Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин одржао је 12. октобра 2021. године у Митрополитовом конаку при цркви Светих апостола Петра и Павла на Топчидеру састанак са вођама одељења и службеницима Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке.

Током састанка Владика се упознао са задужењима и многим изазовима са којима се чланови Верског добротворног старатељства свакодневно сусрећу. Од свог оснивања, тридесетих година двадесетог века, блажене успомене Патријарх српски Варнава, велики црквени визионар, уградио је Верско добротворно старатељство у Устав Српске Православне Цркве видевши да Црква своју мисију у свету треба да сведочи у свом народу, делећи са сваким верником и патњу и страдање.

Од тада до данас, Верско добротворно старатељство се бори да одговори на своју значајну улогу у свакодневном животу Цркве зависећи у исто време од прилика са којима се Црква суочава. Кроз године свога постојања оно је некада боље, а некада слабије, сведочило своје назначење. Успех мисије је врло често зависио од слободе коју је Црква уживала у друштву.

У новије време, са повратком верских слобода, рад Верског старатељства је стално напредовао на основама које су постављали председници Верског добротворног старатељства, Патријарси српски: од патријарха Германа, који је обновио његов рад, до патријарха Порфирија, који је свог викара, Епископа хвостанског Јустина, поставио за Кординатора свих хуманитарних активности у Архиепископији београдско-карловачкој. Тиме је и рад Верског добротворног старатељства, поред свих других хуманитарних организација у Архиепископији београдско-карловачкој, добило достојну пажњу и помоћ предстојатеља Српске Православне Цркве са циљем унапређења свеукупне мисије Цркве у Београду.

Извор: ВДС

Са редитељком Јеленом Поповић, разговарао сам о њеном играном филму Божији човек, који је недељама најгледанији у Грчкој, а ускоро следи и приказивање у Београду и широм Србије, Русији, Аустралији, многим европским и азијским земљама. Радујем се толиком успеху српске редитељке и овог филма јер описује живот, широм православног света, веома поштованог угодника Божијег Светог Нектарија Егинског. Овом приликом филмска уметност је на најбољи начин у мисији вере Христове, те даје прилику да се са животом Светог Нектарија упознају људи широм света.

Извор: Инстаграм налог Његове Светости

Поводом 75. годишњице од освећења храма Светог краља Стефана у Алхамбри, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је честитку Његовом Преосвештенству Епископу западноамеричком г. Максиму, свештенству, управи парохије и благочестивом народу следеће садржине:

Ваше Преосвештенство, драги Нам у Христу брате и саслужитељу,

Заједно са Вама, Преосвећени Владико, са радошћу у срцу се обраћам свештенству, часницима и парохијанима цркве Светог Стефана Првовенчаног, као и свим Вашим епархиотима, честитајући им велики јубилеј, седамдесет и пету годишњицу освећења овог храма који свакако спада међу најлепше које је наш народ подигао у двадесетом столећу.

Заједно са нама, драга браћо и сестре, овом јубилеју, који је заправо израз ваше верности Светосавској Цркви, радује се и патрон храма, први српски крунисани краљ Стефан Немањић, монах Симон, кога је Бог као светитеља прославио и због тога што се заједно са својим равноапостолним братом Светим Савом, определио баш за Православну Цркву и веру, православну културу и цивилизацију, и то у часу када се чинило да је она поражена и нестаје са историјске сцене.

Радују се данас и они ваши свети преци, махом честити Херцеговци, који су свој амерички сан почели половином деветнаестог века, а многи га и завршили оставивши кости у окнима рудника злата, да би њихови потомци већ после пар деценија, подигли прве српске православне храмове у Америци, и то баш у Калифорнији,  у Џексону, у Ејнџелс Кампу, Сан Габријелу и другде. Највише се, верујем, радује Свети Севастијан Дабовић, који је учествовао и покренуо изградњу неких од ових храмова, али је највише градио живу Цркву, окупљајући православне Србе у самосталну црквену заједницу, повезану са Црквом у Отаџбини.

О прослави Саборне цркве у Лос Анђелесу, њеном значају, историји, треба да знају, да прослављају и да се радују сви чланови наше Цркве, у Отаџбини и у расејању. Али да би имали могућност да се радују, да будемо Црква, заједница, сабор у пуном смислу речи, ми треба и у старом крају и у Америци да негујемо наше аутентичне вредности, оне особине по којима ће нас и Бог препознати као православне Србе, оне вредности које карактеришу наш етос, наш начин живота, а то су: православна вера и хришћанска култура, традиционална и уједно савремена, са савршеним фонетским писмом, ћирилицом. Породица у којој се на хришћанским темељима васпитавају млади нараштаји, гостољубље и поштовање према свим људима, народима и припадницима других вера...

Желим да у том смислу посебно истакнем и да апелујем на вас да учините напор и у међусобном општењу, посебно на интернету, друштвеним медијима и слично, што више користите српски језик и ћирилицу, јер уколико то не чинимо, много је већа могућност да се једни од других бесповратно удаљимо. У овоме посебну одговорност, преосвећени Владико имају Ваши свештеници, јер као што јесу пример верности Христу и Цркви Његовој, тако треба и да буду пример и у чувању православне светосавске културе. Јер да није било свести о јединству нашег народа, особеностима наше културе и начина живота, не би било ни овог велелепног храма Светог Стефана у Алхамбри, а ни оног на Врачару, посвећеног његовом равноапостолном брату Сави. Овог другог свакако не би било без учешћа православних Срба са Северноамеричког континента, који су од осме деценије прошлог столећа дали апсолутно највећи допринос његовом подизању, на тај начин пројављујући свест да се и јединство народа изражава кроз саборност Цркве.

Са тим мислима, са молитвеним жељама да прославаљање великог јубилеја у здрављу, љубави и у јединству, буде и подстицај за прегалаштво и у чувању народног идентитета и културе, поздрављам Вас у љубави Господа и Спаса нашега Исуса Христа.

            С љубављу у Господу,

Архиепископ пећки, Митрополит беогарадско-карловачки и

Патријарх српски Порфирије

Извор: Инфо-служба СПЦ

Богословље није акробација и гимнастика ума. Богословље није обична наука од овога света, није изказивање знања о Богу. Богословље је израз искуства Цркве, прве Цркве апостолске, а онда кроз векове Цркве до данас.

Богословља нема без истинске и дубоке јеванђељске вере, а православног богословља нема без православне вере. Онда када имамо хипертрофију тзв. богословље науштрб исправности вере, ма колико речима богословске науке могли да опчинимо многе, ми ћемо бити на погрешном путу. Предуслов знања истинског познања Бога јесте вера и аутентични јеванђељски Христов живот. Вера и јеванђељски живот порађају богословље и предуслов су да свако богословље буде богословље, али ако хоћемо и да свака наука (хемија, физика, биологија...) буде богословље. Све је позвано да буде богословље, а ми који смо по избору Цркве par excellence богослови, јер смо епископи, јер смо на месту и обличју Христовом, то не само да треба да знамо, него то треба да буде наш принцип без кога не постојимо.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 10. октобра 2021. године у Саборном храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Јована (Станојевића) у чин Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког.

Приступна беседа Епископа хумског г. Јована (Станојевића), викара Епископа диселдорфског и немачког

Животопис Његовог Преосвештенства Епископа хумског г. Јована (Станојевића), викара Епископа диселдорфског и немачког

ФОТОГАЛЕРИЈА (2)

ФОТОГАЛЕРИЈА (3)

Наречење архимандрита Јована (Станојевића) за Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког

Историјат Епархије хумске

Протопрезвитер Станко Ракић из Штутгарта о новом Епископу хумском: Скроман, стрпљив, слуша људе…

Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију саслуживали су Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и господа Епископи: будимски Лукијан, бачки Иринеј, врањски Пахомије, браничевски Игњатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки Димитрије, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, мохачки Дамаскин и марчански Сава.

Поред породице и пријатеља владике Јована и многобројног свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве, свечаном чину хиротоније присуствовали су директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије др Владимир Рогановић, Надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, чланови дипломатског кора и угледне личности из културног и јавног живота Србије.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Беседа Патријарха српског Порфирија на хиротонији Епископа хумског Јована (Станојевића), викара Епископа диселдорфског и немачког.

Извор: Телевизија Храм

Приступна беседа Његовог Преосвештенства Епископа хумског г. Јована (Станојевића), викара Епископа диселдорфског и немачког

Извор: Телевизија Храм

У суботу 9. октобра, када наша света Црква молитвено прославља Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ марчански Господин Сава, викар Патријарха српског и шеф кабинета Његове Светости, служио је свету архијерејску Литургију у параклису Светог Јована Богослова при Богословском факултету у Београду, поводом славе Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Епископу Сави саслуживало је свештенство уз молитвено присуство студената ПБФ-а и верног народа. После прочитаног јеванђељског зачала Епископ Сава се архипастирском беседом обратио присутнима. Након свете Литургије Епископ Сава је освештао славске дарове и преломио славски колач.

Извор: Телевизија Храм

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Господин Јустин, викар Патријарха српског, служио је на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, 9. октобра свету архијерејску Литургију у старој Саборној цркви светог архангела Михаила у Београду, уз саслужење братства старог Саборног храма. Након свете Литургије Епископ Јустин је служио парастос поводом михољских Задушница и помолио се Господу и Пресветој Богородици за душе свих преминулих.

Извор: Телевизија Храм

Два братска народа упркос силним историјским искушењима очували хришћански оптимизам, широкогрудост и отвореност према другим народима и културама

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 8. октобра 2021. године у Патријаршијској резиденцији у Београду делегацију из Јерменије, коју су чинили: г. Ашот Мелкоњан, директор Историјског института Јерменске академије наука; г-ђа Аелита Долухањан, академик филолог; г-ђа Лусине Амиртжањан из Музеја града Јеревана; г. Бабкен Симоњан, књижевник, преводилац и почасни конзул Србије у Јерменији; и г-ђа Весна Пешић из издавачке куће Пешић и синови.

Патријарх српски и гости из Јерменије у срдачној атмосфери су разговарали о књизи Историја Јерменије, која ће вечерас бити представљена читалачкој публици у Београду.

Саговорници су са задовољством констатовали да су два братска народа упркос силним историјским искушењима очували хришћански оптимизам, широкогрудост и отвореност према другим народима и културама.

Светејши Патријарх Порфирије је говорио о богатству и многоструким доприносима јерменске културе укупној европској баштини, посебно истакавши да воли јерменску музику, нарочито Левона Манасијана, који је кроз сарадњу са Питером Гебријелом, Стингом, Парлом Азнавуром и другим извођачима савременој европској уметности подарио лепоту звука древног инструмента дудук.

Извор: Инфо-службе СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 7. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду орден Светог Саве г. Милораду Вучелићу, главном и одговорном уреднику Вечерњих новости.

Свечаној додели високог одликовања присуствовали су Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије и крушевачки Давид, породица, пријатељи и сарадници. У одлуци Светог Архијерејског Синода, која је прочитана том приликом, наводи се да се, на предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, г. Милораду Вучелићу, главном и одговорном уреднику Вечерњих новости, додељује високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог реда, за вишегодишњу успешну сарадњу, новинарски професионализам и афирмацију хришћанских вредности и врлина.

Уручујући високо црквено одликовање г. Милораду Вучелићу, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао:

„Част ми је да вас, господине Вучелићу, поздравим овде, у дому српских патријараха, поводом уручења ордена Светог Саве одлуком Светог Архијерејског Синода, а због свега што сте током више деценија чинили за своју и за нашу Цркву пре свега јер сте отварили врата и дали простора нашој Цркви да изађе из својеврсног гетоа у односу на јавност у нашој земљи, али и у односу на јавност изван граница наше земље. Наиме, током дугих деценија - нажалост, не изостају такви случајеви и данас - многи људи који понекад нису лоше воље и нису злонамерни, али немају много информација и знања из живота Цркве, знања о њеној природи, дају себи за право да на сваки начин јавности тумаче оно што је природа и сама суштина Цркве, као и оно што је њено послање у свету. Међутим, знамо ми то добро да постоје и они који најблаже речено немају добру вољу, а опет уз одсуство елементарног познавања Цркве и њеног живота у симбиози, синергији, а уједно са одсуством добре воље на сваки начин, покушавају да представе Цркву јавности, подразумева се, сликом која је далеко од онога што Црква по себи јесте. Ви сте пре - сада већ могу да кажем - много деценија док сте били најпре директор Радио-телевизије Војводине у Новом Саду, а онда и директор националне телевизије у Београду, отворили врата - а сада ћу самог себе исправити - не само да сте отворили врата него сте дали и трудили се да ми из Цркве имамо апсолутно све могућности да са малих екрана говоримо о својој вери као да говоримо из самога храма или са олтара цркве. Буквално је тако често и бивало, јер сте у сарадњи, пре свега, са овде присутним Епископом бачким господином Иринејем организовали серијал који се звао Буквар православља и који је заиста то и у пракси, касније се показало, и био. И као што је имао свој значај тај серијал у оно време када је био реализован, мислим да на снази и актуелности, на ономе што има да поручи савременом човеку, нимало није изгубио, већ напротив, све што је важило тада чини ми се да се намножило данас”, истакао је патријарх Порфирије и наставио.

„Омогућили сте, дакле, Цркви да она сама о себи сведочи. А ко је имао уши могао је да чује, а ко није хтео да чује имао је слободу да се определи у односу на то што је Црква о себи тада по први пут јавно почела да сведочи. Имао је могућност да се одреди како је хтео на основу својих предиспозиција. Све што сте Ви тада учинили, понављам, заједно са владиком Иринејем и уз сарадњу и помоћ Ваших сарадника, а такође и сарадника владике Иринеја, јесте једно црквено дело, јер Црква смо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа. Свако је позван да буде свештеник на месту на коме се налази у смислу да то место на које га је Бог поставио буде место богослужења, да буде, као што смо у тим емисијама говорили, део царског свештенства, то јесте, део изабраног народа који је позван да сведочи тајну вечнога живота овде, али и како то кажемо - есхатолошки. Због свега тога, да не дужим, радујући се што Вам данас у име наше Цркве додељујемо орден Светог Саве, ја вам од свег срца честитам и нећу пропустити прилику нагласим да новине на чијем сте челу данас - нисам експерт и нећу да улазим у друга поља - дају могућност да Црква сведочи о себи, да Црква може да каже који је њен систем вредности и да тај систем вредности стави на раван поређења са другим системима вредности са којима смо данас суочени како би свако могао да у огледалу онога што се зове Христос препозна себе и препозна свој пут. Могао бих још много тога да кажем на име захвалности и похвале Вама лично у контексту свега што ми као Црква доживљавамо да смо заједно са Вама постигли, али ево са ових неколико речи ја Вам још једампут честитам и сматрам ово признање као апел да истинском енергијом и младачком снагом која не зависи од узраста, него је плод нашег односа са Богом, наставимо и даље сви заједно да сведочимо Христа распетог и васкрслог који је почетак и крај и смисао постојања свакога од нас појединачно, али и читавог људског рода и читавог света све творевине. Честитам и нека Вас Господ благослови”.

Захваљујући на високом црквеном признању г. Милорад Вучелић је поручио:

-Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, драги моји најближи, драги моји пријатељи, имао сам част да данас примим орден који носи име српског принца, монаха, дипломате, писца и државника. То је име оног Архиепископа, можемо слободног рећи, и мудрог и предузимљивог политичара који нама који живимо осам векова касније и даље одређује духовни хоризонт и даје животне смернице у њиховом најсавременијем значењу. Усредсредимо се на мисао и животопис Растка Немањића, Светог Саве. Препознајемо исходиште и моћни прапочетак не само црквене, већ и животне, дакле световне филозофије кадре да успокоји и усмери у овом нашем бурном и тешком веку. Ми, баштиници светосавља, усвојили смо готово потпуно Савин духовни кодекс и учинили га, понекад и без знања и свести, својим националним, идентитетским и, пре свега, етичким кодексом. Запањујуће су сличности и могуће паралеле Савиног времена и мука српске средњовековне државе са нашим савременим решењима и раскршћима у овом тренутку судбински важним за српски народ и његову будућност. Нестрепећи да тиме упростимо нашу поруку можемо рећи да је принц Растко, монах Сава, био пред великим искушењима и тешким изборима баш као ми данас. Он је поступао мудро и промишљено и његови избори како је време потврдило били су делотворни и за Србе спасоносни. Како ћемо ми, његова духовна деца, то вагати и колико целисходне изборе правити показаће будућност.

-Промислимо ли пажљиво, скромно ми се чини, да нећемо погрешити ако језиком примереном нашем времену закључимо да је Свети Сава пишући своје Законоправило - баш као да пише устав с намером да уреди друштвене и црквене и грађанске односе - спајао различита цивилизацијска искуства и тежио равнотежи источних и западних утицаја и подстицаја што се показало моћним идентитетским темељем Срба кроз будуће векове. То је за нас све и свуда својеврсна порука. Такође, важно је да не заборавимо ни оне поруке које је оставио као просветитељ и помиритељ, јер су нама у овом добу безмало застрашујуће претње и неслоге, најпре потребни духовно уздизање, знање и разумевање стварности, колико и помирење и јединство као плод надвладаног зла, гордости и себичности, истакао је г. Вучелић и закључио:

-Нека ми буде допуштено да кажем још нешто. Поред личне среће и поноса присутан је и осећај да се у овим догађајима одликовани уврштава у елитно друштво, јер у том кругу награђених истим признањем очекују се одабрани савременици и изузетни преци. Део духовног задовољства и среће свакако не чини само припадност друштву оних који су деловали за општу добробит и са најплеменитијим тежњама. Реч је о свести и нади да се овим збивањем потврђује својеврсни национални континуитет у времену и простору, велика духовна снага чији делић тако постаје и одликовани. Велика је то дужност и велика је то част. Подсетимо, сви ми у животу и раду деламо и наступамо са рамена наших предака, али и подржани раменима наших савременика.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 3. октобра 2021. године у Саборном храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Саве (Бундала) у чин Епископа марчанског, викара Патријарха српског.

Беседа Патријарха српског Порфирија на хиротонији Епископа марчанског Саве (Бундала)

Приступна беседа Епископа марчанског Саве (Бундала)

Животопис Његовог Преосвештенства Епископа марчанског г. Саве (Бундала), викара Патријарха српског

ФОТОГАЛЕРИЈА (1)

ФОТОГАЛЕРИЈА (2)

ФОТОГАЛЕРИЈА (3)

Повезане вести:

Прилози Телевизије "Храм" са хиротоније Епископа марчанског г. Саве (Бундала)

Обновљена Цетињска Богословија дала трећег епископа Српској Православној Цркви

Наречење архимандрита Саве (Бундала) за Епископа марчанског, викара Патријарха српског

Историјат Епархије марчанске

Манастир Марча

Његовој Светости Патријарху Порфирију саслуживали су Архиепископ мадавски г. Аристовул из Јерусалимске Патријаршије, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и господа Епископи: будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки Димитрије, моравички Антоније, стобијски Давид, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин и мохачки Дамаскин.

Свечаном чину хиротоније, поред породице и пријатеља владике Саве из Кришковаца, Српца и Загреба, многобројног свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве и сарадника из Патријаршије српске, присуствовали су представници власти Републике Српске, игуман хиландарски архимандрит Методије, старац Никодим из светогорског манастира Светог Павла, гости из Антиохијске Патријаршије и Московске Патријаршије, Надбискуп београдски Станислав Хочевар, представници традиционалних цркава и верских заједница, чланови дипломатског кора и угледне личности из културног и јавног живота Србије. 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота