобру 2023. године, у организацији Митрополије дабробосанске и Академије наука и уметности Републике Српске.

Поменути зборник представља значајан научни подухват усмерен у правцу очувања српског рукописног наслеђа од заборава, али и ради одупирања покушајима присвајања и отуђења српске културне баштине, који се посебно интензивирају у последњим деценијама на просторима Босне и Херцеговине.

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је на својој седници 18. фебруара текуће године, на основу 74 канона светих Апостола и члана 70 став 1 тачки 20 и 35 алинеја б) Устава Српске Православне Цркве, донео одлуку којом је Његово Високопреосвештенство Архиепископa и Митрополитa жичког Г. Јустина разрешио дужности управљања повереном му Епархијом жичком до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026. године, и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности. Истовремено, Свети Архијерејски Синод је за администратора Епархије жичке, до предстојећег заседања Светог Архијерејског Сабора, именовао Његово Високопреосвештенство Архиепископа и Митрополита нишког Г. Арсенија.

У току редовног поступка прегледа материјално-финансијског пословања епархијâ Српске Православне Цркве, вршеног на основу одлуке Патријаршијског управног одбора, од 24. октобра 2023. године, Комисија Патријаршијског управног одбора, а потом и Комисија Светог Архијерејског Синода, прикупиле су материјалне доказе, на основу којих је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин починио бројне канонске и друге црквене преступе у управљању повереном му Епархијом жичком.

У претходном периоду је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин неовлашћено основао три привредна друштва („Трифора доо“, „ЈЕЖ доо“ и „Винарија манастира Студенице доо“), прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник три привредна друштва, затим, извршио неовлашћену продају 34 црквене непокретности (станова, пословних простора и сл.) у Краљеву и Чачку, неовлашћено и противно важећим црквеним прописима закључивао са правним и физичким лицима штетне уговоре вишемилионске вредности, неовлашћено вршио позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима у Србији, извршио финансијске злоупотребе небивале у Српској Православној Цркви, које за собом повлаче и кривичну одговорност пред државним органима.

Свети Архијерејски Синод са жаљењем констатује да је Митрополит жички Г. Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са својим сарадницима упорно обмањивао јавност да је „политички прогоњен“ због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантујемо. У овом, као и у другим сличним случајевима утврђивања канонске одговорности архијерејâ Српске Православне Цркве, искључиво се ради о унутрашњим канонским и црквеним питањима за које су надлежни једино Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве.

https://spc.rs/sr/news/aktuelno//15774.saopstenje-za-javnost-svetog-arhijerejskog-sinoda-srpske-pravoslavne-crkve-.html

Храм св. великомученика Георгија на Бановом Брду позива све заинтересоване да се од недеље 8. фебруара 2026. године, прикључе циклусу предавања у оквиру веронауке за одрасле. Предавања ће бити одржавана у парохијском дому храма недељом од 18 часова, а добро дошли су сви који желе темељније да се упознају са православном вером.

Извор: Радио "Слово љубве"

Празник Блажене Ксеније Петроградске, у петак 6. фебруара по новом календару, биће молитвено обележен у храму Покрова Пресвете Богородице на Звездари, где ће тога дана братство ове цркве служити свету Литургију са почетком у 8 часова. У Сурчину, у храму Свете Петке (Војвођанска 81), Акатист светитељки биће служен у четвртак 5. фебруара, уочи празника, од 17 часова, после чега ће писац и публициста Ранко Гојковић у парохијском дому овог храма говорити на тему "Јуродство Христа ради као виши израз православног подвижништва". На дан празника, Литургија у сурчинском храму почеће у 8 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, издавачки фонд Епархије шабачке- Глас цркве, одржаће промоцију изадачке делатности посвећене светосавском јубилеју: "Свети Сава - сабрани списи", "Светосавље — историја и богословље" др Бранка Радовановића и "Са Савиног пута — антологија најлепше речи о Светом Сави". О књигама ће говорити: проф.др Владислав Пузовић, доц. др Никола Лукић, Ивана Димић, писац и драматург и др Бранко Радовановић, аутор и приређивач. Промоција ће се одржати у уторак, З. фебруара 2026. године, од 18:30 часова у Крипта Храма Светог Саве.

Извор: Радио "Слово љубве"

"Светосавски дани" које са благословом Патријарха српског г. Порфирија организује братство Храма св. Саве на Врачару, завршавају се у суботу 31. јануара 2026. године предавањем јеромонаха Рафаила (Бољевића), игумана манастира Подмаине код Будве, који ће говорити на тему "Светосавље - пут духовног препорода". Почетак предавања је у 19 часова, сви сте добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом десет година од упокојења од многих вољеног и поштованог протојереја-ставрофора Дејана Дејановића, дугогодишњег старешине храма св. Трифуна на Топчидерском гробљу, у петак 30. јануара 2026. године ће се у сали Општине Вождовац од 19 часова, окупити духовна чеда, наследници, пријатељи и поштоваоци овог по делу великог, а у животу веома скромног свештеника СПЦ. Подсећамо да се Општина Вождовац налази у Устаничкој улици број 53, а да се до ње може доћи аутобусима 17, 25, 26, 30 и 31. Опширније о овом догађају у наставку вести.

Своја сећања на проту Дејана, у сали Општине Вождовац, у којој је одржано више од 300 духовних трибина које је покренуо управо почивши Прота, поделиће:

- протојереј-ставрофор Чедомир Видеканић свештеник у пензији из Мелбурна у Аустралији;

- протојереј-ставрофор Михаило Марјанац професор Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крка и Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима и умировљени парох храма св. Јоакима и Ане у Калуђерици;

- протојереј Василије Војводић старешина храма светог великомученика Трифуна на Топчидерском гробљу и секретар Православног Богословског факултета у Београду;

- протођакон Primarius Doc dr sci med Петар Дабић кардиолог, сабрат храма св. Трифуна;

- мати Злата (Пантелић) игуманија манастира Пресвете Богородице Тројеручице подно Авале, која ће са манастирским хором украсити вече, као и Зорица Ковачев, Бранко Радунковић, Винко Ступар, Павле Дејановић и многи други.

+++

Поводом упокојења проте Дејана, пре 10 година, дивно слово написао је г. Слободан М. Радуловић, на које вас овом приликом подсећамо:

Блажене успомене прота Дејан Дејановић је рођен 1930. године у Босанском Петровцу, у благочестивој српској породици трговца Душана Дејановића. Његово безбрижно детињство прекинуто је окупацијом Босне од стране хрватских усташа. Ево како нам је Прота 2007. године, поводом обележавања педесетогодишњице пастирског рада, описао то време искушења за „Православље“, новине Српске патријаршије:     

„Нервозни повици родитеља, зној и прашина мешали су се тог врелог дана, 1941. године, са вриском успаничене српчади. Међу онима који су „као без душе“, усплахирено журили ка станици, био је и мој отац, честити домаћин, трговац Душан Дејановић. Мајка Дара је чврсто држала малену руку ћерке Велинке, а глава породице, отац, нежно ме грлећи, убрзавао је наш ход ка железничкој станици.“ Оставши без куће и кућишта, тражећи спас у Београду и Недићевој Србији, Дејановићи су били у оној „најсрећнијој“ трећини многострадалног народа српског у монструозној, усташкој НДХ. Јер, Павелићево „решење“ за остале две трећине Срба било је: „силом покатоличити“ или „заклати“.

Друго, још страшније искушење за породицу Дејановић уследило је одмах по доласку „ослободилаца“ у октобру 1944. године. Ево како смо о томе записали (у истом тексту у „Православљу“) казивање проте Дејана: „По улицама раскрвављеног, слободарског Београда однекуд су изницали преостали Срби. Махали су руским тенковима, врискали од среће и бацали цвеће под моћне гусенице од којих су се тресли Немци и београдска калдрма. Стигло је време, мислили су вековни слободољупци, да им се врате изгубљени спокој, срећа и слобода. Али убрзо је, углавном ноћу, безмилосна рука закуцала на врата која су отварали збуњени домаћини. „Господе, колико је оних који ме прогоне!“ завапила је тих, удовичких дана грађанска Србија.

Међу хиљадама новомученика који су тада, бездушно и безумно, без суда и суђења, без греха и кривице, без исповести и причешћа, без гроба и опела у црну земљу закопани, са анђеоском песмом у Царство небеско примљени, био је и честити трговац, из Босанског Петровца избеглица, страдалник Душан Дејановић. Ни криве ни дужне, Непоменик је нагнао мајку Дару и нове сирочиће Велинку и Дејана да данима и ноћима, уместо по никад виђеном гробу, лију сузе за оцем Душаном, по калдрми скромног готово сиротињског дворишта у улици Цвијићевој.

Педесетих година прошлог века млади Дејан, син „народног непријатеља,“ већ је увелико чтецирао у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану. „Добронамерни“ савети и подозриви погледи „морално политички подобних“ режимлија нису га нагнали да, након  велике матуре у Трећој београдској гиманзији, одустане од уписа на Богословски факултет.

Као студент пева у црквеном хору, који у то време улепшава својим присуством госпођица Доротеја Чупић, чија је мајка била Рускиња. Због ње млади студент Дејан Дејановић постаје један од најревноснијих појаца. Завршетком богословских студија и упловљавањем у срећне брачне воде отпочела је литургијска песма оца Дејана која је, милошћу Божјом, трајала готово шест деценија.

По рукоположењу од стране Епископа пакрачког Емилијана, на Покров Пресвете Мајке Богородице 1956. године, о. Дејан проноси Реч Божју међу преосталим Србима у Капелни, Добровићу и другим опустошеним славонским парохијама. Благословом епископа бањалучког Андреја службује као парох, а потом као архијерејски намесник у Мркоњић Граду. Молитвени дан дуг двадесет година у овом лепом српском месту завршава, због школовања деце, премештајем у храм Свете Тројице у Београду. Убрзо затим, 1. јула 1988. године отац Дејан постаје старешина храма св. мученика Трифуна на Топчидерском гробљу...

Једног дана, на трамвајској станици „тројке“ у Топчидеру прота је срео Ирину Војводић, тадашњег хоровођу и студента филологије и њеног мужа Василија, правника и вероучитеља, садашњег секретара Богословског факултета, свештеника и наследника проте Дејана у храму св. Трифуна. Двоје младих се упознало у црквеном хору, као некад Дејан и Доротеја... Очекујући прво од својих једанаесторо деце, почели су редовно да долазе на богослужења. Затим су придошли и њихови пријатељи. Ускоро се више није знало ко је ревноснији: прота (који, поред заповедних, служи и све друге веће празнике, помене на руске и грчке светитеље), или чланови православног братства „Кампсада“, названог по родном месту св. Трифуна у Фригији, који испуњавају цркву приликом сваког богослужења.

Храм је ускоро постао претесан, а неуморни ревнитељ, прота Дејан служио је Литургије, бденија и акатисте, организовао многа поклоничка путовања, предавања, позивао у госте угледне духовнике и православне мислиоце. „Наш Прота“ (како га од милоште његова зову духовна деца), мада у позним годинама, остварио је готово невероватан подвиг: преко петнаест година пастирског рада без боловања или годишњег одмора! Кад смо га упитали зашто не користи годишњи одмор, само је одмахнуо руком и, онако више за себе, рекао: „Па, ја се одмарам кад ми оволика деца дођу у храм...“

У непрестана, готово небројена животна искушења Нашег Проте, поред већ наведених, свакако спадају и прерани одласци пред Лице Господње његове миле ћеркице, а почетком деведесетих година прошлог века и драге протинице, али је милост Творца сишла на њега јер је деценије живота провео у љубави и срећи са најближом породицом, синовима Душаном и Павлом. Као сваком нежном деки, највећу радост су му вавек причињавали сусрети и игра са његово петоро унучади. Дабоме, Протиној срећи није било краја када му се недавно родило и прво праунуче.  

Тужна вест о упокојењу омиљеног духовника стигла је у недељу, пред Литургију, међу његова духовна чада у препуној цркви св. Трифуна. На тренутак је велика туга преплавила његов малени и, уједно, по броју верника, неизмерно велики храм. А онда је свештенство на челу са оцем Васом Војводићем запојало са верним народом Свету Литургију у славу Васкрсења Господњег...

Није случајно нашег Проту толико волео и тако често походио блажене успомене Патријарх Павле. По животним путевима тако различити, а по животу, делу и исходишту тако слични, не сумњамо да ће одсад на небу удвојити своја милозвучна, узвишена појања, да ће нас из Царства Божјег укрепљивати, заједно са анђелима и светитељима. Нека ти је слава, хвала и помен вечни, мили наш прото Дејане! И моли Бога за нас грешне. Амин.                                             

мр Слободан М. Радуловић

+++

Вашој пажњи препоручујемо и емисију Збор зборила господа хришћанска - Наш прота, крстоносни протојереј Дејан Дејановић у којој смо пренели представљање књиге посвећене проти Дејану.

Извор: Радио "Слово љубве"

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=47808