Извор: Инфо-служба СПЦ

Патријарх Порфирије: Живот Матице Српске испреплетан је са животом Српске Православне Цркве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 16. фебруара 2022. године у Новом Саду свечану седницу Матице Српске, којом је обележена 196. годишњица оснивања те најстарије књижевне, културне и научне институција српског народау. Предходно, Његова Светост Патријарх је разговарао са Преосвећеним Епископом бачким г. Иринејем у Владичанском двору у Новом Саду.

-Ваше Преосвештенство, уважени господине председниче Матице Српске, господине председниче Извршног већа Војводине, драги матичари, даме и господо, браћо и сестре, ја сам вечерас изузетно почаствован што могу да будем овде са вама у Матици Српској. Само име установе довољно по себи говори колики је значај Матице Српске за српски народ не само у прошлости него и данас, а сигуран сам да ће значај Матице увек бити важан и релевантан за свеукупни живот сваке епохе нашег народа. Живот Матице и рад Матице је испреплетан са животом нашег народа, али и са животом и улогом наше Цркве и на овим просторима и уопште. Матица је место, као што и сама реч Матица хоће да каже, које сабира све оне који се осећају делом нашег српског народа, делом наше културе и делом наше духовности. У том смислу и ја сам лично много пута био овде у Матици и то не само као пасивни посматрач онога што се на овој позорници дешава него неретко сам имао прилику и да се у разним ситуацијама обраћам онима који су се овде сабирали. Наравно, много важније је, ипак, то што сам имао прилику да седећи насупрот ове позорнице слушам и бивам надахнут, оснажен и поучаван речима многих угледних, вредних људи из нашег народа, истакао је патријарх Порфирије и нагласио:

-Радујем се, дакле, што сам данас овде и хоћу да знате да - сигуран сам да у том смислу делим и расположење, а верујем да и ви то знате, Владике бачког Иринеја - да увек у Цркви имате не само подршку него и сваку врсту отворености за заједничке пројекте, за идеје које ће бити благотворне за сваког нашег човека као што је и оно што смо у само неколико реченица пре ове седнице поменули, а то је писање историје и сабраних дела - претпостављам да неће бити само једна књига - Карловачке митрополије. Дакле, ево и Карловачка митрополија и Матица Српска већ саме по себи говоре колико је живот Матице укључен у живот Цркве, испреплетан са животом Цркве, јер заправо се ради о једном те истом народу који има свој континуитет, има прошлост, живи сада, али и оно што је прошло и оно што је сада имаће свој смисао само ако траје и у будућности. Дакле, увек смо са вама и имате сваку врсту подршке. Нека Господ благослови ваше добре намере и нарочито напоре да уроде плодом који ће бити Богу угодан, народу на корист, а онима који су учесници пројеката на спасење. Живели, нека све Господ благослови.

Седница одржана у свечаној сали Матице Српске ове године је посвећена 200. годишњици од рођења књижевника Јакова Игњатовића. На почетку скупа проф. Драган Станић, председник Матице српске, изразио је радост што свечаној седници присуствују Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј. Пошто је Свечану песму Матице Српске (за коју је музику компоновао Душан Михалек, а речи написао Раша Попов) извео Новосадски камерни хор под диригентском палицом Божидара Црњанског, отпочео је рад свечане седнице. Прелиминарно предавање о Јакову Игњатовићу одржао је проф. др емеритус Душан Иванић на тему Пред делом Јакова Игњатовића. Змајеву награду Матице Српске за 2021. годину добио је Мирослав Алексић за књигу Кафкино матурско одело. О награђеној књизи говорио је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. Стихове из награђене књиге говорио је драмски уметник Марко Васиљевић.

Извор: Инфо-служба СПЦ

На свечаности у Палати Србија у Београду поводом Дана државности Републике Србије, на Сретење, 15. фебруара 2022. године, за нарочите заслуге у очувању и неговању православља и традиције српског народа, а поводом 950 година постојања, манастир Преподобног Прохора Пчињског одликован је Сретењским орденом првог степена. 

У присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у име манастира од стране председника Републике Србије г. Александра Вучића орден је примио Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије. У пратњи Његовог Преосвештенства био је и игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије (Марковић).

Извор: Инфо-служба СПЦ

Патријарх Порфирије: У сусрету са Господом у нама почиње све да се мења. Открива се нови свет. Јавља се туга због наших промашаја, али и нада и снага због спознаје љубави Божје да у њој и са њом постајемо силни и моћни, постајемо снажни, постајемо спасени већ овде и сада.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстовао је 15. фебруара 2022. године, на Сретење Господње, светом архијерејском Литургијом у храму Светог Саве на Врачару. Саслуживали су Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, протојереј-ставрофор Радивој Панић, протојереји Ненад Јовановић, Бранислав Кличковић и Драган Шовљански, јереј Далибор Стојадиновић, протођакон Младен Ковачевић и ђакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Србољуб Остојић.

-У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, данас је велики празник Цркве Христове. Данас славимо Сретење које је празник свих хришћана, али има посебно место и значај и у нашем народу. Скопчан је са историјом нашег народа и наше Цркве. Наиме, на тај дан подигнут је Први српски устанак који је имао за циљ слободу, а онда је и донесен, такође на Сретење, Устав Србије као да се Србија у жељи да буде уређена на тај дан, попут Праведног Симеона, пронашла у Христу и сусрела са Њим. Сви људи, сви народи, свако од нас, без обзира да ли је тог свестан или не, чезне за заједницом са Богом, чезне за сусретом са Њим. Имајући потребу за Богом, без обзира какве су вештине, снаге или чак врлине, какав је подвиг, независно од свега тога, нико сам собом и својим силама и снагама, па чак и најсавршенији, не може доћи до Бога. Бога увек сусрећемо онда када се Он нама открива. Он нам се открива непрестано и на разне начине. Важно је да у себи имамо спознају да нам је Бог потребан, да не можемо без Њега, да Га не можемо досегнути сами, али да не можемо ни постићи савршенство без Њега, да се не можемо спасити, да не можемо доћи до вечности без заједнице са Њим, беседио је Његова Светост Патријарх г. Порфирије и наставио:

-Старац Симеон је чезнуо за Богом. Бог му је обећао да неће умрети док не сретне Спаситеља, Месију. Оног тренутка када је по обичају јеврејском Богородица донела Сина Божјег у Јерусалим, Господ је открио Симеону да је у том Детету Месија. И он каже оног тренутка кад се срео са Христом да је тад дошло спасење, да је он у том тренутку спасен. Ми, браћо и сестре, долазимо у Цркву пре свега и изнад свега да бисмо се сусрели са Христом, са Сином Божјим који је дошао међу нас, који нам се открива, који нам се показује, али и више од тога, који постаје једно са нама. Из тог разлога ми долазимо у Цркву, зато што чезнемо за спасењем, зато што знамо да апсолут, да апсолутни живот, да пуноћа живота, да лепота живота не може бити постигнута и нема смисла уколико смо ограничени својим рођењем и својим умирањем. Не само да наш живот нема смисла уколико је поредак такав, него и ништа око нас нема смисла. Нашим ограничењем, нашом ограниченошћу све постаје ограничено - и људи, и творевина, и космос. Отуда и постоји потреба наша за смисленим постојањем, за смислом, а његово име јесте Логос. То је Син Божји.

-Оног тренутка кад се са Њим сусретнемо у нашем животу све постаје другачије. Све се у нама мења. Оног тренутка када у Цркви и кроз Цркву постајемо једно са Христом ми постајемо нови човек, постајемо други човек, а читава творевина око нас постаје, како каже апостол Павле, нова твар. Наш живот добија нова правила, нове координате у сусрету са Христом. Те координате јесу закон Његов, заповести Његове које се могу свести све на једну двоједину заповест, а то је заповест о љубави према Богу и према ближњим. У тој заповести садржана је и заповест да не желимо туђе, да не крадемо и да не осуђујемо, да не оговарамо и да не завидимо, да не будемо лицимери. У тој заповести је садржан читав закон. Та правила и тај закон у нашем сусрету са Христом у Цркви и кроз Цркву постају правила нашега живота, а безброј пута смо то понављали, имамо и лична искуства у својим животима, постају и нешто што смета многим људима, многима око нас, зато што им ремети живот. Господ каже: Да нисам дошао не би греха имали, тј. да Он није дошао и да није открио шта је то исправан живот, да није уградио савест у наше биће, нама би било све дозвољено, тј. мислили бисмо да је све дозвољено и по својој људској логици бирали бисмо пут потчињавања свега око себе себи. Сматрали бисмо да све нама припада и не бисмо водили рачуна о другоме. Не бисмо знали да ми без другога не постојимо и да је смисао нашег постојања у другоме. Не бисмо имали откровење да је љубав смисао нашега живота, да већ у самој љубави у односу на другога, у самој потреби да другоме служимо ми добијамо награду и смисао. Дакле, смета Христос правилима овог света, па отуда постоје напади на Њега неретко, кроз историју, па и данас. Отуда ћемо и ми што се више будемо трудили по заповестима Божјим, што ћемо више собом и својим примером сведочити да је други наш смисао и рај, а не сметња и пакао и препрека коју треба елиминисати, што се више будемо трудили да Христос буде наша мера, нећемо бити увек добродошли у сваком контексту и сваком друштву које је опијено својим самољубљем, нарцисоидношћу и потребом да отима свима и све око себе, од људи и од природе, истакао је патријарх Порфирије и закључио:

-У сусрету са Господом у нама почиње све да се мења. Открива се нови свет. Јавља се туга због наших промашаја, али и нада и снага због спознаје љубави Божје да у њој и са њом постајемо силни и моћни, постајемо снажни, постајемо спасени већ овде и сада. Нека би Господ дао да у храму Божјем непрестано сусрећемо се са Христом и да се у нама, мењајући све, мења се и оно што је око нас како би Царство Божје које је у нама постало тајна која се открива и тако и на тај начин преображавала и све око нас па онда и читава природа, читава творевина постала предукус Царства Божјег у којем се слави име Једнога у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова, амин.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 14. фебруара 2022. године, на празник Светог мученика Трифуна, свету архијерејску Литургију у храму посвећеном том Божјем угоднику на Топчидерском гробљу.

-Браћо и сестре, данас смо овде сабрани у храму који је посвећен Светом Трифуну, светитељу који је био из скромнога рода, из сиромашне породице, који се бавио једноставним послом – чувао је гуске. По свему, дакле, спољашњем био је сиромах. Али Свети Трифун, као и сваки светитељ, на шта смо и ми позвани, изнутра је имао богат, бујан, плодан духовни живот. Био је богат Богом и зато је Бог благодаћу својом кроз њега дејствовао где год је то било потребно. Господ је кроз Светог Трифуна, кроз његове молитве, чинио исцељења над многим болеснима, па и онима за које се не би очекивало, споља посматрано, да ће Бог дејствовати, над онима који нису прихватали реч Божју, подсетио је патријарх Порфирије.

-Ради љубави и подвига и тог унутарњег богатства Светога Трифуна благодат Божја је дејствовала, јер је он био тај који ту благодат спроводи. Пре свега благодат станује тамо где постоји смирење и то је оно што је почетак и крај сваког духовног подвига. То је сигурна гаранција када чезнемо за Богом да ћемо ићи путем истине и правде, путем спасења. Наиме, хвала Богу, сви ми водимо рачуна о ономе што Господ од нас тражи. Трудимо се да колико можемо живимо, да кажемо и за себе ту реч, у подвигу, да постимо и трудимо се да живимо у покајању, тј. да препознајемо и своје слабости и своје грехе. Трудимо се да тражимо опроштај онда када смо се огрешили о некога. Трудимо се, наравно, и да праштамо не само онда када неко од нас тражи опроштај, него и пре тога. Трудимо се да се боримо против гнева у себи и свих других страсти. Опет, хвала Богу, Господ даје замахе и с времена на време успевамо у тој својој намери и опредељењу. Међутим, чим мало кренемо да испуњавамо заповест Божју, рецимо, да постимо, да постимо споља, чим држимо Велики пост, не једемо мрсну храну, вршимо неко молитвено правило у својој келији, дамо и милостињу некоме, ми почињемо да осећамо да смо добри, да смо на правом путу, да смо бољи од других. Шта више дајемо себи за право да држимо другима лекције, а не знамо шта се скрива у њиховом срцу, тј. ми онда већ у самом старту улазимо у оно што укида сваки духовни плод, а то је гордост, то је преузношење. Без смирења сваки наш труд не доноси велике плодове. Без смирења често сваки наш духовни подухват и труд може бити контрапродуктиван, нагласио је патријарх Порфирије и истакао:

-Јуче смо слушали причу о царинику и фарисеју. Не треба ту више никаквог објашњења: смирење, смирење и смирење. То је оно што нам је потребно. То је оно што гради заједницу. Смирење гради заједницу, јер у смирењу ми се клањамо достојанству другога, икони Божјој у другоме. Ми прихватамо другога. И ево, у данашњем Јеванђељу, Свети апостол и јеванђелист Лука наводи причу која је изречена из уста самога нашега Спаситеља који каже да може бити да ћете чинити велика дела, па и чуда, али не треба то да вам буде циљ, него да будете записани у Књизи живих, у наручју и загрљају Божјем. Нажалост, ми баш због тога често што нема те соли смирења у нашем духовном животу, ми често и оно што градимо губимо или ако смо и нешто изградили то је крхко и нестабилно. Све што имамо јесте у Богу. У Богу је почетак и крај и молитва и пост и сваки други подвиг. Врлина за којом чезнемо не треба да има за циљ да бисмо се приказали и показали пред другима, баш онако како је то учинио фарисеј из јучерашњег одломка из Јеванђеља, јер онда смо плату своју добили у тајности, у клијети срца свога, далеко од очију других. Наш подвиг треба да буде интензиван. Ако је то подвиг покајања онда је тај подвиг прожет истинским сузама, благодатним сузама, не сузама лажним, психолошким.

-Дакле, да нам Господ да смирење Светога Трифуна који је подвиг молитве, покајања и љубави вршио у смирењу, у тајности срца свога. Господ га прославља, али он се опет и када служећи Господу помаже другима враћа свом једноставном и простом животу пастира. Нека би нам Господ дао његово смирење и љубав да бисмо онда могли да живимо у неочекиваној и скривеној радости срца свога која јесте плод сусрета нашега са Богом, али и у потврди те радости у сусрету са ближњим, где никад нећемо претендовати да доминирамо, да нас славе, да будемо учитељи, да коригујемо и критикујемо друге, него широм отвореног срца, у молитви и љубави, бићемо спремни да сместимо све и свја у душу своју, да од свих тражимо опроштај унапред, свима све праштајући, закључио је Његова Светост.

Извор: Инфо-служба СПЦ

У смирај празничног дана када Црква Христова прославља свештени спомен на свете и богоносне оце наше Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златосута, 12. фебруара 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благоизволео је да у крипти спомен-храма Светог Саве на Врачару, спроведе у дело одлуку о свечаној додели годишњих стипендија студентима завршних година факултетâ, који су 1905. године основали Универзитет у Београду. 

У овом делу јеванђелске љубави и племенитом подухвату Српске Православне Цркве учествује и Српско привредно друштво  - Фондација „Привредник“, основано 1897. године, које такође стипендира даровите ученике и студенте,  а чијим радом већ пуну деценију председава Његова Светост Патријарх српски Порфирије, добротвор овог племенитог друштва.

Првој свечаној додели годишњих стипендија студентима завршних година Философског, Медицинског, Електротехничког, Правног и Богословског Факултета Универзитета у Београду, присуствовали су њихова преосвештенства викарни епископи Патријарха српског: ремезијански г. Стефан, топлички г. Јеротеј и хвостански г. Јустин.

Међу сабранима били су и ректор Универзитета у Београду, декани Правног, Богословског, Медицинског, Електротехничког и Филозофског факултета, професори, управитељи и стипендисти фонда Привредник, као и многобројни студенти. 

Комисија, коју су по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија чинили: Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Јустин, координатор добротворних и мисионарских активности Архиепископије београдско-карловачке; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; и мр Сандра Дабић, секретар Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке; у складу са правилима одређеним конкурсом за доделу стипендија студентима завршних година редовних студија факултета који су оснивачи Универзитета у Београду, објављеним 22. децембра 2021. године, узимајући у обзир просечне оцене и материјално стање 148 студената који су поднели предвиђена документа, донела је одлуку да једногодишњим стипендијама буду награђени студенти: Теодора Стевановић, студенткиња Философоског факултета; Никола Шурјанац, студент Правног факултета; Стефан Стакић, са Православног богословског факултета; Василије Стамболић, Електротехнички факултет; Соња Лукендић, студенткиња Медицинског факултета; Стефан Повреновић, Философски факултет; Исидора Арсеновић, студенткиња Медицинског факултета; Зорана Јевтић, са Правног факултета; Стефан Пајић, Православни богословски факултет; Стефан Симоновић, студент Философског факултета, као и Алекса Зубелић, са Медицинског факултета.

Извор: Телевизија Храм

У крипти Храма Светог Саве која је посвећена светом великомученику кнезу Лазару на Врачару, уз хоростасију Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, свеноћно бденије је служио архимандрит Нектарије уз саслужење више презвитерâ и ђаконâ и молитвено учешће многобројног народа Божјег. На свеноћном бденију молитвено су присуствовали њихова преосвештенства викарни епископи ремезијански Стефан, топлички Јеротеј и хвостански Јустин. 

Повезана вест:

Патријарх Порфирије: Молитвом изграђујемо заједницу са Богом и са ближњим

Славопој  Господу узнели су појци који антифоним појањем умилно поју химнографију празника у част три велика светила - Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоуста. 

Према богослужбеном поретку свеноћно бденије крунисано је евхаристијским сабрањем којим је предстојао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење Преосвећене господе викарних епископа: ремезијанског г. Стефана, топличког г. Јеротеја и хвостанског г. Јустина, као и пречасних презвитерâ и часних ђаконâ, уз слаовословни допринос многобројних појаца и молитвено учешће великог броја наорда Божјег. 

Након литургијског отпуста Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије обратио се сабранима сажетим, али поучним празничним словом, поучивши их о значају празника и богослужења. Говорећи о значају три велика светила Цркве Христове, Патријарх Порфирије је истакао да је највећи онај који свој дар доведе до максимума, јер сваки има различите дарове, али сваки има прилику да буде и највећи у Духу Светоме и заједници са Христом. 

У својој надахнутој беседи предстојатељ Српске Цркве је указао на важност оваквих (све)ноћних сабрања која би, према његовим речима, требала да се практикују чешће уочи великих празника. Без молитве ми не постојимо, јер као што је ваздух неопходан за дисање, тако је и молитва неопходна за наше суштинско духовно постојање, јер молитвом ми износимо и разоткривамо себе пред Господом, у исто време стојећи пред Њим кроз молитву постајемо способни, да ослушкујући глас Христов, познамо шта Он то нама поручује. Кроз молитву у Богу задобијамо истинско смирење, а кроз молитву за ближње омекшавамо своје срце, почињемо да истински препознајемо вредност ближњега, тако молитвом изграђујемо заједницу са Богом и ближњима, поучио је Патријарх српски г. Порфирије.

Извор: Телевизија Храм

У београдском Саборном Светоархангелском храму свечано прослављен празник Света Три Јерарха и 30. годишњица свештеног служења протопрезвитера-ставрофора Бранка Топаловића.

У суботу 12. фебруара 2022. године, када се богослужбено прослављају три велика светила Цркве Христове – Свети Василије Велики, архиепископ Кесарије Кападокијске; Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоуст, архиепископи Цариградски, евхаристијским сабрањем у београдском Саборном Светоархангелском храму, началствовао је протопрезвитер- ставрофор Бранко Топаловић, архијерејски намесник београдски други, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Петра Лукића, настојатеља београдског Саборног храма; протопрезвитера- ставрофора Вајка Спасојевића, умировљеног пароха Оксфорског; и протопрезвитера Славише Поповића, пароха при београдском Саборном храму. Благољепију овог празничког сабрања допринело је саслуживање протођакона Дамјана Божића, сабрата београдског Саборног храма.

У славу Божју, а у част Света Три Јерарха, на литургијске прозбе једним устима и једним срцем одговарао је мушки београдски октет, под уметничким руководством Радивоја Спасојевића.

Празнично сабрање под сводовима велелепног београдског Саборног храма употпуњено је литургијском прославом значајног јубилеја – 30-годишњице свештено-пастирске службе протопрезвитера-ставрофора Бранка Топаловића.

Свака прослава јубилеја у Цркви Христовој има благодарствени карактер, јер је то прилика да се опет и опет узнесе благодарствена молитва Господу за сва доброчинства и дела љубави. Тридесетогодишње пастирско дело проте Бранка сведочи о његовом преданом служењу и љубави према богослужењу, јер је стављајући се у службу Богу и роду заорао дубоку пастирску бразду богомудро делајући у Винограду Господњем.

* * *

Кратак животопис протопрезвитера-ставрофора Бранка Топаловића, архијерејског намесника београдског другог

Рођен је 7. септембра 1966. године, у Зеници. Основну школу и ниже музичко образовање завршио је у месту рођења, у периоду од 1973. до 1981. године, када уписује Богословију Светога Саве у Београду. Дипломирао је 1986. године, а по одслужењу војног рока уписује се на Факултет Светога Саве у Либертивилу, САД. На Богословском факултету дипломирао је 1991. године. Рукоположен је у чин ђакона 1992. године, у Епархији канадској, у граду Торонту, а дужност секретара Епархијског управног одбора је вршио до 1995. године. Исте године рукоположен је у чин свештеника и постављен при храму Сабора Српских Светитеља у Торонту, Канада. Године 1998, прелази у Београд и бива постављен на прву парохију при храму Светог Архангела Михаила у Београду. Са супругом Драганом има четворо деце.

Извор: Телевизија Храм

На инстаграм налогу Патријарха српског г. Порфирија данас је објављено: Наш драги пријатељ г. Борис Врбанец, клавирштимер и мецена уметника, обрадовао ме је данас поклонивши Патријаршијском двору изванредно леп клавир. Борис је тако првој српској кући омогућио да убудуће пружи гостопримство, помаже и промовише наше уметнике, нарочито младе.

Извор: Инстаграм налог Његове Светости

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије написао је на својој званичној Инстаграм страници своја сећања и молитвене речи поводом упокојења уметника, карикатуристе и редитеља српског порекла - Боривоја Довниковића. Доносимо казивање Патријарха Порфирија у целости: 

"Јуче је у Господу уснуо легендарни уметник, карикатуриста и редитељ српског порекла - Боривој Довниковић Бордо - аутор бројних анимираних филмова, стрипова и других ликовних пројеката награђиваних широм света, а пре свега - наш брат и пријатељ, човек од кога смо током нашег боравка у Загребу сазнали и научили много тога.

И то не само о уметности, у којој је Бордо достигао врхунске домете, него у храбрости и умећима којима је овај прегалац од раних југословенских дана проницао у суштину наше животне стварности, успевајући да се за оно најбоље у човеку бори само оловком и четкицом - као најјачим оружјем.

Све што је Бордо радио прожето је оним ведрим генијем његовог добродушног професора Балтазара, главног лика омиљене цртане серије из детињства многих од нас, коју је он са Гргићем, Вукотићем и другим великанима анимираног филма стварао током шездесетих и седамдесетих година у Загребу.

Нека му је вечни мир и нека му душа почине у наручју Авраамовом чијом је топлином целога живота одисала."

Патријарх српски Порфирије

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу радосну вест да је након првог тома, објављен и други том знаменитог дела под називом "Добротољубље" (φιλοκαλειν) на словеначком језику. У наставку доносимо речи Патријарха српског г. Порфирија: 

"Желео бих са вама да поделим једну радосну вест. Након издања првог тома Добротољубља (Филокалија) на словеначком језику у 2020. години, недавно је светлост дана угледао и други том, трудом и залагањем искусног преводилачког тима, на челу са г. Гораздом Коцијанчичем. Издање је свесрдно помогла и подржала Митрополија загребачко-љубљанска још док сам био Митрополит.

Промишљајући како на најбољи начин приближити словеначкој читалачкој публици аутентично духовно искуство и предање Православне Цркве, без двоумљења смо констатовали да је то Филокалија - антологија хришћанских аскетских класика, која ризничи пробране духовне поуке и сведочанства великих светих Отаца, аскета и мистика, репрезентативних горостаса опитног Jеванђеља, који су током хиљадугодишњег периода, од 4. до 15. столећа, заблистали лучом светлости, која није од овога света. Међу њима вреди, макар, поменути светог Антонија Великог, светог Макарија Великог, светог Исака Сирина и многе друге велике оце, подвижнике и Христове атлете, који су својим животом били "ходајућа Jеванђеља".

Зборник су крајем 18. века саставили свети Никодим Светогорац и Макарије Коринтски, по узору на пређашње антологије духовних поука. Зборник је тих година и први пут објављен на грчком језику у Венецији 1782. године. Недуго затим, Свети Пајсије Величковски преводи ово издање на словенски језик, да би, век касније, Свети Теофан Затворник га превео са словенског на руски језик. На српском језику Добротољубље се појавило почетком 90-их година у издању манастира Хиландара.

Овај зборник је прави дар и благослов за читалачку публику у Словенији и шире, и топла је препорука свима који владају словеначким језиком, не само хришћанима, већ и свима који су жедни духовне свежине, живе и проживљене аутентичне хришћанске речи и искуства.

Добротољубље представља праву башту миомирисних духовних кринова и плодова светоотачког опита тајне истинског живота. тј. духовне философије оних који љубе добро и врлину, и препознају у свему јединог Благог и Доброг."

Патријарх српски Порфирије

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, први пут од ступања на трон предстојатеља Српске Православне Цркве, служиће уочи празника Света Три Јерарха, у петак, 11. фебруара 2022. године, са почетком у 20 часова свeноћно бдење у крипти Спомен-храма Светог Саве.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Закхеј иако малога раста, иако цариник, он такав није затрпао и није заборавио у себи потребу за Богом. И зато чини све када је Христос наишао да би могао да чује Његову реч и види Га. Сваки сусрет са Христом и Његов улазак у наш дом је наше спасење. Али исто тако, сваки сусрет са Христом јесте промена нашег унутрашњег бића и живота, поучио је Патријарх српски Порфирије беседећи на евхаријском сабрању у храму Светог Саве на Врачару.

У недељу о Закхеју, 6. фебруара 2022. године, када се богослужбено савршава молитвени спомен на преподобну Ксенију римљанку, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предстојао је евхаристијским сабрањем у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару. 

Првојерарху Српске Цркве саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, као и пречасни презвитери и часни ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству великог броја благочестивог народа Божјег.

Након прочитаних светописамских зачала која се пред литургијску заједницу износе у овај недељни дан, који се сходно јеванђелској перикопи назива Недеља о Закхеју, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије надахнутом беседом поучио је сабрано свештенство и верни народ указујући на значај ове јеванђелске приче о Закхеју, која нас уводи у припремни период за Велики пост - свету Четрдесетницу. 

-У току припреме за Велики пост кроз догађај сусрета између Закхеја и Христа Црква нас припрема тако што подсећа да је важно да без обзира какав је наш живот и без обзира како нас људи третирају, да ли препознају то што је у нама или не, важно је да никада не изгубимо жељу, тј. потребу за Христом, рекао је Патријарх српски говорећи о припремном карактеру ове јеванђелске приче у којој Црква наглашава значај зеље за сусрет и заједницу са Господом, јер је жеља први ступањ духовне припреме за Велики пост - свету Четрдесетницу.

Настављајући тумачење ове јеванђелске перикопе која нам нуди изобиље духовних порука које су од изузетног значаја за нашу духовну припрему, предстојатељ Српске Цркве је рекао: Закхеј иако малога раста, иако цариник, он такав није затрпао и није заборавио у себи потребу за Богом. И зато чини све када је Христос наишао да би могао да чује Његову реч и види Га. Сваки сусрет са Христом и Његов улазак у наш дом је наше спасење. Али исто тако, сваки сусрет са Христом јесте промена нашег унутрашњег бића и живота, поучио је Патријарх. 

Нека би Господ дао, да идући у сусрет Великој четрдесетници, полако се припремамо за њу, како бисмо онда њом путујући ка тајни победе живота над смрћу - ка тајни Васкрсења Христовог, били истински спремни. Нека пример Зкхејев буде подстрех и нама инспирација како бисмо увек сачували потребу за Христом, а када то постоји онда смо на сигурном путу који води у Царство небеско, закључио је Патријарх српски г. Порфирије беседећи на тему јеванђелске перикопе о сусрету Христа и Закхеја. 

Извор: Телевизија Храм

Свети Сава је најлепше дете у нашем народу и неко коме не само да се молимо, већ желимо да се на њега угледамо. Овде ћете увек долазити и долазите као у своју кућу. Ово је ваша кућа, због вас је сазидан овај храм, рекао је Патријарх српски г. Порфирије у поучном обраћању деци сабраној у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, благоизволео је да у суботу 5. фебруара 2022. године, под сводовима заветног спомен-храма Светог Саве на Врачару, приреди сабрање у славу Божју, а у част највећег угодиника из рода нашега - Светога Саве, првог архиепископа и просветитеља српског. Вођен очинском љубављу првојерарх Српске Цркве је поделио пет хиљада светосавских пакетића ученицима нижих разреда београдских основних школа.

Поред Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, овом радосном сабрању присуствовали су викарни епископи патријарха српског: Епископ ремезијански г. Стефан, Епископ топлички г. Јеротеј, Епископ хвостански г. Јустин, као и Епископ марчански г. Сава, протосинђел Данило, многобројно свештенство, верни народ и деца са својим родитељима и учитељима. Хорови храма Светог Саве дајући свој допринос појањем, учинили су ово сабрањем торжественијим. 

Својим присуством светосавско сабрање увеличали су и г. Бранко Ружић, Министар просвете, науке и технолошког развоја; г. Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама; Горан Весић, заменик градоначелника Београда; Радивоје Стојковић; Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, као и Славко Гак, секретар Секретаријата за образовање и дечју заштиту. 

Светосавско сабрање почело је молитвом Господњом коју је једним устима и једним срцем произнело више хиљада сабране деце. Сабрани у заветном храму васколиког српског рода, у славу Божју, а у част светог Саве, молитвеног покровитеља рода нашега, сабрани су да се напоје са извора побожности и светости коју јасно сагледавамо у светитељској личности светитеља Саве. 

Сабраној светосавској деци речима архипастирског пригодног слова обратио се Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, рекавши: 

"Драга децо, нека Вас све Бог благослови молитвама светог Саве. Дошли смо данас у храм Светог Саве, који је храм свих вас и све деце православне, свих малих светосаваца православаца. Али исто тако, ово је храм и место на којем се молимо за сву децу света, јер свако дете је једнако важно и за свако дете се моли свети Сава, јер и он је баш као дете разумео да је најважније да имамо чисту и топлу молитву коју упућујемо Богу. Молитву коју упућујемо за своје родитеље, за своју браћу и сестре, за своје пријатеље, али и за читав свет. Свети Сава је најлепше дете у нашем народу и неко коме не само да се молимо, већ желимо да се на њега угледамо. Овде ћете увек долазити и долазите као у своју кућу. Ово је ваша кућа, због вас је сазидан овај храм. Када год сте успешни и када год је онако како ви желите, треба увек да упутимо благодарност светом Сави, молитву њему благодарну и молитву Богу, али исто тако и када умамо некаква нерасположења, када имамо бригу и када нам не иде све како желимо, опет и светом Сави и Пресветој Богородици, и свима светима, и Богу треба да упутимо молитву. Знајте да када год искрено, топло упутимо молитву светом Сави, он је чује и он ће се заједно са нама помилити Богу да имамо радост и мир у себи, али и љубав са свима. Сигуран сам да ко је то покушао зна добро, да је увек Бог чуо наше молитве кроз нашу молитву светом Сави. Светога Саву не славимо само на дан светога Саве, него славимо и данас и сваки дан. Нека вас свети Сава чува, нека чује ваше молитве, и нека он молитве које упућујете њему даље упућује Богу. Нека сте благословени и Бог све да вас чува." 

На крају, у организацији Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Верског добротворног старатељства, а са благословом Патријарха српског Порфирија, подељено је пет хиљада светосавских пакетића ученицима нижих разреда београдских основних школа.

Телевизија Храм, Архиепископије београдско-карловачке, преносила је ово светосавско сабарање уживо у свом програму. 

Извор: Телевизија Храм